Nije Draža Mihailović bio saradnik Nemaca i ustaša,nego TITO

https://i1.wp.com/makarska-post.com/wp-content/uploads/2013/11/prosvj10.jpg”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina! ….Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima!Na osnovu dokumenata iz nemačkih i ustaških izvora, danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdnu kolaboraciju sa okupatorom.To što su pobednici u gradjanskom ratu potom optužili borce djenerala Mihailovića za svoj greh, predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma. Tito je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima.Đilas i Velebit tada u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine)...Navedite jednu ofanzivnu akciju partizana protiv Nemaca do dolaska Crvene armije septembra 1944 ,…“ Vajs “, “ Švarc “ , itd, to su očigledno nemačke akcije.U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji  ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije, savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73].Otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese,ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Ima još!U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan koji je rekao:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Ne znam da li smem da citiram Josipa Broza, koji kada je pobegao iz Srbije objašnjava šta je zadatak komunista: „Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili za završnu fazu borbe za oslobođenje, kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora imaju da sruše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez.“.Titoistima nije odgovarala nikakva ofanzivna taktika protiv Nemaca i  Italijana, jer i jedni i drugi napuštaju područje Jugoslavije nakon prodora Crvene Armije sa Istoka, što se stvarno i dogodilo.Stoga je za KPJ glavni i jedini problem bio poraziti jedinog unutrašnjeg neprijatelja koji je komunistima stajao na putu do vlasti i bio sposoban da ih porazi na njihovom fanatičnom putu ka toj vlasti, a to je bio Ravnogorski pokret Draže Mihailovića.TITO VOLEO USTAŠE. Komunisti su sa ustašama bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava”.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se u arhivi/ Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638/ original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša. Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,u ugovoru potpisanog 17. aprila 1941. godine,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH!Postoji najmanje pet nemačkih dokumenata o borbenoj saradnji ustaške Crne legije Jure Francetića i 1. i 2. proleterske brigade pod komandom Koče Popovića i Peka Dapčevića protiv četnika proleća 1942. u Istočnoj Bosni protiv Dangićevih četnika (major Jezdimir Dangić je bio komandant četničkih jedinica „Jugoslovenske vojske u Otadžbini“ u Istočnoj BiH do aprila 1942, gde je prvenstveno štitio srpski narod od ustaških pokolja) koja su  objavljena 2005. u beogradskom stručnom časopisu „Vojnoistorijskom glasniku“. U prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941-1944.godine, na jednom mestu se doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje.Ne zaboravimo i zajedničku bitku ustaša i partizana u Lijevču polju kod Laktaša/opština Banja Luka/.U ranu zoru 4 aprila 1945.godine,Ravnogorce sa narodnim zbegom su napali istovremeno sa tri različite strane: Nemci, ustaše pod komandom generala Metikoša i Maksa Luburića i partizani pod komandom Koče Popovića! Partizani su žestokom vatrom podržavali ustaške jedinice, uz pomoć nemačke teške artiljerije, koja je zasipala četničke položaje.Četnici su imali samo lako naoružanje.Kako su borbe neprestano vođene nekoliko dana,ostali su i bez municije.Tu je ubijeno oko 7000 četnika i 5000 zarobljeno.O direktnoj sprezi hrvatskih ustaša i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog perioda u cilju rešavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i slučaj od 31. jula 1966. godine na otvaranju Mauzoleja i spomen obeležja žrtvama jasenovačkog logora ( fabrike ) smrti. Tada je, naime, kao jedna od zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske – Stevo Krajačić, inače jedan od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja završila, a misleći da su mikrofoni isključeni, Krajačić se okrenuo srpskim borcima rekavši im doslovce: “ Ovdje smo vas premalo pobili „. Međutim, mikrofoni nisu bili isključeni tako da je nakon nastalog skandala Krajačić bio prisiljen da podnese ostavku.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! ....Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3FOTO:Saradnja ustaša i partizana…Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti: prema tome, oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama. Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima.Prema partizanskim filmovima i TV serijama, gradovi u Srbiji su bili puni komunističkih ilegalaca. Međutim, u Fondu Gestapo (BDR) u Arhivu Grada Beograda, od 5.500 dosijea koje su vodili gestapovci, oko 80 posto su četnički....00017-partizani-i-nemciFOTO:Nemački vojnik August Heler sa Ljubičkim partizankama i partizanima, u vreme saradnje komunista i nacista 1941. godine…Tada je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek „verolomni“ napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944..https://www.youtube.com/watch?v=IWIYHPSOkUY…https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png                   JOSIP BROZ JE NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…PRILIKOM savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja.Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…Ovo je prevod nekih dokumenata iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti:Napuštanje savezničnog đenerala Draže Mihailovića i višegodišnje pomaganje komunista od strane Britanaca od 1943. presudno je uticalo na ishod građanskog rata u Srbiji i pre ulaska Crvene armije. Tada su Britanci spasli partizanski pokret od uništenja.Nakon Teheranske konferencije u novembru 1943. godine, na kojoj su se sastali Ruzvelt, Čerčil i Staljin, Mihailovićeva zvezda je počela da bledi. Nakon tog sastanka, Ruzvelt i Čerčil su značajno promenili poglede na budućnost Evrope nakon rata. U tom pogledu, zapadni saveznici su nagovoreni da daju podršku Titovim partizanima i odmah prekinu sa podrškom mnogo jačih vojnih formacija Draže Mihailovića. Uprkos činjenici da su podaci obavještajnih službi govorili suprtotno, pobedila je čuvena Čerčilova tvrdnja koji je izjavio da „Titovi partizani ubijaju više Nijemaca“.Mnogo manje se zna o tome koliko daleko su išli saveznici da bi bili sigurni da će Titovi partizani pobediti u Jugoslaviji nakon rata. Posebno se ističu dva događaja. Prvi je stravično bombardovanje gradova u kojima su Mihailovićeve trupe imale najsnažniju podršku. Beograd je uništavan od strane saveznika tri puna dana u toku Vaskrsa tj. 7. aprila 1945. godine. Crnogorski gradovi Nikšić, Podgorica i Danilovgrad su uništeni na Đurđevdan ( 6. maj 1945. ) a 50 američkih bombardera B-29 su poravnjali Leskovac.Jedna druga epizoda, o kojoj se do nedavno samo šaputalo jer nije bilo nikakve dokumentacije po tom pitanju, bilo je uručivanje Titovim partizanima oko 200 hiljada hrvatskih ustaša koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji. Ovo je bio zadatak za koji su oni, zbog svog anti-srpskog i genocidnog iskustva u ranijoj fazi rata, bili idealna jedinica.Ovo je odmah izmjenilo odnos snaga u Jugoslaviji jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobjede Rojaliste, i na taj način Tito više nije bio zavisan od pomoći Staljina i njegovih trupa,navodi se u dokumentu .Original dokumenata:http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdfStravičan genocid nad Srbima izvršen je na početku Drugog svetskog rata od strane Hrvata i muslimana. Taj genocid je izazvao osvetu, koja je rezultirala zločinima Srba nad hrvatskim i muslimanskim civilima.Hrvati i muslimani, ( Mađari u Vojvodini, Bugari u Južnoj Srbiji… ) su izvršili pokolj Srba gde god su mogli samo sa jednom idejom – da se u potpunosti istrebi srpski narod na područjima koja smatraju za svoju interesnu sferu. Kod Srba je stvar druga. Oni i kada vrše zločine, vrše ih zbog osvete za svoje stradale, a ne zbog ideje da se uništi čitava jedna etnička grupa, ili narod.Bazična ideologija četničkog pokreta ne sadrži ni fašističke, ni nacističke elemente.U jedinicama kojima je komandovao Draža Mihailović borilo se oko 10.000 Hrvata, 8.000 muslimana i 6.000 Slovenaca.Koliko je ustaški teror u Bosni bio veliki, možda najbolje ilustruje ponuda koju su četnici istočne Bosne 1942. predali Nemcima. U njoj je pisalo da su četnici spremni da budu lojalni prema nacistima samo ako im oni obezbede da „na teritoriji BiH potpuno utihnu sve ustaške postrojbe i svi razni domobranski zdrugovi, te da Hrvatsko domobranstvo bude direktno podvrgnuto nemačkoj komandi“.U Srbima , najčešće onima koji su bili žrtve genocida, javljala se mržnja prema celokupnom narodu, čiji su pripadnici počinili taj zločin.Najviše zločina nad muslimanima bilo je tamo gde su muslimani počinili najviše zločina.Na primer, nekome ustaše pobiju ženu, decu, on je posle toga jedini smisao video u osveti. Neki su na žalost u osveti preterivali, pa su stradali nevini muslimani i Hrvati.Treba podsetiti da su mnoge četničke jedinice delovale samostalno u operacijama i nisu bile pod neposrednim rukovodstvom Draže Mihailovića,koji je komandovao samo Jugoskovenskom vojskom u otadžbini.Na primer,Koste Pećanca. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić,koji se u leto 1942, slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu BiH. Radić je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i ponudio saradnju. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu.Zločine u Foči, kod Prozora,…koje su počinile jedinice iz ovih krajeva, nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunisti su pokušali da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala Mihailovića sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Hrvati su,kako kaže najveći živi istoričar Hobsbaum, voleli da se prikazuju većim nacistima od SS-a, a u svakom slučaju su bili mnogo suroviji. Ako podelimo njihove žrtve po danima, ustaše su, u apsolutnim iznosima, o srazmeri da i ne govorimo, dnevno ubijali više civila tokom leta 1941. godine, ili za vreme kozaračke operacije (1942), nego Vermaht i SS jedinice skupa u bilo kom danu svog ratovanja, širom Evrope (sa izuzetkom Aušvica, ali samo u njegovim „najproduktivnijim“ danima).“Ustaše su poludele“, javlja opunomoćeni nemački general u Zagrebu Glez fon Horstenau. Međutim, političari među Nemcima, kao Zigfrid Kaše, stari nacista i poslanik u NDH, daleko su blagonakloniji prema ustašama, kao i sam Hitler, koji je već 6. juna primio Pavelića i posavetovao ga da „ako želi istinski stabilnu hrvatsku državu, onda mora da pedeset godina vodi nacionalno netolerantnu politiku“. Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.U proglasu za opštu mobilizaciju od 1. septembra 1944. godine, Draža je naglasio da bez suđenja “ niko ne sme biti ubijen “. Za nepoštovanje ove naredbe zaprećeno je smrtnom kaznom.Dražine naredbe pisane su u tom duhu od početka rata. Na primer, kada je 3. januara 1943. godine naredio da se u Čajničkom srezu unište “ ustaško-muslimanske razbijačke bande “, koje su “ po srpskim selima ubijale nevino i nezaštićeno stanovništvo, pljačkale i silovale žene i devojke “, Draža je naglasio:“ U toku izvođenja akcije komandanti će preduzeti najstrožije mere da se svaka pljačka zabrani, ubijanje nevinih ljudi, žena i dece spreči i zavede najveći red i disciplina kod svojih jedinica, kako bi se ugled Jugoslovenske vojske u Otadžbini očuvao na dostojnoj visini. Isto tako sprečiti svako paljenje kuća.“Jedini četnik koji je iz Srbije učestvovao u ubijanju muslimana bio je kapetan Sergije Mihailović i on je zbog toga streljan…Nemačka poternica za Dražom Mihailovićem,saradniku okupatora..ha,ha…, koja glasi na 100.000 rajhsmaraka u zlatu, izdata 1943. godine...Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Svi znamo da je njegova vlada bila u Londonu, a ne u Berlinu.Englezi su dobro znali da Mihailović nije saradnik okupatora, za šta ga je sumnjičila komunistička propaganda. O tome im je referisao ambasador Stivenson:“Sve partizanske optužbe da je Mihailović fašista i da sarađuje sa okupatorima potpuno su neosnovane, a potiču isključivo iz nastojanja da partizani ocrne Mihailovića kod srpskog stanovništva i onemoguće ga kada dođe momenat da se uzme vlast u zemlji“.To su verifikovali i zaplenjeni nemački dokumenti iz kojih se videlo da su “nemački pokušaji da preko bivših generalovih saradnika uspostave dodir sa njime uvek propadali”.I Englezi i Amerikanci su tad znali i da je general Mihailović i te 1943. bio jedna od važnih preokupacija Adolfa Hitlera…„Naš osnovni zadatak u vojnim operacijama 1943. godine na Neretvi i Sutjesci, po Hitlerovom najstrožem naređenju bilo je hvatanje živog generala Draže Mihailovića“, zabeležio je Hitlerov general Aleksandar fon Ler.Hajnrih Himler je rekao: „Ako hoćemo da imamo uspeha u Srbiji, prva stvar je da uništimo Mihailovića“. Ne zaboravimo da su zbog saradnje sa Nemcima,četnici streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu.SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja, odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti.DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA !

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Draža Mihailović je SVIREPO UBIJEN bez PRESUDE!

feljton-draza-mihailovic-uo FOTO:Draža Mihailović pred rat...GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.Na početku rata Draža je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt.Direktive Komunističke partije i želje vlade bile su da se Mihailović mora ubiti! Prvi i poslednji koji se pitao za sudbinu bio je Josip Broz. Partija je to samo sprovela preko državnih organa.Optužnicu su pripremali političari, a ne tužilaštvo.Mihailović nije osuđen kao ratni zločinac, izdajnik srpskog naroda, već kao izdajnik NOB i zbog navodne saradnje s Nemcima.Saradnja s Nemačkom, onako kako je predstavljena u istoriji ne postoji.Zbog saradnje sa Nemcima,četnici su streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Sve do 1944. general Mihailović je smatran jednim od najvećih neprijatelja Trećeg rajha na Balkanu.Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan“.Poznato je da su Nemci streljali Mihailovićeve vojnike i pristalice. Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije! Mihailović je 1941, kao legalni predstavnik jugoslovenske vojske odbio da se preda zajedno sa svim svojim snagama.Postoji i dve poternice koje su nemačka komanda raspisala za Mihailovićem, jednu iz 1941. i drugu 1943.,znači,NIKAKVE saradnje nije bilo sa Nemcima! Ali je zato Tito sarađivao sa Nemcima! U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji (dakle, ne i Berlinu) ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije iliti savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73]. Stoga se da zaključiti, da koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize maja 1945. godine, već od pregovora u Gornjem Vakufu marta 1943. g. Američki predsednici Ričard Nikson i Ronald Regan pozivani su tokom svojih mandata na večeru priređivanu u čast Mihailovića.Regan se u pismu izvinjava što nije bio na komemoraciji Draže Mihailovića i govori da je on bio „verni saveznik i zapovednik anti Nacističkih lidera Evrope i taj duh deli većina Amerikanaca.Njegova tragedija ne može da izbriše sećanje o njegovoj herojskoj i često usamljeničkoj borbi protiv dve tiranije nacističke i komunističke.Postao je simbol herojstva u borbi protiv totalitarizma“,navodi Regan u pismu.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti. Mihailovića je takođe posthumno odlikovao i predsednik SAD-a Hari Truman 1948, a porodici je orden svečano uručen 2005. u Beogradu. DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA ! Draža Mihailović osuđen je na smrtnu kaznu streljanjem i oduzeta su mu sva građanska prava, što je pravni presedan koji nije zabeležen nikada u istoriji pravosuđa u svetu.Naime, on je ubijen bez donešene presude i bez prava na žalbu,što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima.Dokumenta o izvršenju smrtne kazne ne postoje, a kada se ima u vidu da nema ni originalne presude, strogo pravno gledano, reč je o ubistvu. Ovo ukazuje da je komunistička vlast i nakon likvidacije izvršila zataškavanje i prikrivanje okolnosti pod kojima je „osuđen” i ubijen general Mihailović. Tek godinu dana kasnije, izrađene su u pisanom obliku tri presude.Mihailović je nakon hapšenja 13. marta 1946. godine u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu nisu bili izloženi ni najgori nacisti. U to vreme „rad“ OZN-e i UDB-e nisu bili uređeni nikakvim zakonskim propisima, tako da u postupanju nisu postojala nikakva ograničenja.Draža je, u novoj Jugoslaviji, kao ratni zločinac trebao Hrvatima i to su im srpski komunisti darovali.Komunistima je, po osvajanju vlasti trebao balans između dva najveća naroda nove države; tako su Srbi dobili „fašiste“ na čelu s Mihailovićem. Izjednačeni su ustaše i četnici. U potpunosti, u svemu. Komunisti su u toj postavci bili anđeli, milosrdnici, oslobodioci, spasioci.Diktator Tito ne bi mogao mirno da vlada da nije potpuno uništio svako sećanje na Dražu.U jugoslovenskim zemljama je od 1941. do 1945. trajao mračan, bespoštedan, krvav i brutalan građanski rat.Na teritoriji NDH/u kojoj je bila i BiH/ ubijeno je više od pola miliona pripadnika srpskog naroda: Jasenovac, Jadovno, dečiji logori, koji su odneli oko 70.000 života, Kozara, Podrinje,itd.., tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu.Pojedine četničke jedinice su i same činile zločine,kao recimo u Foči, kod Prozora. Ove jedinice iz ovih krajeva nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunistički tužioci pokušali su da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Savremena istorija ne pamti krvaviji „lov na veštice“ od onog koji se odigrao u Srbiji od 1944. do 1946. godine.U ovom periodu, prema grubim procenama, u više od 1,000 masovnih grobnica bačeno je preko 80,000 uglavnom viđenijih ljudi, intelektualaca i đaka, koji su imali nesreću da nekome smetaju.Dokumenta o suđenjima proglašena su državnom tajnom i punih šest decenija ćutalo se o zločinima počinjenim u ime naroda.Tek 2009. godine na inicijativu Instituta za savremenu istoriju i dnevnog lista „Večernje novosti“ Vlada Republike Srbije donela je odluku o osnivanju Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja (Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.).Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan, jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih!Pazite, nije reč o likvidaciji pripadnika četnika Koste Pečanca, Ljotićevih fašista, Nedićeve žandarmerije ili vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (istorijsko krštenih kao kao četnici – da bi se izjednačili sa istrebiteljima Srba – ustašama). U pitanju su bili civili, kapitalisti, ugledni seljaci, inteligencija (koja po komunističkim kriterijumima nije bila poštena) sve do javnih i kulturnih radnika i umetnika. Jedina krivica tih pogubljenih ljudi bilo je drugačije mišljenje i protivljenje da se vlast osvaja revolucionarnim, nasilnim metodama. Bilo je to pravo „partizansko bezumlje i ludilo“. Mihailović je želeo da reformiše i obnovi predratnu demokratsku Jugoslaviju, a Tito da je pretvori u sovjetski protektorat, jer je jedino tako mogao doći na njeno čelo.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-SrbijiFoto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…U septembru 1943. godine četničke jedinice su sa zapadne strane Drine oslobodili Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943)…..Mi smo posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Beograd u Drugom svetskom ratu oslobodila je Crvena Armija,koja je došla da oslobodi Beograd na poziv Tita kako bi se ustoličila komunistička vlast, jer Tito u Srbiji nije imao dovoljnu podršku.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca nisu oslobodili partizani,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića! Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom na čelu,ali ovo nije istina.Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali. Titovi partizani nikada nisu čak ni pokušali da napadnu, oslobode, unište logor Jasenovac. Misli li neko da je to bilo slučajno? Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH/17. aprila 1941/, u ime ustaša, Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić potpisali su ugovor,gde je utanačeno da komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH...Pre nego što je počeo Drugi svetski rat,komunisti i ustaše,potpisali su sporazum o saradnji.Sporazum Tita i Pavelića protiv Srba: http://www.rtvbn.com/344419/Sporazum-Tita-i-Pavelica-protiv-Srba…. 04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/….Tri dana posle kapitulacije Jugoslavije, jedan mali četnički odred u selu Donji Dobrić kod Loznice izveo je prvu akciju protiv Nemaca. Napao je pripadnike 60. nemačke divizije koji su pretresali selo i oduzimali oružje. O onome što se desilo, komandant nacističke divizije odmah je izvestio komandanta 12. nemačke armije:- Pre dolaska divizije, dana 21. aprila, pri pretresanju mesta Dobrić, pružen je otpor, pri tom je jedan potporučnik poginuo, a potporučnik i narednik su ranjeni. Odmazda za ovo bila je spaljivanje sela Dobrić.Nemci su počeli da vrše odmazde koje nisu primenjivali ni u jednom delu Evrope. Za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera streljali su stotinu, a za svakog ranjenog 50 zarobljenika ili talaca.Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca,paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailović je smatrao da ljudske živote u biološki desetkovanoj Srbiji treba štedeti, Tito je verovao da „zverstva okupatora još više omogućavaju širenje ustanka“,nisu mu smetale SRPSKE žrtve!….

FOTO:Četnici u njemačkom kamionu zaplijenjenom prilikom oslobođenja Višegrada, 5. oktobra 1941….https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png               JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:
– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
– Ne, gospodine.
– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!..Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…
.OVO MORATE OBAVEZNO POGLEDATI:http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Zločini komunista protiv Boga i srbskog naroda…

11265080_628162263985206_7480870903469954518_nIzveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika!!!.Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država.Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je znači,da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi drugi namire.Hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Ustavom iz 1974. Hrvatskoj i drugim republikama je omogućena kasnija državnost. Na Kosovu i Metohiji  doselio je iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok je zabranio povratak preko 200 000 Srba. Broz je sistematski smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Na bazi te politike već posle završetka Drugog svetskog rata 1945 proglašavaju se dve nove nacije – Crnogorska i Makedonska,a 1965. stvorena je i treća novokomponovana nacija „Muslimani“.U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada Srbije, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi“, rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog“ Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“.U „Popularnoj enciklopediji BIGZ-a“ iz 1976, zvaničnoj enciklopediji komunističke Jugoslavije, na strani 1251. stoji da je Udba osnovana kao Ozna 14.5.1944, a da od sredine 1952. nije više vojna formacija i da radi u okviru ustava i zakona. To je zvanično priznanje da je pre toga radila iznad zakona i ustava i svi oni koji su rukovodili imaju komandnu odgovornost za sva ubistva koja su se dogodila.Jovo Kapičić u medijskim nastupima je sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Potrebni su tomovi da bi se naveli svi zločini koje je Đilas počinio, prvo u svojoj rodnoj Crnoj Gori, a potom i kasnije u Jugoslaviji.Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi“.Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Kako razumeti streljanje javnih i kulturnih radnika i umetnika u Srbiji, samo zato što su drugačije mislili i protivili se revolucionarnim tj. nasilnim metodama osvajanja vlasti? Pazite, nije reč o likvidaciji pripadnika četnika Koste Pečanca, Ljotićevih fašista, Nedićeve žandarmerije ili vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (istorijsko krštenih kao kao četnici – da bi se izjednačili sa istrebiteljima Srba – ustašama). U pitanju su bili civili, kapitalisti, ugledni seljaci, inteligencija (koja po komunističkim kriterijumima nije bila poštena) sve do javnih i kulturnih radnika i umetnika. Jedina krivica tih pogubljenih ljudi bilo je drugačije mišljenje i protivljenje da se vlast osvaja revolucionarnim, nasilnim metodama. Bilo je to pravo „partizansko bezumlje i ludilo“.KPJ je već 1941. godine napravila spiskove za likvidaciju uglednih srpskih domaćina, koji mogu da smetaju uspostavljanju njihove diktature, a na kraju rata ti spiskovi su samo dopunjeni novim imenima. Jedini Titov ratni cilj bio je  da preuzme ( preotme ) vlast nad čitavom Jugoslavijom,po svaku cenu! Brozovi partizani su borbe sa Nemcima i ustašama izbegavali kad god je to moglo. Umesto da napadaju Nemce, Nemci su napadali njih, organizujući protiv i partizana i četnika nekoliko ofanziva na insistiranje Berlina. Nakon rata, Brozova titografija je od ovih nemačkih potera i bežanije partizana pred Nemcima pravila partizanske herojske borbe protiv okupatora.Tito je marta 1943. Nemcima otvoreno ponudio saradnju u borbi protiv zapadnih saveznika ako se iskrcaju na jadranskoj obali.Đilas i Velebit u martu 1943. godine u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine).Dogovor je poštovan, bez obzira na to što ga je Ribentrop osudio i odbio, ali je „fer plej“ održan….“Otpor prema nacistima je bio samo izgovor, dok je pravi cilj bio doći na vlast i zavesti sistem integralnog komunizma,“ Tito u jugoslovenskoj skupštini 26.6.1950. godine.Za Tita,Đilasa i njegove drugove, takozvani “narodnooslobodilački ustanak” bio je samo retorička floskula za prikrivanje pravog cilja: komunističke revolucije/diktature.Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).U tom trenutku je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek „verolomni“ napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.Glupo i naivno je danas koristiti komunističku ikonografiju – srpove, čekiće i crvene petokrake – kao simbol antifašističke borbe.Staljin je prvi, ali ne i jedini, koji antifašizam koristio kao izgovor za brutalnost prema svim političkim protivnicima. To su isto radili i Josip Broz kao i Georgi Dimitrov.Stotine hiljada Rusa, koji su završili po sibirskim gulazima, bili su etiketirani kao „fašisti“, što je značilo dozvolu za njihovo ubijanje ili u najmanju ruku neljudski odnos prema njima. Žalosno i velika sramota je da se o stradanjima na Golom otoku ćuti, pogotovo kada se zna da je uhapšeno 55.000 ljudi-slobodara i ljubitelja Rusije, da je 8.800 njih ubijeno i to na zvjerski način, bacano u more, sahranjivano kao pse po bilećkom i golootočkom kamenjaru, udavljeno u moru kao što je slučaj sa ambasadorom Žarkom Popovićem iz Bjelopavlića. Poznato je da je pod mukama u istražnim zatvorima umoreno na stotine ljudi ili se ubilo pod nesnosnim terorom.Goli otok je svojevrsni zverinjak u kome su upravljači, razarali ljudsko telo, razgrađivali, čerečili, drobili, na varvarski i vandalski način, u korijenu razarali dušu i moral nevinih žrtava, zdravih i normalnih ljudi.Po direktivi Broza,golootočanima je bio stvoren pakao u logoru, gladovali su pod najsurovijim iscrpljujućim mukama, žeđ ih je satirala na užarenom suncu golog bezvodnog ostrva. Za bržu smrt, pomagale su zarazne bolesti. Najveća radost bila je smrt i svi su molili: „Ubijajte, ne mučite me više“.Zašto o ovom genocidu za ubijanje, mučenje i satiranje ljudi ćute istoričari, akademici, naučnici i javni radnici?Evidentno je da je antifašizam bio jedan od instrumenata u rukama totalitarnih režima istočne Evrope koji je bio masovno korišćen u svrhu pljačke privatne imovine, uništavanje života i sudbina pojedinaca i njihovih porodica, sprovođenja torture svih vrsta i oblika… ili u najmanju ruku ponižavanja nepoželjnih pojedinaca i grupa.. .….21 O komunističkim zločinima nad nedužnim srbskim stanovništvom će se tek pisati i oni će po monstruoznosti biti uz ustaške zločine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima i godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”. U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“.Ustaška vlast u NDH, zbog svoje antisrpske politike, pružila je Titu daleko najveću podršku.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH! ŠTA VAM TO GOVORI?Titovi partizani nikada nisu čak ni pokušali da napadnu, oslobode, unište logor Jasenovac. Misli li neko da je to bilo slučajno? Tito je kao glavnog neprijatelja tretirao je Ravnogorski pokret, što ga je činilo prirodnim saveznikom Pavelića i Nemaca.Nakon što se raspala Jugoslavija, usledio je osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba.I ustaše i komunisti su se još u prvim danima rata u Jugoslaviji ustremili na Srbsku Crkvu kao duhovni stožer Srbstva, tako što su najpre ubijali srbske vladike i sveštenike.Svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Tada je ubijeno preko tri stotine srbskih sveštenika i srušeno 180 srpskih pravoslavnih hramova!Primeri svireposti Titovih komunista su „pasja groblja“ u Crnoj Gori i „leva skretanja“ u Istočnoj Hercegovini, u zimu 1941/42. godine.Najobimniji rad o komunističkim zločinima u Hercegovini, dvotomnu knjigu „Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942″, objavio je bivši hercegovački partizan i visoki oficir Titove armije, dr Savo Skoko. Mnogobrojna dokumenta Skoko je upotpunio svedočenjima partizana očevidaca događaja.Za Pavla Kovačevića, partijskog rukovodioca Operativnog štaba za Hercegovinu, Skoko kaže da se njegov ekstremizam graničio „sa nekom vrstom mentalne poremećenosti“. Kovačević je lično učestvovao u suđenju i ubistvu svog oca Petra, 8. marta 1942. u Grahovu. Kada mu je sutradan u kancelariju došla majka i pitala da li može videti muža, sin joj je hladnokrvno odgovorio: „Ne možeš, ubili smo ga noćas“.U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Na Badnji dan 1942. godine crnogorski partizani su kod Kolašina na desnoj obali reke Tare masakrirali 240 ljudi i nad njihovim telima razapeli lešinu psa na krstu (dakle, ubili su i nedužnog psa, inače vernog prijatelja porodice Mandić koja je tu takođe stradala), te ostavili natpis “ovo je pasje groblje”.Rodbina nije mogla da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno bila unakažena i bez pojedinih delova tela.Njihova je jedina ‘greška’ bila što nisu prihvatili bezbožnički komunizam“. U nekim opštinama u BiH partizani su ubili više Srba čak i nego ustaše. Njihova ubistva su bila svirepa: Milan Bata Janković je u jesen 1941. u Čačku ubijao čekićem, levom rukom, sa crvenom rukavicom, dok je Vladan Mićić u Užicu ubijao maljem.Jedan od glavnih egzekutora Srba, Vladan Mićić iz Požege, svedočio je kako su ubili preko 400 osoba u Užicu:„Neke sam ubio i maljevima“, rekao je.Stravičnu sliku komunisti su ostavili i u Čačku. U podrumima katastarske uprave i sokolskog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod sreskog načelstva nađeni ljudske oči i prosut mozak.Glavni egzekutor bio je Milan Bata Janković, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju, na levoj ruci, a ubijao je čekićem.Milan je bio rođeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih komunista Miloša Minića. Samo početkom decembra 1943. godine 2. proleterska i 5. krajiška divizija u oblasti Priboj – Rudo na svirep način su ubile blizu 200 srpskih civila. Evo jednog primera iz lekarskog nalaza, sačinjenog po odlasku partizana: Ilić Vojislava, činovnik pošte iz Priboja, stara 20 godina, ćerka sreskog načelnika Milovana Ilića, ubijena u Rudom od strane partizana. Njen leš unakažen. Ruke izbodene i isečene, butina desne noge rasečena do kosti, od kolena do bedara, desno oko izvađeno, obe dojke probodene, lobanja razmrskana.Milovan Đilas je lično izjavio, da su se ljudi ubijali maljem, kao goveda. PODUNAVSKI FOKSDOJČERI su kolektivno veoma stradali; Poimence je otkriveno 26.000 žena i 6.000 dece (od 51.000 stradalih Nemaca) koji su likvidirani posle rata, imovina im se kolektivno konfiskuje (par izuzetaka samo).Na osnovu Titovih naređenja, komunistički preki sudovi slali su ljude u smrt po kratkom postupku i bez prava žalbe. „Ova presuda je izvršna i protivu iste nema mjesta žalbe“, pisao je Sava Kovačević, predsednik Prekog vojnog suda Nikšićkog partizanskog odreda.KOMUNISTIČKI zločini doslovno su izbili iz zemlje na Brdu mira iznad Gornjeg Milanovca 70 godina pošto je Ozna tu ubila bez suđenja nekoliko stotina ljudi. Kosti žrtava su otkrivene jer su se osušili borovi posađeni povrh grobnice da bi je sakrili. Grobovi onih koje je Ozna proglasila narodnim neprijateljima i ubila sistematski su uništavani po naredbi Aleksandra Rankovića od 18. maja 1945. godine.Žrtve su pobijene na osnovu Uredbe o vojnim sudovima, koju je izdao Titov Vrhovni štab u maju 1944, a njome je propisano da za presudu, uključujući i smrtnu, nisu obavezni dokazi: “Kod ustanovljenja istine o delu i krivnji optuženog sud nije formalno vezan ni za kakva dokazna sredstva, već donosi svoju odluku po slobodnoj oceni”. Zahvaljujući ovom “pravnom aktu”, Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih.Istoričari pretpostavljaju da su egzekutori u Gornjem Milanovcu mogli da budu isti oni iz Jugoslovenske brigade koji su ubijali u čačanskom kraju. Reč je o jedinici sastavljenoj od bivših ustaša, učesnika opsade Staljingrada, kojima je komandovao potpukovnik Marko Mesić.Jugoslovenska brigada bila je sastavljena od ljudi iz 369. ojačanog hrvatskog puka, formiranog u NDH, koji je 1941. otišao na Istočni front.,Puk je uništen kod Staljingrada januara 1943, a od preživelih zarobljenika i boraca iz drugih hrvatskih jedinica, početkom 1944. formirana je Jugoslovenska brigada i u jesen iste godine upućena u Jugoslaviju...https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png             JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:
– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
– Ne, gospodine.
– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!…Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! …
VIDEO:Huda jama u Sloveniji , najveća do sada otkrivena masovna grobnica žrtava komunista:https://www.youtube.com/watch?v=M0-TZORB3eo  ….VIDEO:Komunističko-partizanski zločini u 2. Svetskom ratu (priznanje Branka Mulića): https://www.youtube.com/watch?v=cmvCwa9nPgs 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Srbiju od nacizma nisu oslobodili partizani,nego Crvena armija i četnici…

Josip-Broz-Tito-Adolf-Hitler-650x433                           TITO je doveden na ovaj prostor da u narod usadi komunizam, razruši veru u Boga i ispuni zadatke koje su mu zadali moćnici,sva upustva dobijao je od njih.Sa svoja dva  najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja.Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica.Tako je Titova politika rezultirala 90-e godine. Sve dok je trajao hladni rat, Jugoslavija je bila zaštićeno i maženo dete američke i zapadne diplomatije.Nisu Tito i Partija bili glavni uzrok heroizma i žrtve, već rodoljublje,želja za slobodom i pravdom.Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji.Početkom jula je Moskva pozvala sve napredne snage u borbu protiv nemačkog ugnjetača,Srbi se se masovno odazvali i bili najbrojniji u partizanima:Srbi 78,12%, muslimаni 15,99%, Hrvаti 4,63%. i ostаlih 1,27%.Posle je Tito okrenuo leđa Staljinu ,prevario ga i uhvatio se SAD i Britanije. Beogradski novinar Pero Simić , poznat kao biograf Josipa Broza Tita, i to najbolji, jer je u domaćim i ruskim arhivima uspeo da sakupi sve bitne podatke o ovom diktatoru, sakupio je i sve Titove depeše poslate u Moskvu i precizno je sabrao : vođa komunista u njima je znatno češće osuđivao Dražu, nego Hitlera i Pavelića zajedno! Partizani ni 1941. godine ni kasnije nisu napadali Nemce, već četnike, dok su se protiv Nemaca borili u samoodbrani.Ne postoji uopšte ofanzivna operacija komunista u Jugoslaviji do dolaska Crvene armije. U jesen 1944. počeo je brutalni krvavi marš Titovih  jedinica na Srbiju,predvođeni srpkim bitangama, nedovršenim studentima, kalfama i šegrtima poput Krcuna i Rankovića, ali i ustašama koje su nedavno promenile uniformu kao što je bio Mate Mesić. Nakon što je u jesen 1944. Crvena armija osvojila Srbiju, Tito dolazi na gotovo, tretira je kao okupiranu neprijateljsku zemlju i pristupa sistematskoj fizičkoj likvidaciji srpske elite (streljanja).Tako je jedna okupacija zamenjena drugom, s tim što je ova odnela neuporedivo više srpskih života.Pobijen je ili iz zemlje isteran veći deo stvarne srpske elite, od čega se država Srbija ni do danas nije oporavila.U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).Prvih šest mesevi njegovog „oslobođenja“ odnosi više srpskih života nego tri prethodne godine nemačke okupacije. Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Ali, nije samo u Beogradu bilo streljanja, nema grada gde ih nije bilo.Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Dok u Srbiji krv teče u potocima, u Zagrebu je relativno vrlo malo likvidacija,pa Ranković traži smenu šefa tamošnje OZNE-e! Da li je Valter štitio ustaše iz senke?! Ustaškog poglavnika Antu Pavelića nije se trudio ni da zadrži u zemlji ni da mu sudi, pa nam ostaje da i danas nagađamo na šta se sve obavezao prilikom svoje ratne posete papi Piju XII avgusta 1944, a pre nego što su ga ustoličili u Beogradu. Na Kosovu i Metohiji komunisti su doselili iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok su zabranili povratak preko 200 000 Srba.Hrvatskoj državi Tito je prisajedinio srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Pre rata nisu postojale BiH, Crna Gora, Makedonija, već je bilo devet banovina, od kojih šest sa srpskom većinom i srpskom upravom. Granicu na Drini uvela je NDH 1941, a ostavili su je komunisti 1945. godine.Samo su u Srbiji stvorene dve autonomije, pokrajina Vojvodina i oblast Kosmet, a u poslednjem trenutku odustalo se od treće – Sandžaka. Broz je sistematski  smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Samozvani maršal nije nikada pomišljao da udari na NDH i osvoji Zagreb (a oslobađanju Jasenovca da i ne govorimo) – bitno je ući u Beograd, i slomiti Dražinu vojsku,Srbiju! INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U KOJOJ SE NALAZILA I BiH.Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.U ugovoru  potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.Idemo dalje! Krajem marta 1942. godine,Tito je poslao svoja dva zvanična pregovaračka predstavnika, Ivo Lolu Ribara i Petra Velebita, na pregovore o sklapanju sporazuma sa vlastima NDH o ustupanju određene teritorije u okviru NDH partizanima u slučaju da ovi budu proterani iz Crne Gore zbog narodnog revolta(„Titova pasja groblja“), a koja je bila pod italijanskim protektoratom.U Rogatici – 5. aprila  1942. godine,Tito,Petar Velebit i član engleske vojne misije pri Brozovom štabu – major Aterton,sastaju sa zvaničnim predstavnicima NDH,gde je napravljen ustaško-partizanski sporazum o konkretnim uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu preći preko NDH teritorije do njima dodeljene oblasti koju su kasnije komunisti proglasili za „oslobođenu“ – „Bihaćka Republika“.Partizanima/Brozu/ je ustupljena teritorija u okviru NDH koja je obuhvatala oblast između gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar joj je bio u gradu Bihaću.Ima još! Đilas i Velebit u martu 1943. godine u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine).Dogovor je poštovan, bez obzira na to što ga je Ribentrop osudio i odbio, ali je „fer plej“ održan. Srbiju je u Drugom svetskom ratu oslobodila Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji. Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja. Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebehttp://sz2604.blogspot.nl/2015/05/sovjeti-oslobadjaju-beograd.html Iza martovskih demonstracija 1941. nisu bili komunisti! Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili osnovni simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali…  Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Tek posle napada na Sovjetski Savez, Nemci proglašavaju komuniste neprijateljima. Za ono što su komunisti optuživali Dražu, činili su oni, uključujući saradnju s okupatorom (što uključuje NDH).Veza između Tita i  ustaša najbolje se vidi u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro. Hrvati i muslimani su ubili na stotine hiljade Srba, tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu. Draža je, u suštini, jedna tragična ličnost: gerilac, bez direktne komande nad mnogim svojim komandantima, slomljen nemačkim odnosom 100 za 1 u Srbiji, nije obećao Nemcima da će ratovati protiv saveznika,kao Titovi izaslanici: Velebit, Đilas i Koča Popović,koji su, u slučaju da se angloamerički saveznici iskrcaju na Jadranu, nudili saradnju Nemcima.Mihajlović se sretao, uspostavljao je kontakt sa Nemcima, postojao je kontakt i partizana sa Nemcima, ali saradnja kao krivično delo nije postojala. U vojsci Draže Mihailovića bilo je oko 5000 muslimana, koji su uvek radije prilazili Čiči nego Titu, jer je komunizam za njih uvek bio bezbožništvo.Malo ljudi u Srbiji zna da se u Četničkom pokretu u toku Drugog svetskog rata protiv fašizma, a zajedno s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, borio veliki broj muslimana, a neki od njih su bili i slavni predstavnici Ravne gore.Nisu svi četnici bili pod Dražinom komandom.Na primer, Pećančevi, s tim što su mnogi od njih napustili Pećanca i prišli Draži. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić leta 1942, kada se slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu Bosnu. A da li je Radićev sastanak sa Štalom saradnja i izdaja? Ne. On je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i rekao im to. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane, a ne ustaše. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu. Iz dokumenata se vidi da Radić i njegovi ljudi sve vreme i Nemce i ustaše smatraju neprijateljima, s kojima će se obračunati kad dođe njihov red, tj. da prosto sprovode jednu ratnu taktiku.Prema tome, čim postoje dva i više neprijatelja, imamo razne kombinacije, tj. različite taktike.Ovakve taktike smo vidjali i u poslednjem ratu.Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.Nedić, Ljotić i njihovi ljudi izručili  su Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića“.Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije!Ukratko, četnici su ubili oko 2.000 hrvatskih i oko 8.000 muslimanskih civila, kao i oko 3.000 civila na teritoriji današnje Srbije, od kojih dve trećine po osnovu komunizma, a trećinu po osnovu saradnje sa okupatorom i zbog raznih kriminalnih dela (najčešće crne berze). Što se tiče teritorije današnje Srbije, većina likvidacija ne može se smatrati ratnim zločinom, jer je počinjena prema zakonima Kraljevine (Uredba o vojnim sudovima od 8. marta 1940. i Zakon o zaštiti države iz 1921).O komunističkim zločinima nad Srbima i Srbijom niko nije odgovarao,još i danas uživaju u otetim kućama,stanovima domaćina Srbije.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika i srušeno 180 srpskih pravoslavnih hramova!Po zlu najčuveniji zločin komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike) u Crnoj Gori. U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali:„Ovo je pasje groblje“.U najmanje 35 gradova i opština locirane su tajne grobnice u kojima su partizani ubijali Srbe.Na mnogim tajnim grobnicama građeni su stadioni, škole, zatvori, kako bi se zločini zamaskirali.Državna komisija osnovana za istraživanje zločina komunista do sada je popisala 37.000 ubijenih Srba i 50.000 Nemaca i Mađara. Naravno, broj ubijenih Srba je znatno veći.MASOVNA STRELJANJA VOJNIKA PORAŽENIH VOJSKI SU IPAK ZLOČIN! PODUNAVSKI FOKSDOJČERI su kolektivno veoma stradali; Poimence je otkriveno 26.000 žena i 6.000 dece (od 51.000 stradalih Nemaca) koji su likvidirani posle rata, imovina im se kolektivno konfiskuje (par izuzetaka samo)… Komisija Vlade Srbije je evidentirala više od 200 masovnih grobnica širom Srbije.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! …..https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html.     00017-partizani-i-nemciFOTO:Partizani ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom,… na drugoj fotografiji, partizan sa Hitler Jugend.…Zajedničke fotografije komunista i Nemaca mogle su nastati u Sloveniji leta 1944. godine, kada su oni potpisali sporazum o prestanku neprijateljstava. Takođe, mogle su nastati i tokom nekog od mnogobrojih kontakata između partizana i ustaša.Podsetimo se da je 1943. godine postignut sporazum Nemaca i partizana o zajedničkoj borbi protiv četnika i Engleza u slučaju njihovog iskrcavanja na Jadran, koje se očekivalo svakog časa….   http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439                     8694185                               Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3                    Saradnja ustaša i partizana….Iz arhive OZNE vidi se da je 1935. Broz potpisao sporazum sa ustaškim poglavnicima, a zatim u vreme NDH 1941. i aneks tog sporazuma.Titoizam je sakrio odgovornost za genocid nad srpskim narodom pod lažnom simetrijom ustaša i četnika…7k8-borci1                       04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/…Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailoviću su najveća odlikovanja dali predsednici Francuske i SAD-a De Gol i Hari Truman,a o rodoljublju i zaslugama komandanta JVO govorila su još dva američka predsednika Dvajt Ajzenhauer, koji je prethodno bio komandant savezničkih snaga i Ronald Regan.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO JE ZA SRBE BIO BALKANSKI HITLER! … http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/istorijska-prevara-spisak-gradova-koje-su-oslobodili-cetnici-a-ne-partizani .                                                                                                Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Draža Mihailović,tragični heroj…

                             GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.Nemci su 1943. godine za njegovu glavu nudili 100.000 rajhsmaraka u zlatu, a njegovi glavni saveznici, Englezi, su ga te iste godine pustiti niz vodu.Sve vreme Drugog svetskog rata čuvao je i obraz i tron poslednjeg jugoslovenskog kralja, a u finišu tog rata kralj ga je izdao, pozivajući sve pristalice generala Dragoljuba Mihailovića da pređu na stranu njegovog nepomirljivog ratnog protivnika, vođe jugoslovenskih komunista Josipa Broza Tita.Na početku rata Draža je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt.Ubijen je zbog saradnje sa nacistima, a SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera. Draža Mihailović nije osuđen kao ratni zločinac, izdajnik srpskog naroda, već kao izdajnik NOB i zbog navodne saradnje s Nemcima!Saradnja s Nemačkom onako kako je predstavljena u istoriji ne postoji. Draža se u novembru 1941. godine sastao sa Nemcima.Taj sastanak je održan 11. novembra 1941. godine u selu Divcima, na putu za Valjevo. Pre toga su se desili Kragujevac i Kraljevo, krvava nemačka odmazda.Bio je to razgovor gluvih telefona.Potpukovnik Rudolf Kogard, opunomoćenik nemačke komande, sa još dva tri oficira je zahtevao bezuslovnu Dražinu predaju i polaganje oružja, što je vođa Ravnogorskog pokreta odbio. Pošto se dve strane nisu približile, sastanak je propao. Draža Mihailović se više nikad u toku rata nije sastao ni sa jednim nemačkim komandantom. Ravnogorski pokret je nesporno bio antifašistički, i prvi koji se, još u maju 1941, organizovano suprotstavio nacistima u porobljenoj Evropi, dok su komunisti još bili “u ljubavi s Nemcima”.Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima! Draža je do kraja života imao je samo jedan cilj: da okupi srpstvo i stvori uslove za stvaranje demokratske srpske države. O sukobima s partizanskim jedinicama, sam kaže: „Ja sam to radio da bi očuvao svoj pokret, a kažnjavao sam partizane, jer je svaka njihova sabotaža nosila hiljade i hiljade žrtava – čitava sela su spaljivana“.Draža je, u suštini, jedna tragična ličnost: gerilac, bez direktne komande nad mnogim svojim komandantima, slomljen nemačkim odnosom 100 za 1 u Srbiji, nije pregovarao — u martu 1943. godine — sa Nemcima, nije im obećao da će ratovati protiv saveznika,kao Titovi izaslanici: Velebit, Đilas i Koča Popović.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod! Ovu zemlju u Drugom svetskom ratu oslobodila je Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA  Peku Dapčeviću , koji je gotovo sam oslobađao Beograd , a veoma malo o general – majoru Crvene Armije , komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa , Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je , zapravo , i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa .Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda . Ali , samo učestvovao . Tito je u Beograd ušao tek nekoliko dana posle njegovog oslobođenja.Samozvani maršal nije nikada pomišljao da udari na NDH i osvoji Zagreb (a oslobađanju Jasenovca da i ne govorimo) – bitno je ući u Beograd, i slomiti Dražinu vojsku. Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Podsetimo se da je Ti­to u bici na Su­tje­sci prak­tič­no žr­tvo­vao po­la svo­je voj­ske u bor­bi sa Nem­ci­ma,samo da bi do­če­kao en­gle­sku voj­nu mi­si­ju.Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Navedite mi makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Loznica je prvi grad oslobođen u okupiranoj Evropi. Dogodilo se to 31. avgusta 1941. godine, a oslobodioci su bili četnici pod komandom potpukovnika Veselina Misite! Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebe…Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji.Srbi su činili većinski deo partizanskog pokreta!Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja.... http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/povodom-teksta-gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatora.html?alphabet=l 010-Untitled-18Direktive Komunističke partije i želje vlade bile su da se Mihailović mora ubiti! Prvi i poslednji koji se pitao za sudbinu bio je Josip Broz. Partija je to samo sprovela preko državnih organa.U pismu Miloša Minića, koji je bio tužilac Mihailoviću, ali i šef Ozne za Beograd, upućeno vrhu Komunističke partije Jugoslavije 1945.godine,navodi se između ostalog: “naša partija rukovodi javnim tužilaštvom, tako i Oznom i svim drugim državnim institucijama”.Među dokazima je i zapisnik sa sednice Politbiroa CK KPJ, na kojoj je bila jedna od tačaka dnevnog reda suđenje Mihailoviću. Vidi se da je bio prisutan tadašnji politički i vojni vrh, koji je odlučivao o tom suđenju.Kompletan snimak suđenja generalu  Mihailoviću nalazi se u Moskvi,rađen lično za Staljina, nedavno je dostupan svima.U filmu se prvi put vide i šokantni dokumenti.Pre svih, izveštaj Roberta Mekdauela o pregovorima o predaji kompletne nemačke armije na Balkanu 1944. godine.To je šokantan papir koji pokazuje da se rat mogao završiti devet meseci ranije, 800.000 vojnika se trebalo da predaju, kako je Mekdauel tražio, „savezničkom komandantu na ovom terenu Draži Mihailoviću“.Ovaj dokument je važan i za eventualnu rehabilitaciju Mihailovića, jer je na suđenju kao ključni argument njegove saradnje s Nemcima navođen navodni sastanak sa Rudolfom Štrekerom u Pranjanima.„General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe“, navodi Mekdauel, koji je o nemačkoj ponudi da se predaju Amerikancima, pre nego što Rusi uđu iz Bugarske i Rumunije, obavestio centralu u Kazerti, Kairu i Vašingtonu.Koliko je sve bilo blizu, svedoči podatak da je komanda iz Kazerte ponudila 600 padobranaca kako bi pomogli Mihailovića da preuzme nemački ratni materijal. Dakle rat je mogao da se završi devet meseci ranije, baš kao 1918, kada je probijen Solunski front, a Jugoslaviju bi preuzela Amerika i pobednička vojska generala Mihailovića. Sve je to sprečio Čerčil, koji je zahtevao da se prekinu pregovori i da se Mekdauel izvede pred vojni sud zbog prekoračenja ovlašćenja. Zahtevao je da se pregovori nastave zajedno s Rusima i Englezima, što su Nemci odbili i nastavili da se biju narednih devet meseci.Iz završne reči branioca Dragića Joksimovića, 15. jula 1946:„Svih sedam dokumenata koje sam ovde citirao objavio je „Službeni list“ ove zemlje od 9. marta 1945. i predstavljaju nepobitne i nesumjnive dokaze da je jugoslovenska Kraljevska vlada u Londonu sve do 7. marta 1945. godine bila jedina legalna i od saveznika jedina priznata vlada Jugoslavije. Od 17. aprila 1941. godine do 5. avgusta 1944. godine Dragoljub Mihailović bio je njen ovlašćeni ministar i organ u Srbiji. Sve što je optuženi Mihailović radio i uradio za vreme okupacije, radio je po naredbama i uputstvima ove vlade, a sve što je radila i uradila ta vlada, mogla je raditi i uraditi sa znanjem i odobrenjem naših zapadnih saveznika. Jugoslovenska vojska u otadžbini, kojom je Mihailović do kraja rata komandovao, bila je legalna vojska ove vlade, a sa pravne tačke gledišta partizanska organizacija imala se smatrati kao – ilegalna organizacija….„Generale, neće vas pustiti. Sada će ubiti i mene i vas. Šta god da uradite, ubiće vas. Možete samo časno da umrete, da odbranite svoju vojničku zakletvu i reč“, rekao je Joksimović negde na pola suđenja, koje je trajalo od 10. juna do 15. jula.Izveštaji britanskih obaveštajaca, koji su dostavljeni Srbiji, govore da je Mihailović nakon zarobljavanja 13. maja 1946. sproveden u zgradu Ozne gde je svirepo mučen čak 72 sata.Posle pogubljenja Mihailovića, na suđenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodećih nemačkih predstavnika. U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan kaže:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Dragoljub Mihailović je jedno vreme odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.Srbima nije mogao glasno da kaže: ‘Nemojte da se mnogo brinete! Od glupih Nemaca ja hoću samo da uzmem oružje, kako bih uz pomoć njihovog oružja mogao da ih isteram iz zemlje!“.…Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan“.Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu…. U jugoslovenskim zemljama je od 1941. do 1945. trajao mračan, bespoštedan, krvav i brutalan građanski rat. Tokom godina na teritoriji NDH ubijeno je više od pola miliona pripadnika srpskog naroda: Jasenovac, Jadovno, dječiji logori koji su odnijeli oko 70.000 života maloljetnih, Kozara, Podrinje… Pojedine četničke jedinice su u navodnoj osveti i same činile zločine.Bilo je i odmetnutih četničkih komandanata, Pavle Đurišić nije uopšte slušao naredbe Draže Mihailovića.U NDH,četnici nisu bili pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Poznаto je dа su komunisti prvi počeli dа rаzoružаvаju i ubijаju srpske četnike u Srbiji u jesen 1941. godine, а zа odmаzdu četnici su ubijаli komuniste.Novinar i publicista Miloslav Samardžić, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca istorije Ravnogorskog pokreta i odnosa koji su četnici Draže Mihailovića imali sa Titovim partizanima,kaže,da od jula 1941. počinju komunistički zločini, a njihove oružane formacije do kraja te godine samo na teritoriji tzv. Nedićeve Srbije ubijaju preko hiljadu civila, i to pretežno na svirep način, noževima, čekićima i maljevima“.O komunističkim zločinima nad Srbima i Srbijom niko nije odgovarao,još i danas uživaju u otetim kućama,stanovima domaćina Srbije.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika!Po zlu najčuveniji zločin komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike) u Crnoj Gori. U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali:„Ovo je pasje groblje“. Bila su to vremena besmislenih ubistava, hapšenja i progona, pljačkanje i iskorišćavanje svih slojeva naroda.Istoričar dr Srđan Cvetković kaže da je bilo slučajeva da se greškom strelja lice sa istim imenom i prezimenom, a onda se u izveštaju kaže „nema veze, i on je bio neprijatelj današnjice“. Iz izvještаjа šefа komunističke policije Aleksаndrа Rаnkovićа koji je u jаvnom izvještаju rekаo dа je od 1945. do 1950. godine kroz komunističke zаtvore prošlo oko 3,5 milionа grаđаnа, od kojih je polovinа bilа nevinа, а trećinа mаloljetnа.Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim „divljim čišćenjima“ kreću se i do 100.000 ubijenih… „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“ – Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu….http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-Srbiji                     027-img008-Planinica,-11-09-1944Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Tek posle napada na Sovjetski Savez, Nemci proglašavaju komuniste neprijateljima.Kada je prvih dana aprila 1941. raspisana dodatna mobilizacija Jugoslovenske vojske, KPJ je izdala sledeći proglas:“Narodi Jugoslavije su ugroženi od strane besnih britanskih huškača i velokosrpskih nacionalističkih ekstremista. Svojim provokativnim držanjem oni našu državu guraju u rat. Ne dozvolimo ovim neodgovornim imperijalističkim elementima, naročito srbijanskim, da svoje planove sprovode u delo”.U Kragujevcu komunisti su organizovali proslavu 1. maja 1941, u znak podrške Nemcima i njihovoj vojnoj industriji.U Čačku je odigrana i prijateljska fudbalska utakmica između komunista i Nemaca.Radnički klub “Borac” pobedio je sa 3:1….Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.Od aprila 1941. Komunistička partija Hrvatske pregovarala je sa Pavelićevim režimom o svom legalizovanju u okviru “Nezavisne Države Hrvatske“. Kako je Kominterna već legalizovala Komunističku partiju Slovačke u okviru Hitlerovog “Novog poretka”, očekivala se dozvola i za legalizaciju Komunističke partije Hrvatske, ali situacija se menja sa Nemačkim napadom na Sovjetski Savez, 22. juna.U međuvremenu, ugovor o stvaranju Komunističke partije “Nezavisne Države Hrvatske“ potpisali su Pavelićevi ministri Lorković i Budak sa jedne i lideri Komunističke partije Hrvatske Bakarić i Hebrang sa druge strane, 17. aprila 1941.Potom je Pavelić potpisao i “dogovor“ o saradnji sa komunistima, što vidimo iz dnevnika njegovog zamenika Slavka Kvaternika, za 22. april 1941:“Mile (Budak – prim. aut,) bio ponovo kod mene. Tražio da se ubrza dogovor o suradnji sa komunistima. Poglavnik potpisao dogovor. O tome odmah javljeno Lorkoviću. On je dobio zadatak za suradnju.“ …..              946585_545201088854590_1073180301_n                       Sovjeti su oslobodili Beograd,a ne partizani koji su im bili samo vodići…uverite se sami….http://sz2604.blogspot.nl/2015/05/sovjeti-oslobadjaju-beograd.html 393120_545200978854601_736411492_n                     Ovde ne vidim nigde partizane oslobodioce…aOGci

 

Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3  FOTO:Partizanski zapovednik Unske operativne grupe, Husein Miljković, u rukovanju s ustašom, Cazinska Krajina…..Druga fotografija:Partizani i ustaše, u Istočnoj Bosni 1942.godine…7k8-borci1 FOTO:ustaše i partizani,Velika Kladuša 1944.godine….Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom na čelu,ali ova tvrdnja nije istinita,jer Tito u to vreme uopšte nije bio u Jugoslaviji! Iza tih demonstracija nikada nije stajala komunistička partija,kao ni parole„Bolje rat nego pakt“ , „Bolje grob nego rob“. Demonstarnti kliču kralju Petru II, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju čitavom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unapred svesni događaja koji će uslediti.To se jasno vidi i na ovom videosnimku: https://www.youtube.com/watch?v=efx-ki3WmpQ7k8-borci1 00017-partizani-i-nemci FOTO:Partizani ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom…i na drugoj fotografiji, partizan sa Hitler Jugend…Kao što vidimo, sve ono za što su komunisti optuživali Dražu, činili su oni, uključujući saradnju s okupatorom (što uključuje NDH)….Ne postoji nijedna fotografija Dražinih četnika s Nemcima ili Italijanima.Zajedničke fotografije četnika i Nemaca su od četnika vojvode Koste Pećanca. Za njih su još korišćeni termini „legalni četnici“ (legalni u odnosu na okupatora) i „vladini četnici“ (reč je o vladi Milana Nedića). Drugim rečima, ovi četnici bili su deo Nedićevih struktura, a ne Dražine Jugoslovenske vojske. Ali, Draža je iskoristio postojanje „legalnih četnika“ da u njihove redove ubacuje svoje ljude radi nabavke municije, obaveštajne službe itd. Nemci su uočili ovaj manevar, pa su do proleća 1943. ukinuli sve jedinice „vladinih četnika“.Jedan od najznačajnijih Mihailovićevih ilegalaca bio je major Milan Kalabić, otac Nikole Kalabića. Milan Kalabić bio je sreski načelnik u Nedićevom kvislinškom aparatu,a tajno je četnicima slao obaveštajne podatke,oružje i municiju. Gestapo ga je otkrio i streljao. U Crnoj Gori bilo je separatističkih i jugoslovenskih četnika koji nisu slušali Mihailovića.U BiH je bilo lokalnih četnika, koji su bili nezavisni od Mihailovića. Podsetimo se da su krajem 1941. i početkom 1942. godine, Nedić, Ljotić i njihovi ljudi izručili  Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića“.Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije!Znatno brojnije su fotografije četnika sa Italijanima. Već krajem leta 1941. godine u zapadnim krajevima Italijani su sami počeli da osnivaju četničke jedinice. Dok su ih interno nazivali četnicima, zvaničan naziv ovih formacija glasio je Antikomunistička dobrovoljačka milicija. General Đovani Espozito, koji je komandovao jednom italijanskom divizijom u Dalmaciji, u knjizi „Trst i njegova odiseja“ posle rata je pisao da su četničke formacije zapravo osnivane radi zaštite srpskih civila od Hrvata/ustaša, a ne od komunista, što u njihovom nazivu nije smelo biti pomenuto zbog Nemaca.Četnici i Italijani nisu sarađivali po ideološkim osnovama. Četnici su pravili dogovore sa Italijanima DA BI SRPSKI NAROD PREŽIVEO USTAŠKI REŽIM.Zašto Nemci za Dražom raspisuju dve poternice, pokreću brojne akcije, svakodnevno streljaju njegove pristalice, ako je on njihov saradnik? Dragoljuba Mihailovića danas kleveću da je bio zločinac i fašista oni koji žele da fašizuju srpski narod, opravdaju genocid nad Srbima iz 1941—1945, komunistički teror koji je višestruko prevazišao sve četničke zločine iz građanskog rata!….                                    8694185                                04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941 FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina/….ĐENERAL DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ:“Ništa nisam želeo za sebe.Verovao sam da sam na ispravnom putu i pozivao sam svakog stranog dopisnika, pa čak i jednu misiju Crvene armije, da dođu u moj Glavni štab. Ali, sudbina je prema meni bila nemilosrdna i bacila me je u haos. Hteo sam mnogo i mnogo sam započeo, ali svetski vihor je odneo i moje delo i mene. Bio sam slamka među vihorima…“….Diktator  i zločinac TITO je važio za tipičnog hedonistu i umetnika življenja. Faraoni, carevi, kraljevi, nisu živeli u takvoj raskoši, bljesku i spektaklima. Pustolov, avanturist, svetski putnik, raskošnim brodom „Galeb“, uz neviđenu dvorsku svitu i kamarilu, proputovao je okeane i mora, kontinente i najveće svetske metropole, tobože sve u nekakvoj misiji mira. Arčio je neštedimice narodna dobra i znoj trudbenika. Neviđen kicoš, nabacivao je najskuplje „perje“, uživajući u skupocenim stvarima, nakitu i zlatnom prstenju. Vozio se u luksuznim automobilima i plivao jahtama. Uzurpirao ostrva na Jadranu, Brione i Vangu, kao da mu je to dedovina. Od tih ostrva napravio je raj na zemlji, a koristio je blizu trideset rezidencija širom njegove Jugoslavije, koje su mu služile za odmor i rekreaciju.Važio je za najskupljeg vladara ove planete. Jedan Mao, Staljin, Ruzvelt, De Gol, Gandi, Nehru, Adenauer i drugi svetski državnici bili su za Broza više nego askete i puki siromasi.Sve je ovde, u ovoj zemlji, ponešto i u svetu, bilo njegovo! Njegove ulice, njegovi spomenici, njegovi trgovi, njegovo bratstvo-jedinstvo u zenici našeg oka, njegovi partijski drugovi, njegovi generali, njegovi komesari, njegovi sledbenici, njegovi mornari, njegovi pioniri, njegovi istoričari, njegove vile, njegove operske pevačice, njegovi pevači u narodnoj nošnji, njegovi glumci, njegovi pesnici, njegovi gradovi!Koristio je ekonomski rast izazvan zaduživanjem, da bi kupio mir,aonda je došla naplata.Ostalo nam je teško političko nasleđe jednog autoritarnog režima, čije se posledice i danas i te kako osećaju. …

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Njegovo veličanstvo – Vladimir Putin

11129370_838640286222519_9079722893829413986_oDanas se “Četvrti Rajh” organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nacistička Nemačka, s tom razlikom što je novi korporativni projekt prefinjeniji, ne nose se više crne uniforme i kukasti krstovi. Danas je pristup okrenut prvo ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se samo protiv neposlušnih država i naroda. Krajnji cilj je isti: porobljavanje zemalja, ako može i čitavih kontinenata i pljačka njihovih resursa.…Svaki vek ima svog državnika, a ovaj naš – vek koji se jos zahuktava, bez ikakve sumnje, protiče u znaku Vladimira Vladimirovica Putina, predsednika Ruske Federacije.On je noćna mora zapadnih imperijalista koji pod maskom odbrane tzv. ljudskih prava stvaraju haos beznađe i krvoproliće u svakom kutku planete, da bi obezbedili još koju godinu neometane pljačke i na tuđoj muci izgrađenog blagostanja u svojim propalim imperijama.Od rušenja Berlinskog zida Zapad želi proširiti svoju interesnu sferu do ruskih granica. U ovih 25 godina uspeo je otrgnuti sve bivše komunističke zemlje koje nisu bile u sastavu Sovjetskog Saveza. Sada je na red došla i Ukrajina, koja je  do nedavno figurirala kao svojevrsna tampon zona između dva bloka. Putin to tretira kao dolazak nepozvanog Zapada u svoje dvorište. Reagovao je aneksijom Krima i davanjem političke i vojne podrške proruski pobunjenicima.Ukrajinska „kriza“ je počela onda kada su se izjalovili planovi zapada o aneksiji Ukrajine nazvanih „približavanje Ukrajine EU“, odnosno kada je legalni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpiše sporazum sa EU. Tada je „demokratski“ zapad uz pomoć „demokratskih“ snaga Ukrajine u liku nacističkih i ostalih kvislinških organizacija u njegovoj službi izvršio puč i srušio legitimnu vlast i preuzeo državu. Ukrajina je praktično danas okupirana od SAD državnim udarom, koje su organizovale uspostavljanja nacističke diktature pod njihovom kontrolom.Stvaranje Novorusije na teritoriji oslobođenoj od američko-nacističke okupacije, je važan zadatak u oslobađenju Ukrajine od nacističkog režima.Vojna intervencija Rusije mogla bi da promeni situaciju i zaustavi agresiju nacističke hunte. Ali to će istovremeno biti uvlačenje NATO u konflikt, što povlači njegovu internacionalizaciju,što je još jedan korakom prema raspirivanju svetskog rata,a Rusija to ne želi.Za savremenu Rusiju Putin je uradio je mnogo.Zaustavio je njen sunovrat.Od Borisa Jeljcina nasledio je Rusiju – gladnu, razorenu i opljačkanu.Od zemlje koja je bila na izdisaju, stvorio je ponovo svetsku velesilu.Danas se njegovo ime širom sveta vezuje sa ruskim usponom iz pepela i ekonomski i politički.Govoreći o odnosima sa Evropom i SAD, Putin kaže:SAD nisu potrebni saveznici, nego vazali. Rusija ne vidi sebe u takvom sistemu odnosa.Oni su uvereni da su posebni, da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta. Da mogu samo oni da budu u pravu. Ponašaju se kako požele. Što ovde, što tamo, primenjuju silu protiv suverene države. Izgrađuju koalicije po principu ko nije sa nama, on je protiv nas.Ja sam verovatno loš hrišćanin. Kada te ošamare po jednom obrazu, treba da podmetneš drugi. Ali ja za sada nisam moralno spreman na to. Ako nas udare, treba odgovoriti, u protivnom će nas udarati i dalje.Radije bih da me obese zbog vernosti, nego da me nagrade za izdaju.Nas stalno pokušavaju da sateraju u neki ćošak. Zato što imamo nezavisnu poziciju, jer je branimo, jer nazivamo stvari onakvim kakvim jesu, i nismo licemerni.Možda naš (ruski) medved treba da sedi mirno i jede šumsko voće i med, možda će ga tada ostaviti na miru. Ali ne, oni će uvek pokušavati da ga vežu lancem i čim to urade, izvadiće mu zube i kandže.Mi za njih nikada nećemo biti dobri jer smo pravoslavci. Nećemo im biti dobri čak ni ako im damo celu našu zemlju, a sebe pretvorimo u njihove robove.Nas bi odavno uništili, zasuli bi nas raketama i bombama, kad bi tamo, na Zapadu, verovali da za to kao odgovor ne bi dobili po zubima“,rekao je Putin. Rusija je dobila jednu bitku protiv Amerike oko Sirije, ali daleko od toga da je rat završen.Glavni cilj Obamine politike u Siriji jeste da prekine rusku gasnu rutu za Evropu.Sirija je jedina prepreka na putu gasovodu iz Katara preko Saudijske Arabije, Jordana i Turske do EU.Izgradnja takvog gasovoda omogućila bi Kataru da konkuriše Rusiji u Evropi, na najvećem tržištu gasa.Američko mešanje u ukrajinska dešavanja takođe je velikim delom podstaknuto željom da se prekine ruska dominacija u dostavi energenata.Poznato je da SAD na Balkanu namerno koriste albanski faktor, kako bi u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj izazivale konfliktne situacije, sve da bi sprečile izgradnju rusko-evropskih gasovoda i naftovoda, koji mogu umanjili zavisnost evropske zajednice od SAD.Globalna dominacija Amerike trajala je od 1991. do avgusta 2008, dakle do ruskog kontraudara na gruzijsku agresiju u Južnoj Osetiji. Taj uistinu istorijski trenutak, nezamisliv pod Jeljcinom samo deceniju ranije, bio je lakmus test na kome se svet uverio da je mučna, ali kratka epoha američke monopolarne dominacije nepovratno okončana.Putinova istorijska pojava je zaustavila nasilničku politiku pijanih kauboja iz Bele kuće, koji su smatrali da su oni izabrani da budu šerifi na planeti i da mogu da kažnjavaju svakoga kako im je volja, da mogu da otimaju od drugih naroda i država i tako dokazuju svu svoju moć.Kao što je 1941. izgledalo da će Treći Rajh vladati Evropom narednih decenija, tako danas mnogi misle da su Amerika, EU i NATO večiti svetski gospodari. Mnogima je i 1941. izgledalo nemoguće suprotstaviti se nacizmu, kao što mnogima danas izgleda nemoguće suprotstaviti se NATO paktu. Kraj Trećeg Rajha je brzo došao, a kraj Četvrtog Rajha ubrzano se približava.PAO JE HITLER PAŠĆE I NATO! Potrebno je samo izdržati i, poput 1941, spremati ustanak za oslobođenje od okupatora i domaće kvinsliške vlasti….Živela bratska Rusija i Srbija!…. Rusi i Srbi, nisu gotovo nikad bili u mogućnosti da slobodno uređuju svoje odnose, jer se uvek tu mešala i neka treća, četvrta, pa i peta sila, koja je radila protiv njih i protiv nas, i to je naš glavni problem.Krajnje je vreme da se Srbija okrene Rusiji i svojim strateškim interesima.Bez toga ćemo kao zemlja propasti u svakom smislu: ekonomskom, političkom, vojnom.Ekonomske, političke i vojne moći našeg stvarnog saveznika, Rusije, su takve da Srbiji ni od angloamerikanaca ne preti nikakva realna opasnost, a kamo li od njihovih prištinskih kriminalaca.Ko i zašto u Srbiji godinama ne želi da iskoristi status najpovlašćenije nacije u trgovinskim odnosima sa Rusijom?Jasno je kao dan da su lažne srpske demokrate punu deceniju odbijale bilo kakvu ideju da poslovno sarađuju sa Rusijom, a kad se to konačno i desilo, bio je to proizvod neizbežne nužnosti kao u slučaju Naftne industrije Srbije. Protivnici energetskog sporazuma sa Rusijom (i njihovi sponozori u Londonu) uporno istrajavaju na prevarama! Prodaju NIS-a i dalje predstavljaju kao pljačku a izgradnju gasovoda Južni tok kao nastavak onoga što oni zovu „energetski nesporazum“. Činjenice govore nešto drugo. Rusi su od najvećeg državnog gubitaša napravili respektabilno kompaniju koja puni budžet Srbije. Za nekoliko godina koliko Gazprom upravlja NIS-om ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja je samo pre dve godine na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu evra.To je gotovo 15 odsto celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu.Srbija će moći dugoročno da živi, da puni budžet i, što je najvažnije, neće više biti u koloni onih zemalja koje su energetski nezbrinute i čije ekonomije zbog toga propadaju.Ne zaboravimo da su Brisel i Vašington onemogućili strateški važan projekt za Srbiju, Južni tok, koji Srbiji donosi 5 milijardi evra investicija.Ukoliko Srbija i srpske zemlje uđu u interesnu sferu Rusije, onda ćemo biti zaštićeni. Uz to, čisto ekonomski gledano – Rusija ima ogromne kapacitete i može da apsorbuje kompletnu proizvodnju naših prostora.Deo Srba je ubeđen da nam Rusija nikada nije ozbiljnije pomogla. Olako zaboravljaju da je zbog nas, nespremna za sukob, ušla u Prvi svetski rat.U Drugom svetskom ratu na hiljade ruskih vojnika položilo je svoje živote za oslobođenje Srbije od nemačkih okupatora.Rusija nam je pomagala uvek. Kad nije mogla da pomogne sebi, nije ni nama.Ruski demineri uklanjaju godinama eksplozivne naprave, koje je NATO divljački razasuo uzduž i popreko i širom srpske zemlje.SAD i zemlje EU su nam demokratski otele deo teritorije Srbije gde uz klasičan genocid i kulturocid su napravili monstruma, kvazi šiptarsku narko državu.Demokratski su planirali i podržali genocid Srba u Hrvatskoj,BiH,KiM.Putin je rekao da će učiniti sve da Srbija ima budućnost i da će pomoći da odnosi dve zemlje budu bolji, kao i to da će raditi na tome da Srbija i Rusija imaju zajedničku budućnost.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

GLOBALIZAM: RAT PROTIV SRBIJE,RUSIJE,DRŽAVA SA NACIONALNIM IDENTITETOM

11042966_879117392152327_4819876623613779582_nDa bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme“. Svako ko želi nezavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji,bez obzira da li je u pitanju Irak, Somalija ili Srbija.Zar je sad uopšte važno ko će doći na svetski tron. Šta uopšte menja Klinton u odnosu na Obamu, kada sve ide u jednom sasvim određenom i neprikosnovenom pravcu……Glavni preduslov svake diktature jeste razbijanje raznolikosti i nametanje centralizovane jednoličnosti.Pogledamo li situaciju u svetu danas, videćemo kako se na svakom koraku pokušava suzbijati individualnost i raznolikost.Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice.Kad govorimo o tradiciji, u jednom minimalnom prethodnom smislu, govorimo o praksama, verovanjima, institucijama, vrednostima, normama koje su relevantne danas, a čije poreklo je u prošlosti. Tradicija je nešto što je sačuvano iz prošlosti i što je preneto u sadašnjost, i što u sadašnjosti ima važno mesto.Zanemarivanje vlastite tradicije završava se usvajanjem tuđe. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Zbog toga su mnogi običaji kod Srba tokom dugog vremenskog perioda izgubljeni, ili potisnuti.Zabluda komunizma je ostavila dubok trag i nanela ogromnu, dugotrajnu štetu srpskim nacionalnim interesima. Nije samo komunizam predstavljao odricanje od svesti ko smo i šta smo kao narod i država. I stvaranje prve Jugoslavije imalo je u svojoj osnovi zabludu da cilj Srbije može biti nešto drugo, a ne isključivo nacionalna država koja je najbolji čuvar i garant srpskih nacionalnih interesa i identiteta. I danas, po treći put, Srbija zatvara oči pred novom zabludom da Evropska unija kao nadnacionalna tvorevina može biti cilj Srbije, umesto da to bude ona sama i njene tradicionalne vrednosti i interesi.Zapad nam upućuje poziv da se odreknemo prošlosti zarad budućnosti. To je obična besmislica, jer se odricanjem od prošlosti odričemo i od budućnosti, odričemo se onoga što jesmo, svoga identiteta.Kada je naš narod opet našao svoju slobodu, odlaskom turskih zavojevača, stara iskušenja su zakucala na vrata. U početku su pravi Srbi, ljudi tradicije i naroda odolevali struji evropeizacije. Ali oni su bili nepismeni i iako su lili svoju krv za slobodu otadžbine, bili su brzo sklonjeni u stranu od novodošlih obrazovanih ljudi, evropskih đaka, koji su sa znanjima sa Sorbone i drugih tada poznatih škola, donosili i dekadentni evropski duh.Prozapadna elita u Srbiji je oduvek pokazivala odvratnost prema tradicionalnom i patriotskom, jer je Zapad vršio pritisak isključivo preko elita i medija.Nacionalno, kad pokušava da se rekonstruiše, biva obeleženo kao retrogradno, degenerativno i pretnja modernizmu.Kada jedan Francuz kaže: „Ponosan sam što sam Francuz i pripadam naciji koja je dala Napoleona, Lujeve, Voltera, Molijera, najpoznatije slikare“, on je šarmantni patriota koji neguje evropske vrednosti. Uprkos tome što je Napoleon svojevremeno pokorio pola Evrope. Kada Srbin kaže: „Ponosan sam što sam Srbin, što je srpska država jedna od najstarijih nezavisnih zemalja u regionu, što je car Dušan još u ono vreme doneo moderan zakonik, što su Srbi bili na pobedničkoj strani u oba rata, a tokom Drugog svetkog rata imali dva antifašistička pokreta“, on je antievropejac zagledan u prošlost, zvecka oružjem i vraća naciju u mračne devedesete. Niko tradicionalnu Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca.Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno.Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka.Da nije te „Srbije“, koja ga koči, pripadnik beogradske elite bi danas bio isto što i njegov pandan iz Berlina ili Osla, misli pokondirena tikva izrasla iz komunističkog gnojiva.Srpska elita danas ili obavezno dolazi iz Beograda, ili kad dođe u Beograd zaboravi odakle je došla, a pred očima ima samo Brisel i Vašington kao ciljeve. Zato ova i svaka slična vlast ravnodušno gleda kako Srbija umire i Srbi nestaju – za njih je to neka strana i daleka zemlja. Zato ovu vlast ne zanima sudbina Knjaževca ili Leskovca. Za njih su Prokuplje ili Paraćin simbol seljačke i primitivne prošlosti od koje žele da pobegnu što pre i što dalje.Postoji li za Srbiju i neki drugačiji put od ovog evrounijskog i evroatlanskog?Naravno!Pravoslavna Rusija je danas najveća oaza slobodnog sveta, predvodnik borbe protiv globalizma i američkog imperijalizma, bastion zaštite tradicionalnih, porodićnih i hršćanskih vrednosti, svega onoga od čega se Evropa već odavno distancirala.Srbi, Srbija i Republika Srpska ne samo da trebaju geopolitički da se vežu za Rusiju već i da organizaciju svoga društva i države oblikuju prema postojećem ruskom modelu…..1384239_649458775085888_1561516112_n U ovim teškim vremenima, svega ima. Ali, sve manje pravih ljudi.Ljudsko društvo je danas bolesno društvo,koje ne zna da je bolesno, sa još bolesnijim gospodarima.Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije. Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto.Legalizuje se i forsira homoseksualizam, sa ciljem da se razbije porodica, kao simbol patrijarhalnog odnosa na kome se temeljila tradicionalna država. Rijaliti šou programi postali su pečat savremenog društva i dok televizijama koje ih emituju donose velike profite, građanima pružaju jeftinu zabavu i od njih prave idiote.Neoliberalizam kao pravac temelji se na individui, pojedincu kao nukleusu na kojem počiva zgrada mondijalističke organizacije i strukture društva.Pogledajte koliko danas imamo žute štampe u kojoj se ne forsira porodica, sreća, prva pričest, krštenje, nego ko je s kim bio, šta je radio.U Globalizamu više nema mesta za emocije,poeziju,filozofiju, da bi se čovek razvio kao umno i osećajno biće,već samo za robotizovane nakaze poput Ramba i raznih terminatora koje nam nudi Holivudska filmska industrija,sa ciljem da se stvori masovni idiotizam.Mi moramo da stvorimo jednu novu generaciju, moralno i duhovno snažnu, vaspitanu na onome što je najbolje u našoj tradiciji, oslonjenu na porodicu.Zdrava porodica je osnov za zdravo društvo, zdrav narod, zdravu prosvetu, zdravu kulturu.Nema nam opstanka bez moralne obnove.Kao što se kuća zida od temelja, tako se ličnost gradi tokom detinjstva u primarnoj porodici…

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

BOG VAS KLEO POGANI IZRODI !

    ia   GINULI SU NAJBOLJI, da vladaju najgori ….Na svakog junaka imamo buljuk izdajnika…..na svaku pobedu, dva poraza…..nijednom nismo pobedili a da pre toga nismo debelo izdali…..sami sebe naravno.A za malo vlasti i za malo čara spremni smo da izdamo SVE – oca, majku, brata, sestru, narod, zemlju … SVE!!! Kako juče tako i danas”..…Nikada nam u srpskoj istoriji nije bilo teže.Ni onda kada su nas Velike sile okupirale, masovno ubijale, kažnjavale, zlostavljale, kada su nas turske dahije na kolac nabijali, kada smo morali da napustimo našu državu 1915. godine i kada su streljali sto nevinih Srba za jednog nemačkog vojnika, ni tada nismo tako nisko pali kao danas, kada smo okupirani uznutra, kada nam rasprodadoše državu, veru, tradiciju i uništiše naš narodni suverenitet.Zbog svoje geostrateške pozicije,ali i drugih interesa, Srbija je uvek bila izložena ne samo ratovima i pritiscima, već se protiv Srba i Srbije permanentno u raznim oblicima vodi i tzv. specijalni rat, koji podrazumeva napad i poništavanje ne samo pravoslavlja kao dominantne konfesije, već i kulturnog i nacionalnog bića Srpskog naroda radi stvaranja jedne amorfne mase kojom bi se bez teškoća manipulisalo prema potrebama. Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije.Srbija odavno nije država, već nedefinisana teritorija koju može nekažnjeno da čerupa kako ko hoće.Izdaja u današnjoj Srbiji postala je gotovo jedina nacionalna strategija. To se očituje u svim oblastima društvenog života.Ispostave Novog svetskog poretka u vidu tzv. nevladinih organizacija tvrde da je izdaja prevaziđen pojam, da on više ne postoji, da izdajnike izmišljaju protivnici demokratije. Po njima je sasvim normalno da se ide kod neprijatelja dok on seje bombe i smrt, da se zahteva jače bombardovanje i da se to ne karakteriše kao izdaja nego kao politika u interesu naroda i u duhu vremena.Kako se drugačije može nazvati odluka da se iz srpskih zatvora puste svi šiptarski teroristi a za uzvrat ne dobije nijedan Srbin, živ ili mrtav, iz njihovih logora? Šta tek reći o izvinjenjima zvaničnoj Hrvatskoj, koja oni nisu ni tražili, usvajanje rezolucije o genocidu i klanjanje muslimanskim žrtvama u Srebrenici, a da se to isto ne učini i srpskim u Kravici i drugim sličnim “diplomatskim” gafovima prosrpskog predsednika Republike?Izdaja je uvek bila pojedinačni akt, ali je izgleda u današnjoj Srbiji podignuta na nivo državne politike.Izdaju u vrednosno neutralnom smislu definišemo kao kriminalnu nelojalnost zemlji od strane njenih državljana koji svojim delovanjem ugrožavaju njene državne i nacionalne interese. Ukoliko se to delovanje sprovodi od strane samog državnog vrha – a pri tom u zavereničkom dosluhu sa spoljnim neprijateljima te zemlje – reč je o veleizdaji, najgnusnijem zamislivom zlodelu. Veleizdaja je kroz čitavu istoriju savršeno opravdano bila kažnjiva smrću.U prethodnih 15 godina u Srbiji se promjenilo više režima, ali su svi Srbiju vodili „u pogrešnom pravcu“, jer su svi, od izdajnika Đinđića do današnjih vlasti ispunjavali naloge EU i Vašingtona.Nijedna politička partija u Srbiji nije strukturisana kao prava politička stranka. Svi politički programi srpskih stranaka su identični. Sve partije imaju vođu, grupu oko vođe i sledbenike. Iza svih uticajnijih partija stoje finansijeri iz sveta ratnih profitera, tajkuna i stranih obaveštajnih centara i vlada. Podele na partije leve, desne ili demohrišćanske orijentacije – lažne su.Srpska napredna stranka je smišljena kao privremeni projekat, kukavičje jaje i politički provizorijum, podmetnut isključivo sa ciljem da privremeno obavi par prljavih poslova,da preda Kosovo i za to vreme očuva tekovine demokratske pljačke.Potpisivanjem sporazuma u Briselu, Vlada Srbije je ukinula Ustav i izdala državne i nacionalne interese, zbog čega će njeni čelnici morati da krivično odgovaraju.EU je odlično izabrala baš ovo rukovodstvo Srbije da progura sve zamišljene planove usmerene protiv Srbije, srpskog naroda i ostalih stanovnika Srbije.Da smo mi država koja ima ustanovljen pravni sistem, država u kojoj je sudstvo na strani pravde, a da vlast brine o svom narodu i bar pokušava da održi celovistost zemlje, samu sebe bi uhapsila.Bože, spasi Srbiju od ovih ludaka!Političke funkcije, ne samo da su važne, nego predstavljaju vrlo moćno, pa i opasno oružje, koje nikako ne bi smelo da dođe u ruke nekih diletanata i dunđera, a još manje mućkaroša i šićardžija. Slikovito je to Kusturica pojasnio u „Andergraundu“ kada je pustio majmuna u tenk. Jedno „buum“ i sve ode u materinu. Mnogo je brate prodefilovalo raznih pavijana kroz naše političko naoružanje, ubeđenih da su baš oni pozvani i Bogom dani da urede državu, a efekti su bili kao kad slon uđe u staklarsku radnju. Još je gore kad čovek pogleda ko sve sedi na rezervnoj klupi i čeka da se domogne tenka, ili bar mrtvaljeza, a nisu u stanju da sačuvaju ni dve ovce na aerodromu.Dok Brisel Šiptarima poklanja Kosovo i Metohiju, i dalje se čuju pokliči: „Evropa ili smrt!“EU je stvorena voljom krupnog kapitala, a ne voljom naroda. Rezultat toga procesa je nedvosmisleno jasan. Bogati postaju još bogatiji, a svi ostali sve siromašniji.U EU nema osnovne podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu, sudsku, nema kontrole vlasti.Vaclav Klaus je rekao da Brisel želi da od Evropske unije napravi „kotao naroda“ kao što je bio Sovjetski Savez, da želi da uništi nacionalne države, a time i demokratiju u Evropi.Onaj cilj koji je nekada imao Hitler, sada sprovodi kancelarka Merkel.Kao stari evropski narod i država, ne bismo smeli da se posle jugoslovenske i komunističke ideje i zablude, i po treći put odreknemo Srbije, ovog puta zarad članstva u Evropskoj uniji.Srbija traži sreću kod onih koji joj – za svu dosadašnju istoriju – nikad nisu doneli ništa dobro.Nije li krajnje vreme da se Srbija okrene Rusiji i svojim strateškim interesima?Odavno je bilo vreme za to!Ekonomske, političke i vojne moći našeg stvarnog saveznika, Rusije, su takve da Srbiji ni od angloamerikanaca ne preti nikakva realna opasnost, a kamo li od njihovih prištinskih kriminalaca.Duhovni, stvaralački, civilizacijski, moralni dometi pravoslavnog sveta koji predvodi Rusija, danas su u svemu daleko iznad anglosaksonske boleštine….Ustaj Srbijo! Vreme je da narod uzvrati….2015-03-26_130829

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Rusija i Putin su stali na put američkom osvajanju sveta!

7RXKkvdyZrcVLADIMIR PUTIN:“Ne treba gledati na Zapad. Mi za njih nikada nećemo biti dobri jer smo pravoslavci. Nećemo im biti dobri čak ni ako im damo celu našu zemlju, a sebe pretvorimo u njihove robove.Nas bi odavno uništili, zasuli bi nas raketama i bombama, kad bi tamo, na Zapadu, verovali da za to kao odgovor ne bi dobili po zubima.“...U vreme kada su se obični ruski građani pripremali da isprate staru i dočekaju novu, 2000. godinu, Boris Jeljcin je priredio najveće novogodišnje iznenađenje: podneo je neopozivu ostavku i za vršioca dužnosti predsednika imenovao Vladimira Putina.Danas se njegovo ime širom sveta vezuje sa ruskim usponom iz pepela i ekonomski i politički.Podigao je životni standard, povećao penzije, smanjio siromaštvo, poboljšao obrazovanje i zdravstvenu negu i sve to objašnjava podršku javnosti koja je trenutno dostigla vrh od preko 85%.Putin je vizionarski i patriotski izvukao Rusiju iz klečećeg položaja, u koju su je bili doveli Gorbačov i Jeljcin, i ponovo je podigao u zemlju velike moći. Rusija više nije ona zemlja koju je nasledio od Jeljcina. Putinova Rusija je zemlja koja je u stanju da vodi samostalnu spoljnu politiku , sopstvenu monetarnu politiku, odbijajući slušati direktive Vašingtona, što je najveći zločin Vladimira Putina.Ekonomski oporavljena, politički stabilizovana, vojno značajno ojačana, Rusija danas u svetu igra značajnu, nezaobilaznu ulogu.Uspon Rusije nakon decenija stagnacije, poremetio je unilateralnu poziciju koju su uživale Sjedinjene Države i NATO. Raspad Varšavskog pakta, poraz Sovjeta i Istočnog bloka i gledanje kako se Sovjetski Savez demontira u 15 različitih republika nisu bili dovoljni za američke hladnoratovske jastrebove. Po njima, novoformirana Ruska Federacija morala je da bude utišana.„Naš prvenstveni cilj jeste sprečavanje pojavljivanja novog rivala, bilo na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, bilo negde drugde, koji bi predstavljao pretnju kakvu je predstavljao Sovjetski savez. Moramo sprečiti neprijateljsku dominaciju bilo kojeg regiona čiji bi resursi pod utvrđenom kontrolom bili dovoljni za nastanak svetske sile“ – Doktrina Volfovica, 1992. godine. Zapad, predvođen Amerikom više ne krije svoje nove neokolonijalistićke metode podčinjavnja, već otvoreno nastoji da uvede jednu vrstu planetarne diktature, kako bi nasilno inaugurisao tu već odavno planiranu “svetsku vladu”.Kako je cilj globalističkih procesa rušenje svih nacionalnih i stvaranje odgovarajućih nadnacionalnih institucija, to je nacionalni aspekt pravoslavlja, kao prirodna brana takvim procesima, glavna meta strateškog delovanja globalističkih instituta.Snažne globalističke elite žele „svet sa jednom religijom“, sintetičkom, onom koju oni kontrolišu kako bi lakše mogli da kontrolišu svoj svetski fašistički sistem.Komunistički teror zamenio je mnogo gori, nehumaniji, dekadentniji i daleko podliji i perfidniji, globalistički i liberalno-demokratski teror. Teror koji je svoje protivnike društveno marginalizirao, kriminalizovao i diskriminirao lepeći im etikete fašista, rasista, ksenofoba i homofoba.Totalitarni liberalizam uništio je svaki oblik ljudskog i tradicionalnog kolektiviteta, bilo da je on vezan za naciju, porodicu, rasu, religiju ili nešto drugo.Rusija je danas najveća oaza slobodnog sveta, predvodnik borbe protiv globalizma i američkog imperijalizma, bastion zaštite tradicionalnih, porodićnih i hrišćanskih vrednosti, svega onoga od čega se Evropa već davno distancirala. To je država u kojoj gole feministice ne mogu nekažnjeno da upadaju u crkve i državne institucije, država koja je svoju decu zakonom zaštitila od agresivne gej-propagande i država koja je svojim snažnim angažmanom oko Sirije sprečila nove reke krvi i rat velikih razmera.Putinova istorijska pojava je zaustavila nasilničku politiku pijanih kauboja iz Bele kuće, koji su smatrali da su oni izabrani da budu šerifi na planeti i da mogu da kažnjavaju svakoga kako im je volja, da mogu da otimaju od drugih naroda i država i tako dokazuju svu svoju moć.Unipolarni svet, u kome važi pravilo da se zakoni jedne zemlje nameću kao univerzalni zakoni za sve druge zemlje, stvar je prošlosti.Američka hegemonija je završena. SAD se ekonomski nalaze u gotovo bezizlaznoj situaciji i rat u Ukrajini za američku administraciju znači spasonosno rešenje, a to je scenarij koga su se mnogi analitičari pribojavali.Rat s Rusijom ojačao bi NATO, odnosno USA, gde bi njegovi europski delovi još jednom morali gledati na američku premoć kao na nešto pozitivno, spasonosno i korisno. U strahu od dolaska “zlih” Rusa EU bi u SAD i Nato-u videli svoje “spasitelje”. Tako bi vodeća uloga SAD-a i NATO bila ponovno potvrđena, a unutrašnja kohezija EU očuvana.Ukrajinska „kriza“ je počela onda kada su se izjalovili planovi zapada o aneksiji Ukrajine nazvanih „približavanje Ukrajine EU“, odnosno kada je legalni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpiše sporazum sa EU. Tada je „demokratski“ zapad uz pomoć „demokratskih“ snaga Ukrajine u liku nacističkih i ostalih kvislinških organizacija u njegovoj službi izvršio puč i srušio legitimnu vlast i preuzeo državu.Očito je da se zapad ni malo ne gadi nacista za ostvarenje svojih potreba. Ne treba zaboraviti da je u ovom trenutku preko 50% stanovništva Ukrajine proruski nastrojeno, a da je glavni udar povampirenih nacista usmeren upravo protiv njih.Ukrajinski nacisti i šovinisti uz pomoć zapada pripremaju potpuno čišćenje Rusa sa vekovnih teritorija.Da je Rusija prihvatila formiranje nacističke države na svojoj granici, došlo bi do dramatičnog pada njenog međunarodnog autoriteta, samim tim i poverenja saveznika, a ubrzo bi postala ranjiva prema proameričkim snagama bez šansi za opstanak. Ona je mogla i da pošalje svoju vojsku u Ukrajinu, da se reši hunte pre nego što se ona organizuje i da vrati Janukoviča na vlast. Međutim, da se to dogodilo, Rusija bi bila optužena zbog agresije prema nezavisnoj državi i suzbijanja narodne revolucije.Rusija je izbegla dilemu. Nije bilo direktne invazije. Donbas je taj koji se bori protiv Kijeva. Ukrajina nije samo zadnja linija odbrane Rusije, već čitavog čovečanstva.Nesporno je da će Putin biti zapamćen u ruskoj istoriji kao vladar koji je ne samo povratio Krim, već i kao čovek koji je vratio građanima Rusije dostojanstvo i osećaj da je njihova zemlja zaista velesila…..  VIDEO:Nemački novinar : Pišemo laži protiv Rusije kako bi izazvali Treći svetski rat !  10933977_370051673176319_7844656399758094156_nRUSI SU SVET OSLOBODILI OD NACIZMA…..Ruski narod je na svojim plećima izneo najteži teret borbe protiv Hitlera i neoboriva je istorijska istina da su Rusi dali ubedljivo najveći doprinos u pobedi nacizama i fašizma. Nije Hitler pao iskrcavanjem u Normandiji, ne, on je zaustavljen pod Moskvom, i Staljingradom, razbijen u velikoj Kurskoj bitki a na kraju dokrajčen osvajanjem Berlina,gde su udarili pobednički pečat na poglavlje istorije 20. veka nazvano Drugi svetski rat. Uvek ćemo se sećati da je Rusija osujetila odvratne i krvave projekte nacista čime su sprečeni da vladaju svetom.Uporedo sa negiranjem odlučujuće uloge Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom, u pojedinim zapadnim političkim krugovima i medijima čine se pokušaji da se Sovjetski Savez izjednači sa nacističkom Nemačkom, a Staljin sa Hitlerom.Zapad želi da ubedi sve da je staljinizam isto što i hitlerizam, odnosno da je Sovjetski Savez isto što i Hitlerov Treći rajh.Nema govora o desetinama miliona žrtava Staljina,to je propaganda.Na osnovu izveštaja, koji su za Nikitu Hruščova u februaru 1954. godine pripremili Generalni tužilac SSSR R. Rudenko, ministar unutrašnjih poslova SSSR S. Kruglov i ministar pravde SSSR K Goršenjin, u periodu od 1921. g. do 1. februara 1954. g. , tj . za 33 godine – kolegijum OGPU, “ trojke “ NKVD, Posebna savetovanja, Vojni Kolegijum, sudovi i vojni tribunali, osudili su zbog kontrarevolucionarnog zločina 3.777.380 ljudi , od kojih je na smrtnu kaznu bilo osuđeno 642 980.Dakle,nema ubijenih milona ljudi, kako tvrdi zapadna propaganda! Ne želim da kažem da je Staljin bio dobar. Uopšte ne, Bože sačuvaj. Ali, to je bio čovek koji je u tom času osujetio uništenje ruske civilizacije. Malo je poznato da je Staljin poslao u rat oba svoja sina. ,,Idi i bori se“, poručio je starijem sinu Jakovu, koji je dopao nemačkog zarobljeništva odakle se nije vratio. Mlađi, Vasilij, neko vreme kao pilot lovac štitio je nebo nad Lenjingradom.Danas dostupna nemačka dokumenta govore, da su Nemačka i njeni saveznici napali SSSR sa namerom da potpuno unište kako sovjetsku državu, tako i njeno stanovništvo. U poslednjih sto godina Rusija i Srbija, pod uticajem političkih prilika, četiri puta učestvovale u ratu kao saveznice i u celoj svojoj istoriji nikada se nisu nalazile na suprotnim stranama.U vreme izbijanja Prvog svetskog rata 1914, Rusija Nikolaja I dala bezrezervnu podršku Srbiji, izloženoj austro-ugarskom ultimatumu i pritiscima.Kada je Austrougarska Srbiji postavila ultimatum jula 1914. Srbi su najpre zatražili pomoć od Rusije. Rusija je objavila rat Austrougarskoj, a Srbiji poslala najpre finansijsku, a potom i vojnu pomoć. Kasnije Rusi su odigrali i značajnu ulogu u spašavanju srpskih vojnika tokom povlačenja preko Albanije.Najsvetliji trenutak rusko-srpskih odnosa bio je onaj u Drugom svetskom ratu. Uloga Rusa u oslobađanju srpskih teritorija od nemačkog okupatora bila je ogromna.Na hiljade ruskih vojnika položilo je svoje živote za oslobođenje Srbije od nemačkih okupatora.HVALA VAM što ste davali svoje živote za oslobađanje i naše zemlje.Pogrešno je mišljenje da je SSSR  doprineo uspostavljanju komunističkog režima u Srbiji . Prvo , i zapadni saveznici su od 1944. pružali Titovim partizanima pomoć ( između ostalog i vojnu) , a drugo , kada je Crvena armija oslobodila Srbiju, 1945. je formirana koaliciona vlada uz učešće članova vlade u izbeglištvu. U Jugoslaviji je jednopartijski sistem uveden tek 1946. kao rezultat unutarpolitičke borbe i to nikako nije bio neposredan rezultat ulaska jedinica Crvene armije na teritoriju Srbije.Rusija nam je pomagala uvek. Kad nije mogla da pomogne sebi, nije ni nama.Rusija nikada nije bila među onima „koji su nam pravili teška vremena“….moskva

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

NA KOLENA SAMO PRED BOGOM, NIKAKO PRED PAPOM

   patrijarh_Kako je cilj globalističkih procesa rušenje svih nacionalnih i stvaranje odgovarajućih nadnacionalnih institucija, to je nacionalni aspekt pravoslavlja, kao prirodna brana takvim procesima, glavna meta strateškog delovanja globalističkih instituta….Naša crkva više nije na stazi svetosavlja i pravoslavlja.Staro je pravilo da vera teško pada pod silom, ali lako pred pokvarenošću sluga đavolskih.U današnjoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mnogo je onih koje su komunisti ubacili i koji rade danas protiv ove crkve i ovog naroda. Dok su služili Titu služili su ideji komunizma, danas rade za Vatikan i neprijatelje ovog naroda.Ono što su ekumenisti u zadnjih nekoliko godina, kao i nastrani udbaški žbiri ubačeni u Crkvu u zadnjih pola veka jednoumlja, učinili Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, to nije uspelo ni Brozu ni Paveliću, ali ni Turcima za 500 godina! Srbi danas nemaju ni crkvu,ni državu ni svoje vođe. Crkva nam je razorena ekumenizma odnosno vladikama koji su “ venčani “ sa papom i nose njegovo prstenje poput Amfilohija Radovića, Irineja Bulovića, patrijarha Irineja i normalno je da smo “ izgubili “ crkvu..Među najvećim zagovornicima trajnog pomirenja i zbližavanja katolika i pravoslavaca u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste patrijarh Irinej. „Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija“, istakao je patrijarh srpski Irinej.U SPC vladaju zavere , izdaje , spletke , korupcija , primitivizam i najgori mrak. Smrću patrijarha Pavla i dolaskom patrijarha Irineja, otvoreni su svi putevi ka urušavanju ovog, poslednjeg prostora nade, u koji siromašna Srbija još veruje. Najtragičnija činjenica je da prve i najznačajnije „kamenčiće“ u mozaik faktičke izdaje Kosova i Metohije ugradila upavo najviša jerarhija SPC – Sinod urušavanjem crkvenog poretka u Eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko-metohijskoj.Smenom Artemija tražilo se brže rešenje pitanja Kosova i Metohije . Nažalost , vidimo dokle se do danas sa tim stiglo.Nesumnjivo je da Sava Janjić, miljenik globalista (od kojih je mnoge ugostio u Dečanima), ne bi mogao otvoreno da radi na afirmaciji tzv. Republike Kosova bez podrške ekumenista iz vrha SPC. Među prvima je prihvatio šiptarska dokumenta i pristao da bude produžena ruka neonacistima na Kosovu i Metohiji, koje predvode Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.Ne zaboravimo da je iz dvorišta svete Pećke Patrijaršije, Patrijarh Irinej uputio otvoren poziv kosmetskim Srbima da izađu na šiptarske izbore.Iako pravoslavna zvona na Kosovu i Metohiji više ne zvone, u tami svetinja treperi nova nada i glas koji se čuje sa istoka.Rusija se budi! Mi smo sada na samom početku nove istorijske epohe, u kojoj Srbija čeka pravdu.Oslobađanje Kosova i Metohije ne može da započne, pre nego što oslobodimo jednu drugu srpsku svetinju – Beograd.Postoje situacije u životu kada se čovek jednostavno umori, ne može dalje i jednostavno hoće da se preda. Takve situacije se dešavaju i sa državama. Najbolji lek za sve to je: stani, odmori malo, ali se i dalje ne predaj; drži svoju poziciju i na kraju ćeš pobediti!…BOŽE SAČUVAJ NAS OD PAPE, EKUMENISTA I NJIHOVE SATANSKE LJUBAVI....944315_174049126092699_584637208_n                                    Da se vratimo u davno prohujala vremena. Sukobi između Prvog i Drugog Rima, Carigrada, počeli su još u 9. veku, kada je vlastoljubivi papa Nikola pokušao da rimske misionare nametne Bugarskoj, koja je bila u duhovnoj sferi Vizantije. Sveti Fotije Veliki, patrijarh konstantinopoljski, oštro se suprotstavio papi, ukazujući na činjenicu da se u Crkvi može imati samo duhovna čast, ali ne i monarhijska vlast. Do pomirenja je došlo kasnije, ali Rim, koji se sve više oslanjao (još od Karla Velikog) na germansku (franačku) moć u Evropi, nastavlja s vlastoljubivim pretenzijama, da bi 1054. kardinal Humbert stavio papsku anatemu na časnu trpezu crkve Svete Sofije u Carigradu. Patrijarh Mihailo Kerularije uzvraća anatemom, i molitveno opštenje se trajno prekida. Rim uvodi nova, pravoverju tuđa učenja, i postaje centar državne moći. Papini križari početkom 13. veka osvajaju i pljačkaju Vizantiju i progone pravoslavne.Sveti Sava je hteo da spase svoj narod od pada u jeres tražeći autokefaliju Srpske crkve.Odvaja Srpstvo od Rima, čiji su križari vladali Vizantijom.Brata Stefana, koji je od pape bio primio kraljevsku krunu, kruniše po pravoslavnom obredu u Žiči, na Spasovdan 1221. Time Sveti Sava zauvek opredeljuje Srbe kao narod Hristov, a ne papin.Sam naziv Pravoslavna govori o pravilnom, tj . istinitom proslavljanju i opštenju sa Bogom, koje u svojoj osnovi potiče od samih apostola – Hristovih učenika. U istoriji Srbi nikad ništa dobro nisu videli od Rima. Još 1199, kad je Inoćencije Treći saznao da srpski ban Kulin u Bosni nije odan Rimu, pisao je ugarskom kralju Emeriku da navede Kulina da se odrekne „jeresi“, a, ako ne bude pristao, da upadne u Bosnu i protera Kulina i sve koji Rim ne priznaju. Godine 1221. papa poziva na križarski rat protiv Srba u Bosni, da bi 1235. Bosnu predao mađarskom hercogu Kolomanu, sinu Andrijinom, i dominikancima – inkvizitorima, koji su dobili ovlaštenja da ubijaju sve koji odbiju papin zagrljaj.Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Do 1054. godine i rimokatolička i pravoslavna crkva su bile jedna, sveta, vaseljenska i apostolska Crkva. Obe mogu da tvrde da ih je osnovao Gospod Isus Hristos. Da se odluči koja je od njih ostala autentična hrišćanska Crkva mora se znati šta je bilo u početku hrišćanstva, šta se, kada i od koga promenilo, dodalo ili oduzelo od prvobitnog verovanja i učenja, i koja od te dve crkve je sačuvala više ili sve dogme i kanone Drevne Jedne, Nepodeljene Hrišćanske Crkve.Za razliku od Pravoslavnih koji poštuju izvorne principe hrišćanstva i čuvaju duhovnost naroda i crkve, Rimokatolici su mijenjali i prihvatali sve i svašta. Od izvornog shvatanja hrišćanstva, kod Katolika je malo šta ostalo.Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma,u kojem  veoma jasno i na više mesta ukazano da je Hristos Glava Crkve. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi.Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma.Biblija jasno i dosledno tvrdi da primanje Isusa Hrista kao Spasitelja , po milosti kroz veru , garantuje spasenje ( Ivan 1,12 ; 3,16 . 18. 36 ; Dela 16,31 ; Rimljanima 10,9-10 . 13 ; Efescima 2 , 8-9 ) . Rimokatolička crkva to odbacuje . Prema službenom stajalištu Rimokatoličke crkve , čovek mora verovati u Isusa Hrista I krstiti se I primiti Euharistiju zajedno sa drugim sakramentima I pokoravati se odredbama Rimokatoličke crkve I vršiti zaslužna dela I ne umreti u bilo kojem smrtnom grehu I itd . , Itd . , Itd . Katoličko odstupanje od Biblije po pitanju ovoga najbitnijeg pitanja , o spasenju , znači da katoličanstvo jest lažna religija.Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama, a nesavesni sveštenici i crkveni velikodostoјnici tumačili su јe tako da podrže svoјe zahteve. Tako јe došlo do toga da papa bude opšte priznat kao namesnik Božјi na Zemlji koјi ima vrhovnu vlast nad crkvom i državom.Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata. Neke pape bile su krive za takve zločine,da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna, da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi. Rimokatolička crkva, koja je i bila inicijator svih krstaških ratova, danas je jedna od najmoćnihih svetskih korporacija i izuzetno značajan igrač, kako na berzi tako i u preraspodeli globalne kontrole svetskim bogastvom. A ko ima bogastvo ima i politički uticaj.Vera u katoličanstvu nije nukleus postojanja, srce svega, već sredstvo za manipulaciju.Očigledno je da politika koju vodi Vatikan ima sve odlike imperijalističke politike, koja nastoji da različite narode i kulture objedini, zarad ostvarenja zajedničkih globalističkih ciljeva i ideja.Principi religiozno – političke ekspanzije usmerene na razdeljivanje Pravoslavnih Crkava i pravoslavnih naroda, na uništavanje Pravoslavlja deo po deo, formulisani su veoma davno…..https://www.youtube.com/watch?t=73&v=I3ARfQlBKOI

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар