NACIZAM JE U HRVATSKOJ ŽIVLJI NEGO IKAD

https://i2.wp.com/www.novosti.rs/upload/images/gallery/2015//karikature/08/KONACNO-RESENJE%20.jpgUstaštvo je rasizam,nacizam, a ne domoljublje! Uzrok genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu je genocid u određenim socijalnim kategorijama hrvatskog društva, pripreman davno pre stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Utemeljivači genocidne politike bili su Eugen Kvaternik i Ante Starčević. Oni su se otvoreno zalagali za ideju o uništavanju Srba.Kvaternik je još 1869. godine pisao da treba uništiti „nakot vjere pravoslavne“. Starčević stalno ističe da „sve Srbe valja sjekirom utući“.Pod uticajem Kvaternikove i Starčevićeve ideologije, između ostalog i teza o rasnoj inferiornosti, učestali su fizički napadi na Srbe, na njihove trgovačke i zanatske radnje, kao što je to bilo u većim razmerama 1895, 1899, 1902, 1908/1909. godine. „Sve su to bile pripreme za antisrpske pogrome u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kontinuitet genocidne ideje može se pratiti tokom celog 20. veka – preko Ante Pavelića i drugih ideologa do Franje Tuđmana i sada Kolinde Grabar Kitarović.Današnja Hrvatska je kopija nacističke marionetske države NDH. SVE JE ISTO SAMO NJEGA NEMA,krvnika Pavelića....Zlo oličeno u fašizmu i njegovoj specijalnoj verziji ustaštvu, za koje su samo naivni mislili da je stvar prošlosti, obnovilo je svoju snagu i svoju državu 1991. godine a već nekoliko meseci prisustvujemo otvorenim pokušajima Pavelićevih sledbenika da takvu državu po treći put revitalizuju i njome zavladaju.Kolektivno ustaško ludilo zahvatilo je Hrvatsku.Niko od javnih ličnosti, glumaca, umetnika, sportista, ako se izuzmu Boris Dežulović, Miljenko Jergović i Zoran Čutura, nije osudio to što se ustaštvo povampirilo u najmlađoj članici Evropske unije.Dok ustašluk divlja Hrvatskom, u Zagrebu, Splitu, Osijeku, Dubrovniku, Sisku,… nije održana nijedna tribina, nijedna panel diskusija, skup antifašista na kom bi se reklo da Hrvatska ne klizi, već se strmoglavljuje u otvoreni fašizam.Ustaštvo, koje je stvorilo Nezavisnu Državu Hrvatsku, nikada unutar hrvatskog nacionalnog bića nije poraženo ni odbačeno, obnovilo je svoju snagu i svoju državu 1991 godine.Sadašnja Tuđmanova Hrvatska je izrasla iz semena Pavelićeve NDH i njihov genetski DNK je isti.Činjenice su neoborive. Ustaška emigracija je sa pet milijardi dolara finansirala rat i naoružavanje Hrvatske. Ministar odbrane Gojko Šušak je pronousirani ustaša kao i mnogi drugi istaknuti članovi Tuđmanove administracije. Nekadašnji Pavelićev velikodostojnik Vinko Nikolić vratio se iz emigracije i bio, sve dok nije umro, zastupnik u Tuđmanovom Saboru. U Hrvatskoj postoje četiri stranke prava koje se otvoreno bore za Pavelićevo očinstvo, javno se pozivaju na ustašku ideologiju, program i paradiraju Hrvatskom u istovetnoj ustaškoj koreografiji i ornamentici kao pre više od pola veka. U Splitu i Vukovaru Đapićevi „pravaši“ su pozdravljali nacističkim pozdravom uz gromoglasno: „Bog i Hrvati. Za dom spremni“. Na hrvatskoj televiziji aprila 1996, Tuđman je zatražio vraćanje posmrtnih ostataka Ante Pavelića, vođe hrvatske pronacističke, marionetske države;”Poslije svega oni koji to zaslužuju treba da dobiju pomirenje i priznanje” rekao je Tuđman dodavši; “Mi treba da priznamo da su Pavelićeve ideje oko Hrvatske države bile pozitivne”,a da je jedina njegova (Pavelićeva) greška bila ubistvo nekoliko nacionalističkih saveznika.(Intervju sa Franjom Tuđmanom HTV , 22.april 1996.).Tuđmanova Hrvatska je od NDH preuzela simbole (zastavu, valutu, jezik) i što je najvažnije ideologiju čiste etničke države, tako da u njoj danas živi svega tri odsto nehrvatskog stanovništva.U drugoj polovini 1991. i tokom 1992. godine u Sisku je ubijeno više od 600 Srba, civila. Takvih orgijanja, pre Siska, u prošlosti je bilo, samo u Jasenovcu i nekim mestima Like, Dalmacije i Hercegovine, za Drugog svetskog rata; silovanja, klanja, komadanja živih ljudi, javna vešanja pred kućama, likvidacije na ulici…ubijane su cele porodice. Sisak je tih meseci bio koncentracioni logor iz kojeg nijedan Srbin nije mogao da izađe.Kako objasniti evropskoj i svetskoj javnosti da je samo u jednom gradu, u kojem tada, ovo je vrlo važno, nije bilo ratnih dejstava, obračuna, sukobljavanja… ubijeno 600 civila, samo zbog toga što su bili Srbi.Pre nekoliko godina krivičnu prijavu protiv osoba za koje se zna da su ili ubijali ili organizovali ubijanje Srba u Sisku, podneo je zagrebački novinar Domagoj Margetić. Na tom spisku su, uz ostale, Franjo Gregurić, nekadašnji predsednik Vlade Hrvatske, pa Mate Granić, Zdravko Tomac, Josip Manolić, Ivan Vekić…Umesto procesuiranja opisanog zločina Margetić je dočekao pretnje kojih se nije oslobodio ni dan danas.Ante Lešaja, penzionisani univerzitetski profesor s ostrva Korčule koji je 20 godina istraživao uništavanje velikog broja knjiga pisanih na ćirilici i dela srpskih autora po Hrvatskoj, tokom 90-ih iz hrvatskih je knjižara, prema gruboj proceni, odstranjeno gotovo 2,8 miona knjiga ili 13,8 posto ukupne građe,što je preslikano iz nacističke Nemačke.On tvrdi da je iznad svega stajala  zvanična državna politika i Ministarstvo kulture.Ovaj “holokaust knjiga“ iz devedesetih godina prošlog veka niko ne obeležava niti spominje.Da se u nekim poduhvatima Hrvatske i dalje naziru sličnosti sa NDH, svedoče proterani i ubijeni Srbi tokom vojnih operacija/GENOCIDA/ Bljesak i Oluja, koje su imale za cilj nasilno proterivanje oko 500 hiljada srpskih duša.U akciji „Bljesak“ na Zapadnu Slavoniju 1. i 2. maja 1995. godine hrvatske snage ubile su 283 Srba, među kojima 55 žena i 11 dece, a proterano je više od 20.000 Srba.Ranjenici su gaženi tenkovima, streljani, klani noževima, a posle masakra, hrvatske jedinice uklonile su tela pobijenih bagerima i oprale cestu šmrkovima vatrogasnih kola.Spaljivali su leševe, čiji se zadah osećao i na drugoj strani Save na teritoriji Republike Srpske.Samo dva meseca posle „Bljeska“, početkom avgusta 1995, Hrvatska je sprovela vojno-policijsku akcija „Oluja“, u dva sektora pod zaštitom UN. U toj akciji je ubijeno i nestalo 1.922 Srba iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, od koji su 1.192 bili su civili.Hrvati su oteli Srbima 60.000 stanova, a pripadnicima tog naroda koji žive na selu opljačkali i uzeli kompletnu imovinu – kuće, zemlju, privredne objekte, stočni fond i to je planski urađeno.Kompletan hrvatski narod, van ustaškog sloja, prećutno je prihvatio genocidnu politiku svojih političara prema Srbima, složio se sa njom na ovaj ili onaj način... Pobeda Kolinde Grabar-Kitarović, na izborima za predsednika Hrvatske je dokaz, da u toj zemlji vlada najcrnja ideologija u istoriji čovečanstva. Predsednica države javno na skupu posvećenom Oluji propagira koncert koji počinje sa ustaškim pozdravom ‘Za dom spremni’.Nakon pobede na izborima u Hrvatskoj, Kolinda Grabar Kitarović, član HDZ-a,glasno je zapevala ustašku pesmu “Zovi, samo zovi”! Ne zaboravimo da je novoizabrana predsednica Hrvatske rekla da sve građane Hrvatske smatra Hrvatima.Navedena izjava predstavlja jasnu poruku preostalim Srbima u Hrvatskoj da nisu dobrodošli i da im je najbolje da se isele ili asimiluju. Učestali ustaški pokliči sa hrvatskih tribina ili pretnje smrću zaposlenima u Memorijalnom centru Jasenovac nisu, kako bi se očekivalo, glavne teme u Hrvatskoj. Time se ne bave ni predsednik, ni vlada, ali ni Hrvatska akademija znanosti. U medijima te vesti ne zauzimaju centralna mesta.Sto hiljada ljudi na stadionu viče ‘Za dom spremni’, a policija kaže da to treba proveriti.Skandalozni potez fudbalera Šimunića podržalo za tili čas 157.000 ljudi preko „Fejsbuka”. Zaprepašćujuće je da na nekoj društvenoj mreži toliku podršku dobije ovaj izliv ustaštva.U Zagrebu su uobičajene mise za Antu Pavelića!U Hrvatskoj je osnovana „hrvatska pravoslavna crkva“ na istim temeljima crkve koja je postojala u Pavelićevoj NDH.Ustaški zločinac Ante Pavelić osnovao ju HPC sa ciljem da potpuno uništi Srpsku Pravoslavnu Crkvu i iskoreni Srbe sa prostora NDH – pošto prethodne metode nasilnog pokrštavanja i masovnih ubistava po logorima širom Hrvatske nisu doneli dovoljno rezultata.U govorima predsednika Udruženja hrvatskih pravoslavnih vernika može se čuti negiranje postojanja Srba u Republici Hrvatskoj (YouTube, zadušnice za poglavara Hrvatske pravoslavne crkve, video snimak od 21. 8. 2010.).Na internetskoj stranici Hrvatske pravoslavne zajednice piše, da je temelj osnivanja te crkve delovanje za vreme Nezavisne Države Hrvatske. Osim ovakvih nacističkih ciljeva, zabrinjavajuće je i prisvajanje imovine Srbske pravoslavne crkve, što se jasno vidi na internet stranici Udruženja (slika manastira Gomirje – Eparhija gornjokarlovačka), te znamenitih ličnosti srpskog naroda (Nikola Tesla). Nedavno je i region šokirala činjenica da vlasti u Hrvatskoj već pune 22 godine isplaćuju povlašćene penzije u Hrvatskoj pripadnicima svih vojnih formacija NDH, kojih je danas više od 9.000, a da je na apel za ukidanjem privilegija ustašama kabinet hrvatskog predsednika Zorana Milanovića ostao gluv.Prema anketi zagrebačkog Jutarnjeg lista, oko 40 posto Hrvata misli pozitivno o ustašama i opravdava njihove masovne zločine prema Srbima, Jevrejima i Romima.Zapamtite, u nacističkoj Nemačkoj nisu svi ljudi bili nacisti, daleko od toga. Većina Nemaca su bili samo normalni ljudi koji su živeli od danas do sutra….Foto: Wikipedia/Peacemaker67, USTAŠE SU USPELE ….Fašizam u Hrvatskoj nikada nije poražen i Srbi su u toj zemlji i sada, kao i za vreme Drugog svetskog rata građani drugog reda, čiji se identitet zatire na svakom koraku.Srbi su u Hrvatskoj od konstitutivnog naroda postali nacionalna manjina.Kroz istoriju Srbi iz Hrvatske bili su vojnici odani Beču, remetilački faktor kako je govorio Ante Starčević, oduševljeni Jugosloveni pod kraljem Aleksandrom, ustaške žrtve u Drugom svetskom ratu, vernici druge Jugoslavije. Ono što nisu uspeli mnogi u težim istorijskim okolnostima, uradio je jedan NEčovek, u roku od 48 sati. Titov general, kako su ga često zvali Srbi iz Hrvatske, promeniće i njihov život i etničku sliku Hrvatske. Na Brionima, ostrvima koja su služila kao letnja rezidencija bračnog para Broz, do detalja je skovan plan za nestanak naroda, kome je pripadala i supruga jedinog jugoslovenskog maršala.Plan je realizovan četvrtog i petog avgusta 1995. godine.Opet je ćirilica proterana iz Hrvatske,a prvi put je zabranjena zakonom 25. aprila 1941. na području cele tadašnje Nezavisne države Hrvatske, a drugi put izmenjenim Statutom Grada Vukovara odlučeno je da se ćirilica protera sa natpisa na javnim institucijama u tom gradu.Zabrana ćirilice u Vukovaru predstavla logičan nastavak nacističko-ustaške genocidne vertikale, koja tokom čitavog 20. veka Srbima u Hrvatskoj osporava pravo na život i postojanje.To je čist i jasan primer rasizma.Nedopustiv je stav Brisela da nije nadležan za kršenje ljudskih prava u zemlji koja je članica EU, a insistira na toj nadležnosti kada je reč o državama kandidatima.Znamo da je latinica došla u Srbiju zbog Jugoslavije, poznato je da još u Krfskoj deklaraciji Srbija velikodušno i iskreno prihvatila ravnopravnost dva pisma u budućoj zajedničkoj državi i da se ta ravnopravnost dosledno sprovodila od srpske strane do rata 1941. g. Тa ravnopravnost podrazumevala je da u zajedničkoj državi svi treba da nauče i znaju oba pisma, da se zapadni delovi slobodno služe latinicom, a istočni, Srbija, svojom ćirilicom. O takvoj ravnopravnosti dva pisma u zajedničkoj državi posle 1945. g. više nije bilo govora, osim u teoriji, ne samo na prostoru Jugoslavije, nego i u samoj Srbiji.I zvanično, i ozakonjeno, svi u Jugoslaviji imali su svoj jezik, samo je srpski narod govorio srpskohrvatski, samo je on imao jezik koji se nije zvao njegovim imenom!Rastvarajući se / utapajući se u 1. i 2. Jugoslaviji, Srbi su (bili) zanemarili sve što je srpsko, pa time i svoju ćirilicu…. Embedded image permalink U centru Karlovca istaknuta je zastava sa grbom fašističke Nezavisne Države Hrvatske  (NDH)… Hrvatska danas postoji zahvaljujući Srbima! Da je Srbija 1915. godine pristala da uzme Slavoniju, BiH, Liku i deo Dalmacije, kao što joj je ponuđeno, danas bi takozvani Hrvati iz Zagreba i Zagorja bili Mađarska provincija, a ostatak katoličkog stanovništva iz Dalmacije, Slavonije, Like i BiH bi bio ono što u stvari i jesu – Srbi katolici! ….USTAŠLUK NA OSNOVNOJ ŠKOLI….Prema podacima aktivista za ljudska prava, oko 30.000 pravoslavnih Srba prihvatilo je katoličanstvo tokom poslednjih 19 godina.Stručnjaci kažu da je glavni razlog tome želja roditelja da spreče da njihova deca budu izložena nasilju u školi zbog etničkog ili verskog porekla….     FOTO;Nedavno je nekoliko lokala u vukovarskom tržnom centru ,u vlasništvu građana srpske nacionalnosti, osvanulo  ispisano grafitima uvredljivog sadržaja – “ Ubij Srbina „, “ Vesele ustaše „, “ Čekamo vas mi Hrvati „….U Hrvatskoj je sve više otvorenih napada na Srbe, a oni su se proširili na celu zemlju, od Vukovara do Dubrovnika.Donedavno je bilo najviše napada na Srbe u povratničkim krajevima, a sada ih beleže u svim delovima Hrvatske.Prošle godine zabeleženo je niz slučajeva međunacionalne netrpeljivosti prema Srbima, ali i fizički napadi i razni oblici vređanja.Kada je reč o grafitima, najviše ih je u Zagrebu, a ima i primera da dugo ostanu na zgradama a da ih niko ne izbriše.Uvredljivih grafita ima i u drugim gradovima, pogotovo Splitu, a najčešće je ispisano „Srbe na vrbe“, „Ubij Srbina“, „Selite se Srbi“.Sve je više napada uz brojna oštećenja i na srpske crkve širom Hrvatske….Kad god neko počne da napada Srbe,prvo što se zapitam da nije slučajno iz kategorije „bivši Srbin“. Kategorija slična izdajniku, samo mnogo više ostrašćena, izgubljenog duha, izgubljene duše, bez mogućnosti da se spase.Pokušavajući da dokaže da pripada nečemu i da je nešto što nije, ne bira sredstva da uspe u tome. Jedino što uspeva je da kao i svaki beskičmeni gmizavac puže kroz život bez šanse da se podigne na noge.Napomenuo bih one istoriji dobro poznate: janičari, ustaše … Istorija u njima nije pronašla ništa ljudsko, ništa što bi ih činilo vrednim.Pokušavajući da obmanu druge jedino uspevaju da obmanu sebe, izgubivši duh do te mere da se ne mogu zvati čovekom. Vremenom su samo sem imena „bivši Srbin“ dodali prezime „bivši čovek“.Spaljeno srce i poharana duša poniznih sluga novih vladara, konjušari i izvršioci najprljavijih i najgnusnijih zadataka zaboravljajući da takve niko ne poštuje jer ko je jednom prodao dušu prodaće je opet. To više nije pitanje. Pitanje je samo kada i za koliko….                       0gradiskaFRATAR SREĆKO PERIĆ: “Braćo Hrvati, koljite sve Srbe, a najprije moju sestru koja je udata za Srbina a onda dođite da vas ispovedim”…..„Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem ‘svetom putu’ i u ‘ime Hrista’, bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mejsto“.Župnik Mate Moguša u „Novom listu“ od 24. jula 1941. godine je naglasio: „Do sada smo za katoličku vjeru radili molitvenikom i križom, a sad je došlo vrijeme da radimo puškom i revolverom“….Rimokatolička crkva koja odobrava sahranu upravnika ustaškog logora Jasenovac Dinka Šakića u ustaškoj uniformi na odru sa propratnim proustaškim govorom patera Vjekoslava Lasića dovoljno govori u prilog tome da se nikada nije odrekla svoje zločinačke prošlosti iz Drugog svetskog rata i nedvosmisleno osudila zločince iz svojih redova.Podsetimo se da je u pokolje Srba u NDH organizovalo  preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju! Trojica komandanata Jasenovca bili su katolički sveštenici.Ante Pavelić bio je šef NDH i hrvatski Hitler. Njegovi krvnici bili su tako surovi, da se nad njihovim zločinima znao zgroziti i sam HITLER.Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio.U Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koju su nacisti stvorili je od 1941. do 1945. godine ubijeno 750.000 Srba, 60.000 Jevreja i 26.000 Cigana – ljudi, žena i dece – pobijeno u gigantskom Holokaustu.Načini mučenja i ubijanja ljudi šokirali su čak i njemačke okupatore, što se vidi iz istorijske građe – svjedočenja i pisama nadležnih oficira komandama. Još milion ljudi, uglavnom Srba, pobijeno je u drugim delovima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.Zverstva Ustaša, Crne Legije, te SS-divizija Princ Eugen, Handžar, Kama i Skenderbeg nisu se desila zato što su Srbi nečim isprovocirali svoje dželate, već zato što su postojali….NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti!!!Predsednik SAD – a Teodor F. Ruzvelt 1944. g. , dakle još pre završetka rata , izjavio da su Hrvati divlje životinje i da kao takve nemaju pravo da nakon rata žive u bilo kakvoj svojoj nacionalnoj državi već u rezervatima i to pod prismotrom međunarodne zajednice…0jadovno1457639970_c5943b0c3c1

Објављено под Uncategorized | 1 коментар

Islamisering van Europa moet verhindert worden!

https://eunmask.files.wordpress.com/2012/04/islam-dominate.jpg?w=640&h=426

Ook de Turkse premier Erdoğan is, dat heeft hij inmiddels al tientallen keren duidelijk in de media aangegeven, een fervent voorstander van het islamitische kalifaat dat heel Europa dient te bevatten… “De naam ‘gematigde islam’ is heel hatelijk, die is aanstootgevend en een belediging van onze religie. Er bestaat geen gematigde of niet-gematigde islam. Islam is islam en dat is het… De moskeeën zijn onze kazernes, de koepels zijn onze helmen, de minaretten onze bajonetten en de gelovigen onze soldaten…“ (Recep Tayyip Erdoğan)..

Vanaf het begin is de islam verspreid (in 57 staten) via oorlogen en geweld…“De islam heeft twee maal voet op Europese bodem gezet en heeft haar twee maal weer verlaten… Misschien zal de volgende verovering, zo Allah het wil, door middel van verkondiging en ideologie plaats vinden… Misschien zullen we deze landen veroveren zonder legers (..)”, aldus Youssef el Qaradawi, hoofd van de Europese Raad voor Fatwa en Onderzoek, op Al Jazeera, 24 januari 1999….Opnieuw wordt Europa door een islamitische invasie bedreigd.Gebieden die al aan Allah zijn onderworpen heten dar al-islam, het huis van de islam en nog niet onderworpen gebieden heten dar al-harb, het huis van de oorlog.Maak je geen enkele illusie! Nederland behoort net als andere Europese landen tot de dar al-harb en moet worden onderworpen.Alle historische voorbeelden wijzen er uit dat ze met de Islamitische ideologie nooit geïntegreerd kunnen worden, sinds 1400 jaar zijn ze nergens met een andere cultuur of volk geïntegreerd.Een goed voorbeeld van een land wat geislamiseert is, is Indonesie. 50 jaargeleden  was  Indonesie voornamelijk Hindoestaans, Boedhistisch, Christelijk. Nu is het land het grootste Islamitische land ter wereld. Het doel van de radicale islam (en de hele islam is radicaal) is om de sharia wetgeving te implementeren in onze landen en dus ook  Nederland.Denk maar niet dat dit niet kan gebeuren of niet zou gebeuren. Al in 2008 werd in Engeland sharia wetgeving toegelaten en verkreeg deze sharia wetgeving een wettelijke status.In datzelfde Groot Brittannië bevinden zich al 80 Sharia rechtbanken die als een vorm van legale apartheid naast de bestaande wetgeving opereren. In Oost-Londen zijn er enkele wijken waar radicalen de sharia tot de officiële bron van wetten hebben uitgeroepen (inclusief een verbod op gokken, muziek of concerten, prostitutie en drugs).Waar het uiteindelijk toe moet leiden is al vanaf de verordeningen van Mohammed duidelijk: héél de wereld moet onderworpen zijn aan Allah, de profeet, de koran, de hadieth en de sjaria (islamitische wetgeving). De Jihad tegen het Westen is allang begonnen, maar om de ‘vredelievende’ religie niet te irriteren doen de regeringen in Europa al jaren alsof er niets aan de hand is.De bevolking van Europa wordt beslist niet tot de vriendenkring van de islam gerekend, maar behoort net als de joden tot hun doelwit.De verovering van het Westen van binnenuit krijgt steeds meer vorm. De West-Europese grote steden kennen al complete moslim vrijstaten.Overal is de integratiepolitiek volledig mislukt omdat ze niet willen integreren.Volgens de Duitse Bondskanselier Angela Merkel is de poging om van Duitsland een multiculturele samenleving te maken, mislukt.De islamisering van vele Europese steden is geen toeval. Dit is het resultaat van een zorgvuldig voorbereide en bewuste strategie van bepaalde moslimleiders, in gang gezet in 1980, met een aantal duidelijke instructies aan de islamitische migranten: ga samenwonen in achtergestelde wijken, bouw er moskeeen en richt islamitische centra, verenigingen en scholen op.Hun vrijwillig isolement in eigen wijken verraadt een veroveringsstrategie volgens de beproefde methode van celvorming.Een van de eisen van de islam is: geen religieuze symbolen van andere godsdiensten in openbare ruimten. Wanneer andere godsdiensten dan de islam eenmaal uit het openbare leven verdrongen zijn, zijn de velden rijp om te oogsten. Het is voor deze tactiek noodzakelijk herinneringen aan de niet-islamitische wereld buiten beeld te houden: geen davidssterren, kruisen, sinterklazen, bijbels, kerstbomen of, in de supermarkt, wijn en ham.Gouda is de metafoor geworden voor mislukte integratie en Marokkaanse straatterreur.Bewoners worden belaagd, beroofd,met stenen en eieren bekogeld en uitgescholden door Marokkaanse jongeren.Ook worden er brandjes gesticht en ruiten ingekegeld. Er zijn natuurlijk wel vreedzame moslims, maar een vreedzame islam bestaat niet.Over twintig of dertig jaar, als moslims de macht hebben overgenomen, mixen bevolkingsgroepen niet meer en gaan ze zeggen: „ons wijk, ons stad“ en daarvoor hoeven ze zich geen Nederlander te voelen. Volgens een onderzoek schijnt het dat in 2017 in Rotterdam de allochtonen daar de meerderheid zullen zijn.Steden zoals Amsterdam, Brussel, Antwerpen, maar ook steden zoals Marseille, Bradford, Birmingham, Stuttgart, Frankfurt,dreigen overwegend islamitische steden te worden.Het aantal moslims in Brussel – waar ongeveer de helft van het aantal moslims van België momenteel woont – heeft de 300.000 bereikt, wat betekent dat de zelfbenoemde “hoofdstad van Europa” nu een van de meest islamitische steden in Europa is.In twee wijken in Brussel komt al geen Belgische politie meer. De orde wordt daar gehandhaafd door moslim ordetroepen.Steden als Berlijn en Parijs kennen al complete islamitische ‘vrijstaten’ waar de ronselaars ongestoord hun gang kunnen gaan..In de Deense stad Kopenhagen tiranniseren jonge immigranten de inwoners en leveren slag met de politie. Ze marcheren door de straten, schelden politieagenten uit en maken aanspraak op stadsdelen alleen voor zichzelf. De krant Copenhagen Post noemde de Deense hoofdstad de eerste “war zone”….Europa moet eindelijk wakker worden en  politieke correctheid terzijde schuiven……               De koran spreekt niet een keer over de liefde van Allah voor niet-moslims, maar hij spreekt meer dan 500 maal van de wreedheid en haat van Allah jegens niet-moslims!…..Moslims zijn al meer dan 1400 jaar gegijzeld door hun godsdienstige systeem. Ze zijn eenvoudig nooit blootgesteld aan de wereld buiten hun islamitische beperkte gevangenis. Ze volgen blindelings hun dogma en zijn in het geheel niet in staat tot zelfreflectie en zelfkritiek.Wat de islam hun leert? Niets dan haat dragen. Wie niet in de islam gelooft, moet gedood worden. Als we naar alle moslimlanden kijken zien we, vervolging, discriminatie, eenzame opsluiting, moord, verbanning en noem maar op.Overal in de wereld zorgt de islam voor problemen…..https://i1.wp.com/static.skynetblogs.be/media/112137/dyn006_original_450_451_pjpeg_46663_f079253e2b8410f8959b729d19ae86e8.jpg De groeiende problemen met de islam in Europa zijn niet slechts een gevolg van een botsing van culturen, maar ook van een botsing van beschavingen. De culturele en religieuze dimensies van het conflict liggen ten grondslag aan de houding van moslims dat niet zij zich moeten aanpassen aan het vrije, democratische en deels nog altijd Joods-Christelijke Westen, maar andersom: dat Europeanen zich moet aanpassen aan de uit het Oosten afkomstige ondemocratische en discriminerende islam.Nederlanders en andere inwoners van Europese landen willen hun eigen identiteit terug en gewaarborgd zien. Politieke partijen doen er goed aan deze eigen identiteit te onderkennen en niet weg te zetten als xenofobie, of extreem rechts, omdat de stroming die op dit moment vloeit bestaat uit normale bezorgde Nederlanders en andere normale en bezorgde Europeanen die de Joods-Christelijke cultuur leidend willen zien en niet onderdanig, of gelijkwaardig aan de gewelddadige islam.Het ultieme doel van de islam: Wereldoverheersing!…….https://dhrprojectx.files.wordpress.com/2012/04/10645337_4773758959850_209668484562942361_n.jpg?w=640

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Srebrenica,najveća prevara u Evropi posle Drugog svetskog rata…

https://i0.wp.com/istocnabosna.com/myjoomla/images/01/3/4739319942_4e7197d49a_z.jpgJoseph Goebbels,poznat kao nacistički ministar propagande iz vremena II svetskog rata kaže;..„Sto puta ponovljena laž, postaje istina“.....Danas se reč „GENOCID“ koristi kako kome odgovara,a to može biti i ubistvo komšije oko međe, ako Velika Britanija ili SAD tako odluče.SAD i NATO mogu da vrše genocide i masovna ubistva, i to niko ne osuđuje, globalni mediji se time ne bave, dok operacija Srba u BiH/Srebrenici koja dovodi do stradanja vojno sposobnih ljudi postaje predmet masovne osude i prezira. Eto, to je izvanredan primer politike genocida.Na delu je snažno označavanje Srba kao genocidnog naroda rezolucijama i mega predstavama Srebrenice u svetskim medijima kao „najvećeg zločina posle Holokausta“.Sama definicija genocida, kako lingvistički tako i faktički, ne može biti primenjena na slučaj Srebrenica: Žrtve stradale u građanskom ratu u Srebrenici nisu bile žene i deca, već naoružani vojno sposobni muškarci. To u osnovi diskvalifikuje termin genocid.Najveći svetski stručnjaci za genocid, među kojima i Efraim Zurof, vrlo ubedljivo su pokazali da je Haški tribunal manipulisao čak i samim pojmom genocida u Srebrenici, koji je iskrivljavao prema svojim potrebama.Ko u Evropi i svetu zna za koncentracioni logor Jasenovac? Da li se negde spominje Jasenovac osim među Srbima. U tom selu na obali Save ubijeno je više od pola miliona Srba, desetine hiljada Jevreja, Cigana…Nije ovo „velikosrpski jasenovački mit“ već podatak Zemaljske komisije Republike Hrvatske, iz 1945/46. godine, komisije u kojoj nije bilo Srba.Od svih logora Drugog svetskog rata najstrašniji, po načinu ubijanja, bio je Jasenovac. Ali, kao da nije postojao.Ko je u Evropi čuo za pokolj u glinskoj crkvi, po načinu gde je izveden i kako je izveden, najstrašniji zločin u ljudskom rodu za poslednjih 200 godina. Ritualno klanje Srba, njih više od hiljadu, na svetom mestu, u crkvi, na oltaru. Evropa o tome ne govori. Razumljivo, žrtve su Srbi.Ubijanje Srba međunarodna zajednica ne beleži kao zločin.Britanija poslednja treba da priča o Srebrenici, jer je među najvećim vojnim agresorima na svetu.Kada je trebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi,Bil Klinton to nije želeo da nazove genocidom.Vredne žrtve su samo one koje su ubili Srbi.Egzekucija nekoliko stotina ratnih zarobljenika u Srebrenici od strane jedne diverzantskejedinice (Škorpioni,sastavljeni od stranih plaćenika) i lokalnih meštana, prvo je propagandom udesetostručena, a zatim okarakterisana kao genocid i pretvorena u simbol koji je nadvisio i Holokaust.Implicitno mešanje mnogo većeg broja poginulih u legitimnim borbenim dejstvima sa upadljivo manjim brojem pogubljenih zarobljenika, koji nesumnjivo jesu žrtve ratnog zločina, jedan je od trikova kojim se pristalice zvanične priče služe da naduvaju cifru „žrtava genocida,“ mada su i tako posle toliko godina vrlo daleko od „magičnog broja“ od 8.000 koji im je potreban.U slučaju Srebrenice, glavno sporno pitanje nije ukupan broj mrtvih, nego način smrti: koliko je poginulo, a koliko je bilo streljano.Po proceni načelnika generalštaba armije BiH Envera Hadžihasanovića na suđenju generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću (6.4.2001, Transkript s. 9532) u povlačenju mešovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2628 vojnika i oficira ABiH.Niko do sada nije odgovarao zato što je pucao u naoružanu kolonu 28. divizije jer to nije krivično delo,ali danas se oni  vode kao streljani!Iz stenograma sa sednice Predsedništva Republike BiH, kojom je predsedavao Alija Izetbegović, održane 11. avgusta 1995. godine, mesec dana posle pada Srebrenice,jasno se vidi, da je Srebrenica uoči pada bila puna naoružanja i muslimanskih vojnika, iako je imala status zaštićene zone OUN. Osim toga, članovi Predsedništva koji su govorili o padu Srebrenice i bošnjačkim žrtvama, spominju uglavnom 3.000 poginulih ili, „u najgorem slučaju 5.000“, dok brojka od 8.000 tada nikome nije padala na pamet. Sud BiH je ovaj stenogram uvrstio u spise kao autentičan dokument na suđenju bivšim diverzantima VRS.Broj prikazan na spomen-ploči Memorijalnog centra u Potočarima je „8.372…“ ,taj broj ne predstavlja broj utvrđenih žrtava, već broj „NESTALIH“!!!Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva Mirsad Tokača je izjavio da se za najmanje 500 osoba ustanovilo da su žive.Niko se do sada još nije pozabavio pitanjem srebreničkih dezertera 28. divizije Armije BiH. Prema nekim procenama njih je bilo između 1.000 i 1.500, većina je prebegla u Srbiju, pa čak i Makedoniju. Muslimanska strana ih je po „ključu“ najpre proglašavala za nestale, a onda su sve nestale proglasili za žrtve.Naser Orić u svojoj knjizi “ Srebrenica svedoči i optužuje“(1994) navodi imena 1.333 muškaraca iz enklave koji su poginuli u borbenim dejstvima pre pada Srebrenice u julu 1995 , kada su muslimanske snage napadale srpska sela u široj okolini,..i oni se vode da su ih Srbi streljali!…„Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“…Ovo tvrdi jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić,..i oni se vode da su ih Srbi streljali! Prema izveštajima bivšeg novinara mreže Bi-Bi-Si Džonatana Rupera broj žrtava od samog početka korišten i zloupotrebljavan u političke svrhe.“Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi `nestalih` od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC)“, kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada.Bezbrojni savremeni podaci ukazuju da su posmatrači UN i drugi nezavisni posmatrači videli žestoke borbe sa velikim brojem gubitaka na obe strane. Poznato je, takođe, da su drugi pobegli u Tuzlu i Žepu pod kontrolom muslimana, neki su pobegli u pravcu zapada i severa a neki u Srbiju, prema tome je jasno da nigde u blizini toliki broj nestalih nije mogao biti pogubljen“, rekao je Ruper.Povodom pada Srebrenice na konferenciji SDA u Zenici, 3. avgusta 1995. godine Ismet Grbo izjavio je da je 1000 do 1600 Bošnjaka, koji nisu evakuisani, prešlo preko rijeke Drine u Srbiju gdje ih je prihvatio MKCK.Koordinator za civilne poslove UN Filip Korvin kaže da broj muslimana ubijenih u poslednjoj bici za Srebrenicu meri se stotinama a ne hiljadama. Štaviše, broj ubijenih muslimana verovatno nije veći od broja Srba koje je u Srebrenici i njenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Orić sa svojim predatorskim bandama.Kada su se sve kockice sklopile, došao sam do nepobitnog zaključka da je u slučaju Srebrenice došlo do stravične manipulacije brojkama čije raskrinkavanje direktno ruši ne samo tezu o genocidu ili udruženom zločinačkom poduhvatu, već i tvrdnju da je tamo streljano oko 8.000 ljudi“,rekao je Korvin.Tek nedavno, u prvostepenoj presudi u predmetu Tolimir, statistički odnos između poginulih i streljanih značajnije je pomeren u jurisprudenciji Tribunala. Umesto standardnih 7.000 do 8.000,Veće je broj žrtava u Srebrenici spustilo na oko 4.900(ADIOS 8000!), što implicitno znači da je moralo biti i srazmerno više poginulih među nestalim licima nego što se do sada priznavalo.Međunarodna komisija za nestala lica dezinformiše javnost o stvarnim dometima DNK analize kojom se služi, a sve to sa namerom stvaranje utiska da je u laboratorijama te komisije „ključ za rešavanje srebreničke enigme.DNK se legitimno koristi samo za reasocijaciju delova tela ili kostura ili za identifikaciju mrtve osobe. DNK je beskoristan kao sredstvo za utvrđivanje načina i vremena smrti.Tribunal nikad nije razdvojio one koji su ubijeni u borbama, od onih koji su ubijeni van njih!Ni do danas Tužilaštvo nije pronašlo ni pokazalo sudu ni jedno naređenje u kojem se naređuje ubijanje ratnih zarobljenika i civila Srebrenice.Komandant srpskog Drinskog korpusa, general Radislav Krstić je osuđen za genocid u Srebrenici na 35 godina, iako nije dokazano ne samo da nije ubio ni dva čoveka,već da na području Srebrenice u to vreme nije ni bio.Pozivati se na međunarodno pravo je smešno, pošto ono ne postoji ,nego postoji samo pravo jačega. Da postoji međunarodno pravo, svedočenje ključnog svedoka Haškog tribunala za Srebrenicu, Dražena Erdemovića nikada ne bi bilo prihvaćeno.Dan danas se prenose mrtvi iz cele BiH u Potočare, kako bi se namirila izmišljena brojka od „8.372…“ i sve okvalifikovalo kao ‘genocid’.Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba…Međunarodni tribunal nije instrument pravde, već produžena ruka NATO-a, stvoren da služi njegovim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je u brojnim prilikama i uradio. Glavna uloga mu je da u središte interesovanja stavi, satanizuje i osudi Srbe, koji su i bili meta NATO-a.Haškog tribunal je za zločine nad srpskim narodom osudio svega tri osobe, jednog Hrvata i dvojicu muslimana/Bošnjaka.Iz toga se vidi da je reč o sudu isključivo za Srbe.Tribunal finasira Sorošova fondacija,Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja,a ne UN.Kada je Džejmi Šej, tadašnji portparol NATO, 2000. godine upitan za mogučnost da se Alijansa nađe pred sudom on je, što je bilo veoma upečatljivo, odgovorio da su zemlje članice NATO formirale Haški sud, da su platile za njega i da su odgovorne za njegovo funkcionisanje i njegovu delatnost. Drugim rečima, Haški sud je igračka članica NATO-a.Jedan od sudija u haškom tribunalu, Frederik Harhof, napisao je pismo u kome se obratio svojim kolegama rečima da “haški sud ne deli pravdu, već provodi političke odluke.Pozivati se na međunarodno pravo je smešno, pošto ono ne postoji ,nego postoji samo pravo jačega. Da postoji međunarodno pravo, svedočenje ključnog svedoka Haškog tribunala za Srebrenicu,psihopate i lažova Dražena Erdemovića nikada ne bi bilo prihvaćeno.Ceo događaj u Srebrenici bio je namerno isceniran, kako bi se stvorio povod za bombardovanje Srba od NATO, bez odobrenja Saveta Bezbednosti UN. Kao što je poznato, ovaj presedan je otvorio vrata svim budućim ratovima , razaranjima i milionskim žrtvama na Bliskom istoku, u Africi i Aziji u 21.veku…..https://zlj13051967.files.wordpress.com/2013/03/majka-iz-fakovica.jpg?w=640U Srebreničkom kraju se zapravo desio GENOCID NAD SRBIMA, tj . sistematsko i plansko uništavanje jedne etničke zajednice računajući sve uzraste civila , od kolevke pa do onih najstarijih, što po definiciji – JESTE GENOCID, za razliku od u borbi likvidiranih Orićevih krvnika!UBICE SRPSKE DECE,ŽENA I STARACA OKO SREBRENICE,NE MOGU NIKAKO BITI ŽRTVE,NEGO SAMO ZLOČINCI!….OVO MORA DA SE KAŽE : Da nije bilo ovih zločina nad Srbima danas ne bi bilo groblja u Potočarima!..http://max-balkanboy.blogspot.nl/2015/06/genocid-nad-srbima-u-srebrenici.htmlKažu,nedužni muslimanski civili nastradali u Srebrenici,a oni naoružani do zuba……12. jula 1995. godine u Srebrenici ,Ratko Mladić je obećao bezbednu evakuaciju svih civila na teritoriji koju su kontrolisale snage Alije Izetbegovića, što je i ispunio,…poklonio im živote,a to zovu genocidom.Tada su Bošnjaci govorili Mladiću : “ Hvala , živ bio „....“Ja vašu decu i vas spašavam a naša deca su pobijena 1992. godine u kanjonu Žepe.Pucali ste na mene, ja vam opraštam i poklanjam život“ – rekao je Mladić u jednom od autobusa ….

 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Zvanična priča o Srebrenici – velika laž!

Clinton bows Bil Klinton se klanja Al Kaida teroristi u Srebrenici,koja je bila centar terorističke aktivnosti – djihada, 28. muslimanske divizije pod komandom monstruma Nasera Orića, uz učešće mudžahedina (za što postoje dokumenta i video snimci). Podsetimo se da je ambasada BiH u Beču 1993. godine izdala pasoš Republike Bosne i Hercegovine Osami bin Ladenu!O tome je pisalo i glasilo bosanskih muslimana “Dani”. ….GENOCIDA nad Bošnjacima u Srebrenici nije bilo. Haški sud do danas nije utvrdio ko je naredio i organizovao navodni genocid kao ni broj stradalih u njemu. Medijska mašinerija koja je projektovala sliku o Srebrenici koju danas poznajemo, po kojoj su nemilosrdni i nečovečni Srbi tobože izvršili „najveći genocid posle Drugog svetskog rata“ nad nedužnim muslimanskim civilima, nad muslimanskim ženama i decom u Srebrenici, pravi je primer jednostrane i iskrivljene „istine“, odnosno ogoljene laži.Prema izveštajima bivšeg novinara mreže Bi-Bi-Si Džonatana Rupera broj žrtava od samog početka korišten i zloupotrebljavan u političke svrhe.“Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi `nestalih` od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC)“, kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na
jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada.Bezbrojni savremeni podaci ukazuju da su posmatrači UN i drugi nezavisni posmatrači videli žestoke borbe sa velikim brojem gubitaka na obe strane. Poznato je, takođe, da su drugi pobegli u Tuzlu i Žepu pod kontrolom muslimana, neki su pobegli u pravcu zapada i severa a neki u Srbiju, prema tome je jasno da nigde u blizini toliki broj nestalih nije mogao biti pogubljen“, rekao je Ruper.Masovna zloupotreba i lažno predstavljanje posmrtnih ostataka ekshumiranih na područjima borbenih dejstava jedan je od najvećih moralnih skandala i ključna komponenta srebreničke obmane.Pozivati se na međunarodno pravo je smešno, pošto ono ne postoji ,nego postoji samo pravo jačega. Da postoji međunarodno pravo, svedočenje ključnog svedoka Haškog tribunala za Srebrenicu, Dražena Erdemovića nikada ne bi bilo prihvaćeno. General Hadzihasanović, bivši načelnik štaba Armije BiH, izjavio je kao svedok pred Haškim tribunalom, da je od 5.803 pripadnika 28. muslimanske divizije, stacionirane u Srebrenici, ubijeno 2.628 njenih pripadnika u probijanju prema Tuzli. O civilima se nije izjašnjavao, ali sa njima cifra bi verovatno bila veća.Takođe, još 700 boraca 28. divizije iz Srebrenice registrovano je da su stigli u Žepu.Niko do sada nije odgovarao zato što je pucao u naoružanu kolonu 28. divizije zato jer to nije krivično delo. Za razliku, streljanje ratnih zarobljenika – jeste.Broj prikazan na spomen-ploči Memorijalnog centra u Potočarima je „8.372…“ ,taj broj ne predstavlja broj utvrđenih žrtava, već broj „NESTALIH“!!! Spomen-kompleks u Potočarima, zapravo, ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština! Memorijalni centar je potvrdio da u Potočarima nisu sahranjene samo srebreničke žrtve iz jula 1995. godine nego i Bošnjaci koji su ranije stradali u ratu.Mnogi koji su ukopani i koji će biti ukopani u Potočarima, nemaju veze sa događajima u Srebrenici.Direktor Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva Mirsad Tokača je izjavio da se za najmanje 500 osoba ustanovilo da su žive. Ibran Mustafić, autor knjige „Planirani haos“ i osnivač nemačkog ogranka Majki Srebrenice se dugo godina vodio kao mrtav, a za to vreme je čak govorio u Memorijalnom centru u Potočarima.“Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine“.Ovo tvrdi jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici Ibran Mustafić.Naser Orić u svojoj knjizi “ Srebrenica svedoči i optužuje “ ( 1994) navodi imena 1.333 muškaraca iz enklave koji su poginuli u borbenim dejstvima pre pada Srebrenice u julu 1995 , kada su muslimanske snage napadale srpska sela u široj okolini,..i oni se vode da su ih Srbi streljali! Niko se do sada još nije pozabavio pitanjem srebreničkih dezertera 28. divizije Armije BiH. Prema nekim procenama njih je bilo između 1.000 i 1.500, većina je prebegla u Srbiju, pa čak i Makedoniju. Muslimanska strana ih je po „ključu“ najpre proglašavala za nestale, a onda su sve nestale proglasili za žrtve.Ključni svedok za utvrđivanje onoga što u tzv. Haškom tribunalu važi za „nepobitnu istinu koja je van svake razumne sumnje“, bio je bosanski Hrvat – koji se kao plaćenik borio u sastavu jedne profesionalne multietničke jedinice vojske Republike Srpske. Radi se o Draženu Erdemoviću.Kao borac te jedinice, sa još sedmoro vojnika, u okolini Srebrenice učestvovao je u streljanju oko 1.200 zarobljenika, pri čemu je lično ubio između 70 i 100 ljudi.Na lokaciji o kojoj je Erdemović govorio pronađena su samo 153 tela. Realno gledano, teško je 8 ljudi moglo za 5 sati da ubije više osoba od tog broja. Ako je grupa za grupom streljana u razmaku od po 10 minuta, što bi takođe bio nezamislivo brz tempo, za streljanje 1.200 ljudi bilo bi potrebno najmanje 20 časova.Jasno je da se radi o nebulozama. Uz njegovu pomoć, tužilaštvo je isfabrikovalo ono što je trebalo da postane „nepobitna istina“.Tek nedavno, u prvostepenoj presudi u predmetu Tolimir, statistički odnos između poginulih i streljanih značajnije je pomeren u jurisprudenciji Tribunala. Umesto standardnih 7.000 do 8.000,Veće je broj žrtava u Srebrenici spustilo na oko 4.900(ADIOS 8000!), što implicitno znači da je moralo biti i srazmerno više poginulih među nestalim licima nego što se do sada priznavalo.U proceduru ukopa u Memorijalnom centru u Potočarima niko nema uvid pod izgovorom da je to verski obred iz kojeg su svi nemuslimani isključeni. Delovi ljudskih tela iz grobnica koje nemaju veze sa streljanjem služe kao izvor sirovine za masovne sahrane koje se obavljaju u julu svake godine. Ali kada je u pitanju kriminalistička obrada, primenjuju se profesionalni,a ne religiozni standardi. DNK se legitimno koristi samo za reasocijaciju delova tela ili kostura ili za identifikaciju mrtve osobe. DNK je beskoristan kao sredstvo za utvrđivanje načina i vremena smrti. Međunarodna komisija za nestala lica dezinformiše javnost o stvarnim dometima DNK analize kojom se služi, a sve to sa namerom stvaranje utiska da je u laboratorijama te komisije „ključ za rešavanje srebreničke enigme.ICMP nema način da razlikuje žrtve odnosno pogubljene zarobljenike, od osoba koje su nastradale u borbenim dejstvima i čija smrt nije ratni zločin.ICMP je ustvari jedna NATO institucija,koja je osnovana 1996. godine na inicijativu predsednika SAD, a njegovog direktora postavlja Stejt departman. Po londonskom dnevniku *Fajnenšel tajms od 11. decembra 2007. godine, 93 odsto osoblja ICMP čine službenici bošnjačke nacionalnosti! Neutralni forenzički stručnjaci ili istražitelji nikada nisu imali neposredan pristup navodnom dokaznom materijalu na kome se sve glavne teze u vezi sa Srebrenicom temelje.Tvrde da je primenom tehnike DNK identifikovalo 5.336 srebreničkih žrtava, ali se nigde ne spominje njihov spisak. Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8. 000 žrtava, jedino praktično rešenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.Sudska dokumenta u Hagu nisu bila dovoljno ubedljiva da se dokaže genocid. U njima se skoro i ne pominju civilne žrtve, a bez njih nema genocida.Tako je nakon pet godina uzaludnog traganja za dokazima o genocidu rođena ideja za podizanje Memorijalnog centra, grandioznog i monumentalnog objekta koji treba da impresionira posetioce. Logikom – što veći Memorijal, tim veći i srpski zločin. Ili, kompleks Memorijalnog centra je sam po sebi dovoljan dokaz, ostali dokazi o genocidu postaju suvišni.Zato su Austrijanac Volfang Petrič, a potom Britanac Pedi Ešdaun, u interesu stvaranja dokaza o navodnom genocidu u Srebrenici, dali inicijativu za podizanje Memorijalnog kompleksa žrtvama Srebrenice.Tako je počela zloupotreba mrtvih, da bi se potkrepile i dokazale obmane živih.Dejstva Vojske Republike Srpske od 11.07.1995.god. su bila isključivo usmerena prema muslimanskim snagama 28. divizije armije BiH, kao i prema muslimanskim paravojnim formacijama koje je sve zajedno predvodio ratni zločinac Naser Orić.Bošnjački političari uz pomoć pojedinih predstavnika međunarodne zajednice godinama stvaraju crno-belu sliku o dešavanjima u Srebrenici u julu 1995. godine! Oni skupljaju posmrtne ostatke muslimana sa prostora čitave BiH i dovoze u Potočare i sahranjuju.Ko god je stradao ili umro prirodnom smrću u krugu od 100 kilometara oko Srebrenice dovezen je i sahranjen u Potočarima! Nekoliko stotina nastradalih su bili pripadnici 280. i 281. istočno-bosanske lake brigade iz sastava 28. divizije tzv. Armije BiH, koji su poginuli do marta 1994. godine, a njihova imena su uklesana u mezarju u Potočarima, jer su naknadno tamo dovezeni i sahranjeni! Dan danas se prenose mrtvi iz cele BiH u Potočare, kako bi se namirila izmišljena brojka od „8.372…“ i sve okvalifikovalo kao ‘genocid’.Događaje oko Sredrenice i montirani genocid bosanskih Srba je najbolja upakovana politička laž Amerike i njenih trabanta u XX veku…. Intervju – Hakija Meholjić, ratni komandant bošnjačke policije u Srebrenici i jedan od protagonista filma „Srebrenica – izdani grad“, u kojem je svedočio o morbidnoj ponudi Alije Izetbegovića da se intervencija NATO protiv Srba isprovocira pokoljem 5.000 srebreničkih Bošnjaka, tvrdi da je u prošlosti dobijao basnoslovne novčane ponude samo da bi držao jezik za zubima!.http://pressrs.ba/info/vesti/nudili-su-mi-pare-da-cutim-o-srebrenici-16-09-2011…..Alija Izetbegović:“U Srebrenici ubijeno 3.000 ljudi“….http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:374782-Alija-Ubijeno-3000-ljudi……Ibran Mustafić;“Orićevi izrodi ubili 1.000 Bošnjaka sa spiska u Potočarima.Lično sam poznavao mnoge koji su ubijeni prilikom pokušaja da se domognu Tuzle. Njih nisu ubili Srbi već Bošnjaci. Ili, da budem još precizniji, izrodi bošnjačkog naroda okupljeni oko Nasera Orića“,rekao je Mustafić(oni se još vode da su ih Srbi streljali!);.http://pressrs.ba/info/vesti/oricevi-izrodi-ubili-1000-bosnjaka-sa-spiska-u-potocarima-20-02-2013https://parseundparse.files.wordpress.com/2015/02/tagesbefehl-karadzic.jpg?w=640 Naredba Radovana  Karadžića,da se svi oni koji su učestvovali u borbama  protiv srpske vojske tretiraju kao ratni zarobljenici i da se sa njima postupa u duhu zakona i međunarodnih konvencija,a ostalima omogućiti slobodan izbor mesta življenja i preseljenja!…„U Srebrenici se dogodilo masovno ubistvo, a ne genocid i nema mogućnosti da se dokaže da li je bilo namere Republike Srpske da uništi muslimane Bošnjake kao etničku grupu“, rekao je Jehuda Bauer, jedan od vodećih stručnjaka za pitanje genocida i akademski savetnik Memorijalnog centra holokausta Jad Vašem.U Haškom tribunalu do danas nije dokazana najvažnija komponenta definicije genocida, a to je namera. U vojnim naređenjima i zapovestima za izvršenje operacija najvažnija je odluka komandanta, a u odluci najvažnija je njegova namera. Do sada u Tribunalu nije pronađeno nijedno naređenje Vojske Republike Srpske, od najnižeg nivoa do Generalštaba u kojem je naređeno da se izvrši ubijanje vojno sposobnih muškaraca ili zarobljenih vojnika 28. divizije i civila Srebrenice.Haški tribunal nije pronašao nijedan ozbiljan dokument vlade, vojske ili policije Republike Srpske u kojima bi se video plan za izvođenje tako ozbiljnog zločina u Srebrenici kao što bi bio genocid. ….Genocid u Srebrenici je planiran na liniji Izetbegović-Klinton.Cilj je bio da se Srbima pripiše genocid nad muslimanima i da se opravdaju sve ratne intervencije NATO protiv Srba i ujedno zamagle svi brojni zločini i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.Jedan od glavnih ciljeva montiranja Srebrenice bio je prikrivanje stvarnog genocida nad Srbima u Krajini, gde su masakrirani žene, deca, starci i proterano celokupno srbsko stanovništvo, uz režiju i podršku Zapada.Bivši službenik za civilna pitanja i politički savetnik Unprofora Dejvid Harland na suđenju Ratku Mladiću pred Haškim tribunalom izjavio je da je muslimanska vlada 1993. godine sprečila evakuaciju civila iz Srebrenice, koju je Unprofor predložio. Harland je rekao da u arhivama Unprofora postoji dokument koji pokazuje da je Unprofor u proleće 1993. godine predložio evakuaciju civila iz Srebrenice, koja je čak bila počela, ali da ju je vlada BiH zaustavila.Trebale im žrtve!…Naser Orić je poklao više od l.300 Srba, i to mahom civila oko Srebrenice, i bilo je jasno da će, ako Srebrenica padne, mnogi muslimani biti pobijeni….“Naser Orić ubio je mnogo žena i djece u Fakovićima, Skelanima, Lozničkoj Rijeci, Sasama, Voljavici, Bijelovcu, Kravici i Podravanju a sve sa ciljem da opljačka njihove kuće i njih same. U napadu na ta sela učestvovao sam kao bolničar, stoji, između ostalog, u zapisniku saslušanja Orićevog vojnika Samira Avdića od 9. decembra 2008. godine pred Okružnim tužilaštvom u Bijeljini. Saslušanje je obavljeno na osnovu Avdićevog „ratnog dnevnika“ u kojem je opisao mnoge zločine srebreničkih muslimana nad Srbima u Podrinju.U svom „ratnom dnevniku“ tvrdi da Orićeve žrtve nisu bili samo Srbi, nego i muslimani koji su pokušali da se suprotstave njemu i njegovim ljudima,ali o tome drugi put….Bivši visoki funkcioner Stranke demokratske akcije Muhamed Čengić tvrdi da je referendum o nezavisnosti koji je održan 1. marta 1992. godine odveo BiH u rat.Referendum nije bio zakonit niti ustavan prema tadašnjim propisima SR BiH.Foto: Milena Đorđević Fond braće Rokfeler,Savet Evrope, Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) iz Sjedinjenih Država, Fond za otvoreno društvo koji finansira Džordž Soroš, Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA), Švedski helsinški komitet za ljudska prava i drugi finansiraju Fond za humanitarno pravo u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Žene u crnom, Centar za evroatlantske studije,itd…Svi oni služe samo svome donatoru i politici one države odakle novac dolazi.Nataša Kandić i njen Fond za humanitarno pravo, debelo su plaćeni da opravdaju agresiju SAD i njihovo uplitanje na Balkanu, tako što je Nataša imala zadatak da što veći broj Srba osudi kao zločince, a Srbe na taj način prikaže kao gnocidan narod.Nedavno je ruska Duma usvojila zakon kojim se nevladine organizacije nazivaju „stranim agentima“.Predsednica Udruženja “Majke Srebrenice” Munira Subašić je veoma imućna žena, koja se nakon rata naglo obogatila.;“Imam primanja 4.000 KM mesečno. Je*em mu majku, može mi, vala, biti 2.000 da trošim i da uživam kao lord.Svi mi koji radimo u udruženju imamo kuće i stanove“,kaže Munira.U svom posedu ima dve višespratne kuće u Sarajevu, 60 duluma zemlje – šest hektara, a pritom vozi džip koji je dobila od UN…Haša Omerović iz Srebrenice u julu 1995. godine izgubila je muža, oca i brata. To što su joj, kako kaže, pripadnici Vojske RS ubili najmilije, nije je podstaklo ni na mržnju, ni na osvetu, već je odvelo na put potrage za pravdom i razobličavanja manipulacija bošnjačkim žrtvama u Srebrenici…„Ima ljudi koji su sahranjeni u Potočarima, a nisu stradali 1995. godine, koji su bili neki borci i neki komandanti. Oni su sahranjeni u Potočarima i napravljeni su im isti nišani k’o i onim ljudima koji su stradali u julu ‘95. Ima tu i stradalih u međusobnim i svakakvim drugim sukobima. Tu je bio najprljaviji rat, i taj rat su vodili mafijaši, a nisu ga normalni ljudi vodili.Pripadnice organizacije „Majke Srebrenice“, osim velikih kuća koje su sagradile uzimajući novac na lažima o ubijenim Srebreničanima, imaju i privatne avione koji ih voze širom sveta da lažno svedoče i šire priču o navodnom genocidu u Srebrenici“, tvrdi Haša Omerović iz Tuzle.Omerovićeva je agenciji Srna izjavila da ta grupa žena lažno predstavlja porodice poginulih u Srebrenici, naglasivši da su to profiterska udruženja koje je osnovao Alija Izetbegović i poglavar Islamske zajednice, Mustafa Cerić…“Ta grupa žena nikada se ne menja. Plaćene su da izađu na godišnjicu u Potočarima, da lažno svedoče u Hagu i da se pojave pred medijima čim im kažu njihovi naredbodavci iz Sarajeva. “ – kaže Haša Omerović.Jedan od osnivača SDA iz Srebrenice, Ibran Mustafić,smatra da se veoma teško može utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici;“ Srebrenica je odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao na žrtvama Srebrenice živeti sledećih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od leta 1992. godine krenuli u sprovođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava“, rekao je Mustafić…..http://www.srbijadanas.com/clanak/povratak-na-mesto-zlocina-o-krvavom-planu-klintona-i-izetbegovica-svedoci-ratni-komandant

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba

2015-03-24 14_19_28-Bill Clinton dolazi na obilježavanje 20. godišnjice genocida u Srebrenici - KlixFOTO:Bil Klinton se klanja Al Kaida teroristi u Srebrenici,koja je bila centar terorističke aktivnosti – djihada, 28. muslimanske divizije pod komandom monstruma Nasera Orića, uz učešće mudžahedina (za što postoje dokumenta i video snimci). Podsetimo se da je ambasada BiH u Beču 1993. godine izdala pasoš Republike Bosne i Hercegovine Osami bin Ladenu!O tome je pisalo i glasilo bosanskih muslimana “Dani”. .…Svetski mediji su prikazali destrukciju Jugoslavije kao unutrašnji konflikt među jugoslovenskim narodima ali to je bila samo fasada. Suština raspada Jugoslavije je ležala u kolonizaciji države.Zločin u Srebrenici predstavlja najveći trijumf propagande u balkanskim ratovima.To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa žrtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na više nivoa, uključujući i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju BiH i Kosova i Metohije.Nikome ne pada na um da negira da se u Srebrenici dogodio zločin, ali to što je on i sredstvo morbidnih političkih manipulacija brojem žrtava, ne služi na čast onima koji to čine, kao što im ne služi na čast ni prećutkivanje sličnog zločina u Bratuncu, koji je i bio povod za srebreničku nesreću.Genocid u Srebrenici je velika laž. To je jedna velika izrežirana politička manipulacija, kao i Haški tribunal.Ako u međunarodnoj politici postoji „priča bez kraja“, to je onda pitanje zločina počinjenih u Srebrenici 1995. godine. Kad god treba zvanični Beograd ili Banjaluku zbog nečega kazniti, iz „naftalina političkih neprilika“ se izvlači slučaj Srebrenice.Prema izveštajima bivšeg novinara mreže Bi-Bi-Si Džonatana Rupera broj žrtava od samog početka korišten i zloupotrebljavan u političke svrhe.“Godinama se smatralo da je veoma važno da prvobitni približan broj onih koji su ubijeni u Srebrenici odgovara listi `nestalih` od 7 300 ljudi koju je sastavio Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC)“, kaže Ruper i dodaje da te rane procene nisu bazirane ni na čem drugom osim na jednostavnoj kombinaciji od 3.000 muškaraca koji su zadnji put viđeni u bazi u Potočarima i 5.000 ljudi koji su napustili enklavu pre pada.Bezbrojni savremeni podaci ukazuju da su posmatrači UN i drugi nezavisni posmatrači videli žestoke borbe sa velikim brojem gubitaka na obe strane. Poznato je, takođe, da su drugi pobegli u Tuzlu i Žepu pod kontrolom muslimana, neki su pobegli u pravcu zapada i severa a neki u Srbiju, prema tome je jasno da nigde u blizini toliki broj nestalih nije mogao biti pogubljen“, rekao je Ruper.Naser Orić u svojoj knjizi “ Srebrenica svedoči i optužuje“(1994) navodi imena 1.333 muškaraca iz enklave koji su poginuli u borbenim dejstvima pre pada Srebrenice u julu 1995 , kada su muslimanske snage napadale srpska sela u široj okolini,..i oni se vode da su ih Srbi streljali! Danas se reč „GENOCID“ koristi kako kome odgovara. Genocid može biti i ubistvo komšije oko međe, ako nevladina organizacija tako odluči.Politika Zapadnih sila ne prepoznaje grčki genocid kada je pod Otomanskim carstvom od 1915. do 1923. godine stradalo od 300 hiljada do milion ljudi. Za njih nije genocid ni istrebljenje Kozaka od 1919. do 1920. godine, kada je ubijeno između 300 hiljada i 500 hiljada ljudi na području reke Don.Oči svetske zajednice su zatvorene pred asirskim geocidom, kada je od 1915. do 1918. godine ubijeno od 275 hiljada do 750 hiljada Asiraca. Zaboravljeni su i pokolji u Nakongu od 1937. do 1938. godine kada su japanski vojnici ubili od 42 hiljade do 300 hiljada Kineza.U masovnim ubistvima Jermena koji Turska ni danas zvanično ne želi nazvati genocidom, u proleće 1915, prema jermenskim izvorima stradalo oko milion ipo ljudi. Kada je trebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi,Bil Klinton to nije želeo da nazove genocidom. Reč „GENOCID“ predstavlja, u doslovnom prevodu, istrebljenje naroda,a toga u Srebrenici nije bilo.POŠTO DEJSTVA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE NISU NI U JEDNOM TRENUTKU BILA USMERENA PREMA CIVILIMA, ŽENAMA I DECI U SREBRENICI , ONDA SE NE MOŽE GOVORITI O GENOCIDU NAD MUSLIMANIMA U SREBRENICI.Pripisivati vojsci RS genocid, da nije tragično bilo bi zaista smešno, jer nema nikakve evidencije da se tako nešto događalo u Srebrenici, čak i da je cifra od 8000 istinita!U Srebreničkom kraju se zapravo desio GENOCID NAD SRBIMA, tj . sistematsko i plansko uništavanje jedne etničke zajednice računajući sve uzraste civila , od kolevke pa do onih najstarijih, što po definiciji – JESTE GENOCID, za razliku od u borbi likvidiranih Orićevih krvnika,čiji su odredi  samo 1992. i 1993. do temelja spalili 50 srpskih sela i pogubili 1.250 srpskih civila! UBICE SRPSKE DECE,ŽENA I STARACA OKO SREBRENICE,NE MOGU NIKAKO BITI ŽRTVE,NEGO SAMO ZLOČINCI! U Srebrenici se dogodilo masovno ubistvo, a ne genocid i nema mogućnosti da se dokaže da li je bilo namere Republike Srpske da uništi muslimane Bošnjake kao etničku grupu, rekao je Jehuda Bauer, jedan od vodećih stručnjaka za pitanje genocida i akademski savetnik Memorijalnog centra holokausta Jad Vašem.Cilj bosanskih Srba bio je da zaštite Srbe. Dejstva Vojske Republike Srpske od 11.07.1995.god. su bila isključivo usmerena prema muslimanskim snagama 28. divizije armije BiH, kao i prema muslimanskim paravojnim formacijama koje je sve zajedno predvodio ratni zločinac Naser Orić.Kada se vrši genocid, onda se neselektivno ubijaju svi pripadnici neke zajednice, a ne ostavljaju se u životu reproduktivno sposobne osobe (žene i djeca).Monstrum Naser Orić nije mogao biti osuđen od Haškog tribunala, jer bi javnom mnjenju u svetu bilo jasno da je zločin nad muslimanskim vojnicima u julu 1995. godine predstavljao osvetu zbog prethodnih zlodela Orićevih snaga nad srpskim civilima.Niko od mnogih lica dobro obaveštenih o događajima u Srebrenici od 11 – 12. 07.1995. god. kao što su kanadski general Luis Mekenzi i Patrik Bario nije pominjao nikakav genocid nad muslimanima.Navodni masakr nad muslimanima u Srebrenici je planiran na liniji Izetbegović-Klinton od 1993. godine. Realizaciju tog plana pomagale su tajne službe nekoliko zapadnih zemalja. Cilj je bio da se Srbima pripiše genocid nad muslimanima i da se opravdaju sve ratne intervencije NATO protiv Srba i ujedno zamagle svi brojni zločini i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.Medijska mašinerija koja je projektovala sliku o Srebrenici koju danas poznajemo, po kojoj su nemilosrdni i nečovečni Srbi tobože izvršili „najveći genocid posle Drugog svetskog rata“ nad nedužnim muslimanskim civilima, nad muslimanskim ženama i decom u Srebrenici, pravi je primer jednostrane i iskrivljene „istine“, odnosno ogoljene laži.Broj prikazan na spomen-ploči Memorijalnog centra u Potočarima je „8.372…“ ,taj broj ne predstavlja broj utvrđenih žrtava, već broj „NESTALIH“!!! Spomen-kompleks u Potočarima, zapravo, ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština!Broj dosad sahranjenih u Potočarima iznosi 3.749. Da li ovo, pak, predstavlja broj dosad utvrđenih žrtava? Ne. To je samo broj dosadsahranjenih za koje se tvrdi da su „žrtve genocida“.Ljudi koji su sahranjeni u memorijalnom centru su: 1) poginuli tokom rata, 2) poginuli tokom operacija zauzimanja, 3) poginuli tokom izvlačenja jedinica ka Tuzli, 4) streljani zarobljenici kao odmazda za zločine nad Srbima, 5) pobijeni od strane mreže ‘Pauk’ (francuski legionari) 6) pobijeni od strane Nasera Orića(ubio između 500 i 1.000 muslimana!). Da nisu srebreničke žrtve dokaz je zapis koji su postavili muslimani na spomen kamenu, kod samog ulaza, gde je navedeno da je reč o muslimanima iz 13 opština (Vlasenica, Zvornik, Srebrenica, Bratunac, Sarajevo…). Svake godine broj opština iz kojih su u mezarju pokopani mrtvi muslimani – proširuje se!  Kako se može tvrditi da su to žrtve genocida, kada nad njima nije izvršena obdukcija?Implicitno mešanje mnogo većeg broja poginulih u legitimnim borbenim dejstvima sa upadljivo manjim brojem pogubljenih zarobljenika, koji nesumnjivo jesu žrtve ratnog zločina, jedan je od trikova kojim se pristalice zvanične priče služe da naduvaju cifru „žrtava genocida,“ mada su i tako posle toliko godina vrlo daleko od „magičnog broja“ od 8.000 koji im je potreban. DNK tehnologija služi samo za identifikaciju, ona ne može da utvrdi ni način ni vreme smrti. ICMP nema načina da razlikuje „žrtve,“ odn. pogubljene zarobljenike, od osoba koje su nastradale u borbenim dejstvima i čija smrt prema tome ne pretstavlja ratni zločin.Skoro sav posao vezan za DNK analizu se obavlja u tajanstvenoj laboratoriji u Tuzli, i u prostorijama Projekta Podrinje koji se takođe tamo nalazi, gde pristupu nemaju ni haške odbrane, ni haški tužioci, ni inspektori svetskog tela koje licencira DNK laboratorije i koje im daje odobrenje za profesionalnu delatnost.Tokom suđenja u Hagu u predmetu Popović, na videlo je izašla činjenica da je godinama, sve do oktobra 2007, ICMP radio bez sertifikata međunarodne agencije koja odobrava rad DNK laboratorijama, a koja se zove GEDNAP.Direktor ICMP za forenzičke studije, Tomas Parsons, na unakrsnom ispitivanju tu činjenicu je otvoreno priznao. Dan danas se prenose mrtvi iz cele BiH u Potočare, kako bi se namirila izmišljena brojka od „8.372…“ i sve okvalifikovalo kao ‘genocid’.Sudska dokumenta u Hagu nisu bila dovoljno ubedljiva da se dokaže genocid. U njima se skoro i ne pominju civilne žrtve, a bez njih nema genocida.Tako je nakon pet godina uzaludnog traganja za dokazima o genocidu rođena ideja za podizanje Memorijalnog centra, grandioznog i monumentalnog objekta koji treba da impresionira posetioce. Logikom – što veći Memorijal, tim veći i srpski zločin. Ili, kompleks Memorijalnog centra je sam po sebi dovoljan dokaz, ostali dokazi o genocidu postaju suvišni.Zato su Austrijanac Volfang Petrič, a potom Britanac Pedi Ešdaun, u interesu stvaranja dokaza o navodnom genocidu u Srebrenici, dali inicijativu za podizanje Memorijalnog kompleksa žrtvama Srebrenice.Tako je počela zloupotreba mrtvih, da bi se potkrepile i dokazale obmane živih.Jasno je da je „srebrenički genocid“, odnosno počinjeni zločin nad muslimanima prvenstveno potreban „međunarodnoj – NATO – zajednici“ kako bi opravdala bombardiranje srpskih područja u BiH i Jugoslaviji/Srbiji i kako bi se odužila islamskom svetu za nad njim počinjene zločine na Bliskom i Srednjem istoku.Priča o Srebrenici tek treba da bude ispričana, ali onako kako se zaista dogodila.Ono što su SAD i NATO učinili u Jugoslaviji u strašnim devedesetim godinama, nesumnjivo je jedna od najsramnijih stranica istorije zapadnog društvaHaški tribunal je sud pobednika! Međunarodni tribunal nije instrument pravde, već produžena ruka NATO-a, stvoren da služi njegovim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je u brojnim prilikama i uradio. Glavna uloga mu je da u središte interesovanja stavi, satanizuje i osudi Srbe, koji su i bili meta NATO-a.Ni međunarodno pravo, ni Povelja UN ne nude pravnu osnovu po kojoj bi se dobio mandat za uvođenje kaznenih tribunala.To znači da Haški tribunal nema zakonsku osnovu.Generalna skupština UN, koja ima ovu vrstu nadležnosti, nijednom nije odlučivala o osnivanju Tribunala,kojeg finasira Sorošova fondacija,Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja,a ne UN.Medlin Olbrajt je postavila najveći deo osoblja Haškog tribunala,koji je za zločine nad srpskim narodom osudio svega tri osobe, jednog Hrvata i dvojicu muslimana/Bošnjaka.Iz toga se vidi da je reč o sudu isključivo za Srbe. Jedan od sudija u haškom tribunalu, Frederik Harhof, napisao je pismo u kome se obratio svojim kolegama rečima da “haški sud ne deli pravdu, već provodi političke odluke.U svom dramatičnom pismu danski sudija ističe da su haške sudije prisiljene da svesno puštaju ratne zločince na slobodu. Kao izvor takvih pritisaka Harhof je istakao predsednika sudiju Amerikanca Merona, koji je bio šef sudskog veća koje je oslobodilo Gotovinu i Markača.Sudija Meron je bio jedan od glavnih gostiju na komemoraciji povodom 10 godina od pada Srebrenice u julu 2005. godine(Nešto kasnije Meron će biti član žalbenog
veća u slučaju Orić).Konačno, sudija Teodor Meron je bio član žalbenog veća koje je 3.jula 2008. godine oslobodilo paravojnog komadanta Nasera Orića (koji se u intervju za Toronto Star 1995. hvalio svojim ratnim zločinima).
Pozivati se na međunarodno pravo je smešno, pošto ono ne postoji ,nego postoji samo pravo jačega. Da postoji međunarodno pravo, svedočenje ključnog svedoka Haškog tribunala za Srebrenicu, Dražena Erdemovića nikada ne bi bilo prihvaćeno.Ukoliko bi Tribunal stvarno delovao na osnovu pravde i prava, on bi pre svega morao da pozove na odgovornost lidere NATO pakta i ličnosti koje su odgovorne za genocidnu agresiju na SR Jugoslaviju izvršenu najgrubljim kršenjem Povelje UN i međunarodnih zakona.Kada je Džejmi Šej, tadašnji portparol NATO, 2000. godine upitan za mogučnost da se Alijansa nađe pred sudom on je, što je bilo veoma upečatljivo, odgovorio da su zemlje članice NATO formirale Haški sud, da su platile za njega i da su odgovorne za njegovo funkcionisanje i njegovu delatnost. Drugim rečima, Haški sud je igračka članica NATO-a..
..Mnogo je laži i veoma malo istine vezane za Srebrenicu. U dokumentu, koji objavljujem gore, predsednik SO Srebrenica, Salihović Fahrudin, obaveštava svoje vlasti u Sarajevu i Tuzli o broju stanovnika u Srebrenici. On iznosi da u tom istočno-bosanskom gradu (danas Republika Srpska) živi nešto više od 37 hiljada stanovnika. Međutim, on takođe napominje da ovaj dokument ne bi trebalo da bude prezentovan međunarodnim organizacijama jer su one obaveštene da u toj enklavi živi oko 45 hiljada stanovnika.Ovaj dokument je prezentovan i u Hagu, na suđenju Radivoju Miletiću, i on dokazuje da su srebreničke vlasti izmislile oko 8 hiljada stanovnika Srebrenice, koji nikada nisu postojali. Ako je na aerodromu u Tuzli posle sukoba registrovano 35.500 preživelih (registrovani su kod Amnesti internešnela), a u Srebrenici pre sukoba živelo 37.000 stanovnika, nije teško izvući računicu. …Alija Izetbegović:“U Srebrenici ubijeno 3.000 ljudi“….http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/dosije/aktuelno.292.html:374782-Alija-Ubijeno-3000-ljudihttps://parseundparse.files.wordpress.com/2015/02/tagesbefehl-karadzic.jpg?w=640Naredba Radovana  Karadžića,da se svi oni koji su učestvovali u borbama  protiv srpske vojske tretiraju kao ratni zarobljenici i da se sa njima postupa u duhu zakona i međunarodnih konvencija,a ostalima omogućiti slobodan izbor mesta življenja i preseljenja!…....http://max-balkanboy.blogspot.nl/2015/06/genocid-nad-srbima-u-srebrenici.html

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Vatikan protiv Pravoslavlja

https://i0.wp.com/www.pkvk.ee/wp-content/uploads/2015/02/Jesus-Calling-People.jpg Podela crkve, koban događaj u istoriji Hrišćanstva, najavio je početak neprekidne borbe Istočne pravoslavne crkve za očuvanje svog postojanja i identiteta. Češće nego i jedna druga grana Hrišćanstva, Pravoslavna crkva je bila izložena neprijateljstvu i progonima od strane raznih nehrišćanskih i hrišćanskih protivnika. Teritorije nastanjene pravoslavnim vernicima su često osvajali i okupirali razni neprijatelji Pravoslavlja: Arapi, Turci, Tatari i krstaši. Oni su u prošlosti ugrožavali i samo postojanje Pravoslavlja, dok su u novijoj istoriji to činili komunisti, Nemci, ustaše i muslimani. Oni su razorili na hiljade pravoslavnih crkava i manastira i pobili i zatočili stotine hiljada pravoslavnih hrišćana. Nije im, međutim, uspelo da unište Pravoslavlje.Vatikan je Srbima od Srednjeg veka glavni neprijatelj,koji više od hiljadu godina stvara neslogu, verska trvenja, i krvave obračune stanovništva, naroda na Balkanu.Da nije bilo Vatikana, ne bi bilo katoličenja Stona, Pelješca, zapadne Hercegovine, velikih delova Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Žumberka; da nije bilo Vatikana, ne bi bilo takve srbofobije na Balkanu. Da nije bilo Vatikana, ne bi Hrvati sa žarom 1914. godine ubijali po Srbiji. Da nije bilo Pija XII i Alojzija Stepnica (obojica “blaženici” Rimske crkve), ne bi bilo blagoslova na kami Ante Pavelića i njegovih ustaša:„Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem ‘svetom putu’ i u ‘ime Hrista’, bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mjesto“.Osnivač sistema koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić završio je katoličku gimnaziju; prvi upravnik logora Miroslav Filipović bio je katolički pop, a još dvojica upravnika Jasenovca, Ljubo Miloš i Andrija Artuković, prvo obrazovanje stekli su u franjevačkim gimnazijama. Artuković je čak studirao u katoličkom samostanu na Širokom Brijegu.Vatikanska banka, preko organizacija poput Opus Dei, Malteških vitezova i sličnih finansirala neoustaški pokret Franje Tuđmana, razbijanje Jugoslavije i proterivanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj.Odluku o konačnom razbijanju Titove Jugoslavije Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine. Sve je dogovoreno na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom Genšerom. Tog, 26. novembra 1991, državni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznavanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, svim članicama Konferencije o evropskoj bezbednosti.Posle tog vatikanskog memoranduma, Slovenija i Hrvatska su priznate kao nezavisne države, što je izazvalo žestoke sukobe i rat.O umešanosti Vatikana u razbijanje SFRJ, SRJ i konačno SCG, početkom 2000. godine progovorio je otvoreno penzionisani vojni sveštenik američke vojske Robert Bigler, koji je saopštio da je iz najpouzdanijih izvora dobio tajne bankovne račune Vatikana, koji potvrđuju da je Katolička crkva, zajedno sa nemačkom vladom, destabilizovala Jugoslaviju tako što je separatistima na ovom prostoru Balkana upumpano više miliona dolara, za koje je Bigler rekao da je reč o krvavim dolarima. Zna se da Pro Oriente finansijski podržava i neke episkope SPC koji se zalažu za ekumenizam, pomirenje sa Rimokatoličkom crkvom i priznanje primata pape. Ako ekumenizmom Pravoslavne i Katoličke crkve dođe do uzajamnog poštovanja pravoslavnih i katoličkih svetaca, onda bi Srbi trebali da poštuju i da se klanjaju pred „svetiteljima“, ratnim zločincima, Alojzom Stepincem, zloglasnim Ivanom Mercom, jednom od najstrašnijih ustaških ideologa, kontraverznom papi Piju Drugom.Ekumenisti su religijski globalisti, upregnuti u jaram antihristovskih sila čiji je cilj stvaranje jedne svetske države na čelu s antihristom, čije će opšte priznavanje za vladara celog sveta biti povezano s priznavanjem njega od strane svih naroda za jedinog duhovnog poglavara svih religija. Zato je srpskim ekumenistima stalo do Kosova i Metohije koliko i do lanjskog snega.Dečanski kaluđeri, na čelu sa Savom Janjićem su priznali tzv. „nezavisno Kosovo“, što su na delu i pokazali,zatraživši kosovska dokumenta.Nesumnjivo je da Sava Janjić, miljenik globalista (od kojih je mnoge ugostio u Dečanima), ne bi mogao otvoreno da radi na afirmaciji tzv. Republike Kosova bez podrške ekumenista iz vrha SPC.Zašto ćuti Srpska pravoslavna crkva dok se radi na njenom razbijanju i komadanju Srbije? Mnogi pravoslavni hrišćani nisu ni svesni da iza nastojanja da se postigne svehrišćansko jedinstvo stoje metode i postupci koji su u neposrednoj suprotnosti sa svim onim za što su stradali sveti mučenici i ispovednici Pravoslavlja. Namera je da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima života, ali ne u ličnosti Bogočoveka Hrista i njegovoj istini. U suštini radi se o jednoj „hilijastičkoj“ ideji zemaljskog carstva, koja vekovima inspiriše Zapad i koja se pojavljuje u raznim vidovima kroz papizam, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete slične orijentacije.Osnovni cilj i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJA HRIŠĆANSTVA ili drugim rečima, potpuno uništenje PravoslavljaMoramo da sačuvamo naše pravoslavlje od bolesne opsesije Vatikana da nas porobe i unište.Bolje da nas nema nego da postanemo ono što su, vekovima, bili nesrećnici koji su se odricali sebe za komad buđavog hleba. https://zlj13051967.files.wordpress.com/2013/04/543884_493752664029223_612374607_n.jpg?w=640I Srbi i njihovi neprijatelji znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadanje srpskog nacionalnog bića nije završeno...Pravoslavlje nije “ jedno od “ mnogobrojnih ispovedanja vere. Ono je ranohrišćanske, apostolsko ispovedanje, od koga su posle, povođeni sopstvenom gordošću i prevarnim umom, otpale sve druge hrišćanske “ konfesije „.Germansko-vatikanska istorijska škola predstavlja jedan veliki falsifikat koji lukavo prikriva sledeću činjenicu – Konstantinopolj nije bio prestonica nekakvog grčkog carstva, nego prestonica velikog Pravoslavnog Carstva u kome je srpski narod imao ništa manje značajnu ulogu od grčkog naroda. Rimokatolička zajednica samo spolja poseduje obličje Crkve, a u suštini je zasnovana na sasvim drugačijim temeljima, odiše sasvim drugačijim duhom i mišlju nego Pravoslavna Crkva.Rimokatolička „crkva“ zasnovana je na čvrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U njoj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska Crkva zamenjen duhom papizma.Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi. Ovaј ogroman sistem lažne religiјe јe remek delo Sotonske sile – spomenik njegovih nastoјanja da sedne na presto i da upravlja Zemljom po svoјoј volji.Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma. Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama.Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Vera јe sa Hrista, koјi јe pravi temelj, preneta na rimskog papu. Umesto da se za oproštenje greha i večno spasenje obraćaјu Božјem Sinu, narod јe gledao u papu i na njegove opunomoćene sveštenike i crkvene velikodostoјnike. Oni su podučavali narod da јe papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu; da јe on Božјi namesnik i zato su dužni da mu se bezuslovno pokoravaјu. Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Ljudi se nisu ustezali ni od kakvog zločina koјim bi mogli postići bogatstvo ili položaј. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata. Neke pape bile su krive za takve zločine da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi. Moralna i intelektualna paraliza pogodila јe hrišćanski svet.Bez snažnog kulta papizma, koji je osnovni kamen temeljac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na hiljade sekti.

Објављено под Uncategorized | 3 коментара

JOSIP BROZ TITO,velika prevara!

https://i0.wp.com/img717.imageshack.us/img717/4564/skanowanie0116f.jpgJosip Broz Tito nije bio antifašist, niti je digao ustanak protiv fašizma, nego je kao komunistički prvak iskoristio povoljne istorijske i političke okolnosti da digne komunističku revoluciju poput one Oktobarske u Rusiji i uvede lenjinističko – staljinistički sistem okrutne tiranije, što mu je, uz obilnu pomoć naivnih i prevarenih nažalost i uspelo.Posle 1945. je vladao metodama koje se ničim ne razlikuju od fašističkih,odnosno nacističkih: uveo je teror, otvarao logore,u kojima su pod neljudskim uslovima zatvarani neprijatelji njegove vlasti, sprovodio masovna ubistva; setimo se golog otoka i nasilnih otkupa krajem četrdesetih godina. Bile su to metode dostojne Josipa Staljina i Adolfa Hitlera!….SFRJ je ekonomski napredovala tokom Hladnog rata jer je interes Zapada bio da ta država postoji, i zato ju je finansirao. Kad su nestali SSSR i Varšavski pakt, Jugoslavija je postala nepotrebna i preskupa.Sudbina države Jugoslavije bila u najtešnjoj vezi sa nastankom i nestankom Sovjetskog Saveza, ali mnogi i dalje toga nisu svesni zbog ideoloških interpretacija istorije.“Blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore bilo je pozajmljeno na račun budućih generacija.Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.U socijalizmu se lepše živelo, ali ne zato što smo mi dobro radili, već zato što smo od SAD dobili pomoć skoro kao Nemačka, koja je uspela da stvori silu, a šta smo mi stvorili? Ništa. Zaduživali smo se na sve strane. I kada nismo imali čime da vraćamo kredite, sve je otišao u propast.Poslednjih deset godina Titove vladavine,primanja strmoglavo opadaju,uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju.Godišnja inflacija se merila dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage,od kojih su stizale devize,a to  itekako odgovaralo Titu) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije.Sama struktura jugoslovenske ekonomije bila je takva, da je stabilnost cele ekonomije zavisila od priliva stranih sredstava za koje nije postojalo pokriće u domaćoj proizvodnji.Dokumenti iz arhiva govore da je pred kraj Titove vlasti bilo u bivšoj Jugoslaviji 800 hiljada nezaposlenih,a prema istraživanju beogradskog Centra za radničko samoupravljanje, trećina zaposlenih u društvenom sektoru, oko 1,8 miliona ljudi, samo je prividno radila!Ovom prilikom nećemo o tome kako je osamdesetih godina u Titovoj Jugoslaviji bio manjak struje, kako su domaćinstva naveče živela u mraku, jer je Jugoslavija svoju proizvodnju struje izvozila u inostranstvo, radi otplate kredita i kamata.Ne treba zaboraviti da smo vozili auta par-nepar i išli u Austriju po kilo kafe.To je, dakle, taj prosperitet bivše Titove Jugoslavije o kojemu danas govore neznalice, ali i pokvarenjaci i idioti.Jugoslavija se suštinski raspala mnogo ranije nego što se misli, već 70-tih, a ono što je usledilo krajem 80-tih godina, samo je epilog.Mihailo Đurić je osuđen zato što je – 18. marta 1971. godine – rekao da se stvara društveno uređenje koje će razoriti Jugoslaviju: „Treba biti načisto s tim da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.“Posle „maspoka“ u Hrvatskoj i Ustava iz 1974, više nisu mogle da se sakriju nacionalne podele, republički i pokrajinski separatizmi.Na čelu rasturanja komunističkih država bila je Amerika, koja nas je celo vreme održavala u životu i koja se nije zvanično uključivala u rasturanje Jugoslavije, već je isturila svoje satelite. Njena obavještajna agencija CIA, sondirala je i pripremila teren za razbijanje Jugoslavije, ali i moćnog SSSR. Najbolje je bilo početi sa najprometnije zone planete Zemlje – sa Balkana, a zacrnjen krug su Srbi, koji su najbolji narod na svetu za druge, jer gube sebe dajući se drugima, kao nemoralna udavača.Tita su, sve do smrti, Amerikanci smatrati komunistom, ali “našim komunistom”.Dolazak stranaca na Titovu sahranu državna propaganda je iskoristila maksimalno.Naša javnost još nema svest o realnim dimenzijama i značaju Titove sahrane i svrsi postojanja Jugoslavije. I dalje se preteruje pri oceni njenog značaja.Strane delegacije nisu došle da podrže SFRJ jer bi bez nje svet propao, kako je nagoveštavala tadašnja propaganda.U suštini, okupljeni stranci su odali poštu svom partneru Josipu Brozu. Bilo je to ispoljavanje njihovog odnosa prema čoveku koji je završavao mnoge političke poslove i Sovjetima i Britancima i Amerikancima.Tito nije oformio pokret nesvrstanih zato što je bio toliki vizionar, već zato što je tako sprečio širenje varšavskog bloka.Iz istorijskih arhiva se vidi da je Zapad, prije svega SAD, upumpale u Titovu Jugoslaviju, ni manje ni više nego tačno 102 milijarde US dolara, koje je Zapad na ovaj ili onaj način poklonio nekadašnjoj tamnici naroda kao bespovratnu pomoć.Tito je bio predratni, ratni i poratni zločinac, al i teški kurvin sin!Srbiju je podelio na užu teritoriju i dve pokrajine. Ništa gore nije mogao da uradi jednoj državi i jednom narodu.Na Kosovu i Metohiji je doselio iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok je zabranio povratak preko 200 000 Srba.Hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Broz je sistematski  smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Na bazi te politike već posle završetka Drugog svetskog rata 1945 proglašavaju se dve nove nacije – Crnogorska i Makedonska.Makedonci su hiljadu godina bili Južni Srbi, samo se geografski prostor na kome su živeli nazivao vardarski deo Makedonije …,a 1965 stvorena je i treća novokomponovana nacija „MUSLIMANI“.Ostalo nam je teško političko nasleđe jednog autoritarnog režima, čije se posledice i danas i te kako osećaju.SAD organizovale Titovu sahranu:….https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.htmlfašizam-komunizamPartizanski pokret Komunističke partije Jugoslavije pod rukovodstvom njenog generalnog sekretara Josipa Broza Tita se načelno borio za izbacivanje stranih okupatorskih formacija iz Jugoslavije, ali ova slovom proklamovana borba nije bila glavni ratni cilj ovog pokreta već samo usputno sredstvo za realizaciju osnovnog političkog cilja KPJ, a to je bilo preuzimanje političke vlasti nad čitavom Jugoslavijom putem oružano-revolucionarne borbe kako bi se kasnije u posleratnom periodu ostvario i krajnji programski cilj KPJ o političko-ekonomsko-ideološkom preuređenju Jugoslavije na pre svega anti-srpskim i anti-srbijanskim osnovama……Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Pokret koji je predvodio Draža Mihailović i koji je sve do kraja 1943. bio priznat i pomagan od saveznika kao antifašistički pokret otpora, je prvi nastao i započeo borbu protiv okupatora. Nastao je kao autentičan pokret zasnovan na patriotizmu, antifašizmu i raspoloženju većine naroda za borbu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja. On je narodni, nije partijski, jugoslovenski je, monarhistički, u kasnijoj fazi otvoreno antikomunistički.Negde je nastao iz tradicije borbe protiv okupatora, a negde iz potrebe za golim održanjem života, kao u NDH. On nije bio jedinstven, već je obuhvatao mnoštvo grupa, jedinica, pojedinaca koji su delovali i samostalno prilagođavajući se situaciji na terenu.Zapad je podržavao Titovu diktaturu – kako bi Jugoslavija ostala brana sovjetskom prodoru ka Sredozemlju.Britanci su u početku priznavali samo Jugoslovensku vojsku u otadžbini, da bi od kraja 1943. godine pomagali isključivo Narodno-oslobodilačku vojsku Jugoslavije. Titovi partizani se u toku čitavog rata nisu uopšte ni borili protiv stranog okupatora, a najmanje protiv hrvatsko-bošnjačkih ustaša i domobrana, već samo i isključivo protiv rojalističkog Ravnogorskog pokreta đenerala Draže Mihailovića.Sve ofanzivne akcije partizana bile usmerene isključivo na četnike Draže Mihailovića dok se prema Nemcima, Italijanima i oružanim formacijama Nezavisne Države Hrvatske vodila isključivo defanzivno-odbrambena borba ukoliko su od njih bili napadnuti.Neka mi neko navede gde su i kada partizani napadali Nemce (do dolaska Crvene armije septembra 1944 )?Voleo bih da vidim spisak gradova koje su od Nemaca oslobodili partizani, pre dolaska Crvene armije? Četnici su oslobodili 20 – tak .Titovi partizani sa tim istim Nemcima već sarađivali u Srbiji u kasno leto i jesen 1941. g. U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji (dakle, ne i Berlinu) ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“. Herman Nojbaher, specijalni izaslanik Trećeg Rajha za Balkan u svojim je memoarima pod nazivom “Specijalni zadatak Balkan” kaže:…“Partizani su tačno znali šta im je cilj: da pod plaštom i zastavom narodnooslobodilačke borbe protiv okupatora utabaju put koji će im doneti vlast. Za komuniste, sadašnji i budući neprijatelj broj jedan bili su nacionalisti“.Sukob Narodno-oslobodilačkog i Ravnogorskog, odnosno Partizanskih odreda Jugoslavije i Jugoslovenske vojske u otadžbini, rezultirao je, sve u svemu, civilizacijskom katastrofom srpskog naroda.Naredba Tita da se partizani ne sukobljavaju sa NEMCIMA: http://s9.postimg.org/i7p9banu7/nesukobsnem.jpg …Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata,gde su nasilno mobilisani golobradi mladići,SRBI….“Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina ‘ratnika’! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri – borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje ‘Zasluge za narod’,-Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.Više od 12.000 mladića nepotrebno je ostavilo mladost u sremskom blatu! Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. .. Posle Drugog svetskog rata,mi smo  iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspeo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Ovo nismo učili iz istorije.U septembru 1943. godine četničke jedinice su krenule u ofanzivu prema Sarajevu. Akcija je imala dosta uspjeha pa su sa zapadne strane Drine oslobođeni Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943).Četnici su porazili njemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica i u oktobru 1943. godine prišli Sarajevu u kojem tada nije bilo komunista. U njemačkim dokumentima koji govore o četničkoj ofanzivi spominje se i odbrambena linija Pale, Mokro, Sokolac:.http://www.palelive.com/reportaze/cetnici-na-pragu-sarajeva-1943-godine …Bez Crvene armije/ 467 hiljada vojnika/ je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu/okupiraju Srbiju…..Josip-Broz-Tito-ustase-620x350Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.INTERESANTNO JE DA SE TITO I NJEGOV POKRET CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U KOJOJ SE NALAZILA I BOSNA.Šta vam to govori? U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se Sporazum o saradnji komunista i ustaša.Prenosimo vam neke delove SPORAZUMA: Član 2 – Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava….A s tim narodom Broz nije imao ništa zajedničkog.Komunisti su direktivu dobili od Komunističke Internacionale, a Ustaški pokret od Vatikana…Član 3 – Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati.Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih…..U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:“Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“...Do pada Italije, 1943. godine, antifašističkog pokreta skoro da nije bilo u Hrvatskoj. Tada su mnogi iz ustaških i domobranskih uniformi uskočili u partizanske. Iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti,vidi se da je Titovim partizanima uručeno oko 200 hiljada hrvatskih ustaša, koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji.Ovo je odmah izmenilo odnos snaga u Jugoslaviji,jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobede Rojaliste,piše u tajnim dokumntima.{ Original dokumenata iz Britanske tajne arhive: http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdf   }Elitnim ustaškim legionarima, poput Marka Mesića, odlikovanog za hrabrost u Staljingradskoj bici, Broz je dao šansu da komanduju, da se „iskupljuju i dokazuju“ u partizanskim jedinicama, koje je gurnuo na Srbe u Čačku. Ti „partizani“ su počinili najviše masovnih zločina u Srbiji na kraju i posle rata.Oslobođenjem od Nemaca, počela je okupacija, a ne sloboda.Za kratko vreme oni su u Srbiji pohapsili više od 45 000 (hiljada) imućnih Srba i intelektualaca.Većinu njih,su strijeljali bez suda a njihovu imovinu opljačkali i konfiskovali komunisti i partizani, te se sa svojim porodicama uselili u njihove stanove,kuće i imanja.Činili su to pod izgovorom,da su njihove žrtve bili saradnici okupatora.Mučki pobijeni Srbi i njihova rodbina ostali su bez svoje imovine,koja velikoj većini njih ni do dan danas nije vraćena.Od 1946. do 1952. godine Josip Broz i njegovi komunistički sledbenici,lišili su slobode više od 50 000 srpskih seljaka,koji nisu imali onoliko žita i životnih namirnica da predaju državi,koliko im je ona razrezala.Mnogi srpski domaćini,završili su na robiji,rudnicima,kamenolomima i Golom Otoku.Da stotine hiljada uglednih Srba nisu pobijeni ili politički prognani u tamnice, Srbija bi danas sigurno izgledala sasvim drugačije, bila bi naprednija i modernija zemlja.Tito je Srbiju podelio na užu teritoriju i dve pokrajine. Ništa gore nije mogao da uradi jednoj državi i jednom narodu.Broz i njegovi ludaci,doneli su 1946. godine zakon,na osnovu koga je Srbima i Crnogorcima proteranim sa Kosova i Metohije od 1941. – 1945. zabranjen povratak u svoje domove .Njihove kuće i imanja zaposeli su albanski fašisti,kolonizirani na Kosovu tokom rata.Taj akt predstavlja sastavni dio genocida,koga su šiptari sprovodili tokom 2. svetskog rata nad Srbima.Josip Broz, osvedočeni srbomrzac,tokom svoje tiranske vladavine,naredio je rušenje više od 180 pravoslavnih crkava.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.U tom ludilu ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika.Titova država je bila rehabilitacioni sanatorij za hrvatska zlodela i nacističku ideologiju Hrvata.Posle rata, stravična istina o zlodelima Jasenovca je prećutana.Titoizam je sakrio odgovornost za genocid nad srpskim narodom pod lažnom simetrijom ustaša i četnika.Neposredno po završetku rata buldožerima i tenkovima je sravnjen logor u Jasenovcu.O koncenreacionom logoru Jasenovac prvi put se počelo ozbiljnije pričati tek početkom 1960- ih godina i to usled pritiska javnosti, odnosno želje porodica nastradalih da se sazna sve o tom užasnom stratištu.Prema nalazima Međunarodne komisije, u sistemu jasenovačkih koncentracionih logora pobijeno je više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 33.000 Jevreja.Ustaška Hrvatska je bila jedina država koja je u tom sistemu logora imala i poseban logor za decu u kome su klana, ubijana, glave su im razbijane o zid, bacana su živa u jame i peći, davljena u Savi.TITU to nije nimalo smetalo.Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio.Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca.Zločincu Anti Paveliću jugoslovenski sudovi nikada nisu sudili čak ni u odsustvu.Broz je ubijao pre, za vreme i posle rata sve one koji su mu stajali u revoluciji i na putu ka apsolutnoj vlasti. Hapsio je, streljao ili slao na „Goli otok“ sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika. Znao je da žrtvuje i svoje najbliže ratne saradnike ali i čitave jedinice kako bi sebi sačuvao život. Prvi put to je uradio žrtvujući Radnički bataljon na Kadinjači kod Užica 1941. godine.Ti­to je u bici na Su­tje­sci prak­tič­no žr­tvo­vao po­la svo­je voj­ske u bor­bi sa Nem­ci­ma,samo da bi do­če­kao en­gle­sku voj­nu mi­si­ju….TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu!... JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“.NA BOMBAMA JE PISALO: SREĆAN USKRS! Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita,koji nije dopustio da se bombarduje Zagreb/NDH.Ispred partijskog, za TITA je bio još i hrvatski nacionalni interes i on je uvek na njega mislio.Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih „saveznika“, koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca, Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada većinom sovjetskih vojnika.Titov ulazak u Beograd su omogućili angloamerička bombardovanja i Staljinovi tenkovi...

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Ono što je počeo ANTE PAVELIĆ ustaškim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO!

prosvj10 Josip Broz Tito nije bio antifašist, niti je digao ustanak protiv fašizma, nego je kao komunistički prvak iskoristio povoljne istorijske i političke okolnosti da digne komunističku revoluciju poput one Oktobarske u Rusiji i uvede lenjinističko – staljinistički sistem okrutne tiranije, što mu je, uz obilnu pomoć naivnih i prevarenih nažalost i uspelo.Posle 1945. je vladao metodama koje se ničim ne razlikuju od fašističkih,odnosno nacističkih: uveo je teror, otvarao logore,u kojima su pod neljudskim uslovima zatvarani neprijatelji njegove vlasti, sprovodio masovna ubistva; setimo se golog otoka i nasilnih otkupa krajem četrdesetih godina. Bile su to metode dostojne Josipa Staljina i Adolfa Hitlera!….Titova Jugoslavija je bila srpska zabluda, a posebno zabluda srpskih komunista, koju je iskoristio Broz kako bi vladao autokratski oslanjajući se na strategiju „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“.Na kraju 1944. godine Srbija je, u premoćnoj većini (preko 80 odsto), bila antikomunistički opredeljena. Kao prostor s pretežno ruralnim stanovništvom, vlasnicima sitnog ili srednjeg seljačkog poseda, i tankom ali uticajnom građanskom elitom, sastavljenom od industrijalaca, trgovaca i bankara, lekara, sveštenika i advokata, Srbija je bila čvrsto ukotvljena u monarhističke tradicije. Poredak koji je 1918. godine sa srpskog prenesen na širi jugoslovenski prostor, Srbija je smatrala svojim, i kao takva, bez značajnih partizanskih jedinica, predstavljala glavnu prepreku uspostavljanju komunizma u čitavoj zemlji.Nimalo slučajno, Josip Broz je pozvao sovjetske trupe da mu u jesen 1944. pomognu u oslobađanju Srbije, iskoristivši Crvenu armiju da uporedo s proterivanjem nacista, silom nametne komunistički poredak. Upravo je obim terora koji je usledio posle uspostavljanja komunističke vladavine bio, de fakto, osvetnička, masovna odmazda Srbiji za njenu kontinuiranu podršku pokretu generala Draže Mihailovića.Dolaskom TITOISTA počinje  stravični crveni teror u Srbiji: ubistva, proterivanja i eliminacija velikog dela građanske elite, pljačkanje i otimanje privatne imovine, prisilni otkup, teror nad seljaštvom, nasilno ukidanje monarhije, ukidanje demokratije i partijskog pluralizma, Goli otok, cepanje Srbije/autonomije Vojvodina i Kosovo i Metohija/, konstruisanje novih nacija cepanjem srpskog etničkog korpusa, razbijanje i cepanje Srpske pravoslavne crkve, razbijanje srpskog etničkog prostora itd…Komunistički teror vešto je kombinovao streljanje nevinih narodnih uglednika sa saradnicima okupatorskog i kvislinškog režima, stavljajući tako zajednički žig izdaje i na one koji nisu imali nikakve stvarne krivice. Politički protivnici i ugledni neistomišljenici pobedničkih komunista, bili su tajno likvidirani kao klasni neprijatelji, a javno, za evropsku javnost, kao saradnici okupatora. Tako se pod plaštom navodne „narodne demokratije“ sprovodila revolucija koja je, po prethodnom sporazumu sa Staljinom, imala i prećutnu podršku zapadnih saveznika.Čim je Ozna došla u Beograd, počela su „divlja čišćenja“, streljanja po kratkom postupku.Meta podivljalih komunista bili su intelektualci , kraljevi oficiri , državni činovnici , ugledni domaćini , sveštenici i svi drugi za koje se procenjivalo da predstavljaju temelj tradicionalnog društva kakvo je do napada Nemačke postojalo u Kraljevini Jugoslaviji.Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina.Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih. Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Šef komunističke policije Aleksаndar Rаnković je u jаvnom izvještаju rekаo, dа je od 1945. do 1950. godine kroz komunističke zаtvore prošlo oko 3,5 milionа grаđаnа od kojih je polovinа bilа nevinа, а trećinа mаloljetnа.Svа vаžnijа mestа u svim oblаstimа u komunističkoj Jugoslаviji zаuzimali su аntisrpski kаdrovi iz nesrpskih nаcijа ili pаk iz srpske nаcije, srpsko-komunistički kаdrovi, koji su u toku rаtа provereni kаo srboubice, srbožderi, srbomrsci, kаrijeristi, poltroni, klimoglаvci, kаko ih nije sve srpski nаrod sа odvrаtnošću nаzivаo. Oni su često zа Srbe bili gori od komunistа iz drugih nаcijа, jer su se morаli svаki dаn dokаzivаti u аntisrpstvu, pа mаkаr i kroz sitne аntisrpske аkcije. Titova vlast je od 1945. do 1950. totalno uništila seljaštvo podržavljenjem poljoprivrednog zemljišta,pljačkanjem i batinjanjem seljaka i nemalim brojem ubistava seljaka i njihovih članova porodica.U prvih pet godina titoistički režim pobio je više ljudi nego fašistički režim za četiri godine od 1941. do 1945. na području bivše Jugoslavije.U jednoj maloj Sloveniji gde god zakoračite, naiđete na grobnice, a tih drobnica ima više od 600.Postoje i dokumenti koji nepobitno potvrđuju zločine titoista. Kardelj piše 1945. predsedniku slovenske vlade Kidriču:“ Požuri s likvidacijama, moramo doneti zakon o amnestijama“.Milan Kučan, za koga se ne može reći da je ustaša,kaže da je Tito zločinac,da su fašisti i komunisti isti.Čak je i predsednik partizanskih boraca Slovenije bio užasnut zločinima u Huda Jami, pa je rekao kako nema druge nego verovati da je to naredio vrhovni komandant Tito.Mnogi su se uplašili kada se videlo da je gotovo četiri hiljade kostura u prvom šahtu, u prvoj rupi, koja je duboka više od sto metara i šest metara široka, jer postoji još jedan takav šaht i ceo put od petsto metara dužine na kojem takođe leže ili sede mumificirani leševi. Žrtve su žive bačene u taj rudnik i onda su napravljena četiri zida da se do njih ne može doći.To su zastrašujući prizori iz kojih se vidi da su se ti jadnici kretali, čupali itd …, Pa se vidi jednu mumija koja drži za nogu mumiju ispred sebe. No ne drži je za nogu nego za štaku, što znači da je taj bio invalid bez noge. I invalid bez noge bačen je unutra i ubijen. Kako nije bilo vlage ni vazduha, tela su se mumificirali. To je jedinstven slučaj u istoriji sveta.Teško je naći mumiju,kada je nađu,to je senzacija u celom svetu,a u Hudoj Jami imate ih na hiljade.Ne zaboravimo da je u tim zbegovima bilo dosta i civila:žena,dece i staraca.Pavelić i Tito su jednaki,fašisti i komunisti isti, jedni i drugi su totalitaristi i protiv demokratije. Oni u demokratiji ne mogu doći na vlast. Njima je trebao rat, da bi se dočepali vlasti. ...„Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“ – Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu…..Josip-Broz-Tito-Goli-otok-620x350FOTO:GOLI OTOK, NAJKRVAVIJE MESTO NA BALKANU:gde je TITO UBIJAO „svoje partizane“!…Diktator Tito je uklanjao konkurenciju, poput srpskih istaknutih  komunista Krcuna,Rankovića,Milovana Đilasa.Hapsio je, streljao ili slao na „Goli otok“ sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika.Žalosno i velika sramota je da se o stradanjima na Golom otoku ćuti, pogotovo kada se zna da je uhapšeno 55.000 ljudi-slobodara i ljubitelja Rusije, da je 8.800 njih ubijeno i to na zvjerski način, bacano u more, sahranjivano kao pse po bilećkom i golootočkom kamenjaru, udavljeno u moru kao što je slučaj sa ambasadorom Žarkom Popovićem iz Bjelopavlića. Poznato je da je pod mukama u istražnim zatvorima umoreno na stotine ljudi ili se ubilo pod nesnosnim terorom.Goli otok je svojevrsni zverinjak u kome su upravljači, razarali ljudsko telo, razgrađivali, čerečili, drobili, na varvarski i vandalski način, u korijenu razarali dušu i moral nevinih žrtava, zdravih i normalnih ljudi.Po direktivi Broza,golootočanima je bio stvoren pakao u logoru, gladovali su pod najsurovijim iscrpljujućim mukama, žeđ ih je satirala na užarenom suncu golog bezvodnog ostrva. Za bržu smrt, pomagale su zarazne bolesti. Najveća radost bila je smrt i svi su molili: „Ubijajte, ne mučite me više“.Citiram Đilasa koji je napisao u svojoj knjizi:“ Sve policije takozvanog klasnog neprijatelja, znači sve nacističko – nemačke policije, sve fašističko – italijanske policije i sve ustaško – četničke snage nisu tako brutalno postupale prema komunistima, kako su oni postupali prema sebi samima na Golom otoku , odnosno prema svojim dojučerašnjim drugovima“.Duško Bilandžić koji je titulu akademika stekao na istoriji NOB – a, Zdravko Tomac, koji je bio visoko rangiran komunistički kadar, član CK i mnogi drugi kažu, a govore to i mnogi istoričari, da je državna vlast bila strukturirana tako da je bilo nemoguće napraviti nešto, a da Tito to nije znao.U Đilasovoj knjizi „Pobuna i vlast“ na jednom mestu Đilas piše da je „Jugoslavijom upravljao Izvršni biro CK, koji se uopšte nije sastajao“, a činili su ga: Tito, Ranković, Kardelj i Đilas,a da je ta četvorka donosila sve najvažnije odluke, pa i presude, koga na robiju, a koga likvidirati. Goli otok je nešto najužasnije što je smislio nakazni um Tita i on ne može nikome biti uzor,…može,ali samo ludacima!Zašto o ovom genocidu za ubijanje, mučenje i satiranje ljudi ćute istoričari, akademici, naučnici i javni radnici?Današnja obnovljena NDH,želi da Goli otok postane gay destinacija.Na ostrvu Pag, na mestu gde je pobijeno na hiljade srpskih i jevrejskih žena i dece,ubijenih u dva logora – Slana i Metajna, organizuju se žurke, na kojima se orgija.Šta drugo očekivati od te nakaradne nacističke tvorevine..http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:398201-Zivot-se-razbio-o-kamen        https://zlj13051967.files.wordpress.com/2015/05/1521273_445625375563688_1453320204_n.jpg?w=640                           FOTO:Pripadnici zloglasne Huskine ustaške milicije,koji su prešli u partizane …..Već 1943god. mogao se nazreti ishod i pobednici Drugog svetskog rata,a kako je Pavelić delimično ispunio svoju ulogu,došao je red da Tito nastavi tamo gde je Pavelić stao.Kada su ustaše i domobrani masovno prelazili u partizane posle 1943. godine normalno je da je partizanski pokret postojao sve više pod njihovim uticajem. Hrvatski duh je zavladao jedinicama, a Srbi su polako potiskivani sa istaknutih mesta.Ono što nisu uspeli da realizuju ustaše, uradili su dogmatizovani komunisti iz Hrvatske i Slovenije, slomili su kičmu srpstvu i pravoslavlju…  Iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti,vidi se da je Titovim partizanima uručeno oko 200 hiljada hrvatskih ustaša, koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji.Ovo je odmah izmenilo odnos snaga u Jugoslaviji,jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobede Rojaliste,piše u tajnim dokumntima.Elitnim ustaškim legionarima, poput Marka Mesića, odlikovanog za hrabrost u Staljingradskoj bici, Broz je dao šansu da komanduju, da se „iskupljuju i dokazuju“ u partizanskim jedinicama, koje je gurnuo na Srbe u Čačku. Ti „partizani“ su počinili najviše masovnih zločina u Srbiji na kraju i posle rata…Original dokumenata iz Britanske tajne arhive:….http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdf   INTERESANTNO JE DA SE TITO I NJEGOV POKRET CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U CIJEM SASTAVU JE BILA I BOSNA!Šta vam to govori?Titovi partizani su sarađivati s ustašama – sve u cilju zatiranja četničkog pokreta, što je Titovim partizanima bila nasušna potreba, kako bi sprečili povratak kralja u Beograd.Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:“Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, se čuva original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša(Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638).Do pada Italije, 1943. godine, antifašističkog pokreta skoro da nije bilo u Hrvatskoj. Tada su mnogi iz ustaških i domobranskih uniformi uskočili u partizanske. Zločincu Anti Paveliću jugoslovenski sudovi nikada nisu sudili čak ni u odsustvu.Motivi partizana da se ubiju nekoliko hiljada ustaša u Blajburgu je bio zato, što bi suđenje ustaškim zločincima trajalo godinama i što bi na taj način narod u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i čitavom svetu, saznao za zločine ustaškog genocida nad Srbima i Jevrejima u Pavelićevoj Hrvatskoj.Jasenovac je jedini logor u Evropi koje su tkz.“antifašisti“ sravnili sa zemljom i zatrpali, da izbrišu svaki trag o njemu i tek 1964.pod pritiskom porodica žrtava počinju prva istraživanja o njemu i postaje poznat široj javnosti.Poznavaoci istorije Nezavisne Države Hrvatske znaju da je jedan od najuticajnijih Nemaca na njenu unutrašnju politiku bio Zigfrid Kaše. (Na suđenju 1947. u Zagrebu Kaše je tražio da mu svedoči i Josip Broz Tito! Da li to znači da su se poznavali i susreli u ratu?).Mada jugoslovenska istoriografija nije „znala“ za Kašeovu posleratnu sudbinu, otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese, ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Postoji i beleška o susretu Broza i Hermana Nojbahera 1943.godine!Hrvatskoj državi Tito je poklonio srpsku pokrajinu Baranju[nije bila u sastavu Banovine Hrvatske formirane 1939. godine,nakon poraza Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu 1941. godine Baranju je , baš kao i Međimurje , anektirala Mađarska.Baranja je, u okviru Austro-Ugarske, bila deo Srpske Vojvodine i kao takva je 1918. ušla u sastav Kraljevine Srbije, a onda i SHS.Stanovništvo je tamo uvek bilo većinom srpsko.] , zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Hrvatska nije ni želela Istru i Baranju, jer njihovo stanovništvo nije bilo većim delom hrvatskog karaktera.Dubrovnik do 1939. administrativnim vezama nikada nije pripadao hrvatskoj državi,bio je dio ( ne vazalan, već dio) srednjevekovne srpske države jedno vreme u 11. stoleću,koji su se vremenom asimilirali u Hrvate.Po Austro-ugarskoj statistici iz 1851. i 1857., Dubrovačka opština je većinom nastanjena SRBIMA.Dubrovačka Republika bila je jedna od srpskih srednjovekovnih država, a kasnije i dio Austrougarske, većinom nastanjen Srbima katolicima i nije imao u upotrebi Hrvatski jezik (koji verovatno nije još nastao kao srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski), ali Srpski je postojao! Istorija je čudna stvar bazirana na temelju fakata, koji pišu pobednici nakon velikih ratova, a ovo je fakat od prije 1. svetskog rata.To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govori ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva! HRVATI SU POKATOLIČENI SRBI KOJI GOVORE NAKARADNIM SRPSKIM JEZIKOM! Pre rata nisu postojale BiH, Crna Gora, Makedonija, već je bilo devet banovina, od kojih šest sa srpskom većinom i srpskom upravom.Granicu na Drini uvela je NDH 1941, a ostavili su je komunisti 1945. godine.Veza između Tita i  ustaša najbolje se vidi i u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro..http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/povodom-teksta-gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatora.html?alphabet=lhttps://i0.wp.com/www.novinar.de/wp-content/uploads/2012/01/ustase-partizani.jpg                                          На неким плакатима објављено је стрељање четника и комуниста           Pokret Draže Mihailovića bio je izrazito heterogen, i tu treba razlikovati njegove specifičnosti na terenu Bosne, Hrvatske, naročito Dalmacije i onog u Srbiji. Zavisio je dosta od politike lokalnih vojvoda, bilo je nediscipline, samovolje, otkazivanja poslušnosti i akcija na svoju ruku….Koliko je ustaški teror u BiH bio veliki, možda najbolje ilustruje ponuda koju su četnici istočne Bosne 1942. predali Nemcima. U njoj je pisalo da su četnici spremni da budu lojalni prema nacistima samo ako im oni obezbede da „na teritoriji BiH potpuno utihnu sve ustaške postrojbe i svi razni domobranski zdrugovi, te da Hrvatsko domobranstvo bude direktno podvrgnuto nemačkoj komandi“.A sad uzmite da brojite do barem pola miliona, al onako lagano, ne ko kad se broji za žmurke, sve po pet. Pa da vidite koliko treba da se maljem rascopa, nožem raspori, u jamu baci, testerom prereže, bajonetima iznabada, oči povade, crevima iz utrobe obesi, za kamen veže i u more potopi pola miliona muškaraca, žena i DECE. Komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić,koji se u leto 1942, slikao sa nemačkim generalom Štalom je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i ponudio saradnju.Najvažnija stavka njihove saradnje je bila da se sa BiH teritorija Srbi ne smeju voditi u Jasenovac. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu.Podsetimo se da su Radi Radiću dva sina poginula od ustaške ruke.Sin Braco u napadu na ustašku jedinicu u Kotor-Varošu/kod Banja Luke/, a sin Drago spaljen u Jasenovačkim pećima od strane ustaša.Đujić je recimo otvoreno sarađivao sa Italijanima protiv ustaša,mada je četnički pokret u svetu tretiran kao antifašistički, ako izuzmemo nekoliko vojvoda iz italijanske okupacione zone koji su se opredelili za kolaboraciju, da bi sačuvali Srbe od ustaškog noža.Sukoba ustaša i četnika za vreme Drugog svetskoga rata na ovim područjima bilo je bezbroj. U istoriji njihovih borbi ima i bitaka koje su po obimu, snagama koje su sudjelovale, ali i žrtvama bile ogromne, doslovce krvave do koljena.Bitku na Lijevče polju kod Banja Luke za srpsku vojsku bilo je– novo Kosovo polje.Upućeniji u događanja za vreme Drugog svetskog rata znaju za borbe ustaša i četnika na planini Ozren, oko Sarajeva, Udbine, pa i u Bosanskoj Posavini, Lici. U borbama kod Foče, Bugojna i Travnika silnih žrtava je bilo na obje strane.Toliko o saradnji ustaša i četnika. Najveća i najviše ponavljana zabluda o Drugom svetskom ratu glasi: “Posle ustanka 1941. godine, četnici su prestali da se bore protiv okupatora zbog represalija u srazmeri od 100 Srba za jednog ubijenog Nemca, dok partizani nisu marili za to, pa su nastavili da napadaju Nemce“.Prava istorija Drugog svetskog rata, međutim, govori da su četnici napadali Nemce, kako 1941, tako i kasnije, a partizani četnike, jer je njima cilj bio borba za vlast u zemlji, a ne oslobođenje.Dražin branilac dr Dragić Joksimović, je na suđenju 1946. pokazao hrpu plakata s imenima streljanih pristalica Draže Mihailovića,pitajući komuniste o kakvoj to saradnji četnika s Nemcima oni govore? Što se tiče saradnje četnika sa Nemcima, takvu saradnju imao je jedino Kosta Pećanac, koji je inaće zbog toga streljan po naredbi Draže.Zbog saradnje sa Nemcima,četnici Draže Mihailovića streljali su i dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Istoričаr Miloslаv Sаmаrdžić je u Bundes аrhivi pronašao dokumentа,gde je detaljno opisana četnička ofаnziva u jesen 1943. od Višegrаdа do Sаrаjevа( o ovome komunisti ne govore),gde su dogаđаji zаpisivаni iz sаtа u sаt, pа čаk i iz minutа u minut. Sаrаjevo je tada opsedаlo čаk 18.500 četnikа.Kаdа se sve ovo imа u vidu postаje jаsno koliko su komunisti fаlsifikovаli istoriju. Primerа rаdi, u filmu “Vаlter brаni Sаrаjevo“ prikаzаno je kаko komunistički ilegаlci sа muslimаnskim i hrvаtskim imenimа mаsovno nаpаdаju Nemce čаk i u grаdu – а oni u stvаri nisu ni postojаli. Hrvаte i muslimаne u Sаrаjevu Nemci su posmаtrаli kаo fаktor podrške Silаmа osovine, dok su neprijаtelje videli sаmo u Srbimа, koji su podržаvаli generаlа Mihаilovićа.Nakon rata, Brozova titografija je od nemačkih potera i bežanije partizana pred Nemcima pravila partizanske herojske borbe protiv okupatora.Iz dokumenata pronađeni u arhivi u Beogradu, vidi se da je Tito gotovo dvije godine podržavao pakt između Hitlera i Staljina od 23. avgusta 1939. godine. Istoričаr Aleksаndаr Dinčić pronаšаo je u аrhivimа u Južnoj Srbiji još nekoliko nemаčkih dokumenаtа zа period septembаr-novembаr 1943, kаo i jedаn veomа znаčаjаn nemаčki izveštаj o diverzijаmа i sаbotаžаmа koje su izvodili četnici kаko bi osujetili snаbdevаnje Afričkog korpusа mаršаlа Ervinа Romelа tokom “Bitke zа snаbdevаnje“.Izaslanici vođe komunističkih paravojnih formacija, J . B. Tita, proleća 1943. godine, potpisali su i  sporazum sa Nemcima o zajedničkoj borbi protiv četnika i Engleza, tokom očekivanog engleskog iskrcavanja na jadransku obalu.Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspeo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Bez Crvene armije/oko 467 hiljada vojnika/ je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu/okupiraju Srbiju...1] Ovo nismo učili iz istorije.U septembru 1943. godine četničke jedinice su krenule u ofanzivu prema Sarajevu. Akcija je imala dosta uspjeha pa su sa zapadne strane Drine oslobođeni Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943).Četnici su porazili njemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica i u oktobru 1943. godine prišli Sarajevu u kojem tada nije bilo komunista. U njemačkim dokumentima koji govore o četničkoj ofanzivi spominje se i odbrambena linija Pale, Mokro, Sokolac:..http://www.palelive.com/reportaze/cetnici-na-pragu-sarajeva-1943-godine …2]Nemačka dokumenta o borbama četnika protiv Vermahta,jednа od strаnicа rаtnog dnevnikа 369. divizije zа 5. oktobаr 1943. godinehttp://picturepush.com/public/6497700  …Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata,gde su nasilno mobilisani golobradi mladići,SRBI….“Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina ‘ratnika’! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri – borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje ‘Zasluge za narod’,-Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.Više od 12.000 mladića nepotrebno je ostavilo mladost u sremskom blatu! Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. .. . ..Naredba Tita da se partizani ne sukobljavaju sa NEMCIMA: http://s9.postimg.org/i7p9banu7/nesukobsnem.jpgJOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?– Ne, gospodine.– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!Poznato je da Tito nije dopustio da se ruši/bombarduje Zagreb.Nova, komunistička vlast, koja se ustoličila na krvi ovih nesrećnika, nikad nije ni pomišljala na potrebu da popiše nevine žrtve angloameričkog bombardovanja, a kamoli da obelodani istinu o ovim terorističkim operacijama.Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih „saveznika“, koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca, Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada većinom sovjetskih vojnika.Titov ulazak u Beograd su omogućili angloamerička bombardovanja i Staljinovi tenkovi…Činjenice koje niste znali o demonstracijama 27. marta 1941:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:509274-Leskovac-sravnjen-po-zelji-Koce-Popovica  .Iza martovskih demonstracija 1941. nisu bili komunisti! Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili osnovni simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali.Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.…Film Božidara Zečevića u celosti možete pogledati ovde.

https://i2.wp.com/poskok.info/wp/wp-content/uploads/2014/03/YUG0093ao.jpg       SFRJ je ekonomski napredovala tokom Hladnog rata jer je interes Zapada bio da ta država postoji, i zato ju je finansirao. Kad su nestali SSSR i Varšavski pakt, Jugoslavija je postala nepotrebna i preskupa….Zgodna i neponovljiva pozicija Jugoslavije između Istoka i Zapada kao mezimca kojem treba ugađati, proizvela je znatan rast životnog standarda, kao i niz drugih pozitivnih efekata.“Blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore bilo je pozajmljeno na račun budućih generacija.Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.Iz istorijskih arhiva se vidi da je Zapad, prije svega SAD, upumpale u Titovu Jugoslaviju, ni manje ni više nego tačno 102 milijarde US dolara, koje je Zapad na ovaj ili onaj način poklonio nekadašnjoj tamnici naroda kao bespovratnu pomoć. Kardelj je pre Titove smrti bio gost u Vašingtonu i rekao Amerikancima: Mi znamo da ćemo trajati dok nas vi držite. Kada izvučete ruku ispod nas, mi smo potonuli,ali toj istini niko ne želi pogledati u oči.Poslednjih deset godina Titove vladavine,primanja strmoglavo opadaju ,uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju.Godišnja inflacija se merila dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage,od kojih su stizale devize,a to  itekako odgovaralo Titu) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije.Dokumenti iz arhiva govore da je pred kraj Titove vlasti bilo u bivšoj Jugoslaviji 800 hiljada nezaposlenih,a prema istraživanju beogradskog Centra za radničko samoupravljanje, trećina zaposlenih u društvenom sektoru, oko 1,8 miliona ljudi, samo je prividno radila! Ovom prilikom nećemo o tome kako je osamdesetih godina u Titovoj Jugoslaviji bio manjak struje, kako su domaćinstva naveče živela u mraku, jer je Jugoslavija svoju proizvodnju struje izvozila u inostranstvo, radi otplate kredita i kamata.Ne treba zaboraviti da smo vozili auta par-nepar i išli u Austriju po kilo kafe.To je, dakle, taj prosperitet bivše Titove Jugoslavije o kojemu danas govore neznalice, ali i pokvarenjaci i idioti. Možda je vreme da revidiramo svoja uverenja o „herojskim uspesima” bivše nam domovine i priznamo da je, uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. ..SAD organizovale Titovu sahranu:….https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html…. HUDA JAMA:Žrtve našeg voljenog ‘druga’ Tita…Pri ulasku u jamu mnogi zarobljenici su morali kleknuti, a zatim su dobili udarac rudarskim krampom po glavi,dio njih bili su živi,vezani i bačeni u jame,a među njima bilo je i žena …Druže Tito – vreme je da kreneš na smetlište istorije!..https://www.youtube.com/watch?v=U2vEM-H4gQE                                   10407670_783414081694429_6883992585460842841_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Nije Draža Mihailović bio saradnik Nemaca i ustaša,nego TITO

https://i1.wp.com/makarska-post.com/wp-content/uploads/2013/11/prosvj10.jpg”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina! ….Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima!Na osnovu dokumenata iz nemačkih i ustaških izvora, danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdnu kolaboraciju sa okupatorom.To što su pobednici u gradjanskom ratu potom optužili borce djenerala Mihailovića za svoj greh, predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma. Tito je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima.Đilas i Velebit tada u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine)...Navedite jednu ofanzivnu akciju partizana protiv Nemaca do dolaska Crvene armije septembra 1944 ,…“ Vajs “, “ Švarc “ , itd, to su očigledno nemačke akcije.U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji  ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije, savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73].Otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese,ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Ima još!U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan koji je rekao:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Ne znam da li smem da citiram Josipa Broza, koji kada je pobegao iz Srbije objašnjava šta je zadatak komunista: „Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili za završnu fazu borbe za oslobođenje, kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora imaju da sruše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez.“.Titoistima nije odgovarala nikakva ofanzivna taktika protiv Nemaca i  Italijana, jer i jedni i drugi napuštaju područje Jugoslavije nakon prodora Crvene Armije sa Istoka, što se stvarno i dogodilo.Stoga je za KPJ glavni i jedini problem bio poraziti jedinog unutrašnjeg neprijatelja koji je komunistima stajao na putu do vlasti i bio sposoban da ih porazi na njihovom fanatičnom putu ka toj vlasti, a to je bio Ravnogorski pokret Draže Mihailovića.TITO VOLEO USTAŠE. Komunisti su sa ustašama bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava”.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se u arhivi/ Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638/ original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša. Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,u ugovoru potpisanog 17. aprila 1941. godine,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH!Postoji najmanje pet nemačkih dokumenata o borbenoj saradnji ustaške Crne legije Jure Francetića i 1. i 2. proleterske brigade pod komandom Koče Popovića i Peka Dapčevića protiv četnika proleća 1942. u Istočnoj Bosni protiv Dangićevih četnika (major Jezdimir Dangić je bio komandant četničkih jedinica „Jugoslovenske vojske u Otadžbini“ u Istočnoj BiH do aprila 1942, gde je prvenstveno štitio srpski narod od ustaških pokolja) koja su  objavljena 2005. u beogradskom stručnom časopisu „Vojnoistorijskom glasniku“. U prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941-1944.godine, na jednom mestu se doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje.Ne zaboravimo i zajedničku bitku ustaša i partizana u Lijevču polju kod Laktaša/opština Banja Luka/.U ranu zoru 4 aprila 1945.godine,Ravnogorce sa narodnim zbegom su napali istovremeno sa tri različite strane: Nemci, ustaše pod komandom generala Metikoša i Maksa Luburića i partizani pod komandom Koče Popovića! Partizani su žestokom vatrom podržavali ustaške jedinice, uz pomoć nemačke teške artiljerije, koja je zasipala četničke položaje.Četnici su imali samo lako naoružanje.Kako su borbe neprestano vođene nekoliko dana,ostali su i bez municije.Tu je ubijeno oko 7000 četnika i 5000 zarobljeno.O direktnoj sprezi hrvatskih ustaša i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog perioda u cilju rešavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i slučaj od 31. jula 1966. godine na otvaranju Mauzoleja i spomen obeležja žrtvama jasenovačkog logora ( fabrike ) smrti. Tada je, naime, kao jedna od zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske – Stevo Krajačić, inače jedan od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja završila, a misleći da su mikrofoni isključeni, Krajačić se okrenuo srpskim borcima rekavši im doslovce: “ Ovdje smo vas premalo pobili „. Međutim, mikrofoni nisu bili isključeni tako da je nakon nastalog skandala Krajačić bio prisiljen da podnese ostavku.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! ....Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3FOTO:Saradnja ustaša i partizana…Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti: prema tome, oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama. Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima.Prema partizanskim filmovima i TV serijama, gradovi u Srbiji su bili puni komunističkih ilegalaca. Međutim, u Fondu Gestapo (BDR) u Arhivu Grada Beograda, od 5.500 dosijea koje su vodili gestapovci, oko 80 posto su četnički....00017-partizani-i-nemciFOTO:Nemački vojnik August Heler sa Ljubičkim partizankama i partizanima, u vreme saradnje komunista i nacista 1941. godine…Tada je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek „verolomni“ napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944..https://www.youtube.com/watch?v=IWIYHPSOkUY…https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png                   JOSIP BROZ JE NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…PRILIKOM savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja.Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…Ovo je prevod nekih dokumenata iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti:Napuštanje savezničnog đenerala Draže Mihailovića i višegodišnje pomaganje komunista od strane Britanaca od 1943. presudno je uticalo na ishod građanskog rata u Srbiji i pre ulaska Crvene armije. Tada su Britanci spasli partizanski pokret od uništenja.Nakon Teheranske konferencije u novembru 1943. godine, na kojoj su se sastali Ruzvelt, Čerčil i Staljin, Mihailovićeva zvezda je počela da bledi. Nakon tog sastanka, Ruzvelt i Čerčil su značajno promenili poglede na budućnost Evrope nakon rata. U tom pogledu, zapadni saveznici su nagovoreni da daju podršku Titovim partizanima i odmah prekinu sa podrškom mnogo jačih vojnih formacija Draže Mihailovića. Uprkos činjenici da su podaci obavještajnih službi govorili suprtotno, pobedila je čuvena Čerčilova tvrdnja koji je izjavio da „Titovi partizani ubijaju više Nijemaca“.Mnogo manje se zna o tome koliko daleko su išli saveznici da bi bili sigurni da će Titovi partizani pobediti u Jugoslaviji nakon rata. Posebno se ističu dva događaja. Prvi je stravično bombardovanje gradova u kojima su Mihailovićeve trupe imale najsnažniju podršku. Beograd je uništavan od strane saveznika tri puna dana u toku Vaskrsa tj. 7. aprila 1945. godine. Crnogorski gradovi Nikšić, Podgorica i Danilovgrad su uništeni na Đurđevdan ( 6. maj 1945. ) a 50 američkih bombardera B-29 su poravnjali Leskovac.Jedna druga epizoda, o kojoj se do nedavno samo šaputalo jer nije bilo nikakve dokumentacije po tom pitanju, bilo je uručivanje Titovim partizanima oko 200 hiljada hrvatskih ustaša koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji. Ovo je bio zadatak za koji su oni, zbog svog anti-srpskog i genocidnog iskustva u ranijoj fazi rata, bili idealna jedinica.Ovo je odmah izmjenilo odnos snaga u Jugoslaviji jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobjede Rojaliste, i na taj način Tito više nije bio zavisan od pomoći Staljina i njegovih trupa,navodi se u dokumentu .Original dokumenata:http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdfStravičan genocid nad Srbima izvršen je na početku Drugog svetskog rata od strane Hrvata i muslimana. Taj genocid je izazvao osvetu, koja je rezultirala zločinima Srba nad hrvatskim i muslimanskim civilima.Hrvati i muslimani, ( Mađari u Vojvodini, Bugari u Južnoj Srbiji… ) su izvršili pokolj Srba gde god su mogli samo sa jednom idejom – da se u potpunosti istrebi srpski narod na područjima koja smatraju za svoju interesnu sferu. Kod Srba je stvar druga. Oni i kada vrše zločine, vrše ih zbog osvete za svoje stradale, a ne zbog ideje da se uništi čitava jedna etnička grupa, ili narod. Četnici su ubili oko 8.000 muslimanskih i oko 2.000 hrvatskih civila,dok su samo u Jasenovcu, ustaše,među kojima je bilo i dosta muslimana,ubile preko pola miliona Srba. Stvar je u tome što Draža nikad nije naredio da se oni ubijaju.Draža je naređivao i uvek isticao, da bez suđenja “ niko ne sme biti ubijen “,a neki ljudi koji se nisu držali dogovora su streljani.Bazična ideologija četničkog pokreta ne sadrži ni fašističke, ni nacističke elemente.U jedinicama kojima je komandovao Draža Mihailović borilo se oko 10.000 Hrvata, 8.000 muslimana i 6.000 Slovenaca.Koliko je ustaški teror u Bosni bio veliki, možda najbolje ilustruje ponuda koju su četnici istočne Bosne 1942. predali Nemcima. U njoj je pisalo da su četnici spremni da budu lojalni prema nacistima samo ako im oni obezbede da „na teritoriji BiH potpuno utihnu sve ustaške postrojbe i svi razni domobranski zdrugovi, te da Hrvatsko domobranstvo bude direktno podvrgnuto nemačkoj komandi“.U Srbima , najčešće onima koji su bili žrtve genocida, javljala se mržnja prema celokupnom narodu, čiji su pripadnici počinili taj zločin.Najviše zločina nad muslimanima bilo je tamo gde su muslimani počinili najviše zločina.Na primer, nekome ustaše pobiju ženu, decu, on je posle toga jedini smisao video u osveti. Neki su na žalost u osveti preterivali, pa su stradali nevini muslimani i Hrvati.Treba podsetiti da su mnoge četničke jedinice delovale samostalno u operacijama i nisu bile pod neposrednim rukovodstvom Draže Mihailovića,koji je komandovao samo Jugoskovenskom vojskom u otadžbini.Na primer,Koste Pećanca. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić,koji se u leto 1942, slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu BiH. Radić je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i ponudio saradnju. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem.Najvažnija stavka njihove saradnje je bila da se sa BiH  teritorija Srbi ne smeju voditi u Jasenovac. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu.Radi Radiću su dva sina poginula od ustaške ruke.Sin Braco u napadu na ustašku jedinicu u Kotor-Varošu/BiH/, a sin Drago spaljen u Jasenovačkim pećima od strane ustaša.Zločine u Foči, kod Prozora,…koje su počinile jedinice iz ovih krajeva, nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunisti su pokušali da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala Mihailovića sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.U proglasu za opštu mobilizaciju od 1. septembra 1944. godine, Draža je naglasio da bez suđenja “ niko ne sme biti ubijen “. Za nepoštovanje ove naredbe zaprećeno je smrtnom kaznom.Dražine naredbe pisane su u tom duhu od početka rata. Na primer, kada je 3. januara 1943. godine naredio da se u Čajničkom srezu unište “ ustaško-muslimanske razbijačke bande “, koje su “ po srpskim selima ubijale nevino i nezaštićeno stanovništvo, pljačkale i silovale žene i devojke “, Draža je naglasio:“ U toku izvođenja akcije komandanti će preduzeti najstrožije mere da se svaka pljačka zabrani, ubijanje nevinih ljudi, žena i dece spreči i zavede najveći red i disciplina kod svojih jedinica, kako bi se ugled Jugoslovenske vojske u Otadžbini očuvao na dostojnoj visini. Isto tako sprečiti svako paljenje kuća.“Jedini četnik koji je iz Srbije učestvovao u ubijanju muslimana bio je kapetan Sergije Mihailović i on je zbog toga streljan…..Ovo nismo učili iz istorije:Četnička ofanziva 1943 na NEMCE kod Sarajeva/najveća ofanziva u Bosni/: http://znaci.net/images/NARA/T314_558/00178.jpg.Nemačka poternica za Dražom Mihailovićem,saradnikom okupatora..ha,ha.., koja glasi na 100.000 rajhsmaraka u zlatu, izdata 1943. godine...Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Svi znamo da je njegova vlada bila u Londonu, a ne u Berlinu.Englezi su dobro znali da Mihailović nije saradnik okupatora, za šta ga je sumnjičila komunistička propaganda. O tome im je referisao ambasador Stivenson:“Sve partizanske optužbe da je Mihailović fašista i da sarađuje sa okupatorima potpuno su neosnovane, a potiču isključivo iz nastojanja da partizani ocrne Mihailovića kod srpskog stanovništva i onemoguće ga kada dođe momenat da se uzme vlast u zemlji“.To su verifikovali i zaplenjeni nemački dokumenti iz kojih se videlo da su “nemački pokušaji da preko bivših generalovih saradnika uspostave dodir sa njime uvek propadali”.I Englezi i Amerikanci su tad znali i da je general Mihailović i te 1943. bio jedna od važnih preokupacija Adolfa Hitlera.Englezi su stalno stopirali Dražu,da čeka, jer je njima odgovaralo da se Hitler neometano snabdeva iz Grčke. Jer su Hitlera i hranili da se bije sa Rusima...Hajnrih Himler je rekao: „Ako hoćemo da imamo uspeha u Srbiji, prva stvar je da uništimo Mihailovića“.„Naš osnovni zadatak u vojnim operacijama 1943. godine na Neretvi i Sutjesci, po Hitlerovom najstrožem naređenju bilo je hvatanje živog generala Draže Mihailovića“, zabeležio je Hitlerov general Aleksandar fon Ler. Ne zaboravimo da su zbog saradnje sa Nemcima,četnici streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu.SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja, odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti.DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA !

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Draža Mihailović je SVIREPO UBIJEN bez PRESUDE!

feljton-draza-mihailovic-uo FOTO:Draža Mihailović pred rat...GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.Na početku rata Draža je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt.Direktive Komunističke partije i želje vlade bile su da se Mihailović mora ubiti! Prvi i poslednji koji se pitao za sudbinu bio je Josip Broz. Partija je to samo sprovela preko državnih organa.Optužnicu su pripremali političari, a ne tužilaštvo.Mihailović nije osuđen kao ratni zločinac, izdajnik srpskog naroda, već kao izdajnik NOB i zbog navodne saradnje s Nemcima.Saradnja s Nemačkom, onako kako je predstavljena u istoriji ne postoji.Zbog saradnje sa Nemcima,četnici su streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Sve do 1944. general Mihailović je smatran jednim od najvećih neprijatelja Trećeg rajha na Balkanu.Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan“.Poznato je da su Nemci streljali Mihailovićeve vojnike i pristalice. Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije! Mihailović je 1941, kao legalni predstavnik jugoslovenske vojske odbio da se preda zajedno sa svim svojim snagama.Postoji i dve poternice koje su nemačka komanda raspisala za Mihailovićem, jednu iz 1941. i drugu 1943.,znači,NIKAKVE saradnje nije bilo sa Nemcima! Ali je zato Tito sarađivao sa Nemcima! U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji (dakle, ne i Berlinu) ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije iliti savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73]. Stoga se da zaključiti, da koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize maja 1945. godine, već od pregovora u Gornjem Vakufu marta 1943. g. Američki predsednici Ričard Nikson i Ronald Regan pozivani su tokom svojih mandata na večeru priređivanu u čast Mihailovića.Regan se u pismu izvinjava što nije bio na komemoraciji Draže Mihailovića i govori da je on bio „verni saveznik i zapovednik anti Nacističkih lidera Evrope i taj duh deli većina Amerikanaca.Njegova tragedija ne može da izbriše sećanje o njegovoj herojskoj i često usamljeničkoj borbi protiv dve tiranije nacističke i komunističke.Postao je simbol herojstva u borbi protiv totalitarizma“,navodi Regan u pismu.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti. Mihailovića je takođe posthumno odlikovao i predsednik SAD-a Hari Truman 1948, a porodici je orden svečano uručen 2005. u Beogradu. DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA ! Draža Mihailović osuđen je na smrtnu kaznu streljanjem i oduzeta su mu sva građanska prava, što je pravni presedan koji nije zabeležen nikada u istoriji pravosuđa u svetu.Naime, on je ubijen bez donešene presude i bez prava na žalbu,što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima.Dokumenta o izvršenju smrtne kazne ne postoje, a kada se ima u vidu da nema ni originalne presude, strogo pravno gledano, reč je o ubistvu. Ovo ukazuje da je komunistička vlast i nakon likvidacije izvršila zataškavanje i prikrivanje okolnosti pod kojima je „osuđen” i ubijen general Mihailović. Tek godinu dana kasnije, izrađene su u pisanom obliku tri presude.Mihailović je nakon hapšenja 13. marta 1946. godine u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu nisu bili izloženi ni najgori nacisti. U to vreme „rad“ OZN-e i UDB-e nisu bili uređeni nikakvim zakonskim propisima, tako da u postupanju nisu postojala nikakva ograničenja.Draža je, u novoj Jugoslaviji, kao ratni zločinac trebao Hrvatima i to su im srpski komunisti darovali.Komunistima je, po osvajanju vlasti trebao balans između dva najveća naroda nove države; tako su Srbi dobili „fašiste“ na čelu s Mihailovićem. Izjednačeni su ustaše i četnici. U potpunosti, u svemu. Komunisti su u toj postavci bili anđeli, milosrdnici, oslobodioci, spasioci.Diktator Tito ne bi mogao mirno da vlada da nije potpuno uništio svako sećanje na Dražu.U jugoslovenskim zemljama je od 1941. do 1945. trajao mračan, bespoštedan, krvav i brutalan građanski rat.Na teritoriji NDH/u kojoj je bila i BiH/ ubijeno je više od pola miliona pripadnika srpskog naroda: Jasenovac, Jadovno, dečiji logori, koji su odneli oko 70.000 života, Kozara, Podrinje,itd.., tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu.Pojedine četničke jedinice su i same činile zločine,kao recimo u Foči, kod Prozora. Ove jedinice iz ovih krajeva nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunistički tužioci pokušali su da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Savremena istorija ne pamti krvaviji „lov na veštice“ od onog koji se odigrao u Srbiji od 1944. do 1946. godine.U ovom periodu, prema grubim procenama, u više od 1,000 masovnih grobnica bačeno je preko 80,000 uglavnom viđenijih ljudi, intelektualaca i đaka, koji su imali nesreću da nekome smetaju.Dokumenta o suđenjima proglašena su državnom tajnom i punih šest decenija ćutalo se o zločinima počinjenim u ime naroda.Tek 2009. godine na inicijativu Instituta za savremenu istoriju i dnevnog lista „Večernje novosti“ Vlada Republike Srbije donela je odluku o osnivanju Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja (Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.).Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan, jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih!Pazite, nije reč o likvidaciji pripadnika četnika Koste Pečanca, Ljotićevih fašista, Nedićeve žandarmerije ili vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (istorijsko krštenih kao kao četnici – da bi se izjednačili sa istrebiteljima Srba – ustašama). U pitanju su bili civili, kapitalisti, ugledni seljaci, inteligencija (koja po komunističkim kriterijumima nije bila poštena) sve do javnih i kulturnih radnika i umetnika. Jedina krivica tih pogubljenih ljudi bilo je drugačije mišljenje i protivljenje da se vlast osvaja revolucionarnim, nasilnim metodama. Bilo je to pravo „partizansko bezumlje i ludilo“. Mihailović je želeo da reformiše i obnovi predratnu demokratsku Jugoslaviju, a Tito da je pretvori u sovjetski protektorat, jer je jedino tako mogao doći na njeno čelo.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-SrbijiFoto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…U septembru 1943. godine četničke jedinice su sa zapadne strane Drine oslobodili Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943)…..Mi smo posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Beograd u Drugom svetskom ratu oslobodila je Crvena Armija,koja je došla da oslobodi Beograd na poziv Tita kako bi se ustoličila komunistička vlast, jer Tito u Srbiji nije imao dovoljnu podršku.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca nisu oslobodili partizani,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića! Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom na čelu,ali ovo nije istina.Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali. Titovi partizani nikada nisu čak ni pokušali da napadnu, oslobode, unište logor Jasenovac. Misli li neko da je to bilo slučajno? Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH/17. aprila 1941/, u ime ustaša, Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić potpisali su ugovor,gde je utanačeno da komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH...Pre nego što je počeo Drugi svetski rat,komunisti i ustaše,potpisali su sporazum o saradnji.Sporazum Tita i Pavelića protiv Srba: http://www.rtvbn.com/344419/Sporazum-Tita-i-Pavelica-protiv-Srba…. 04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/….Tri dana posle kapitulacije Jugoslavije, jedan mali četnički odred u selu Donji Dobrić kod Loznice izveo je prvu akciju protiv Nemaca. Napao je pripadnike 60. nemačke divizije koji su pretresali selo i oduzimali oružje. O onome što se desilo, komandant nacističke divizije odmah je izvestio komandanta 12. nemačke armije:- Pre dolaska divizije, dana 21. aprila, pri pretresanju mesta Dobrić, pružen je otpor, pri tom je jedan potporučnik poginuo, a potporučnik i narednik su ranjeni. Odmazda za ovo bila je spaljivanje sela Dobrić.Nemci su počeli da vrše odmazde koje nisu primenjivali ni u jednom delu Evrope. Za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera streljali su stotinu, a za svakog ranjenog 50 zarobljenika ili talaca.Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca,paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailović je smatrao da ljudske živote u biološki desetkovanoj Srbiji treba štedeti, Tito je verovao da „zverstva okupatora još više omogućavaju širenje ustanka“,nisu mu smetale SRPSKE žrtve!….

FOTO:Četnici u njemačkom kamionu zaplijenjenom prilikom oslobođenja Višegrada, 5. oktobra 1941….https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png               JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:
– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
– Ne, gospodine.
– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!..Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…
.OVO MORATE OBAVEZNO POGLEDATI:http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар