Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba

2015-03-24 14_19_28-Bill Clinton dolazi na obilježavanje 20. godišnjice genocida u Srebrenici - KlixFOTO:Bil Klinton se klanja Al Kaida teroristi u Srebrenici.…Svetski mediji su prikazali destrukciju Jugoslavije kao unutrašnji konflikt među jugoslovenskim narodima ali to je bila samo fasada. Suština raspada Jugoslavije je ležala u kolonizaciji države.Zločin u Srebrenici predstavlja najveći trijumf propagande u balkanskim ratovima.To je simbol srpskog zla i muslimanskog statusa žrtve, kao i pravednosti zapadnog rasturanja Jugoslavije i intervencije na više nivoa, uključujući i bombardovanje i kolonijalnu okupaciju BiH i Kosova i Metohije.Nikome ne pada na um da negira da se u Srebrenici dogodio zločin, ali to što je on i sredstvo morbidnih političkih manipulacija brojem žrtava, ne služi na čast onima koji to čine, kao što im ne služi na čast ni prećutkivanje sličnog zločina u Bratuncu, koji je i bio povod za srebreničku nesreću.Genocid u Srebrenici je velika laž. To je jedna velika izrežirana politička manipulacija, kao i Haški tribunal.Ako u međunarodnoj politici postoji „priča bez kraja“, to je onda pitanje zločina počinjenih u Srebrenici 1995. godine. Kad god treba zvanični Beograd ili Banjaluku zbog nečega kazniti, iz „naftalina političkih neprilika“ se izvlači slučaj Srebrenice. Danas se reč „GENOCID“ koristi kako kome odgovara. Genocid može biti i ubistvo komšije oko međe, ako nevladina organizacija tako odluči.Politika Zapadnih sila ne prepoznaje grčki genocid kada je pod Otomanskim carstvom od 1915. do 1923. godine stradalo od 300 hiljada do milion ljudi. Za njih nije genocid ni istrebljenje Kozaka od 1919. do 1920. godine, kada je ubijeno između 300 hiljada i 500 hiljada ljudi na području reke Don.Oči svetske zajednice su zatvorene pred asirskim geocidom, kada je od 1915. do 1918. godine ubijeno od 275 hiljada do 750 hiljada Asiraca. Zaboravljeni su i pokolji u Nakongu od 1937. do 1938. godine kada su japanski vojnici ubili od 42 hiljade do 300 hiljada Kineza.U masovnim ubistvima Jermena koji Turska ni danas zvanično ne želi nazvati genocidom, u proleće 1915, prema jermenskim izvorima stradalo oko milion ipo ljudi. Kada je trebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi,Bil Klinton to nije želeo da nazove genocidom. Reč „GENOCID“ predstavlja, u doslovnom prevodu, istrebljenje naroda,a toga u Srebrenici nije bilo.POŠTO DEJSTVA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE NISU NI U JEDNOM TRENUTKU BILA USMERENA PREMA CIVILIMA, ŽENAMA I DECI U SREBRENICI , ONDA SE NE MOŽE GOVORITI O GENOCIDU NAD MUSLIMANIMA U SREBRENICI.Pripisivati vojsci RS genocid, da nije tragično bilo bi zaista smešno, jer nema nikakve evidencije da se tako nešto događalo u Srebrenici, čak i da je cifra od 8000 istinita!U Srebreničkom kraju se zapravo desio GENOCID NAD SRBIMA, tj . sistematsko i plansko uništavanje jedne etničke zajednice računajući sve uzraste civila , od kolevke pa do onih najstarijih, što po definiciji – JESTE GENOCID, za razliku od u borbi likvidiranih Orićevih krvnika,čiji su odredi  samo 1992. i 1993. do temelja spalili 50 srpskih sela i pogubili 1.250 srpskih civila! UBICE SRPSKE DECE,ŽENA I STARACA OKO SREBRENICE,NE MOGU NIKAKO BITI ŽRTVE,NEGO SAMO ZLOČINCI! U Srebrenici se dogodilo masovno ubistvo, a ne genocid i nema mogućnosti da se dokaže da li je bilo namere Republike Srpske da uništi muslimane Bošnjake kao etničku grupu, rekao je Jehuda Bauer, jedan od vodećih stručnjaka za pitanje genocida i akademski savetnik Memorijalnog centra holokausta Jad Vašem.Cilj bosanskih Srba bio je da zaštite Srbe. Dejstva Vojske Republike Srpske od 11.07.1995.god. su bila isključivo usmerena prema muslimanskim snagama 28. divizije armije BiH, kao i prema muslimanskim paravojnim formacijama koje je sve zajedno predvodio ratni zločinac Naser Orić.Monstrum Naser Orić nije mogao biti osuđen od Haškog tribunala, jer bi javnom mnjenju u svetu bilo jasno da je zločin nad muslimanskim vojnicima u julu 1995. godine predstavljao osvetu zbog prethodnih zlodela Orićevih snaga nad srpskim civilima.Niko od mnogih lica dobro obaveštenih o događajima u Srebrenici od 11 – 12. 07.1995. god. kao što su kanadski general Luis Mekenzi i Patrik Bario nije pominjao nikakav genocid nad muslimanima.Kada je trebalo zauzeti stav prema stradanju ogromnih razmera u Ruandi, gde je od aprila do juna 1994. godine pobijeno oko 800.000 pripadnika manjinskog naroda Tutsi,Bil Klinton to nije želeo da nazove genocidom.Navodni masakr nad muslimanima u Srebrenici je planiran na liniji Izetbegović-Klinton od 1993. godine. Realizaciju tog plana pomagale su tajne službe nekoliko zapadnih zemalja. Cilj je bio da se Srbima pripiše genocid nad muslimanima i da se opravdaju sve ratne intervencije NATO protiv Srba i ujedno zamagle svi brojni zločini i etničko čišćenje Srba iz Hrvatske.Medijska mašinerija koja je projektovala sliku o Srebrenici koju danas poznajemo, po kojoj su nemilosrdni i nečovečni Srbi tobože izvršili „najveći genocid posle Drugog svetskog rata“ nad nedužnim muslimanskim civilima, nad muslimanskim ženama i decom u Srebrenici, pravi je primer jednostrane i iskrivljene „istine“, odnosno ogoljene laži.Broj prikazan na spomen-ploči Memorijalnog centra u Potočarima je „8.372…“ ,taj broj ne predstavlja broj utvrđenih žrtava, već broj „NESTALIH“!!! Spomen-kompleks u Potočarima, zapravo, ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština!Broj dosad sahranjenih u Potočarima iznosi 3.749. Da li ovo, pak, predstavlja broj dosad utvrđenih žrtava? Ne. To je samo broj dosadsahranjenih za koje se tvrdi da su „žrtve genocida“.Ljudi koji su sahranjeni u memorijalnom centru su: 1) poginuli tokom rata, 2) poginuli tokom operacija zauzimanja, 3) poginuli tokom izvlačenja jedinica ka Tuzli, 4) streljani zarobljenici kao odmazda za zločine nad Srbima, 5) pobijeni od strane mreže ‘Pauk’ (francuski legionari) 6) pobijeni od strane Nasera Orića(ubio između 500 i 1.000 muslimana!). Da nisu srebreničke žrtve dokaz je zapis koji su postavili muslimani na spomen kamenu, kod samog ulaza, gde je navedeno da je reč o muslimanima iz 13 opština (Vlasenica, Zvornik, Srebrenica, Bratunac, Sarajevo…). Svake godine broj opština iz kojih su u mezarju pokopani mrtvi muslimani – proširuje se!  Kako se može tvrditi da su to žrtve genocida, kada nad njima nije izvršena obdukcija?Implicitno mešanje mnogo većeg broja poginulih u legitimnim borbenim dejstvima sa upadljivo manjim brojem pogubljenih zarobljenika, koji nesumnjivo jesu žrtve ratnog zločina, jedan je od trikova kojim se pristalice zvanične priče služe da naduvaju cifru „žrtava genocida,“ mada su i tako posle toliko godina vrlo daleko od „magičnog broja“ od 8.000 koji im je potreban. DNK tehnologija služi samo za identifikaciju, ona ne može da utvrdi ni način ni vreme smrti. ICMP nema načina da razlikuje „žrtve,“ odn. pogubljene zarobljenike, od osoba koje su nastradale u borbenim dejstvima i čija smrt prema tome ne pretstavlja ratni zločin.Skoro sav posao vezan za DNK analizu se obavlja u tajanstvenoj laboratoriji u Tuzli, i u prostorijama Projekta Podrinje koji se takođe tamo nalazi, gde pristupu nemaju ni haške odbrane, ni haški tužioci, ni inspektori svetskog tela koje licencira DNK laboratorije i koje im daje odobrenje za profesionalnu delatnost.Tokom suđenja u Hagu u predmetu Popović, na videlo je izašla činjenica da je godinama, sve do oktobra 2007, ICMP radio bez sertifikata međunarodne agencije koja odobrava rad DNK laboratorijama, a koja se zove GEDNAP.Direktor ICMP za forenzičke studije, Tomas Parsons, na unakrsnom ispitivanju tu činjenicu je otvoreno priznao. Dan danas se prenose mrtvi iz cele BiH u Potočare, kako bi se namirila izmišljena brojka od „8.372…“ i sve okvalifikovalo kao ‘genocid’.Sudska dokumenta u Hagu nisu bila dovoljno ubedljiva da se dokaže genocid. U njima se skoro i ne pominju civilne žrtve, a bez njih nema genocida.Tako je nakon pet godina uzaludnog traganja za dokazima o genocidu rođena ideja za podizanje Memorijalnog centra, grandioznog i monumentalnog objekta koji treba da impresionira posetioce. Logikom – što veći Memorijal, tim veći i srpski zločin. Ili, kompleks Memorijalnog centra je sam po sebi dovoljan dokaz, ostali dokazi o genocidu postaju suvišni.Zato su Austrijanac Volfang Petrič, a potom Britanac Pedi Ešdaun, u interesu stvaranja dokaza o navodnom genocidu u Srebrenici, dali inicijativu za podizanje Memorijalnog kompleksa žrtvama Srebrenice.Tako je počela zloupotreba mrtvih, da bi se potkrepile i dokazale obmane živih.Usvajanjem izlobirane i pre svega debelo plaćene rezolucije Evropskog parlamenta o „genocidu“ nad muslimanima u Srebrenici, samo je nastavljena satanizacija srpskog naroda kojoj nema kraja. Najlakši način da se opravda svo zlo koje nam je naneto od strane SAD i Evropske unije je da sami Srbi priznaju da su genocidan narod.Priča o Srebrenici tek treba da bude ispričana, ali onako kako se zaista dogodila.Ono što su SAD i NATO učinili u Jugoslaviji u strašnim devedesetim godinama, nesumnjivo je jedna od najsramnijih stranica istorije zapadnog društva...http://max-balkanboy.blogspot.nl/2015/06/genocid-nad-srbima-u-srebrenici.htmlHaški tribunal je sud pobednika! Međunarodni tribunal nije instrument pravde, već produžena ruka NATO-a, stvoren da služi njegovim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je u brojnim prilikama i uradio. Glavna uloga mu je da u središte interesovanja stavi, satanizuje i osudi Srbe, koji su i bili meta NATO-a. Ričard Holbruk: „Shvatio sam da je Tribunal za ratne zločine dragoceno oružje. Upotrebili smo ga da bismo isključili dva najtraženija ratna zločinca u Evropi iz Dejtonskog procesa, i upotrebili smo ga da opravdamo sve što je kasnije usledilo“.Ne zaboravimo da je taj isti Holbruk otvoreno podržao ideju „Velike Albanije” izjavom: „Mislim da Srbi treba da odu odavde”.Ni međunarodno pravo, ni Povelja UN ne nude pravnu osnovu po kojoj bi se dobio mandat za uvođenje kaznenih tribunala.To znači da Haški tribunal nema zakonsku osnovu.Generalna skupština UN, koja ima ovu vrstu nadležnosti, nijednom nije odlučivala o osnivanju Tribunala,kojeg finasira Sorošova fondacija,Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja,a ne UN.Medlin Olbrajt je postavila najveći deo osoblja Haškog tribunala,koji je za zločine nad srpskim narodom osudio svega tri osobe, jednog Hrvata i dvojicu muslimana/Bošnjaka.Iz toga se vidi da je reč o sudu isključivo za Srbe. Jedan od sudija u haškom tribunalu, Frederik Harhof, napisao je pismo u kome se obratio svojim kolegama rečima da “haški sud ne deli pravdu, već provodi političke odluke.U svom dramatičnom pismu danski sudija ističe da su haške sudije prisiljene da svesno puštaju ratne zločince na slobodu. Kao izvor takvih pritisaka Harhof je istakao predsednika sudiju Amerikanca Merona, koji je bio šef sudskog veća koje je oslobodilo Gotovinu i Markača.Sudija Meron je bio jedan od glavnih gostiju na komemoraciji povodom 10 godina od pada Srebrenice u julu 2005. godine(Nešto kasnije Meron će biti član žalbenog
veća u slučaju Orić).Konačno, sudija Teodor Meron je bio član žalbenog veća koje je 3.jula 2008. godine oslobodilo paravojnog komadanta Nasera Orića (koji se u intervju za Toronto Star 1995. hvalio svojim ratnim zločinima)..
.Ukoliko bi Tribunal stvarno delovao na osnovu pravde i prava, on bi pre svega morao da pozove na odgovornost lidere NATO pakta i ličnosti koje su odgovorne za genocidnu agresiju na SR Jugoslaviju izvršenu najgrubljim kršenjem Povelje UN i međunarodnih zakona.Kada je Džejmi Šej, tadašnji portparol NATO, 2000. godine upitan za mogučnost da se Alijansa nađe pred sudom on je, što je bilo veoma upečatljivo, odgovorio da su zemlje članice NATO formirale Haški sud, da su platile za njega i da su odgovorne za njegovo funkcionisanje i njegovu delatnost. Drugim rečima, Haški sud je igračka članica NATO-a..
..Mnogo je laži i veoma malo istine vezane za Srebrenicu. U dokumentu, koji objavljujem gore, predsednik SO Srebrenica, Salihović Fahrudin, obaveštava svoje vlasti u Sarajevu i Tuzli o broju stanovnika u Srebrenici. On iznosi da u tom istočno-bosanskom gradu (danas Republika Srpska) živi nešto više od 37 hiljada stanovnika. Međutim, on takođe napominje da ovaj dokument ne bi trebalo da bude prezentovan međunarodnim organizacijama jer su one obaveštene da u toj enklavi živi oko 45 hiljada stanovnika.Ovaj dokument je prezentovan i u Hagu, na suđenju Radivoju Miletiću, i on dokazuje da su srebreničke vlasti izmislile oko 8 hiljada stanovnika Srebrenice, koji nikada nisu postojali …https://parseundparse.files.wordpress.com/2015/02/tagesbefehl-karadzic.jpg?w=640Naredba Radovana  Karadžića,da se svi oni koji su učestvovali u borbama  protiv srpske vojske tretiraju kao ratni zarobljenici i da se sa njima postupa u duhu zakona i međunarodnih konvencija,a ostalima omogućiti slobodan izbor mesta življenja i preseljenja!….

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Vatikan protiv Pravoslavlja

https://i0.wp.com/www.pkvk.ee/wp-content/uploads/2015/02/Jesus-Calling-People.jpg Podela crkve, koban događaj u istoriji Hrišćanstva, najavio je početak neprekidne borbe Istočne pravoslavne crkve za očuvanje svog postojanja i identiteta. Češće nego i jedna druga grana Hrišćanstva, Pravoslavna crkva je bila izložena neprijateljstvu i progonima od strane raznih nehrišćanskih i hrišćanskih protivnika. Teritorije nastanjene pravoslavnim vernicima su često osvajali i okupirali razni neprijatelji Pravoslavlja: Arapi, Turci, Tatari i krstaši. Oni su u prošlosti ugrožavali i samo postojanje Pravoslavlja, dok su u novijoj istoriji to činili komunisti, Nemci, ustaše i muslimani. Oni su razorili na hiljade pravoslavnih crkava i manastira i pobili i zatočili stotine hiljada pravoslavnih hrišćana. Nije im, međutim, uspelo da unište Pravoslavlje.Vatikan je Srbima od Srednjeg veka glavni neprijatelj,koji više od hiljadu godina stvara neslogu, verska trvenja, i krvave obračune stanovništva, naroda na Balkanu.Da nije bilo Vatikana, ne bi bilo katoličenja Stona, Pelješca, zapadne Hercegovine, velikih delova Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Žumberka; da nije bilo Vatikana, ne bi bilo takve srbofobije na Balkanu. Da nije bilo Vatikana, ne bi Hrvati sa žarom 1914. godine ubijali po Srbiji. Da nije bilo Pija XII i Alojzija Stepnica (obojica “blaženici” Rimske crkve), ne bi bilo blagoslova na kami Ante Pavelića i njegovih ustaša:„Dragi Srbi, našli ste nam se na stazi, i ako nećete biti dragovoljno pokatoličeni, tako nam Vatikana, na našem ‘svetom putu’ i u ‘ime Hrista’, bićete u jamama! Sa našim kamama! Jer, tamo vam je mjesto“.Osnivač sistema koncentracionog logora Jasenovac Vjekoslav Maks Luburić završio je katoličku gimnaziju; prvi upravnik logora Miroslav Filipović bio je katolički pop, a još dvojica upravnika Jasenovca, Ljubo Miloš i Andrija Artuković, prvo obrazovanje stekli su u franjevačkim gimnazijama. Artuković je čak studirao u katoličkom samostanu na Širokom Brijegu.Vatikanska banka, preko organizacija poput Opus Dei, Malteških vitezova i sličnih finansirala neoustaški pokret Franje Tuđmana, razbijanje Jugoslavije i proterivanje Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj.Odluku o konačnom razbijanju Titove Jugoslavije Vatikan je pokrenuo memorandumom državama KEBS-a, 26. novembra 1991. godine. Sve je dogovoreno na sastanku pape Jovana Pavla II sa nemačkim ministrom Genšerom. Tog, 26. novembra 1991, državni sekretar Vatikana uputio je memorandum sa zahtevom za priznavanje Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, svim članicama Konferencije o evropskoj bezbednosti.Posle tog vatikanskog memoranduma, Slovenija i Hrvatska su priznate kao nezavisne države, što je izazvalo žestoke sukobe i rat.O umešanosti Vatikana u razbijanje SFRJ, SRJ i konačno SCG, početkom 2000. godine progovorio je otvoreno penzionisani vojni sveštenik američke vojske Robert Bigler, koji je saopštio da je iz najpouzdanijih izvora dobio tajne bankovne račune Vatikana, koji potvrđuju da je Katolička crkva, zajedno sa nemačkom vladom, destabilizovala Jugoslaviju tako što je separatistima na ovom prostoru Balkana upumpano više miliona dolara, za koje je Bigler rekao da je reč o krvavim dolarima. Zna se da Pro Oriente finansijski podržava i neke episkope SPC koji se zalažu za ekumenizam, pomirenje sa Rimokatoličkom crkvom i priznanje primata pape. Ako ekumenizmom Pravoslavne i Katoličke crkve dođe do uzajamnog poštovanja pravoslavnih i katoličkih svetaca, onda bi Srbi trebali da poštuju i da se klanjaju pred „svetiteljima“, ratnim zločincima, Alojzom Stepincem, zloglasnim Ivanom Mercom, jednom od najstrašnijih ustaških ideologa, kontraverznom papi Piju Drugom.Ekumenisti su religijski globalisti, upregnuti u jaram antihristovskih sila čiji je cilj stvaranje jedne svetske države na čelu s antihristom, čije će opšte priznavanje za vladara celog sveta biti povezano s priznavanjem njega od strane svih naroda za jedinog duhovnog poglavara svih religija. Zato je srpskim ekumenistima stalo do Kosova i Metohije koliko i do lanjskog snega.Dečanski kaluđeri, na čelu sa Savom Janjićem su priznali tzv. „nezavisno Kosovo“, što su na delu i pokazali,zatraživši kosovska dokumenta.Nesumnjivo je da Sava Janjić, miljenik globalista (od kojih je mnoge ugostio u Dečanima), ne bi mogao otvoreno da radi na afirmaciji tzv. Republike Kosova bez podrške ekumenista iz vrha SPC.Zašto ćuti Srpska pravoslavna crkva dok se radi na njenom razbijanju i komadanju Srbije? Mnogi pravoslavni hrišćani nisu ni svesni da iza nastojanja da se postigne svehrišćansko jedinstvo stoje metode i postupci koji su u neposrednoj suprotnosti sa svim onim za što su stradali sveti mučenici i ispovednici Pravoslavlja. Namera je da se ostvari svetsko jedinstvo u svim vidovima života, ali ne u ličnosti Bogočoveka Hrista i njegovoj istini. U suštini radi se o jednoj „hilijastičkoj“ ideji zemaljskog carstva, koja vekovima inspiriše Zapad i koja se pojavljuje u raznim vidovima kroz papizam, humanizam, marksizam, masoneriju i druge pokrete slične orijentacije.Osnovni cilj i zadatak ekumenskog pokreta jeste REINTERPRETACIJA HRIŠĆANSTVA ili drugim rečima, potpuno uništenje PravoslavljaMoramo da sačuvamo naše pravoslavlje od bolesne opsesije Vatikana da nas porobe i unište.Bolje da nas nema nego da postanemo ono što su, vekovima, bili nesrećnici koji su se odricali sebe za komad buđavog hleba. https://zlj13051967.files.wordpress.com/2013/04/543884_493752664029223_612374607_n.jpg?w=640I Srbi i njihovi neprijatelji znaju: dok god postoji jedinstvena Srpska pravoslavna crkva, dotle komadanje srpskog nacionalnog bića nije završeno...Pravoslavlje nije “ jedno od “ mnogobrojnih ispovedanja vere. Ono je ranohrišćanske, apostolsko ispovedanje, od koga su posle, povođeni sopstvenom gordošću i prevarnim umom, otpale sve druge hrišćanske “ konfesije „.Germansko-vatikanska istorijska škola predstavlja jedan veliki falsifikat koji lukavo prikriva sledeću činjenicu – Konstantinopolj nije bio prestonica nekakvog grčkog carstva, nego prestonica velikog Pravoslavnog Carstva u kome je srpski narod imao ništa manje značajnu ulogu od grčkog naroda. Rimokatolička zajednica samo spolja poseduje obličje Crkve, a u suštini je zasnovana na sasvim drugačijim temeljima, odiše sasvim drugačijim duhom i mišlju nego Pravoslavna Crkva.Rimokatolička „crkva“ zasnovana je na čvrstom autoritetu vlasti Rimskog Pape. U njoj je duh pravoslavne sabornosti koji je posedovala drevna pravoslavna Rimska Crkva zamenjen duhom papizma.Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi. Ovaј ogroman sistem lažne religiјe јe remek delo Sotonske sile – spomenik njegovih nastoјanja da sedne na presto i da upravlja Zemljom po svoјoј volji.Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma. Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama.Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Vera јe sa Hrista, koјi јe pravi temelj, preneta na rimskog papu. Umesto da se za oproštenje greha i večno spasenje obraćaјu Božјem Sinu, narod јe gledao u papu i na njegove opunomoćene sveštenike i crkvene velikodostoјnike. Oni su podučavali narod da јe papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu; da јe on Božјi namesnik i zato su dužni da mu se bezuslovno pokoravaјu. Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Ljudi se nisu ustezali ni od kakvog zločina koјim bi mogli postići bogatstvo ili položaј. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata. Neke pape bile su krive za takve zločine da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi. Moralna i intelektualna paraliza pogodila јe hrišćanski svet.Bez snažnog kulta papizma, koji je osnovni kamen temeljac te organizacije, rimokatolicizam bi se potpuno dezintegrisao i raspao na hiljade sekti.

Објављено под Uncategorized | 3 коментара

JOSIP BROZ TITO,velika prevara!

https://i0.wp.com/img717.imageshack.us/img717/4564/skanowanie0116f.jpgJosip Broz Tito nije bio antifašist, niti je digao ustanak protiv fašizma, nego je kao komunistički prvak iskoristio povoljne istorijske i političke okolnosti da digne komunističku revoluciju poput one Oktobarske u Rusiji i uvede lenjinističko – staljinistički sistem okrutne tiranije, što mu je, uz obilnu pomoć naivnih i prevarenih nažalost i uspelo.Posle 1945. je vladao metodama koje se ničim ne razlikuju od fašističkih,odnosno nacističkih: uveo je teror, otvarao logore,u kojima su pod neljudskim uslovima zatvarani neprijatelji njegove vlasti, sprovodio masovna ubistva; setimo se golog otoka i nasilnih otkupa krajem četrdesetih godina. Bile su to metode dostojne Josipa Staljina i Adolfa Hitlera!….SFRJ je ekonomski napredovala tokom Hladnog rata jer je interes Zapada bio da ta država postoji, i zato ju je finansirao. Kad su nestali SSSR i Varšavski pakt, Jugoslavija je postala nepotrebna i preskupa.Sudbina države Jugoslavije bila u najtešnjoj vezi sa nastankom i nestankom Sovjetskog Saveza, ali mnogi i dalje toga nisu svesni zbog ideoloških interpretacija istorije.“Blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore bilo je pozajmljeno na račun budućih generacija.Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.U socijalizmu se lepše živelo, ali ne zato što smo mi dobro radili, već zato što smo od SAD dobili pomoć skoro kao Nemačka, koja je uspela da stvori silu, a šta smo mi stvorili? Ništa. Zaduživali smo se na sve strane. I kada nismo imali čime da vraćamo kredite, sve je otišao u propast.Poslednjih deset godina Titove vladavine,primanja strmoglavo opadaju,uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju.Godišnja inflacija se merila dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage,od kojih su stizale devize,a to  itekako odgovaralo Titu) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije.Sama struktura jugoslovenske ekonomije bila je takva, da je stabilnost cele ekonomije zavisila od priliva stranih sredstava za koje nije postojalo pokriće u domaćoj proizvodnji.Dokumenti iz arhiva govore da je pred kraj Titove vlasti bilo u bivšoj Jugoslaviji 800 hiljada nezaposlenih,a prema istraživanju beogradskog Centra za radničko samoupravljanje, trećina zaposlenih u društvenom sektoru, oko 1,8 miliona ljudi, samo je prividno radila!Ovom prilikom nećemo o tome kako je osamdesetih godina u Titovoj Jugoslaviji bio manjak struje, kako su domaćinstva naveče živela u mraku, jer je Jugoslavija svoju proizvodnju struje izvozila u inostranstvo, radi otplate kredita i kamata.Ne treba zaboraviti da smo vozili auta par-nepar i išli u Austriju po kilo kafe.To je, dakle, taj prosperitet bivše Titove Jugoslavije o kojemu danas govore neznalice, ali i pokvarenjaci i idioti.Jugoslavija se suštinski raspala mnogo ranije nego što se misli, već 70-tih, a ono što je usledilo krajem 80-tih godina, samo je epilog.Mihailo Đurić je osuđen zato što je – 18. marta 1971. godine – rekao da se stvara društveno uređenje koje će razoriti Jugoslaviju: „Treba biti načisto s tim da je Jugoslavija već danas gotovo samo geografski pojam, budući da se na njenom tlu ili, tačnije, na njenim razvalinama, i to pod maskom doslednog razvijanja ravnopravnosti između naroda koji u njoj žive, uspostavlja nekoliko samostalnih, nezavisnih, čak međusobno suprotstavljenih nacionalnih država.“Posle „maspoka“ u Hrvatskoj i Ustava iz 1974, više nisu mogle da se sakriju nacionalne podele, republički i pokrajinski separatizmi.Na čelu rasturanja komunističkih država bila je Amerika, koja nas je celo vreme održavala u životu i koja se nije zvanično uključivala u rasturanje Jugoslavije, već je isturila svoje satelite. Njena obavještajna agencija CIA, sondirala je i pripremila teren za razbijanje Jugoslavije, ali i moćnog SSSR. Najbolje je bilo početi sa najprometnije zone planete Zemlje – sa Balkana, a zacrnjen krug su Srbi, koji su najbolji narod na svetu za druge, jer gube sebe dajući se drugima, kao nemoralna udavača.Tita su, sve do smrti, Amerikanci smatrati komunistom, ali “našim komunistom”.Dolazak stranaca na Titovu sahranu državna propaganda je iskoristila maksimalno.Naša javnost još nema svest o realnim dimenzijama i značaju Titove sahrane i svrsi postojanja Jugoslavije. I dalje se preteruje pri oceni njenog značaja.Strane delegacije nisu došle da podrže SFRJ jer bi bez nje svet propao, kako je nagoveštavala tadašnja propaganda.U suštini, okupljeni stranci su odali poštu svom partneru Josipu Brozu. Bilo je to ispoljavanje njihovog odnosa prema čoveku koji je završavao mnoge političke poslove i Sovjetima i Britancima i Amerikancima.Tito nije oformio pokret nesvrstanih zato što je bio toliki vizionar, već zato što je tako sprečio širenje varšavskog bloka.Iz istorijskih arhiva se vidi da je Zapad, prije svega SAD, upumpale u Titovu Jugoslaviju, ni manje ni više nego tačno 102 milijarde US dolara, koje je Zapad na ovaj ili onaj način poklonio nekadašnjoj tamnici naroda kao bespovratnu pomoć.Tito je bio predratni, ratni i poratni zločinac, al i teški kurvin sin!Srbiju je podelio na užu teritoriju i dve pokrajine. Ništa gore nije mogao da uradi jednoj državi i jednom narodu.Na Kosovu i Metohiji je doselio iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok je zabranio povratak preko 200 000 Srba.Hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Broz je sistematski  smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Na bazi te politike već posle završetka Drugog svetskog rata 1945 proglašavaju se dve nove nacije – Crnogorska i Makedonska.Makedonci su hiljadu godina bili Južni Srbi, samo se geografski prostor na kome su živeli nazivao vardarski deo Makedonije …,a 1965 stvorena je i treća novokomponovana nacija „MUSLIMANI“.Ostalo nam je teško političko nasleđe jednog autoritarnog režima, čije se posledice i danas i te kako osećaju.SAD organizovale Titovu sahranu:….https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.htmlfašizam-komunizamPartizanski pokret Komunističke partije Jugoslavije pod rukovodstvom njenog generalnog sekretara Josipa Broza Tita se načelno borio za izbacivanje stranih okupatorskih formacija iz Jugoslavije, ali ova slovom proklamovana borba nije bila glavni ratni cilj ovog pokreta već samo usputno sredstvo za realizaciju osnovnog političkog cilja KPJ, a to je bilo preuzimanje političke vlasti nad čitavom Jugoslavijom putem oružano-revolucionarne borbe kako bi se kasnije u posleratnom periodu ostvario i krajnji programski cilj KPJ o političko-ekonomsko-ideološkom preuređenju Jugoslavije na pre svega anti-srpskim i anti-srbijanskim osnovama……Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Pokret koji je predvodio Draža Mihailović i koji je sve do kraja 1943. bio priznat i pomagan od saveznika kao antifašistički pokret otpora, je prvi nastao i započeo borbu protiv okupatora. Nastao je kao autentičan pokret zasnovan na patriotizmu, antifašizmu i raspoloženju većine naroda za borbu protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja. On je narodni, nije partijski, jugoslovenski je, monarhistički, u kasnijoj fazi otvoreno antikomunistički.Negde je nastao iz tradicije borbe protiv okupatora, a negde iz potrebe za golim održanjem života, kao u NDH. On nije bio jedinstven, već je obuhvatao mnoštvo grupa, jedinica, pojedinaca koji su delovali i samostalno prilagođavajući se situaciji na terenu.Zapad je podržavao Titovu diktaturu – kako bi Jugoslavija ostala brana sovjetskom prodoru ka Sredozemlju.Britanci su u početku priznavali samo Jugoslovensku vojsku u otadžbini, da bi od kraja 1943. godine pomagali isključivo Narodno-oslobodilačku vojsku Jugoslavije. Titovi partizani se u toku čitavog rata nisu uopšte ni borili protiv stranog okupatora, a najmanje protiv hrvatsko-bošnjačkih ustaša i domobrana, već samo i isključivo protiv rojalističkog Ravnogorskog pokreta đenerala Draže Mihailovića.Sve ofanzivne akcije partizana bile usmerene isključivo na četnike Draže Mihailovića dok se prema Nemcima, Italijanima i oružanim formacijama Nezavisne Države Hrvatske vodila isključivo defanzivno-odbrambena borba ukoliko su od njih bili napadnuti.Neka mi neko navede gde su i kada partizani napadali Nemce (do dolaska Crvene armije septembra 1944 )?Voleo bih da vidim spisak gradova koje su od Nemaca oslobodili partizani, pre dolaska Crvene armije? Četnici su oslobodili 20 – tak .Titovi partizani sa tim istim Nemcima već sarađivali u Srbiji u kasno leto i jesen 1941. g. U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji (dakle, ne i Berlinu) ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“. Herman Nojbaher, specijalni izaslanik Trećeg Rajha za Balkan u svojim je memoarima pod nazivom “Specijalni zadatak Balkan” kaže:…“Partizani su tačno znali šta im je cilj: da pod plaštom i zastavom narodnooslobodilačke borbe protiv okupatora utabaju put koji će im doneti vlast. Za komuniste, sadašnji i budući neprijatelj broj jedan bili su nacionalisti“.Sukob Narodno-oslobodilačkog i Ravnogorskog, odnosno Partizanskih odreda Jugoslavije i Jugoslovenske vojske u otadžbini, rezultirao je, sve u svemu, civilizacijskom katastrofom srpskog naroda.Naredba Tita da se partizani ne sukobljavaju sa NEMCIMA: http://s9.postimg.org/i7p9banu7/nesukobsnem.jpg …Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata,gde su nasilno mobilisani golobradi mladići,SRBI….“Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina ‘ratnika’! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri – borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje ‘Zasluge za narod’,-Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.Više od 12.000 mladića nepotrebno je ostavilo mladost u sremskom blatu! Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. .. Posle Drugog svetskog rata,mi smo  iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspeo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Ovo nismo učili iz istorije.U septembru 1943. godine četničke jedinice su krenule u ofanzivu prema Sarajevu. Akcija je imala dosta uspjeha pa su sa zapadne strane Drine oslobođeni Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943).Četnici su porazili njemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica i u oktobru 1943. godine prišli Sarajevu u kojem tada nije bilo komunista. U njemačkim dokumentima koji govore o četničkoj ofanzivi spominje se i odbrambena linija Pale, Mokro, Sokolac:.http://www.palelive.com/reportaze/cetnici-na-pragu-sarajeva-1943-godine …Bez Crvene armije/ 467 hiljada vojnika/ je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu/okupiraju Srbiju…..Josip-Broz-Tito-ustase-620x350Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.INTERESANTNO JE DA SE TITO I NJEGOV POKRET CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U KOJOJ SE NALAZILA I BOSNA.Šta vam to govori? U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se Sporazum o saradnji komunista i ustaša.Prenosimo vam neke delove SPORAZUMA: Član 2 – Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava….A s tim narodom Broz nije imao ništa zajedničkog.Komunisti su direktivu dobili od Komunističke Internacionale, a Ustaški pokret od Vatikana…Član 3 – Vođstvo hrvatskog ustaškog pokreta obavezuje se da će sve štrajkaške demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunističke formacije potpomagati i u njima učestvovati.Vođstvo i jedne i druge strane obavezuje se da će izbegavati, sve svađe i zadevice između jednih i drugih…..U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:“Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“...Do pada Italije, 1943. godine, antifašističkog pokreta skoro da nije bilo u Hrvatskoj. Tada su mnogi iz ustaških i domobranskih uniformi uskočili u partizanske. Iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti,vidi se da je Titovim partizanima uručeno oko 200 hiljada hrvatskih ustaša, koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji.Ovo je odmah izmenilo odnos snaga u Jugoslaviji,jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobede Rojaliste,piše u tajnim dokumntima.{ Original dokumenata iz Britanske tajne arhive: http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdf   }Elitnim ustaškim legionarima, poput Marka Mesića, odlikovanog za hrabrost u Staljingradskoj bici, Broz je dao šansu da komanduju, da se „iskupljuju i dokazuju“ u partizanskim jedinicama, koje je gurnuo na Srbe u Čačku. Ti „partizani“ su počinili najviše masovnih zločina u Srbiji na kraju i posle rata.Oslobođenjem od Nemaca, počela je okupacija, a ne sloboda.Za kratko vreme oni su u Srbiji pohapsili više od 45 000 (hiljada) imućnih Srba i intelektualaca.Većinu njih,su strijeljali bez suda a njihovu imovinu opljačkali i konfiskovali komunisti i partizani, te se sa svojim porodicama uselili u njihove stanove,kuće i imanja.Činili su to pod izgovorom,da su njihove žrtve bili saradnici okupatora.Mučki pobijeni Srbi i njihova rodbina ostali su bez svoje imovine,koja velikoj većini njih ni do dan danas nije vraćena.Od 1946. do 1952. godine Josip Broz i njegovi komunistički sledbenici,lišili su slobode više od 50 000 srpskih seljaka,koji nisu imali onoliko žita i životnih namirnica da predaju državi,koliko im je ona razrezala.Mnogi srpski domaćini,završili su na robiji,rudnicima,kamenolomima i Golom Otoku.Da stotine hiljada uglednih Srba nisu pobijeni ili politički prognani u tamnice, Srbija bi danas sigurno izgledala sasvim drugačije, bila bi naprednija i modernija zemlja.Tito je Srbiju podelio na užu teritoriju i dve pokrajine. Ništa gore nije mogao da uradi jednoj državi i jednom narodu.Broz i njegovi ludaci,doneli su 1946. godine zakon,na osnovu koga je Srbima i Crnogorcima proteranim sa Kosova i Metohije od 1941. – 1945. zabranjen povratak u svoje domove .Njihove kuće i imanja zaposeli su albanski fašisti,kolonizirani na Kosovu tokom rata.Taj akt predstavlja sastavni dio genocida,koga su šiptari sprovodili tokom 2. svetskog rata nad Srbima.Josip Broz, osvedočeni srbomrzac,tokom svoje tiranske vladavine,naredio je rušenje više od 180 pravoslavnih crkava.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.U tom ludilu ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika.Titova država je bila rehabilitacioni sanatorij za hrvatska zlodela i nacističku ideologiju Hrvata.Posle rata, stravična istina o zlodelima Jasenovca je prećutana.Titoizam je sakrio odgovornost za genocid nad srpskim narodom pod lažnom simetrijom ustaša i četnika.Neposredno po završetku rata buldožerima i tenkovima je sravnjen logor u Jasenovcu.O koncenreacionom logoru Jasenovac prvi put se počelo ozbiljnije pričati tek početkom 1960- ih godina i to usled pritiska javnosti, odnosno želje porodica nastradalih da se sazna sve o tom užasnom stratištu.Prema nalazima Međunarodne komisije, u sistemu jasenovačkih koncentracionih logora pobijeno je više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 33.000 Jevreja.Ustaška Hrvatska je bila jedina država koja je u tom sistemu logora imala i poseban logor za decu u kome su klana, ubijana, glave su im razbijane o zid, bacana su živa u jame i peći, davljena u Savi.TITU to nije nimalo smetalo.Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio.Čak su i nacistički generali bili zapanjeni užasima Jasenovca.Zločincu Anti Paveliću jugoslovenski sudovi nikada nisu sudili čak ni u odsustvu.Broz je ubijao pre, za vreme i posle rata sve one koji su mu stajali u revoluciji i na putu ka apsolutnoj vlasti. Hapsio je, streljao ili slao na „Goli otok“ sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika. Znao je da žrtvuje i svoje najbliže ratne saradnike ali i čitave jedinice kako bi sebi sačuvao život. Prvi put to je uradio žrtvujući Radnički bataljon na Kadinjači kod Užica 1941. godine.Ti­to je u bici na Su­tje­sci prak­tič­no žr­tvo­vao po­la svo­je voj­ske u bor­bi sa Nem­ci­ma,samo da bi do­če­kao en­gle­sku voj­nu mi­si­ju….TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu!... JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“.NA BOMBAMA JE PISALO: SREĆAN USKRS! Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita,koji nije dopustio da se bombarduje Zagreb/NDH.Ispred partijskog, za TITA je bio još i hrvatski nacionalni interes i on je uvek na njega mislio.Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih „saveznika“, koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca, Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada većinom sovjetskih vojnika.Titov ulazak u Beograd su omogućili angloamerička bombardovanja i Staljinovi tenkovi...

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Ono što je počeo ANTE PAVELIĆ ustaškim putem, nastavio je JOSIP BROZ TITO!

prosvj10 Josip Broz Tito nije bio antifašist, niti je digao ustanak protiv fašizma, nego je kao komunistički prvak iskoristio povoljne istorijske i političke okolnosti da digne komunističku revoluciju poput one Oktobarske u Rusiji i uvede lenjinističko – staljinistički sistem okrutne tiranije, što mu je, uz obilnu pomoć naivnih i prevarenih nažalost i uspelo.Posle 1945. je vladao metodama koje se ničim ne razlikuju od fašističkih,odnosno nacističkih: uveo je teror, otvarao logore,u kojima su pod neljudskim uslovima zatvarani neprijatelji njegove vlasti, sprovodio masovna ubistva; setimo se golog otoka i nasilnih otkupa krajem četrdesetih godina. Bile su to metode dostojne Josipa Staljina i Adolfa Hitlera!….Titova Jugoslavija je bila srpska zabluda, a posebno zabluda srpskih komunista, koju je iskoristio Broz kako bi vladao autokratski oslanjajući se na strategiju „slaba Srbija, jaka Jugoslavija“.Na kraju 1944. godine Srbija je, u premoćnoj većini (preko 80 odsto), bila antikomunistički opredeljena. Kao prostor s pretežno ruralnim stanovništvom, vlasnicima sitnog ili srednjeg seljačkog poseda, i tankom ali uticajnom građanskom elitom, sastavljenom od industrijalaca, trgovaca i bankara, lekara, sveštenika i advokata, Srbija je bila čvrsto ukotvljena u monarhističke tradicije. Poredak koji je 1918. godine sa srpskog prenesen na širi jugoslovenski prostor, Srbija je smatrala svojim, i kao takva, bez značajnih partizanskih jedinica, predstavljala glavnu prepreku uspostavljanju komunizma u čitavoj zemlji.Nimalo slučajno, Josip Broz je pozvao sovjetske trupe da mu u jesen 1944. pomognu u oslobađanju Srbije, iskoristivši Crvenu armiju da uporedo s proterivanjem nacista, silom nametne komunistički poredak. Upravo je obim terora koji je usledio posle uspostavljanja komunističke vladavine bio, de fakto, osvetnička, masovna odmazda Srbiji za njenu kontinuiranu podršku pokretu generala Draže Mihailovića.Dolaskom TITOISTA počinje  stravični crveni teror u Srbiji: ubistva, proterivanja i eliminacija velikog dela građanske elite, pljačkanje i otimanje privatne imovine, prisilni otkup, teror nad seljaštvom, nasilno ukidanje monarhije, ukidanje demokratije i partijskog pluralizma, Goli otok, cepanje Srbije/autonomije Vojvodina i Kosovo i Metohija/, konstruisanje novih nacija cepanjem srpskog etničkog korpusa, razbijanje i cepanje Srpske pravoslavne crkve, razbijanje srpskog etničkog prostora itd…Komunistički teror vešto je kombinovao streljanje nevinih narodnih uglednika sa saradnicima okupatorskog i kvislinškog režima, stavljajući tako zajednički žig izdaje i na one koji nisu imali nikakve stvarne krivice. Politički protivnici i ugledni neistomišljenici pobedničkih komunista, bili su tajno likvidirani kao klasni neprijatelji, a javno, za evropsku javnost, kao saradnici okupatora. Tako se pod plaštom navodne „narodne demokratije“ sprovodila revolucija koja je, po prethodnom sporazumu sa Staljinom, imala i prećutnu podršku zapadnih saveznika.Čim je Ozna došla u Beograd, počela su „divlja čišćenja“, streljanja po kratkom postupku.Meta podivljalih komunista bili su intelektualci , kraljevi oficiri , državni činovnici , ugledni domaćini , sveštenici i svi drugi za koje se procenjivalo da predstavljaju temelj tradicionalnog društva kakvo je do napada Nemačke postojalo u Kraljevini Jugoslaviji.Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina.Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih. Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Šef komunističke policije Aleksаndar Rаnković je u jаvnom izvještаju rekаo, dа je od 1945. do 1950. godine kroz komunističke zаtvore prošlo oko 3,5 milionа grаđаnа od kojih je polovinа bilа nevinа, а trećinа mаloljetnа.Svа vаžnijа mestа u svim oblаstimа u komunističkoj Jugoslаviji zаuzimali su аntisrpski kаdrovi iz nesrpskih nаcijа ili pаk iz srpske nаcije, srpsko-komunistički kаdrovi, koji su u toku rаtа provereni kаo srboubice, srbožderi, srbomrsci, kаrijeristi, poltroni, klimoglаvci, kаko ih nije sve srpski nаrod sа odvrаtnošću nаzivаo. Oni su često zа Srbe bili gori od komunistа iz drugih nаcijа, jer su se morаli svаki dаn dokаzivаti u аntisrpstvu, pа mаkаr i kroz sitne аntisrpske аkcije. Titova vlast je od 1945. do 1950. totalno uništila seljaštvo podržavljenjem poljoprivrednog zemljišta,pljačkanjem i batinjanjem seljaka i nemalim brojem ubistava seljaka i njihovih članova porodica.U prvih pet godina titoistički režim pobio je više ljudi nego fašistički režim za četiri godine od 1941. do 1945. na području bivše Jugoslavije.U jednoj maloj Sloveniji gde god zakoračite, naiđete na grobnice, a tih drobnica ima više od 600.Postoje i dokumenti koji nepobitno potvrđuju zločine titoista. Kardelj piše 1945. predsedniku slovenske vlade Kidriču:“ Požuri s likvidacijama, moramo doneti zakon o amnestijama“.Milan Kučan, za koga se ne može reći da je ustaša,kaže da je Tito zločinac,da su fašisti i komunisti isti.Čak je i predsednik partizanskih boraca Slovenije bio užasnut zločinima u Huda Jami, pa je rekao kako nema druge nego verovati da je to naredio vrhovni komandant Tito.Mnogi su se uplašili kada se videlo da je gotovo četiri hiljade kostura u prvom šahtu, u prvoj rupi, koja je duboka više od sto metara i šest metara široka, jer postoji još jedan takav šaht i ceo put od petsto metara dužine na kojem takođe leže ili sede mumificirani leševi. Žrtve su žive bačene u taj rudnik i onda su napravljena četiri zida da se do njih ne može doći.To su zastrašujući prizori iz kojih se vidi da su se ti jadnici kretali, čupali itd …, Pa se vidi jednu mumija koja drži za nogu mumiju ispred sebe. No ne drži je za nogu nego za štaku, što znači da je taj bio invalid bez noge. I invalid bez noge bačen je unutra i ubijen. Kako nije bilo vlage ni vazduha, tela su se mumificirali. To je jedinstven slučaj u istoriji sveta.Teško je naći mumiju,kada je nađu,to je senzacija u celom svetu,a u Hudoj Jami imate ih na hiljade.Ne zaboravimo da je u tim zbegovima bilo dosta i civila:žena,dece i staraca.Pavelić i Tito su jednaki,fašisti i komunisti isti, jedni i drugi su totalitaristi i protiv demokratije. Oni u demokratiji ne mogu doći na vlast. Njima je trebao rat, da bi se dočepali vlasti. ...„Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“ – Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu…..Josip-Broz-Tito-Goli-otok-620x350FOTO:GOLI OTOK, NAJKRVAVIJE MESTO NA BALKANU:gde je TITO UBIJAO „svoje partizane“!…Diktator Tito je uklanjao konkurenciju, poput srpskih istaknutih  komunista Krcuna,Rankovića,Milovana Đilasa.Hapsio je, streljao ili slao na „Goli otok“ sve koji su bili ili mogli postati tačke otpora. Među likvidiranima je bilo i mnoštvo njegovih prijatelja i saradnika.Žalosno i velika sramota je da se o stradanjima na Golom otoku ćuti, pogotovo kada se zna da je uhapšeno 55.000 ljudi-slobodara i ljubitelja Rusije, da je 8.800 njih ubijeno i to na zvjerski način, bacano u more, sahranjivano kao pse po bilećkom i golootočkom kamenjaru, udavljeno u moru kao što je slučaj sa ambasadorom Žarkom Popovićem iz Bjelopavlića. Poznato je da je pod mukama u istražnim zatvorima umoreno na stotine ljudi ili se ubilo pod nesnosnim terorom.Goli otok je svojevrsni zverinjak u kome su upravljači, razarali ljudsko telo, razgrađivali, čerečili, drobili, na varvarski i vandalski način, u korijenu razarali dušu i moral nevinih žrtava, zdravih i normalnih ljudi.Po direktivi Broza,golootočanima je bio stvoren pakao u logoru, gladovali su pod najsurovijim iscrpljujućim mukama, žeđ ih je satirala na užarenom suncu golog bezvodnog ostrva. Za bržu smrt, pomagale su zarazne bolesti. Najveća radost bila je smrt i svi su molili: „Ubijajte, ne mučite me više“.Citiram Đilasa koji je napisao u svojoj knjizi:“ Sve policije takozvanog klasnog neprijatelja, znači sve nacističko – nemačke policije, sve fašističko – italijanske policije i sve ustaško – četničke snage nisu tako brutalno postupale prema komunistima, kako su oni postupali prema sebi samima na Golom otoku , odnosno prema svojim dojučerašnjim drugovima“.Duško Bilandžić koji je titulu akademika stekao na istoriji NOB – a, Zdravko Tomac, koji je bio visoko rangiran komunistički kadar, član CK i mnogi drugi kažu, a govore to i mnogi istoričari, da je državna vlast bila strukturirana tako da je bilo nemoguće napraviti nešto, a da Tito to nije znao.U Đilasovoj knjizi „Pobuna i vlast“ na jednom mestu Đilas piše da je „Jugoslavijom upravljao Izvršni biro CK, koji se uopšte nije sastajao“, a činili su ga: Tito, Ranković, Kardelj i Đilas,a da je ta četvorka donosila sve najvažnije odluke, pa i presude, koga na robiju, a koga likvidirati. Goli otok je nešto najužasnije što je smislio nakazni um Tita i on ne može nikome biti uzor,…može,ali samo ludacima!Zašto o ovom genocidu za ubijanje, mučenje i satiranje ljudi ćute istoričari, akademici, naučnici i javni radnici?Današnja obnovljena NDH,želi da Goli otok postane gay destinacija.Na ostrvu Pag, na mestu gde je pobijeno na hiljade srpskih i jevrejskih žena i dece,ubijenih u dva logora – Slana i Metajna, organizuju se žurke, na kojima se orgija.Šta drugo očekivati od te nakaradne nacističke tvorevine..http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:398201-Zivot-se-razbio-o-kamen        https://zlj13051967.files.wordpress.com/2015/05/1521273_445625375563688_1453320204_n.jpg?w=640                           FOTO:Pripadnici zloglasne Huskine ustaške milicije,koji su prešli u partizane …..Već 1943god. mogao se nazreti ishod i pobednici Drugog svetskog rata,a kako je Pavelić delimično ispunio svoju ulogu,došao je red da Tito nastavi tamo gde je Pavelić stao.Kada su ustaše i domobrani masovno prelazili u partizane posle 1943. godine normalno je da je partizanski pokret postojao sve više pod njihovim uticajem. Hrvatski duh je zavladao jedinicama, a Srbi su polako potiskivani sa istaknutih mesta.Ono što nisu uspeli da realizuju ustaše, uradili su dogmatizovani komunisti iz Hrvatske i Slovenije, slomili su kičmu srpstvu i pravoslavlju…  Iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti,vidi se da je Titovim partizanima uručeno oko 200 hiljada hrvatskih ustaša, koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji.Ovo je odmah izmenilo odnos snaga u Jugoslaviji,jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobede Rojaliste,piše u tajnim dokumntima.Elitnim ustaškim legionarima, poput Marka Mesića, odlikovanog za hrabrost u Staljingradskoj bici, Broz je dao šansu da komanduju, da se „iskupljuju i dokazuju“ u partizanskim jedinicama, koje je gurnuo na Srbe u Čačku. Ti „partizani“ su počinili najviše masovnih zločina u Srbiji na kraju i posle rata…Original dokumenata iz Britanske tajne arhive:….http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdf   INTERESANTNO JE DA SE TITO I NJEGOV POKRET CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U CIJEM SASTAVU JE BILA I BOSNA!Šta vam to govori?Titovi partizani su sarađivati s ustašama – sve u cilju zatiranja četničkog pokreta, što je Titovim partizanima bila nasušna potreba, kako bi sprečili povratak kralja u Beograd.Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:“Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, se čuva original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša(Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638).Do pada Italije, 1943. godine, antifašističkog pokreta skoro da nije bilo u Hrvatskoj. Tada su mnogi iz ustaških i domobranskih uniformi uskočili u partizanske. Zločincu Anti Paveliću jugoslovenski sudovi nikada nisu sudili čak ni u odsustvu.Motivi partizana da se ubiju nekoliko hiljada ustaša u Blajburgu je bio zato, što bi suđenje ustaškim zločincima trajalo godinama i što bi na taj način narod u ondašnjoj Jugoslaviji, ali i čitavom svetu, saznao za zločine ustaškog genocida nad Srbima i Jevrejima u Pavelićevoj Hrvatskoj.Jasenovac je jedini logor u Evropi koje su tkz.“antifašisti“ sravnili sa zemljom i zatrpali, da izbrišu svaki trag o njemu i tek 1964.pod pritiskom porodica žrtava počinju prva istraživanja o njemu i postaje poznat široj javnosti.Poznavaoci istorije Nezavisne Države Hrvatske znaju da je jedan od najuticajnijih Nemaca na njenu unutrašnju politiku bio Zigfrid Kaše. (Na suđenju 1947. u Zagrebu Kaše je tražio da mu svedoči i Josip Broz Tito! Da li to znači da su se poznavali i susreli u ratu?).Mada jugoslovenska istoriografija nije „znala“ za Kašeovu posleratnu sudbinu, otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese, ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Postoji i beleška o susretu Broza i Hermana Nojbahera 1943.godine!Hrvatskoj državi Tito je poklonio srpsku pokrajinu Baranju[nije bila u sastavu Banovine Hrvatske formirane 1939. godine,nakon poraza Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu 1941. godine Baranju je , baš kao i Međimurje , anektirala Mađarska.Baranja je, u okviru Austro-Ugarske, bila deo Srpske Vojvodine i kao takva je 1918. ušla u sastav Kraljevine Srbije, a onda i SHS.Stanovništvo je tamo uvek bilo većinom srpsko.] , zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Hrvatska nije ni želela Istru i Baranju, jer njihovo stanovništvo nije bilo većim delom hrvatskog karaktera.Dubrovnik do 1939. administrativnim vezama nikada nije pripadao hrvatskoj državi,bio je dio ( ne vazalan, već dio) srednjevekovne srpske države jedno vreme u 11. stoleću,koji su se vremenom asimilirali u Hrvate.Po Austro-ugarskoj statistici iz 1851. i 1857., Dubrovačka opština je većinom nastanjena SRBIMA.Dubrovačka Republika bila je jedna od srpskih srednjovekovnih država, a kasnije i dio Austrougarske, većinom nastanjen Srbima katolicima i nije imao u upotrebi Hrvatski jezik (koji verovatno nije još nastao kao srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski), ali Srpski je postojao! Istorija je čudna stvar bazirana na temelju fakata, koji pišu pobednici nakon velikih ratova, a ovo je fakat od prije 1. svetskog rata.To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govori ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva! HRVATI SU POKATOLIČENI SRBI KOJI GOVORE NAKARADNIM SRPSKIM JEZIKOM! Pre rata nisu postojale BiH, Crna Gora, Makedonija, već je bilo devet banovina, od kojih šest sa srpskom većinom i srpskom upravom.Granicu na Drini uvela je NDH 1941, a ostavili su je komunisti 1945. godine.Veza između Tita i  ustaša najbolje se vidi i u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro..http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/povodom-teksta-gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatora.html?alphabet=lhttps://i0.wp.com/www.novinar.de/wp-content/uploads/2012/01/ustase-partizani.jpg                                          На неким плакатима објављено је стрељање четника и комуниста           Pokret Draže Mihailovića bio je izrazito heterogen, i tu treba razlikovati njegove specifičnosti na terenu Bosne, Hrvatske, naročito Dalmacije i onog u Srbiji. Zavisio je dosta od politike lokalnih vojvoda, bilo je nediscipline, samovolje, otkazivanja poslušnosti i akcija na svoju ruku….Koliko je ustaški teror u BiH bio veliki, možda najbolje ilustruje ponuda koju su četnici istočne Bosne 1942. predali Nemcima. U njoj je pisalo da su četnici spremni da budu lojalni prema nacistima samo ako im oni obezbede da „na teritoriji BiH potpuno utihnu sve ustaške postrojbe i svi razni domobranski zdrugovi, te da Hrvatsko domobranstvo bude direktno podvrgnuto nemačkoj komandi“.A sad uzmite da brojite do barem pola miliona, al onako lagano, ne ko kad se broji za žmurke, sve po pet. Pa da vidite koliko treba da se maljem rascopa, nožem raspori, u jamu baci, testerom prereže, bajonetima iznabada, oči povade, crevima iz utrobe obesi, za kamen veže i u more potopi pola miliona muškaraca, žena i DECE. Komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić,koji se u leto 1942, slikao sa nemačkim generalom Štalom je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i ponudio saradnju.Najvažnija stavka njihove saradnje je bila da se sa BiH teritorija Srbi ne smeju voditi u Jasenovac. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu.Podsetimo se da su Radi Radiću dva sina poginula od ustaške ruke.Sin Braco u napadu na ustašku jedinicu u Kotor-Varošu/kod Banja Luke/, a sin Drago spaljen u Jasenovačkim pećima od strane ustaša.Đujić je recimo otvoreno sarađivao sa Italijanima protiv ustaša,mada je četnički pokret u svetu tretiran kao antifašistički, ako izuzmemo nekoliko vojvoda iz italijanske okupacione zone koji su se opredelili za kolaboraciju, da bi sačuvali Srbe od ustaškog noža.Sukoba ustaša i četnika za vreme Drugog svetskoga rata na ovim područjima bilo je bezbroj. U istoriji njihovih borbi ima i bitaka koje su po obimu, snagama koje su sudjelovale, ali i žrtvama bile ogromne, doslovce krvave do koljena.Bitku na Lijevče polju kod Banja Luke za srpsku vojsku bilo je– novo Kosovo polje.Upućeniji u događanja za vreme Drugog svetskog rata znaju za borbe ustaša i četnika na planini Ozren, oko Sarajeva, Udbine, pa i u Bosanskoj Posavini, Lici. U borbama kod Foče, Bugojna i Travnika silnih žrtava je bilo na obje strane.Toliko o saradnji ustaša i četnika. Najveća i najviše ponavljana zabluda o Drugom svetskom ratu glasi: “Posle ustanka 1941. godine, četnici su prestali da se bore protiv okupatora zbog represalija u srazmeri od 100 Srba za jednog ubijenog Nemca, dok partizani nisu marili za to, pa su nastavili da napadaju Nemce“.Prava istorija Drugog svetskog rata, međutim, govori da su četnici napadali Nemce, kako 1941, tako i kasnije, a partizani četnike, jer je njima cilj bio borba za vlast u zemlji, a ne oslobođenje.Dražin branilac dr Dragić Joksimović, je na suđenju 1946. pokazao hrpu plakata s imenima streljanih pristalica Draže Mihailovića,pitajući komuniste o kakvoj to saradnji četnika s Nemcima oni govore? Što se tiče saradnje četnika sa Nemcima, takvu saradnju imao je jedino Kosta Pećanac, koji je inaće zbog toga streljan po naredbi Draže.Zbog saradnje sa Nemcima,četnici Draže Mihailovića streljali su i dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Istoričаr Miloslаv Sаmаrdžić je u Bundes аrhivi pronašao dokumentа,gde je detaljno opisana četnička ofаnziva u jesen 1943. od Višegrаdа do Sаrаjevа( o ovome komunisti ne govore),gde su dogаđаji zаpisivаni iz sаtа u sаt, pа čаk i iz minutа u minut. Sаrаjevo je tada opsedаlo čаk 18.500 četnikа.Kаdа se sve ovo imа u vidu postаje jаsno koliko su komunisti fаlsifikovаli istoriju. Primerа rаdi, u filmu “Vаlter brаni Sаrаjevo“ prikаzаno je kаko komunistički ilegаlci sа muslimаnskim i hrvаtskim imenimа mаsovno nаpаdаju Nemce čаk i u grаdu – а oni u stvаri nisu ni postojаli. Hrvаte i muslimаne u Sаrаjevu Nemci su posmаtrаli kаo fаktor podrške Silаmа osovine, dok su neprijаtelje videli sаmo u Srbimа, koji su podržаvаli generаlа Mihаilovićа.Nakon rata, Brozova titografija je od nemačkih potera i bežanije partizana pred Nemcima pravila partizanske herojske borbe protiv okupatora.Iz dokumenata pronađeni u arhivi u Beogradu, vidi se da je Tito gotovo dvije godine podržavao pakt između Hitlera i Staljina od 23. avgusta 1939. godine. Istoričаr Aleksаndаr Dinčić pronаšаo je u аrhivimа u Južnoj Srbiji još nekoliko nemаčkih dokumenаtа zа period septembаr-novembаr 1943, kаo i jedаn veomа znаčаjаn nemаčki izveštаj o diverzijаmа i sаbotаžаmа koje su izvodili četnici kаko bi osujetili snаbdevаnje Afričkog korpusа mаršаlа Ervinа Romelа tokom “Bitke zа snаbdevаnje“.Izaslanici vođe komunističkih paravojnih formacija, J . B. Tita, proleća 1943. godine, potpisali su i  sporazum sa Nemcima o zajedničkoj borbi protiv četnika i Engleza, tokom očekivanog engleskog iskrcavanja na jadransku obalu.Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspeo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Bez Crvene armije/oko 467 hiljada vojnika/ je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu/okupiraju Srbiju...1] Ovo nismo učili iz istorije.U septembru 1943. godine četničke jedinice su krenule u ofanzivu prema Sarajevu. Akcija je imala dosta uspjeha pa su sa zapadne strane Drine oslobođeni Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943).Četnici su porazili njemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica i u oktobru 1943. godine prišli Sarajevu u kojem tada nije bilo komunista. U njemačkim dokumentima koji govore o četničkoj ofanzivi spominje se i odbrambena linija Pale, Mokro, Sokolac:..http://www.palelive.com/reportaze/cetnici-na-pragu-sarajeva-1943-godine …2]Nemačka dokumenta o borbama četnika protiv Vermahta,jednа od strаnicа rаtnog dnevnikа 369. divizije zа 5. oktobаr 1943. godinehttp://picturepush.com/public/6497700  …Sremski front je bio prva i jedina frontalna borba u našoj zemlji tokom celog Drugog svetskog rata,gde su nasilno mobilisani golobradi mladići,SRBI….“Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina ‘ratnika’! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri – borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje ‘Zasluge za narod’,-Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.Više od 12.000 mladića nepotrebno je ostavilo mladost u sremskom blatu! Na Sremskom frontu su oboreni svi rekordi kada je reč o gubicima velikih vojnih formacija u istoriji savremenog ratovanja u Evropi. Najgora je činjenica da bi Nemci, nakon prodiranja Crvene armije na Balkan i iskrcavanja saveznika u Normandiji, morali da se povuku. .. . ..Naredba Tita da se partizani ne sukobljavaju sa NEMCIMA: http://s9.postimg.org/i7p9banu7/nesukobsnem.jpgJOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?– Ne, gospodine.– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!Poznato je da Tito nije dopustio da se ruši/bombarduje Zagreb.Nova, komunistička vlast, koja se ustoličila na krvi ovih nesrećnika, nikad nije ni pomišljala na potrebu da popiše nevine žrtve angloameričkog bombardovanja, a kamoli da obelodani istinu o ovim terorističkim operacijama.Posle sistematske vazdušne invazije zapadnih „saveznika“, koja je trajala od proleća do jeseni 1944. godine, ubrzo je usledila i klasična kopnena invazija na Srbiju. Pod firmom isterivanja Nemaca, Staljin i Tito su na Srbiju uputili nekoliko stotina hiljada većinom sovjetskih vojnika.Titov ulazak u Beograd su omogućili angloamerička bombardovanja i Staljinovi tenkovi…Činjenice koje niste znali o demonstracijama 27. marta 1941:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:509274-Leskovac-sravnjen-po-zelji-Koce-Popovica  .Iza martovskih demonstracija 1941. nisu bili komunisti! Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili osnovni simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali.Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.…Film Božidara Zečevića u celosti možete pogledati ovde.

https://i2.wp.com/poskok.info/wp/wp-content/uploads/2014/03/YUG0093ao.jpg       SFRJ je ekonomski napredovala tokom Hladnog rata jer je interes Zapada bio da ta država postoji, i zato ju je finansirao. Kad su nestali SSSR i Varšavski pakt, Jugoslavija je postala nepotrebna i preskupa….Zgodna i neponovljiva pozicija Jugoslavije između Istoka i Zapada kao mezimca kojem treba ugađati, proizvela je znatan rast životnog standarda, kao i niz drugih pozitivnih efekata.“Blagostanje” o kojem mnogi jugonostalgičari danas govore bilo je pozajmljeno na račun budućih generacija.Te generacije sada, uz plaćanje računa za destruktivne ratove devedestih i intervencionističke ekonomske politike država naslednica bivše Jugoslavije, plaćaju i račun kraha neodrživog ekonomskog sistema socijalističke Jugoslavije.Iz istorijskih arhiva se vidi da je Zapad, prije svega SAD, upumpale u Titovu Jugoslaviju, ni manje ni više nego tačno 102 milijarde US dolara, koje je Zapad na ovaj ili onaj način poklonio nekadašnjoj tamnici naroda kao bespovratnu pomoć. Kardelj je pre Titove smrti bio gost u Vašingtonu i rekao Amerikancima: Mi znamo da ćemo trajati dok nas vi držite. Kada izvučete ruku ispod nas, mi smo potonuli,ali toj istini niko ne želi pogledati u oči.Poslednjih deset godina Titove vladavine,primanja strmoglavo opadaju ,uprkos pumpanju ogromnih količina stranih sredstava u zemlju.Godišnja inflacija se merila dvocifrenim brojevima, a nekoliko godina pred Titovu smrt ubrzava i dostiže 40% godišnje. Stopa nezaposlenosti se, uprkos odlasku preko 1.1 milion (ili 20% radne snage,od kojih su stizale devize,a to  itekako odgovaralo Titu) Jugoslovena na privremeni rad u inostranstvo, od 1970. do 1980. popela sa nešto ispod 7% na 12%. Takav rast nezaposlenostii stope ekonomske emigracije bi se u ekonomskoj literaturi okarakterisao kao znak duboke recesije.Dokumenti iz arhiva govore da je pred kraj Titove vlasti bilo u bivšoj Jugoslaviji 800 hiljada nezaposlenih,a prema istraživanju beogradskog Centra za radničko samoupravljanje, trećina zaposlenih u društvenom sektoru, oko 1,8 miliona ljudi, samo je prividno radila! Ovom prilikom nećemo o tome kako je osamdesetih godina u Titovoj Jugoslaviji bio manjak struje, kako su domaćinstva naveče živela u mraku, jer je Jugoslavija svoju proizvodnju struje izvozila u inostranstvo, radi otplate kredita i kamata.Ne treba zaboraviti da smo vozili auta par-nepar i išli u Austriju po kilo kafe.To je, dakle, taj prosperitet bivše Titove Jugoslavije o kojemu danas govore neznalice, ali i pokvarenjaci i idioti. Možda je vreme da revidiramo svoja uverenja o „herojskim uspesima” bivše nam domovine i priznamo da je, uprkos neprestanom rastu priliva stranih sredstava u vidu kredita bez pokrića, deviznih doznaka milionske dijaspore i politički motivisane američke ekonomske pomoći, jugoslovenska ekonomija beležila skroman rast. Ali, čak je i taj skromni rast bio neodrživ bez kontinuirane strane pomoći. Ono što se dogodilo osamdesetih i devedesetih, samo je otkrivanje stvarnog stanja jugoslovenske ekonomje. ..SAD organizovale Titovu sahranu:….https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html…. HUDA JAMA:Žrtve našeg voljenog ‘druga’ Tita…Pri ulasku u jamu mnogi zarobljenici su morali kleknuti, a zatim su dobili udarac rudarskim krampom po glavi,dio njih bili su živi,vezani i bačeni u jame,a među njima bilo je i žena …Druže Tito – vreme je da kreneš na smetlište istorije!..https://www.youtube.com/watch?v=U2vEM-H4gQE                                   10407670_783414081694429_6883992585460842841_n

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Nije Draža Mihailović bio saradnik Nemaca i ustaša,nego TITO

https://i1.wp.com/makarska-post.com/wp-content/uploads/2013/11/prosvj10.jpg”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika.Ne zaboravimo i stotine hiljada ubijenih, utamničenih, izbeglih, kojima je oduzeta imovina! ….Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima!Na osnovu dokumenata iz nemačkih i ustaških izvora, danas znamo da je rukovodstvo partizanskog pokreta bilo odgovorno za svesrdnu kolaboraciju sa okupatorom.To što su pobednici u gradjanskom ratu potom optužili borce djenerala Mihailovića za svoj greh, predstavlja svojevrstan primer njihovog cinizma. Tito je tokom Drugog svetskog rata bio zaokupljen više borbom za vlast nego otporom fašizmu, što najbolje pokazuju pregovori koje je marta 1943. preko svojih bliskih saradnika vodio s Nemcima.Đilas i Velebit tada u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine)...Navedite jednu ofanzivnu akciju partizana protiv Nemaca do dolaska Crvene armije septembra 1944 ,…“ Vajs “, “ Švarc “ , itd, to su očigledno nemačke akcije.U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji  ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije, savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73].Otvaranjem desetak arhivskih kutija u Hrvatskom državnom arhivu dobijenih od Ministarstva unutrašnjih poslova, može se doći do dokumenata koji bacaju sasavim drugačije svetlo na pojedine procese,ljude i događaje 1941-1945. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Na primer, predstavnici nemačkog Vermahta i partizanskog pokreta sastajali su se više od 100 puta, uglavnom na severu Hrvatske! (Nada Kisić Kolanović, „Siegfried Kasche: njemački pogled na Hrvatsku 1941. godine“, Časopis za suvremenu povijest, 3, Zagreb, 2011, 773-800).Ima još!U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan koji je rekao:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Ne znam da li smem da citiram Josipa Broza, koji kada je pobegao iz Srbije objašnjava šta je zadatak komunista: „Naš zadatak nije u tome da se organizuje borba protiv okupatora i ustaša, jer bismo u tom slučaju potpuno oslabili za završnu fazu borbe za oslobođenje, kada će nam snaga biti najpotrebnija. Okupatora imaju da sruše i oteraju iz naše zemlje svetski događaji i Sovjetski Savez.“.Titoistima nije odgovarala nikakva ofanzivna taktika protiv Nemaca i  Italijana, jer i jedni i drugi napuštaju područje Jugoslavije nakon prodora Crvene Armije sa Istoka, što se stvarno i dogodilo.Stoga je za KPJ glavni i jedini problem bio poraziti jedinog unutrašnjeg neprijatelja koji je komunistima stajao na putu do vlasti i bio sposoban da ih porazi na njihovom fanatičnom putu ka toj vlasti, a to je bio Ravnogorski pokret Draže Mihailovića.TITO VOLEO USTAŠE. Komunisti su sa ustašama bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.Vođstvo jugoslovenske komunističke stranke svijesne svoje uloge, priznaje da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne može doći dok se ne slomi kičma srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni su da uništavanjem svega što je srpsko i pravoslavno, utire se teren za komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava”.U Vojno istorijskom institutu nekadašnje JNA, nalazi se u arhivi/ Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638/ original Sporazuma o saradnji komunista i ustaša. Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,u ugovoru potpisanog 17. aprila 1941. godine,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH!Postoji najmanje pet nemačkih dokumenata o borbenoj saradnji ustaške Crne legije Jure Francetića i 1. i 2. proleterske brigade pod komandom Koče Popovića i Peka Dapčevića protiv četnika proleća 1942. u Istočnoj Bosni protiv Dangićevih četnika (major Jezdimir Dangić je bio komandant četničkih jedinica „Jugoslovenske vojske u Otadžbini“ u Istočnoj BiH do aprila 1942, gde je prvenstveno štitio srpski narod od ustaških pokolja) koja su  objavljena 2005. u beogradskom stručnom časopisu „Vojnoistorijskom glasniku“. U prikazu knjige nemačkog istoričara Klausa Šmidera Partizanski rat u Jugoslaviji 1941-1944.godine, na jednom mestu se doslovce kaže da je na slom četničkih jedinica Jezdimira Dangića „uticala taktička saradnja između ustaša i partizana početkom aprila 1942, koja je trajala oko dve nedelje.Ne zaboravimo i zajedničku bitku ustaša i partizana u Lijevču polju kod Laktaša/opština Banja Luka/.U ranu zoru 4 aprila 1945.godine,Ravnogorce sa narodnim zbegom su napali istovremeno sa tri različite strane: Nemci, ustaše pod komandom generala Metikoša i Maksa Luburića i partizani pod komandom Koče Popovića! Partizani su žestokom vatrom podržavali ustaške jedinice, uz pomoć nemačke teške artiljerije, koja je zasipala četničke položaje.Četnici su imali samo lako naoružanje.Kako su borbe neprestano vođene nekoliko dana,ostali su i bez municije.Tu je ubijeno oko 7000 četnika i 5000 zarobljeno.O direktnoj sprezi hrvatskih ustaša i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog perioda u cilju rešavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i slučaj od 31. jula 1966. godine na otvaranju Mauzoleja i spomen obeležja žrtvama jasenovačkog logora ( fabrike ) smrti. Tada je, naime, kao jedna od zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske – Stevo Krajačić, inače jedan od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja završila, a misleći da su mikrofoni isključeni, Krajačić se okrenuo srpskim borcima rekavši im doslovce: “ Ovdje smo vas premalo pobili „. Međutim, mikrofoni nisu bili isključeni tako da je nakon nastalog skandala Krajačić bio prisiljen da podnese ostavku.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! ....Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3FOTO:Saradnja ustaša i partizana…Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti: prema tome, oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama. Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima.Prema partizanskim filmovima i TV serijama, gradovi u Srbiji su bili puni komunističkih ilegalaca. Međutim, u Fondu Gestapo (BDR) u Arhivu Grada Beograda, od 5.500 dosijea koje su vodili gestapovci, oko 80 posto su četnički....00017-partizani-i-nemciFOTO:Nemački vojnik August Heler sa Ljubičkim partizankama i partizanima, u vreme saradnje komunista i nacista 1941. godine…Tada je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek „verolomni“ napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944..https://www.youtube.com/watch?v=IWIYHPSOkUY…https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png                   JOSIP BROZ JE NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…PRILIKOM savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja.Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…Ovo je prevod nekih dokumenata iz Britanske tajne arhive koji su po njihovim zakonima čuvani punih 50 godina u najstrožijoj tajnosti:Napuštanje savezničnog đenerala Draže Mihailovića i višegodišnje pomaganje komunista od strane Britanaca od 1943. presudno je uticalo na ishod građanskog rata u Srbiji i pre ulaska Crvene armije. Tada su Britanci spasli partizanski pokret od uništenja.Nakon Teheranske konferencije u novembru 1943. godine, na kojoj su se sastali Ruzvelt, Čerčil i Staljin, Mihailovićeva zvezda je počela da bledi. Nakon tog sastanka, Ruzvelt i Čerčil su značajno promenili poglede na budućnost Evrope nakon rata. U tom pogledu, zapadni saveznici su nagovoreni da daju podršku Titovim partizanima i odmah prekinu sa podrškom mnogo jačih vojnih formacija Draže Mihailovića. Uprkos činjenici da su podaci obavještajnih službi govorili suprtotno, pobedila je čuvena Čerčilova tvrdnja koji je izjavio da „Titovi partizani ubijaju više Nijemaca“.Mnogo manje se zna o tome koliko daleko su išli saveznici da bi bili sigurni da će Titovi partizani pobediti u Jugoslaviji nakon rata. Posebno se ističu dva događaja. Prvi je stravično bombardovanje gradova u kojima su Mihailovićeve trupe imale najsnažniju podršku. Beograd je uništavan od strane saveznika tri puna dana u toku Vaskrsa tj. 7. aprila 1945. godine. Crnogorski gradovi Nikšić, Podgorica i Danilovgrad su uništeni na Đurđevdan ( 6. maj 1945. ) a 50 američkih bombardera B-29 su poravnjali Leskovac.Jedna druga epizoda, o kojoj se do nedavno samo šaputalo jer nije bilo nikakve dokumentacije po tom pitanju, bilo je uručivanje Titovim partizanima oko 200 hiljada hrvatskih ustaša koji su kao hrvatski fašisti služili režimu Ante Pavelića. Navodno, ovi zločinci su pobijeni od strane partizana. Međutim, prava istina je da je ogromna većina njih, nakon što su predati komunistima u drugoj sedmici maja 1945. godine, odmah regrutovano od strane pratizana i odmah poslati da se bore protiv Mihailovićevih snaga u Bosni i Srbiji. Ovo je bio zadatak za koji su oni, zbog svog anti-srpskog i genocidnog iskustva u ranijoj fazi rata, bili idealna jedinica.Ovo je odmah izmjenilo odnos snaga u Jugoslaviji jer su do tada Titove slabije jedinice došle u situaciju da mogu da pobjede Rojaliste, i na taj način Tito više nije bio zavisan od pomoći Staljina i njegovih trupa,navodi se u dokumentu .Original dokumenata:http://slavicnet.com/sokolac/slike/english_communists_end_of_ww2.pdfStravičan genocid nad Srbima izvršen je na početku Drugog svetskog rata od strane Hrvata i muslimana. Taj genocid je izazvao osvetu, koja je rezultirala zločinima Srba nad hrvatskim i muslimanskim civilima.Hrvati i muslimani, ( Mađari u Vojvodini, Bugari u Južnoj Srbiji… ) su izvršili pokolj Srba gde god su mogli samo sa jednom idejom – da se u potpunosti istrebi srpski narod na područjima koja smatraju za svoju interesnu sferu. Kod Srba je stvar druga. Oni i kada vrše zločine, vrše ih zbog osvete za svoje stradale, a ne zbog ideje da se uništi čitava jedna etnička grupa, ili narod. Četnici su ubili oko 8.000 muslimanskih i oko 2.000 hrvatskih civila,dok su samo u Jasenovcu, ustaše,među kojima je bilo i dosta muslimana,ubile preko pola miliona Srba. Stvar je u tome što Draža nikad nije naredio da se oni ubijaju.Draža je naređivao i uvek isticao, da bez suđenja “ niko ne sme biti ubijen “,a neki ljudi koji se nisu držali dogovora su streljani.Bazična ideologija četničkog pokreta ne sadrži ni fašističke, ni nacističke elemente.U jedinicama kojima je komandovao Draža Mihailović borilo se oko 10.000 Hrvata, 8.000 muslimana i 6.000 Slovenaca.Koliko je ustaški teror u Bosni bio veliki, možda najbolje ilustruje ponuda koju su četnici istočne Bosne 1942. predali Nemcima. U njoj je pisalo da su četnici spremni da budu lojalni prema nacistima samo ako im oni obezbede da „na teritoriji BiH potpuno utihnu sve ustaške postrojbe i svi razni domobranski zdrugovi, te da Hrvatsko domobranstvo bude direktno podvrgnuto nemačkoj komandi“.U Srbima , najčešće onima koji su bili žrtve genocida, javljala se mržnja prema celokupnom narodu, čiji su pripadnici počinili taj zločin.Najviše zločina nad muslimanima bilo je tamo gde su muslimani počinili najviše zločina.Na primer, nekome ustaše pobiju ženu, decu, on je posle toga jedini smisao video u osveti. Neki su na žalost u osveti preterivali, pa su stradali nevini muslimani i Hrvati.Treba podsetiti da su mnoge četničke jedinice delovale samostalno u operacijama i nisu bile pod neposrednim rukovodstvom Draže Mihailovića,koji je komandovao samo Jugoskovenskom vojskom u otadžbini.Na primer,Koste Pećanca. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić,koji se u leto 1942, slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu BiH. Radić je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i ponudio saradnju. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem.Najvažnija stavka njihove saradnje je bila da se sa BiH  teritorija Srbi ne smeju voditi u Jasenovac. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu.Radi Radiću su dva sina poginula od ustaške ruke.Sin Braco u napadu na ustašku jedinicu u Kotor-Varošu/BiH/, a sin Drago spaljen u Jasenovačkim pećima od strane ustaša.Zločine u Foči, kod Prozora,…koje su počinile jedinice iz ovih krajeva, nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunisti su pokušali da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala Mihailovića sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.U proglasu za opštu mobilizaciju od 1. septembra 1944. godine, Draža je naglasio da bez suđenja “ niko ne sme biti ubijen “. Za nepoštovanje ove naredbe zaprećeno je smrtnom kaznom.Dražine naredbe pisane su u tom duhu od početka rata. Na primer, kada je 3. januara 1943. godine naredio da se u Čajničkom srezu unište “ ustaško-muslimanske razbijačke bande “, koje su “ po srpskim selima ubijale nevino i nezaštićeno stanovništvo, pljačkale i silovale žene i devojke “, Draža je naglasio:“ U toku izvođenja akcije komandanti će preduzeti najstrožije mere da se svaka pljačka zabrani, ubijanje nevinih ljudi, žena i dece spreči i zavede najveći red i disciplina kod svojih jedinica, kako bi se ugled Jugoslovenske vojske u Otadžbini očuvao na dostojnoj visini. Isto tako sprečiti svako paljenje kuća.“Jedini četnik koji je iz Srbije učestvovao u ubijanju muslimana bio je kapetan Sergije Mihailović i on je zbog toga streljan…..Ovo nismo učili iz istorije:Četnička ofanziva 1943 na NEMCE kod Sarajeva/najveća ofanziva u Bosni/: http://znaci.net/images/NARA/T314_558/00178.jpg.Nemačka poternica za Dražom Mihailovićem,saradnikom okupatora..ha,ha.., koja glasi na 100.000 rajhsmaraka u zlatu, izdata 1943. godine...Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).Svi znamo da je njegova vlada bila u Londonu, a ne u Berlinu.Englezi su dobro znali da Mihailović nije saradnik okupatora, za šta ga je sumnjičila komunistička propaganda. O tome im je referisao ambasador Stivenson:“Sve partizanske optužbe da je Mihailović fašista i da sarađuje sa okupatorima potpuno su neosnovane, a potiču isključivo iz nastojanja da partizani ocrne Mihailovića kod srpskog stanovništva i onemoguće ga kada dođe momenat da se uzme vlast u zemlji“.To su verifikovali i zaplenjeni nemački dokumenti iz kojih se videlo da su “nemački pokušaji da preko bivših generalovih saradnika uspostave dodir sa njime uvek propadali”.I Englezi i Amerikanci su tad znali i da je general Mihailović i te 1943. bio jedna od važnih preokupacija Adolfa Hitlera.Englezi su stalno stopirali Dražu,da čeka, jer je njima odgovaralo da se Hitler neometano snabdeva iz Grčke. Jer su Hitlera i hranili da se bije sa Rusima...Hajnrih Himler je rekao: „Ako hoćemo da imamo uspeha u Srbiji, prva stvar je da uništimo Mihailovića“.„Naš osnovni zadatak u vojnim operacijama 1943. godine na Neretvi i Sutjesci, po Hitlerovom najstrožem naređenju bilo je hvatanje živog generala Draže Mihailovića“, zabeležio je Hitlerov general Aleksandar fon Ler. Ne zaboravimo da su zbog saradnje sa Nemcima,četnici streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu.SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja, odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti.DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA !

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Draža Mihailović je SVIREPO UBIJEN bez PRESUDE!

feljton-draza-mihailovic-uo FOTO:Draža Mihailović pred rat...GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.Na početku rata Draža je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt.Direktive Komunističke partije i želje vlade bile su da se Mihailović mora ubiti! Prvi i poslednji koji se pitao za sudbinu bio je Josip Broz. Partija je to samo sprovela preko državnih organa.Optužnicu su pripremali političari, a ne tužilaštvo.Mihailović nije osuđen kao ratni zločinac, izdajnik srpskog naroda, već kao izdajnik NOB i zbog navodne saradnje s Nemcima.Saradnja s Nemačkom, onako kako je predstavljena u istoriji ne postoji.Zbog saradnje sa Nemcima,četnici su streljali dva svoja oficira, pukovnika Jevrema Simića i kapetana Nikolu Skakića. Sve do 1944. general Mihailović je smatran jednim od najvećih neprijatelja Trećeg rajha na Balkanu.Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan“.Poznato je da su Nemci streljali Mihailovićeve vojnike i pristalice. Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije! Mihailović je 1941, kao legalni predstavnik jugoslovenske vojske odbio da se preda zajedno sa svim svojim snagama.Postoji i dve poternice koje su nemačka komanda raspisala za Mihailovićem, jednu iz 1941. i drugu 1943.,znači,NIKAKVE saradnje nije bilo sa Nemcima! Ali je zato Tito sarađivao sa Nemcima! U martu mesecu 1943. g. kada su i Berlin i Titov Vrhovni štab bili ubeđeni da u predstojećim mesecima sledi savezničko (angloameričko) iskrcavanje na Jadranskoj obali u cilju otvaranja Drugog fronta Tito je lokalnim Nemcima u Jugoslaviji (dakle, ne i Berlinu) ponudio otvoreni sporazum o strateškoj saradnji protiv zajedničkih neprijatelja, tj. Angloamerikanaca i Dražinih četnika kao njihovih saveznika[Vojni arhiv, Beograd, MF NAV-N-T-501, rolna br. 267, snimci 528 i 529]. Tada su Titovi partizani i sročili krilaticu koju su javno pevali: „Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze“.Dakle, u ovom slučaju se radilo o ponudi klasične kolaboracijije iliti savezništva između Brozovih partizana i nemačkih Vermaht-nacista, i to od strane samog “Vrhovnog komandanta”!Staljin je tim povodom bio krajnje neprijatno iznenađen da mu partijski činovnik koga je on lično poslao iz Moskve u Jugoslaviju 1937. g. otkazuje lojalnost što se vidi iz sledećeg dokumenta:“U čemu je stvar? … Vodi se žestoki rat sa okupatorom i najednom dolazi do odnosa između Vas i Nemaca. Nije li sve to povezano sa politikom Nemaca da iskoriste Vaše ljude radi raspirivanja međusobne borbe među samim Jugoslovenima” [Arhiv Jugoslavije, 791, CK KPJ-KI, 1943/73]. Stoga se da zaključiti, da koreni razlaza na relaciji Tito–Staljin ne vode od početka Tršćanske krize maja 1945. godine, već od pregovora u Gornjem Vakufu marta 1943. g. Američki predsednici Ričard Nikson i Ronald Regan pozivani su tokom svojih mandata na večeru priređivanu u čast Mihailovića.Regan se u pismu izvinjava što nije bio na komemoraciji Draže Mihailovića i govori da je on bio „verni saveznik i zapovednik anti Nacističkih lidera Evrope i taj duh deli većina Amerikanaca.Njegova tragedija ne može da izbriše sećanje o njegovoj herojskoj i često usamljeničkoj borbi protiv dve tiranije nacističke i komunističke.Postao je simbol herojstva u borbi protiv totalitarizma“,navodi Regan u pismu.Predvodnik francuskog pokreta otpora i kasniji predsednik general Šarl De Gol, odlikovao je Mihailovića Legijom časti. Mihailovića je takođe posthumno odlikovao i predsednik SAD-a Hari Truman 1948, a porodici je orden svečano uručen 2005. u Beogradu. DAME I  GOSPODO! OVA ODLIKOVANJA SE NE DAJU SARADNICIMA  NACISTA ! Draža Mihailović osuđen je na smrtnu kaznu streljanjem i oduzeta su mu sva građanska prava, što je pravni presedan koji nije zabeležen nikada u istoriji pravosuđa u svetu.Naime, on je ubijen bez donešene presude i bez prava na žalbu,što je jedno od osnovnih ljudskih prava koje datira još od starog Rima.Dokumenta o izvršenju smrtne kazne ne postoje, a kada se ima u vidu da nema ni originalne presude, strogo pravno gledano, reč je o ubistvu. Ovo ukazuje da je komunistička vlast i nakon likvidacije izvršila zataškavanje i prikrivanje okolnosti pod kojima je „osuđen” i ubijen general Mihailović. Tek godinu dana kasnije, izrađene su u pisanom obliku tri presude.Mihailović je nakon hapšenja 13. marta 1946. godine u Ozni podvrgnut torturi, zlostavljanju i mučenju, čemu nisu bili izloženi ni najgori nacisti. U to vreme „rad“ OZN-e i UDB-e nisu bili uređeni nikakvim zakonskim propisima, tako da u postupanju nisu postojala nikakva ograničenja.Draža je, u novoj Jugoslaviji, kao ratni zločinac trebao Hrvatima i to su im srpski komunisti darovali.Komunistima je, po osvajanju vlasti trebao balans između dva najveća naroda nove države; tako su Srbi dobili „fašiste“ na čelu s Mihailovićem. Izjednačeni su ustaše i četnici. U potpunosti, u svemu. Komunisti su u toj postavci bili anđeli, milosrdnici, oslobodioci, spasioci.Diktator Tito ne bi mogao mirno da vlada da nije potpuno uništio svako sećanje na Dražu.U jugoslovenskim zemljama je od 1941. do 1945. trajao mračan, bespoštedan, krvav i brutalan građanski rat.Na teritoriji NDH/u kojoj je bila i BiH/ ubijeno je više od pola miliona pripadnika srpskog naroda: Jasenovac, Jadovno, dečiji logori, koji su odneli oko 70.000 života, Kozara, Podrinje,itd.., tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu.Pojedine četničke jedinice su i same činile zločine,kao recimo u Foči, kod Prozora. Ove jedinice iz ovih krajeva nisu bile pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Komunistički tužioci pokušali su da osnovu falisifikovanih dokumenata povežu generala sa ovim zločinima, ali su od toga na kraju odustali.Savremena istorija ne pamti krvaviji „lov na veštice“ od onog koji se odigrao u Srbiji od 1944. do 1946. godine.U ovom periodu, prema grubim procenama, u više od 1,000 masovnih grobnica bačeno je preko 80,000 uglavnom viđenijih ljudi, intelektualaca i đaka, koji su imali nesreću da nekome smetaju.Dokumenta o suđenjima proglašena su državnom tajnom i punih šest decenija ćutalo se o zločinima počinjenim u ime naroda.Tek 2009. godine na inicijativu Instituta za savremenu istoriju i dnevnog lista „Večernje novosti“ Vlada Republike Srbije donela je odluku o osnivanju Državne komisije za pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u kojima se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja (Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944.).Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan, jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih!Pazite, nije reč o likvidaciji pripadnika četnika Koste Pečanca, Ljotićevih fašista, Nedićeve žandarmerije ili vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (istorijsko krštenih kao kao četnici – da bi se izjednačili sa istrebiteljima Srba – ustašama). U pitanju su bili civili, kapitalisti, ugledni seljaci, inteligencija (koja po komunističkim kriterijumima nije bila poštena) sve do javnih i kulturnih radnika i umetnika. Jedina krivica tih pogubljenih ljudi bilo je drugačije mišljenje i protivljenje da se vlast osvaja revolucionarnim, nasilnim metodama. Bilo je to pravo „partizansko bezumlje i ludilo“. Mihailović je želeo da reformiše i obnovi predratnu demokratsku Jugoslaviju, a Tito da je pretvori u sovjetski protektorat, jer je jedino tako mogao doći na njeno čelo.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-SrbijiFoto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…U septembru 1943. godine četničke jedinice su sa zapadne strane Drine oslobodili Zvornik (17. septembar 1943), Rudo (18. septembar 1943), Višegrad (5. oktobar 1943), Rogatica (14. oktobar 1943), Renovica (14. oktobar 1943)…..Mi smo posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Beograd u Drugom svetskom ratu oslobodila je Crvena Armija,koja je došla da oslobodi Beograd na poziv Tita kako bi se ustoličila komunistička vlast, jer Tito u Srbiji nije imao dovoljnu podršku.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Tek početkom devedesetih bivši Jugosloveni saznali su da je Loznica bila prvi od Nemaca oslobođeni grad u porobljenoj Evropi i da su ga, krajem avgusta 1941. godine oslobodili četnici Draže Mihailovića, pod komandom potpukovnika Veselina Misite.Gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca nisu oslobodili partizani,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića! Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom na čelu,ali ovo nije istina.Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali. Titovi partizani nikada nisu čak ni pokušali da napadnu, oslobode, unište logor Jasenovac. Misli li neko da je to bilo slučajno? Sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH/17. aprila 1941/, u ime ustaša, Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić potpisali su ugovor,gde je utanačeno da komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH...Pre nego što je počeo Drugi svetski rat,komunisti i ustaše,potpisali su sporazum o saradnji.Sporazum Tita i Pavelića protiv Srba: http://www.rtvbn.com/344419/Sporazum-Tita-i-Pavelica-protiv-Srba…. 04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/….Tri dana posle kapitulacije Jugoslavije, jedan mali četnički odred u selu Donji Dobrić kod Loznice izveo je prvu akciju protiv Nemaca. Napao je pripadnike 60. nemačke divizije koji su pretresali selo i oduzimali oružje. O onome što se desilo, komandant nacističke divizije odmah je izvestio komandanta 12. nemačke armije:- Pre dolaska divizije, dana 21. aprila, pri pretresanju mesta Dobrić, pružen je otpor, pri tom je jedan potporučnik poginuo, a potporučnik i narednik su ranjeni. Odmazda za ovo bila je spaljivanje sela Dobrić.Nemci su počeli da vrše odmazde koje nisu primenjivali ni u jednom delu Evrope. Za svakog ubijenog nemačkog vojnika ili folksdojčera streljali su stotinu, a za svakog ranjenog 50 zarobljenika ili talaca.Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca,paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailović je smatrao da ljudske živote u biološki desetkovanoj Srbiji treba štedeti, Tito je verovao da „zverstva okupatora još više omogućavaju širenje ustanka“,nisu mu smetale SRPSKE žrtve!….

FOTO:Četnici u njemačkom kamionu zaplijenjenom prilikom oslobođenja Višegrada, 5. oktobra 1941….https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png               JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:
– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
– Ne, gospodine.
– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!..Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…
.OVO MORATE OBAVEZNO POGLEDATI:http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Zločini komunista protiv Boga i srbskog naroda…

11265080_628162263985206_7480870903469954518_nJosip Broz Tito posle 1945. nije bio antifašist,jer je vladao metodama koje se ničim ne razlikuju od fašističkih,odnosno nacističkih: uveo je teror, otvarao logore,u kojima su pod neljudskim uslovima zatvarani neprijatelji njegove vlasti, sprovodio masovna ubistva; setimo se golog otoka i nasilnih otkupa krajem četrdesetih godina. Bile su to metode dostojne Josipa Staljina i Adolfa Hitlera!..Još pre početka Drugog svetskog rata, bezbožni komunisti su kovali planove o kasapljenju Kraljevine Jugoslavije i srbskoga naroda. Komunistička partija Jugoslavije je na svojim prvim kongresima otvoreno zauzela stav da treba srušiti Kraljevinu Jugoslaviju kao „tamnicu“ jugoslovenskih naroda. Komunisti su na čuvenom komunističkom kongresu u Drezdenu decidirano odlučili i naveli Srbske Zemlje koje su, posle raspada Kraljevine Jugoslavije i izvođenja njihove revolucije, trebale da postanu države. Na tom kongresu, nažalost, Srbija nije bila pomenuta kao buduća država.Dokumenta pokazuju da je Broz već na zasednju Avnoja 1943. kreirao granice republika nove Jugoslavije, samo je Srbiju ostavio nedefinisanu. To je znači,da Srbija može da bude samo onolika koliko preostane kad se svi drugi namire.Hrvatskoj državi Tito prisajedinjuje srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Ustavom iz 1974. Hrvatskoj i drugim republikama je omogućena kasnija državnost. Na Kosovu i Metohiji  doselio je iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok je zabranio povratak preko 200 000 Srba. Broz je sistematski smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Na bazi te politike već posle završetka Drugog svetskog rata 1945 proglašavaju se dve nove nacije – Crnogorska i Makedonska,a 1965. stvorena je i treća novokomponovana nacija „Muslimani“.U oduševljenju što su se dočepali glavnog grada Srbije, komunisti su se teško obuzdavali u javnim istupima. „Srbiji nije dovoljno pušteno krvi“, rekao je Milovan Đilas u prvoj izjavi iz „oslobođenog“ Beograda. „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, rekao je J. B. Tito u govoru na Banjici novembra meseca. Prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila je: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“.U „Popularnoj enciklopediji BIGZ-a“ iz 1976, zvaničnoj enciklopediji komunističke Jugoslavije, na strani 1251. stoji da je Udba osnovana kao Ozna 14.5.1944, a da od sredine 1952. nije više vojna formacija i da radi u okviru ustava i zakona. To je zvanično priznanje da je pre toga radila iznad zakona i ustava i svi oni koji su rukovodili imaju komandnu odgovornost za sva ubistva koja su se dogodila.Jovo Kapičić u medijskim nastupima je sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Potrebni su tomovi da bi se naveli svi zločini koje je Đilas počinio, prvo u svojoj rodnoj Crnoj Gori, a potom i kasnije u Jugoslaviji.Prema podacima američkog ministarstva vojske, komunisti su u Beogradu streljali „između 13.000 i 30.000 ljudi“.Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Kako razumeti streljanje javnih i kulturnih radnika i umetnika u Srbiji, samo zato što su drugačije mislili i protivili se revolucionarnim tj. nasilnim metodama osvajanja vlasti? Pazite, nije reč o likvidaciji pripadnika četnika Koste Pečanca, Ljotićevih fašista, Nedićeve žandarmerije ili vojnika Jugoslovenske vojske u otadžbini (istorijsko krštenih kao kao četnici – da bi se izjednačili sa istrebiteljima Srba – ustašama). U pitanju su bili civili, kapitalisti, ugledni seljaci, inteligencija (koja po komunističkim kriterijumima nije bila poštena) sve do javnih i kulturnih radnika i umetnika. Jedina krivica tih pogubljenih ljudi bilo je drugačije mišljenje i protivljenje da se vlast osvaja revolucionarnim, nasilnim metodama. Bilo je to pravo „partizansko bezumlje i ludilo“.KPJ je već 1941. godine napravila spiskove za likvidaciju uglednih srpskih domaćina, koji mogu da smetaju uspostavljanju njihove diktature, a na kraju rata ti spiskovi su samo dopunjeni novim imenima. Jedini Titov ratni cilj bio je  da preuzme ( preotme ) vlast nad čitavom Jugoslavijom,po svaku cenu! Brozovi partizani su borbe sa Nemcima i ustašama izbegavali kad god je to moglo. Umesto da napadaju Nemce, Nemci su napadali njih, organizujući protiv i partizana i četnika nekoliko ofanziva na insistiranje Berlina. Nakon rata, Brozova titografija je od ovih nemačkih potera i bežanije partizana pred Nemcima pravila partizanske herojske borbe protiv okupatora.Tito je marta 1943. Nemcima otvoreno ponudio saradnju u borbi protiv zapadnih saveznika ako se iskrcaju na jadranskoj obali.Đilas i Velebit u martu 1943. godine u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine).Dogovor je poštovan, bez obzira na to što ga je Ribentrop osudio i odbio, ali je „fer plej“ održan….“Otpor prema nacistima je bio samo izgovor, dok je pravi cilj bio doći na vlast i zavesti sistem integralnog komunizma,“ Tito u jugoslovenskoj skupštini 26.6.1950. godine.Za Tita,Đilasa i njegove drugove, takozvani “narodnooslobodilački ustanak” bio je samo retorička floskula za prikrivanje pravog cilja: komunističke revolucije/diktature.Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).U tom trenutku je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek „verolomni“ napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.Glupo i naivno je danas koristiti komunističku ikonografiju – srpove, čekiće i crvene petokrake – kao simbol antifašističke borbe.Staljin je prvi, ali ne i jedini, koji antifašizam koristio kao izgovor za brutalnost prema svim političkim protivnicima. To su isto radili i Josip Broz kao i Georgi Dimitrov.Stotine hiljada Rusa, koji su završili po sibirskim gulazima, bili su etiketirani kao „fašisti“, što je značilo dozvolu za njihovo ubijanje ili u najmanju ruku neljudski odnos prema njima. Žalosno i velika sramota je da se o stradanjima na Golom otoku ćuti, pogotovo kada se zna da je uhapšeno 55.000 ljudi-slobodara i ljubitelja Rusije, da je 8.800 njih ubijeno i to na zvjerski način, bacano u more, sahranjivano kao pse po bilećkom i golootočkom kamenjaru, udavljeno u moru kao što je slučaj sa ambasadorom Žarkom Popovićem iz Bjelopavlića. Poznato je da je pod mukama u istražnim zatvorima umoreno na stotine ljudi ili se ubilo pod nesnosnim terorom.Goli otok je svojevrsni zverinjak u kome su upravljači, razarali ljudsko telo, razgrađivali, čerečili, drobili, na varvarski i vandalski način, u korijenu razarali dušu i moral nevinih žrtava, zdravih i normalnih ljudi.Po direktivi Broza,golootočanima je bio stvoren pakao u logoru, gladovali su pod najsurovijim iscrpljujućim mukama, žeđ ih je satirala na užarenom suncu golog bezvodnog ostrva. Za bržu smrt, pomagale su zarazne bolesti. Najveća radost bila je smrt i svi su molili: „Ubijajte, ne mučite me više“.Zašto o ovom genocidu za ubijanje, mučenje i satiranje ljudi ćute istoričari, akademici, naučnici i javni radnici?Evidentno je da je antifašizam bio jedan od instrumenata u rukama totalitarnih režima istočne Evrope koji je bio masovno korišćen u svrhu pljačke privatne imovine, uništavanje života i sudbina pojedinaca i njihovih porodica, sprovođenja torture svih vrsta i oblika… ili u najmanju ruku ponižavanja nepoželjnih pojedinaca i grupa.Svaki nacionalizam je opasan ali je srpski najopasniji. Ovako je glasila maksima jugoslovenskih komunista, ona na kojoj je Titova Jugoslavija stvorena i održavana u životu. Na toj logici ozidan je čardak nazvan bratstvo i jedinstvo, ova formula ostala je u životu nakon rastakanja Jugoslavije; evo je i danas živi, deluje efikasnije nego ikada, a na njenoj primeni najviše insistiraju oni koji s ponosom ističu da su borci protiv totalitarnih ideologija, komunizma svakako.Za Evropu nijedan nacionalizam na Balkanu nije opasan, osim srpskog. Ono što nije dozvoljeno lovačkoj organizaciji Srbije, dozvoljeno je armijama i paravojnim formacijama ostalih državica.Od Srbije je oteto Kosovo, Srbi su izbrisani u Sloveniji, gotovo proterani iz Hrvatske, a ono malo što ih je ostalo izloženo je šikani svake vrste; u Crnoj Gori nijedan Srbin ne može da dobije iole značajnu funkciju u državnoj administraciji, ali za Brisel i Vašington to nije problem.GENOCID PREMA SRBIMA SE NASTAVLJA!.21 O komunističkim zločinima nad nedužnim srbskim stanovništvom će se tek pisati i oni će po monstruoznosti biti uz ustaške zločine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima i godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”. U ugovoru potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH“.Ustaška vlast u NDH, zbog svoje antisrpske politike, pružila je Titu daleko najveću podršku.INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH! ŠTA VAM TO GOVORI?Titovi partizani nikada nisu čak ni pokušali da napadnu, oslobode, unište logor Jasenovac. Misli li neko da je to bilo slučajno? Tito je kao glavnog neprijatelja tretirao je Ravnogorski pokret, što ga je činilo prirodnim saveznikom Pavelića i Nemaca.Nakon što se raspala Jugoslavija, usledio je osvetnički pohod uništavanja pravoslavnih Srba.I ustaše i komunisti su se još u prvim danima rata u Jugoslaviji ustremili na Srbsku Crkvu kao duhovni stožer Srbstva, tako što su najpre ubijali srbske vladike i sveštenike.Svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Tada je ubijeno preko tri stotine srbskih sveštenika i srušeno 180 srpskih pravoslavnih hramova!Primeri svireposti Titovih komunista su „pasja groblja“ u Crnoj Gori i „leva skretanja“ u Istočnoj Hercegovini, u zimu 1941/42. godine.Najobimniji rad o komunističkim zločinima u Hercegovini, dvotomnu knjigu „Krvavo kolo hercegovačko 1941-1942″, objavio je bivši hercegovački partizan i visoki oficir Titove armije, dr Savo Skoko. Mnogobrojna dokumenta Skoko je upotpunio svedočenjima partizana očevidaca događaja.Za Pavla Kovačevića, partijskog rukovodioca Operativnog štaba za Hercegovinu, Skoko kaže da se njegov ekstremizam graničio „sa nekom vrstom mentalne poremećenosti“. Kovačević je lično učestvovao u suđenju i ubistvu svog oca Petra, 8. marta 1942. u Grahovu. Kada mu je sutradan u kancelariju došla majka i pitala da li može videti muža, sin joj je hladnokrvno odgovorio: „Ne možeš, ubili smo ga noćas“.U prve velike zločine komunista u Hercegovini spada ubistvo trojice kaluđera u manastiru Duži, 23. decembra 1941. Bili su to stari ruski kaluđeri, izbegli posle 1917. godine od boljševičkog terora. Na Badnji dan 1942. godine crnogorski partizani su kod Kolašina na desnoj obali reke Tare masakrirali 240 ljudi i nad njihovim telima razapeli lešinu psa na krstu (dakle, ubili su i nedužnog psa, inače vernog prijatelja porodice Mandić koja je tu takođe stradala), te ostavili natpis “ovo je pasje groblje”.Rodbina nije mogla da prepozna leševe svojih milih i dragih, jer su strašno bila unakažena i bez pojedinih delova tela.Njihova je jedina ‘greška’ bila što nisu prihvatili bezbožnički komunizam“. U nekim opštinama u BiH partizani su ubili više Srba čak i nego ustaše. Njihova ubistva su bila svirepa: Milan Bata Janković je u jesen 1941. u Čačku ubijao čekićem, levom rukom, sa crvenom rukavicom, dok je Vladan Mićić u Užicu ubijao maljem.Jedan od glavnih egzekutora Srba, Vladan Mićić iz Požege, svedočio je kako su ubili preko 400 osoba u Užicu:„Neke sam ubio i maljevima“, rekao je.Stravičnu sliku komunisti su ostavili i u Čačku. U podrumima katastarske uprave i sokolskog doma pronađeni su leševi bez glave, dok su u podrumu ispod sreskog načelstva nađeni ljudske oči i prosut mozak.Glavni egzekutor bio je Milan Bata Janković, koji je simbolično nosio crvenu rukavicu bez prstiju, na levoj ruci, a ubijao je čekićem.Milan je bio rođeni brat Milke Minić, supruge jednog od vodećih komunista Miloša Minića. Samo početkom decembra 1943. godine 2. proleterska i 5. krajiška divizija u oblasti Priboj – Rudo na svirep način su ubile blizu 200 srpskih civila. Evo jednog primera iz lekarskog nalaza, sačinjenog po odlasku partizana: Ilić Vojislava, činovnik pošte iz Priboja, stara 20 godina, ćerka sreskog načelnika Milovana Ilića, ubijena u Rudom od strane partizana. Njen leš unakažen. Ruke izbodene i isečene, butina desne noge rasečena do kosti, od kolena do bedara, desno oko izvađeno, obe dojke probodene, lobanja razmrskana.Milovan Đilas je lično izjavio, da su se ljudi ubijali maljem, kao goveda. PODUNAVSKI FOKSDOJČERI su kolektivno veoma stradali; Poimence je otkriveno 26.000 žena i 6.000 dece (od 51.000 stradalih Nemaca) koji su likvidirani posle rata, imovina im se kolektivno konfiskuje (par izuzetaka samo).Na osnovu Titovih naređenja, komunistički preki sudovi slali su ljude u smrt po kratkom postupku i bez prava žalbe. „Ova presuda je izvršna i protivu iste nema mjesta žalbe“, pisao je Sava Kovačević, predsednik Prekog vojnog suda Nikšićkog partizanskog odreda.KOMUNISTIČKI zločini doslovno su izbili iz zemlje na Brdu mira iznad Gornjeg Milanovca 70 godina pošto je Ozna tu ubila bez suđenja nekoliko stotina ljudi. Kosti žrtava su otkrivene jer su se osušili borovi posađeni povrh grobnice da bi je sakrili. Grobovi onih koje je Ozna proglasila narodnim neprijateljima i ubila sistematski su uništavani po naredbi Aleksandra Rankovića od 18. maja 1945. godine.Žrtve su pobijene na osnovu Uredbe o vojnim sudovima, koju je izdao Titov Vrhovni štab u maju 1944, a njome je propisano da za presudu, uključujući i smrtnu, nisu obavezni dokazi: “Kod ustanovljenja istine o delu i krivnji optuženog sud nije formalno vezan ni za kakva dokazna sredstva, već donosi svoju odluku po slobodnoj oceni”. Zahvaljujući ovom “pravnom aktu”, Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane.Izveštaj Državne komisije Republike Srbije kaže, da su partizani posle Drugog svetskog rata likvidirali 416 đaka i studenata,2892 žena domaćica,jer su im muževi bili četnici,72 novinara,857 trgovaca,kafedjija,345 učitelja,77 glumaca i umetnika!.. Procene broja žrtava u komunističkim “divljim čišćenjima” kreću se i do 100.000 ubijenih.Istoričari pretpostavljaju da su egzekutori u Gornjem Milanovcu mogli da budu isti oni iz Jugoslovenske brigade koji su ubijali u čačanskom kraju. Reč je o jedinici sastavljenoj od bivših ustaša, učesnika opsade Staljingrada, kojima je komandovao potpukovnik Marko Mesić.Jugoslovenska brigada bila je sastavljena od ljudi iz 369. ojačanog hrvatskog puka, formiranog u NDH, koji je 1941. otišao na Istočni front.,Puk je uništen kod Staljingrada januara 1943, a od preživelih zarobljenika i boraca iz drugih hrvatskih jedinica, početkom 1944. formirana je Jugoslovenska brigada i u jesen iste godine upućena u Jugoslaviju...https://i1.wp.com/s29.postimg.org/llzeisuvr/bombardovanje.png             JOSIP BROZ NARUČIO KRVAVI USKRS 1944. GODINE!…Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941.Prilikom savezničkih bombardovanja Beograda nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Kolone sa kovčezima protezale su se kilometrima beogradskim grobljima, kao nekoliko dana ranije u Nišu koji je, takođe, razoren „prijateljskim bombama“…Zabeleženo je da su prilikom bombardovanja Prijepolja partizani igrali kolo i vikali: „Neka vide četnici na čijoj su strani saveznici“.U britanskoj vladi je nesumnjivo postojala podrška Titovom pokretu. Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade u Forin ofisu, uručio je demarš zbog direktnog stavljanja saveznika na jednu stranu u građanskom ratu. Britanski obaveštajac Majkl Liz bio je član vojne misije u Jablaničkom okrugu 1944. i gorko je zaključio da se Staljin sigurno grohotom smejao dok su saveznički bombarderi ubijali Srbe za račun njegovog pulena Tita.Kad je Ficroj Maklejn, šef engleske misije u Titovom štabu, skrenuo pažnju Čerčilu da su svi funkcioneri Titovog pokreta „otvoreni i zadrti komunisti“ i da će oni u Jugoslaviji uspostaviti sovjetski sistem, Čerčil nije izdržao:
– Da li nameravate da živite u Jugoslaviji posle rata?
– Ne, gospodine.
– Ni ja. A pošto je takav slučaj – dodao je britanski premijer – ukoliko se manje Vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje!…Ne zaboravimo da Tito nije dopuštao da se ruši/bombarduje Zagreb…TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! …
VIDEO:Huda jama u Sloveniji , najveća do sada otkrivena masovna grobnica žrtava komunista:https://www.youtube.com/watch?v=M0-TZORB3eo  ….VIDEO:Komunističko-partizanski zločini u 2. Svetskom ratu (priznanje Branka Mulića): https://www.youtube.com/watch?v=cmvCwa9nPgs 

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Srbiju od nacizma nisu oslobodili partizani,nego Crvena armija i četnici…

Josip-Broz-Tito-Adolf-Hitler-650x433                           TITO je doveden na ovaj prostor da u narod usadi komunizam, razruši veru u Boga i ispuni zadatke koje su mu zadali moćnici,sva upustva dobijao je od njih.Sa svoja dva  najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja.Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica.Tako je Titova politika rezultirala 90-e godine. Sve dok je trajao hladni rat, Jugoslavija je bila zaštićeno i maženo dete američke i zapadne diplomatije.Nisu Tito i Partija bili glavni uzrok heroizma i žrtve, već rodoljublje,želja za slobodom i pravdom.Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji.Početkom jula je Moskva pozvala sve napredne snage u borbu protiv nemačkog ugnjetača,Srbi se se masovno odazvali i bili najbrojniji u partizanima:Srbi 78,12%, muslimаni 15,99%, Hrvаti 4,63%. i ostаlih 1,27%.Posle je Tito okrenuo leđa Staljinu ,prevario ga i uhvatio se SAD i Britanije. Beogradski novinar Pero Simić , poznat kao biograf Josipa Broza Tita, i to najbolji, jer je u domaćim i ruskim arhivima uspeo da sakupi sve bitne podatke o ovom diktatoru, sakupio je i sve Titove depeše poslate u Moskvu i precizno je sabrao : vođa komunista u njima je znatno češće osuđivao Dražu, nego Hitlera i Pavelića zajedno! Partizani ni 1941. godine ni kasnije nisu napadali Nemce, već četnike, dok su se protiv Nemaca borili u samoodbrani.Ne postoji uopšte ofanzivna operacija komunista u Jugoslaviji do dolaska Crvene armije. U jesen 1944. počeo je brutalni krvavi marš Titovih  jedinica na Srbiju,predvođeni srpkim bitangama, nedovršenim studentima, kalfama i šegrtima poput Krcuna i Rankovića, ali i ustašama koje su nedavno promenile uniformu kao što je bio Mate Mesić. Nakon što je u jesen 1944. Crvena armija osvojila Srbiju, Tito dolazi na gotovo, tretira je kao okupiranu neprijateljsku zemlju i pristupa sistematskoj fizičkoj likvidaciji srpske elite (streljanja).Tako je jedna okupacija zamenjena drugom, s tim što je ova odnela neuporedivo više srpskih života.Pobijen je ili iz zemlje isteran veći deo stvarne srpske elite, od čega se država Srbija ni do danas nije oporavila.U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).Prvih šest mesevi njegovog „oslobođenja“ odnosi više srpskih života nego tri prethodne godine nemačke okupacije. Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Ali, nije samo u Beogradu bilo streljanja, nema grada gde ih nije bilo.Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Dok u Srbiji krv teče u potocima, u Zagrebu je relativno vrlo malo likvidacija,pa Ranković traži smenu šefa tamošnje OZNE-e! Da li je Valter štitio ustaše iz senke?! Ustaškog poglavnika Antu Pavelića nije se trudio ni da zadrži u zemlji ni da mu sudi, pa nam ostaje da i danas nagađamo na šta se sve obavezao prilikom svoje ratne posete papi Piju XII avgusta 1944, a pre nego što su ga ustoličili u Beogradu. Na Kosovu i Metohiji komunisti su doselili iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok su zabranili povratak preko 200 000 Srba.Hrvatskoj državi Tito je prisajedinio srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Pre rata nisu postojale BiH, Crna Gora, Makedonija, već je bilo devet banovina, od kojih šest sa srpskom većinom i srpskom upravom. Granicu na Drini uvela je NDH 1941, a ostavili su je komunisti 1945. godine.Samo su u Srbiji stvorene dve autonomije, pokrajina Vojvodina i oblast Kosmet, a u poslednjem trenutku odustalo se od treće – Sandžaka. Broz je sistematski  smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Samozvani maršal nije nikada pomišljao da udari na NDH i osvoji Zagreb (a oslobađanju Jasenovca da i ne govorimo) – bitno je ući u Beograd, i slomiti Dražinu vojsku,Srbiju! INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U KOJOJ SE NALAZILA I BiH.Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.U ugovoru  potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.Idemo dalje! Krajem marta 1942. godine,Tito je poslao svoja dva zvanična pregovaračka predstavnika, Ivo Lolu Ribara i Petra Velebita, na pregovore o sklapanju sporazuma sa vlastima NDH o ustupanju određene teritorije u okviru NDH partizanima u slučaju da ovi budu proterani iz Crne Gore zbog narodnog revolta(„Titova pasja groblja“), a koja je bila pod italijanskim protektoratom.U Rogatici – 5. aprila  1942. godine,Tito,Petar Velebit i član engleske vojne misije pri Brozovom štabu – major Aterton,sastaju sa zvaničnim predstavnicima NDH,gde je napravljen ustaško-partizanski sporazum o konkretnim uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu preći preko NDH teritorije do njima dodeljene oblasti koju su kasnije komunisti proglasili za „oslobođenu“ – „Bihaćka Republika“.Partizanima/Brozu/ je ustupljena teritorija u okviru NDH koja je obuhvatala oblast između gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar joj je bio u gradu Bihaću.Ima još! Đilas i Velebit u martu 1943. godine u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine).Dogovor je poštovan, bez obzira na to što ga je Ribentrop osudio i odbio, ali je „fer plej“ održan. Srbiju je u Drugom svetskom ratu oslobodila Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji. Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja. Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebehttp://sz2604.blogspot.nl/2015/05/sovjeti-oslobadjaju-beograd.html Iza martovskih demonstracija 1941. nisu bili komunisti! Snimak „Stupanje kralja Petra na presto“, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih „Filmskih novosti“, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole „Bolje rat nego pakt“, „Bolje grob nego rob“, kao ni srp i čekić – nisu bili osnovni simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali…  Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Tek posle napada na Sovjetski Savez, Nemci proglašavaju komuniste neprijateljima. Za ono što su komunisti optuživali Dražu, činili su oni, uključujući saradnju s okupatorom (što uključuje NDH).Veza između Tita i  ustaša najbolje se vidi u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro. Hrvati i muslimani su ubili na stotine hiljade Srba, tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu. Draža je, u suštini, jedna tragična ličnost: gerilac, bez direktne komande nad mnogim svojim komandantima, slomljen nemačkim odnosom 100 za 1 u Srbiji, nije obećao Nemcima da će ratovati protiv saveznika,kao Titovi izaslanici: Velebit, Đilas i Koča Popović,koji su, u slučaju da se angloamerički saveznici iskrcaju na Jadranu, nudili saradnju Nemcima.Mihajlović se sretao, uspostavljao je kontakt sa Nemcima, postojao je kontakt i partizana sa Nemcima, ali saradnja kao krivično delo nije postojala. U vojsci Draže Mihailovića bilo je oko 5000 muslimana, koji su uvek radije prilazili Čiči nego Titu, jer je komunizam za njih uvek bio bezbožništvo.Malo ljudi u Srbiji zna da se u Četničkom pokretu u toku Drugog svetskog rata protiv fašizma, a zajedno s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, borio veliki broj muslimana, a neki od njih su bili i slavni predstavnici Ravne gore.Nisu svi četnici bili pod Dražinom komandom.Na primer, Pećančevi, s tim što su mnogi od njih napustili Pećanca i prišli Draži. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić leta 1942, kada se slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu Bosnu. A da li je Radićev sastanak sa Štalom saradnja i izdaja? Ne. On je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i rekao im to. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane, a ne ustaše. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu. Iz dokumenata se vidi da Radić i njegovi ljudi sve vreme i Nemce i ustaše smatraju neprijateljima, s kojima će se obračunati kad dođe njihov red, tj. da prosto sprovode jednu ratnu taktiku.Prema tome, čim postoje dva i više neprijatelja, imamo razne kombinacije, tj. različite taktike.Ovakve taktike smo vidjali i u poslednjem ratu.Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.Nedić, Ljotić i njihovi ljudi izručili  su Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića“.Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije!Ukratko, četnici su ubili oko 2.000 hrvatskih i oko 8.000 muslimanskih civila, kao i oko 3.000 civila na teritoriji današnje Srbije, od kojih dve trećine po osnovu komunizma, a trećinu po osnovu saradnje sa okupatorom i zbog raznih kriminalnih dela (najčešće crne berze). Što se tiče teritorije današnje Srbije, većina likvidacija ne može se smatrati ratnim zločinom, jer je počinjena prema zakonima Kraljevine (Uredba o vojnim sudovima od 8. marta 1940. i Zakon o zaštiti države iz 1921).O komunističkim zločinima nad Srbima i Srbijom niko nije odgovarao,još i danas uživaju u otetim kućama,stanovima domaćina Srbije.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika i srušeno 180 srpskih pravoslavnih hramova!Po zlu najčuveniji zločin komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike) u Crnoj Gori. U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali:„Ovo je pasje groblje“.U najmanje 35 gradova i opština locirane su tajne grobnice u kojima su partizani ubijali Srbe.Na mnogim tajnim grobnicama građeni su stadioni, škole, zatvori, kako bi se zločini zamaskirali.Državna komisija osnovana za istraživanje zločina komunista do sada je popisala 37.000 ubijenih Srba i 50.000 Nemaca i Mađara. Naravno, broj ubijenih Srba je znatno veći.MASOVNA STRELJANJA VOJNIKA PORAŽENIH VOJSKI SU IPAK ZLOČIN! PODUNAVSKI FOKSDOJČERI su kolektivno veoma stradali; Poimence je otkriveno 26.000 žena i 6.000 dece (od 51.000 stradalih Nemaca) koji su likvidirani posle rata, imovina im se kolektivno konfiskuje (par izuzetaka samo)… Komisija Vlade Srbije je evidentirala više od 200 masovnih grobnica širom Srbije.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! …..https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html.     00017-partizani-i-nemciFOTO:Partizani ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom,… na drugoj fotografiji, partizan sa Hitler Jugend.…Zajedničke fotografije komunista i Nemaca mogle su nastati u Sloveniji leta 1944. godine, kada su oni potpisali sporazum o prestanku neprijateljstava. Takođe, mogle su nastati i tokom nekog od mnogobrojih kontakata između partizana i ustaša.Podsetimo se da je 1943. godine postignut sporazum Nemaca i partizana o zajedničkoj borbi protiv četnika i Engleza u slučaju njihovog iskrcavanja na Jadran, koje se očekivalo svakog časa….   http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439                     8694185                               Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3                    Saradnja ustaša i partizana….Iz arhive OZNE vidi se da je 1935. Broz potpisao sporazum sa ustaškim poglavnicima, a zatim u vreme NDH 1941. i aneks tog sporazuma.Titoizam je sakrio odgovornost za genocid nad srpskim narodom pod lažnom simetrijom ustaša i četnika…7k8-borci1                       04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/…Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailoviću su najveća odlikovanja dali predsednici Francuske i SAD-a De Gol i Hari Truman,a o rodoljublju i zaslugama komandanta JVO govorila su još dva američka predsednika Dvajt Ajzenhauer, koji je prethodno bio komandant savezničkih snaga i Ronald Regan.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO JE ZA SRBE BIO BALKANSKI HITLER! … http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/istorijska-prevara-spisak-gradova-koje-su-oslobodili-cetnici-a-ne-partizani .                                                                                                Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…

Објављено под Uncategorized | 2 коментара

Draža Mihailović,tragični heroj…

                             GENERAL Dragoljub Mihailović bio je jedinstvena ličnost u istoriji bivše Jugoslavije i Balkana, možda i cele Evrope.Bio je prvi vođa pokreta otpora u Evropi, čiju su glavu nemački nacisti ucenili već 1941, ali i prvi i jedini antifašista koji je osuđen za kolaboraciju sa fašistima.Nemci su 1943. godine za njegovu glavu nudili 100.000 rajhsmaraka u zlatu, a njegovi glavni saveznici, Englezi, su ga te iste godine pustiti niz vodu.Sve vreme Drugog svetskog rata čuvao je i obraz i tron poslednjeg jugoslovenskog kralja, a u finišu tog rata kralj ga je izdao, pozivajući sve pristalice generala Dragoljuba Mihailovića da pređu na stranu njegovog nepomirljivog ratnog protivnika, vođe jugoslovenskih komunista Josipa Broza Tita.Na početku rata Draža je Titu poštedeo život, a Titov režim ga je na kraju rata osudio na smrt.Ubijen je zbog saradnje sa nacistima, a SAD su tog istog čoveka dve godine posle njegovog streljanja odlikovale za borbu protiv Adolfa Hitlera. Draža Mihailović nije osuđen kao ratni zločinac, izdajnik srpskog naroda, već kao izdajnik NOB i zbog navodne saradnje s Nemcima!Saradnja s Nemačkom onako kako je predstavljena u istoriji ne postoji. Draža se u novembru 1941. godine sastao sa Nemcima.Taj sastanak je održan 11. novembra 1941. godine u selu Divcima, na putu za Valjevo. Pre toga su se desili Kragujevac i Kraljevo, krvava nemačka odmazda.Bio je to razgovor gluvih telefona.Potpukovnik Rudolf Kogard, opunomoćenik nemačke komande, sa još dva tri oficira je zahtevao bezuslovnu Dražinu predaju i polaganje oružja, što je vođa Ravnogorskog pokreta odbio. Pošto se dve strane nisu približile, sastanak je propao. Draža Mihailović se više nikad u toku rata nije sastao ni sa jednim nemačkim komandantom. Ravnogorski pokret je nesporno bio antifašistički, i prvi koji se, još u maju 1941, organizovano suprotstavio nacistima u porobljenoj Evropi, dok su komunisti još bili “u ljubavi s Nemcima”.Ratni cilj komunista nije bio oslobađanje zemlje, već osvajanje vlasti,oni su neprijatelja videli u čuvarima te vlasti – kralju, vladi i legalnoj vojsci – a ne u okupatorskim trupama.Pregled ratnih događaja pokazuje da su se partizani borili protiv okupatora samo kad su morali, u onim situacijama kad ne bi stigli na vreme da se sklone, dok bi oštricu svoje borbe uvek usmeravali ka neprijatelju broj jedan, čijim bi uništenjem ostvarili svoj ratni cilj – dakle prema četnicima! Draža je do kraja života imao je samo jedan cilj: da okupi srpstvo i stvori uslove za stvaranje demokratske srpske države. O sukobima s partizanskim jedinicama, sam kaže: „Ja sam to radio da bi očuvao svoj pokret, a kažnjavao sam partizane, jer je svaka njihova sabotaža nosila hiljade i hiljade žrtava – čitava sela su spaljivana“.Draža je, u suštini, jedna tragična ličnost: gerilac, bez direktne komande nad mnogim svojim komandantima, slomljen nemačkim odnosom 100 za 1 u Srbiji, nije pregovarao — u martu 1943. godine — sa Nemcima, nije im obećao da će ratovati protiv saveznika,kao Titovi izaslanici: Velebit, Đilas i Koča Popović.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod! Ovu zemlju u Drugom svetskom ratu oslobodila je Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA  Peku Dapčeviću , koji je gotovo sam oslobađao Beograd , a veoma malo o general – majoru Crvene Armije , komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa , Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je , zapravo , i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa .Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda . Ali , samo učestvovao . Tito je u Beograd ušao tek nekoliko dana posle njegovog oslobođenja.Samozvani maršal nije nikada pomišljao da udari na NDH i osvoji Zagreb (a oslobađanju Jasenovca da i ne govorimo) – bitno je ući u Beograd, i slomiti Dražinu vojsku. Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Podsetimo se da je Ti­to u bici na Su­tje­sci prak­tič­no žr­tvo­vao po­la svo­je voj­ske u bor­bi sa Nem­ci­ma,samo da bi do­če­kao en­gle­sku voj­nu mi­si­ju.Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Navedite mi makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Loznica je prvi grad oslobođen u okupiranoj Evropi. Dogodilo se to 31. avgusta 1941. godine, a oslobodioci su bili četnici pod komandom potpukovnika Veselina Misite! Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebe…Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji.Srbi su činili većinski deo partizanskog pokreta!Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja.... http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/povodom-teksta-gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatora.html?alphabet=l 010-Untitled-18Direktive Komunističke partije i želje vlade bile su da se Mihailović mora ubiti! Prvi i poslednji koji se pitao za sudbinu bio je Josip Broz. Partija je to samo sprovela preko državnih organa.U pismu Miloša Minića, koji je bio tužilac Mihailoviću, ali i šef Ozne za Beograd, upućeno vrhu Komunističke partije Jugoslavije 1945.godine,navodi se između ostalog: “naša partija rukovodi javnim tužilaštvom, tako i Oznom i svim drugim državnim institucijama”.Među dokazima je i zapisnik sa sednice Politbiroa CK KPJ, na kojoj je bila jedna od tačaka dnevnog reda suđenje Mihailoviću. Vidi se da je bio prisutan tadašnji politički i vojni vrh, koji je odlučivao o tom suđenju.Kompletan snimak suđenja generalu  Mihailoviću nalazi se u Moskvi,rađen lično za Staljina, nedavno je dostupan svima.U filmu se prvi put vide i šokantni dokumenti.Pre svih, izveštaj Roberta Mekdauela o pregovorima o predaji kompletne nemačke armije na Balkanu 1944. godine.To je šokantan papir koji pokazuje da se rat mogao završiti devet meseci ranije, 800.000 vojnika se trebalo da predaju, kako je Mekdauel tražio, „savezničkom komandantu na ovom terenu Draži Mihailoviću“.Ovaj dokument je važan i za eventualnu rehabilitaciju Mihailovića, jer je na suđenju kao ključni argument njegove saradnje s Nemcima navođen navodni sastanak sa Rudolfom Štrekerom u Pranjanima.„General Mihailović nije nikako želeo ma kakav dodir s Nemcima, ali je na moje navaljivanje pristao da Štreker dođe“, navodi Mekdauel, koji je o nemačkoj ponudi da se predaju Amerikancima, pre nego što Rusi uđu iz Bugarske i Rumunije, obavestio centralu u Kazerti, Kairu i Vašingtonu.Koliko je sve bilo blizu, svedoči podatak da je komanda iz Kazerte ponudila 600 padobranaca kako bi pomogli Mihailovića da preuzme nemački ratni materijal. Dakle rat je mogao da se završi devet meseci ranije, baš kao 1918, kada je probijen Solunski front, a Jugoslaviju bi preuzela Amerika i pobednička vojska generala Mihailovića. Sve je to sprečio Čerčil, koji je zahtevao da se prekinu pregovori i da se Mekdauel izvede pred vojni sud zbog prekoračenja ovlašćenja. Zahtevao je da se pregovori nastave zajedno s Rusima i Englezima, što su Nemci odbili i nastavili da se biju narednih devet meseci.Iz završne reči branioca Dragića Joksimovića, 15. jula 1946:„Svih sedam dokumenata koje sam ovde citirao objavio je „Službeni list“ ove zemlje od 9. marta 1945. i predstavljaju nepobitne i nesumjnive dokaze da je jugoslovenska Kraljevska vlada u Londonu sve do 7. marta 1945. godine bila jedina legalna i od saveznika jedina priznata vlada Jugoslavije. Od 17. aprila 1941. godine do 5. avgusta 1944. godine Dragoljub Mihailović bio je njen ovlašćeni ministar i organ u Srbiji. Sve što je optuženi Mihailović radio i uradio za vreme okupacije, radio je po naredbama i uputstvima ove vlade, a sve što je radila i uradila ta vlada, mogla je raditi i uraditi sa znanjem i odobrenjem naših zapadnih saveznika. Jugoslovenska vojska u otadžbini, kojom je Mihailović do kraja rata komandovao, bila je legalna vojska ove vlade, a sa pravne tačke gledišta partizanska organizacija imala se smatrati kao – ilegalna organizacija….„Generale, neće vas pustiti. Sada će ubiti i mene i vas. Šta god da uradite, ubiće vas. Možete samo časno da umrete, da odbranite svoju vojničku zakletvu i reč“, rekao je Joksimović negde na pola suđenja, koje je trajalo od 10. juna do 15. jula.Izveštaji britanskih obaveštajaca, koji su dostavljeni Srbiji, govore da je Mihailović nakon zarobljavanja 13. maja 1946. sproveden u zgradu Ozne gde je svirepo mučen čak 72 sata.Posle pogubljenja Mihailovića, na suđenjima u Beogradu pojavili su se i neki od vodećih nemačkih predstavnika. U decembru 1946, pred sudom se našao Franc Nojbaher, bivši generalni opunomoćenik za Balkan kaže:„Kao šef nemačke privrede u okupiranoj Srbiji odlučno i odgovorno izjavljujem da mi partizane i komuniste nismo ni osećali. Ako su naša skladišta bila stalno napadana, to je bila krivica Mihailovićevih ljudi, a ne partizana“.Dragoljub Mihailović je jedno vreme odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.Srbima nije mogao glasno da kaže: ‘Nemojte da se mnogo brinete! Od glupih Nemaca ja hoću samo da uzmem oružje, kako bih uz pomoć njihovog oružja mogao da ih isteram iz zemlje!“.…Šef Gestapoa za Srbiju, pukovnik Vilijam Fuks, rekao je na suđenju u Beogradu „da je Gestapo Mihailovića uvek smatrao za neprijatelja broj jedan“.Krajem maja 1942. godine magazin „Tajm“ na naslovnoj strani objavio je portret-crtež Draže Mihailovića i veliki tekst o njemu i njegovim četnicima pod naslovom „Orao Jugoslavije“. Tu je Draža predstavljen kao vođa antifašističkog pokreta koji je najzaslužniji što Hitler značajan deo svojih snaga mora da drži na Balkanu, umesto na Istočnom frontu…. U jugoslovenskim zemljama je od 1941. do 1945. trajao mračan, bespoštedan, krvav i brutalan građanski rat. Tokom godina na teritoriji NDH ubijeno je više od pola miliona pripadnika srpskog naroda: Jasenovac, Jadovno, dječiji logori koji su odnijeli oko 70.000 života maloljetnih, Kozara, Podrinje… Pojedine četničke jedinice su u navodnoj osveti i same činile zločine.Bilo je i odmetnutih četničkih komandanata, Pavle Đurišić nije uopšte slušao naredbe Draže Mihailovića.U NDH,četnici nisu bili pod nepsorednom komandom Dragoljuba Mihailovića. Poznаto je dа su komunisti prvi počeli dа rаzoružаvаju i ubijаju srpske četnike u Srbiji u jesen 1941. godine, а zа odmаzdu četnici su ubijаli komuniste.Novinar i publicista Miloslav Samardžić, koji se smatra jednim od najboljih poznavalaca istorije Ravnogorskog pokreta i odnosa koji su četnici Draže Mihailovića imali sa Titovim partizanima,kaže,da od jula 1941. počinju komunistički zločini, a njihove oružane formacije do kraja te godine samo na teritoriji tzv. Nedićeve Srbije ubijaju preko hiljadu civila, i to pretežno na svirep način, noževima, čekićima i maljevima“.O komunističkim zločinima nad Srbima i Srbijom niko nije odgovarao,još i danas uživaju u otetim kućama,stanovima domaćina Srbije.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika!Po zlu najčuveniji zločin komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike) u Crnoj Gori. U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali:„Ovo je pasje groblje“. Bila su to vremena besmislenih ubistava, hapšenja i progona, pljačkanje i iskorišćavanje svih slojeva naroda.Istoričar dr Srđan Cvetković kaže da je bilo slučajeva da se greškom strelja lice sa istim imenom i prezimenom, a onda se u izveštaju kaže „nema veze, i on je bio neprijatelj današnjice“. Iz izvještаjа šefа komunističke policije Aleksаndrа Rаnkovićа koji je u jаvnom izvještаju rekаo dа je od 1945. do 1950. godine kroz komunističke zаtvore prošlo oko 3,5 milionа grаđаnа, od kojih je polovinа bilа nevinа, а trećinа mаloljetnа.Ozna je u Srbiji ubila 55.000 ljudi, čija su imena i prezimena do danas otkrivena. Taj broj nije konačan jer su naređenja i arhive Ozne uništavane. Procene broja žrtava u komunističkim „divljim čišćenjima“ kreću se i do 100.000 ubijenih… „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“ – Slobodan Penezić Krcun, prva izjava u oslobođenom Beogradu….http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:480670-I-ustase-i-balisti-ubijali-po-Srbiji                     027-img008-Planinica,-11-09-1944Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Tek posle napada na Sovjetski Savez, Nemci proglašavaju komuniste neprijateljima.Kada je prvih dana aprila 1941. raspisana dodatna mobilizacija Jugoslovenske vojske, KPJ je izdala sledeći proglas:“Narodi Jugoslavije su ugroženi od strane besnih britanskih huškača i velokosrpskih nacionalističkih ekstremista. Svojim provokativnim držanjem oni našu državu guraju u rat. Ne dozvolimo ovim neodgovornim imperijalističkim elementima, naročito srbijanskim, da svoje planove sprovode u delo”.U Kragujevcu komunisti su organizovali proslavu 1. maja 1941, u znak podrške Nemcima i njihovoj vojnoj industriji.U Čačku je odigrana i prijateljska fudbalska utakmica između komunista i Nemaca.Radnički klub “Borac” pobedio je sa 3:1….Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.Od aprila 1941. Komunistička partija Hrvatske pregovarala je sa Pavelićevim režimom o svom legalizovanju u okviru “Nezavisne Države Hrvatske“. Kako je Kominterna već legalizovala Komunističku partiju Slovačke u okviru Hitlerovog “Novog poretka”, očekivala se dozvola i za legalizaciju Komunističke partije Hrvatske, ali situacija se menja sa Nemačkim napadom na Sovjetski Savez, 22. juna.U međuvremenu, ugovor o stvaranju Komunističke partije “Nezavisne Države Hrvatske“ potpisali su Pavelićevi ministri Lorković i Budak sa jedne i lideri Komunističke partije Hrvatske Bakarić i Hebrang sa druge strane, 17. aprila 1941.Potom je Pavelić potpisao i “dogovor“ o saradnji sa komunistima, što vidimo iz dnevnika njegovog zamenika Slavka Kvaternika, za 22. april 1941:“Mile (Budak – prim. aut,) bio ponovo kod mene. Tražio da se ubrza dogovor o suradnji sa komunistima. Poglavnik potpisao dogovor. O tome odmah javljeno Lorkoviću. On je dobio zadatak za suradnju.“ …..              946585_545201088854590_1073180301_n                       Sovjeti su oslobodili Beograd,a ne partizani koji su im bili samo vodići…uverite se sami….http://sz2604.blogspot.nl/2015/05/sovjeti-oslobadjaju-beograd.html 393120_545200978854601_736411492_n                     Ovde ne vidim nigde partizane oslobodioce…aOGci

 

Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3  FOTO:Partizanski zapovednik Unske operativne grupe, Husein Miljković, u rukovanju s ustašom, Cazinska Krajina…..Druga fotografija:Partizani i ustaše, u Istočnoj Bosni 1942.godine…7k8-borci1 FOTO:ustaše i partizani,Velika Kladuša 1944.godine….Generacije u Jugoslaviji odrasle su na učenju da je “herojski čin” naroda 27. marta 1941. godine urađen pod vođstvom KPJ i Josipom Brozom Titom na čelu,ali ova tvrdnja nije istinita,jer Tito u to vreme uopšte nije bio u Jugoslaviji! Iza tih demonstracija nikada nije stajala komunistička partija,kao ni parole„Bolje rat nego pakt“ , „Bolje grob nego rob“. Demonstarnti kliču kralju Petru II, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju čitavom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unapred svesni događaja koji će uslediti.To se jasno vidi i na ovom videosnimku: https://www.youtube.com/watch?v=efx-ki3WmpQ7k8-borci1 00017-partizani-i-nemci FOTO:Partizani ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom…i na drugoj fotografiji, partizan sa Hitler Jugend…Kao što vidimo, sve ono za što su komunisti optuživali Dražu, činili su oni, uključujući saradnju s okupatorom (što uključuje NDH)….Ne postoji nijedna fotografija Dražinih četnika s Nemcima ili Italijanima.Zajedničke fotografije četnika i Nemaca su od četnika vojvode Koste Pećanca. Za njih su još korišćeni termini „legalni četnici“ (legalni u odnosu na okupatora) i „vladini četnici“ (reč je o vladi Milana Nedića). Drugim rečima, ovi četnici bili su deo Nedićevih struktura, a ne Dražine Jugoslovenske vojske. Ali, Draža je iskoristio postojanje „legalnih četnika“ da u njihove redove ubacuje svoje ljude radi nabavke municije, obaveštajne službe itd. Nemci su uočili ovaj manevar, pa su do proleća 1943. ukinuli sve jedinice „vladinih četnika“.Jedan od najznačajnijih Mihailovićevih ilegalaca bio je major Milan Kalabić, otac Nikole Kalabića. Milan Kalabić bio je sreski načelnik u Nedićevom kvislinškom aparatu,a tajno je četnicima slao obaveštajne podatke,oružje i municiju. Gestapo ga je otkrio i streljao. U Crnoj Gori bilo je separatističkih i jugoslovenskih četnika koji nisu slušali Mihailovića.U BiH je bilo lokalnih četnika, koji su bili nezavisni od Mihailovića. Podsetimo se da su krajem 1941. i početkom 1942. godine, Nedić, Ljotić i njihovi ljudi izručili  Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića“.Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije!Znatno brojnije su fotografije četnika sa Italijanima. Već krajem leta 1941. godine u zapadnim krajevima Italijani su sami počeli da osnivaju četničke jedinice. Dok su ih interno nazivali četnicima, zvaničan naziv ovih formacija glasio je Antikomunistička dobrovoljačka milicija. General Đovani Espozito, koji je komandovao jednom italijanskom divizijom u Dalmaciji, u knjizi „Trst i njegova odiseja“ posle rata je pisao da su četničke formacije zapravo osnivane radi zaštite srpskih civila od Hrvata/ustaša, a ne od komunista, što u njihovom nazivu nije smelo biti pomenuto zbog Nemaca.Četnici i Italijani nisu sarađivali po ideološkim osnovama. Četnici su pravili dogovore sa Italijanima DA BI SRPSKI NAROD PREŽIVEO USTAŠKI REŽIM.Zašto Nemci za Dražom raspisuju dve poternice, pokreću brojne akcije, svakodnevno streljaju njegove pristalice, ako je on njihov saradnik? Dragoljuba Mihailovića danas kleveću da je bio zločinac i fašista oni koji žele da fašizuju srpski narod, opravdaju genocid nad Srbima iz 1941—1945, komunistički teror koji je višestruko prevazišao sve četničke zločine iz građanskog rata!….                                    8694185                                04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941 FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina/….ĐENERAL DRAGOLJUB DRAŽA MIHAILOVIĆ:“Ništa nisam želeo za sebe.Verovao sam da sam na ispravnom putu i pozivao sam svakog stranog dopisnika, pa čak i jednu misiju Crvene armije, da dođu u moj Glavni štab. Ali, sudbina je prema meni bila nemilosrdna i bacila me je u haos. Hteo sam mnogo i mnogo sam započeo, ali svetski vihor je odneo i moje delo i mene. Bio sam slamka među vihorima…“….Diktator  i zločinac TITO je važio za tipičnog hedonistu i umetnika življenja. Faraoni, carevi, kraljevi, nisu živeli u takvoj raskoši, bljesku i spektaklima. Pustolov, avanturist, svetski putnik, raskošnim brodom „Galeb“, uz neviđenu dvorsku svitu i kamarilu, proputovao je okeane i mora, kontinente i najveće svetske metropole, tobože sve u nekakvoj misiji mira. Arčio je neštedimice narodna dobra i znoj trudbenika. Neviđen kicoš, nabacivao je najskuplje „perje“, uživajući u skupocenim stvarima, nakitu i zlatnom prstenju. Vozio se u luksuznim automobilima i plivao jahtama. Uzurpirao ostrva na Jadranu, Brione i Vangu, kao da mu je to dedovina. Od tih ostrva napravio je raj na zemlji, a koristio je blizu trideset rezidencija širom njegove Jugoslavije, koje su mu služile za odmor i rekreaciju.Važio je za najskupljeg vladara ove planete. Jedan Mao, Staljin, Ruzvelt, De Gol, Gandi, Nehru, Adenauer i drugi svetski državnici bili su za Broza više nego askete i puki siromasi.Sve je ovde, u ovoj zemlji, ponešto i u svetu, bilo njegovo! Njegove ulice, njegovi spomenici, njegovi trgovi, njegovo bratstvo-jedinstvo u zenici našeg oka, njegovi partijski drugovi, njegovi generali, njegovi komesari, njegovi sledbenici, njegovi mornari, njegovi pioniri, njegovi istoričari, njegove vile, njegove operske pevačice, njegovi pevači u narodnoj nošnji, njegovi glumci, njegovi pesnici, njegovi gradovi!Koristio je ekonomski rast izazvan zaduživanjem, da bi kupio mir,aonda je došla naplata.Ostalo nam je teško političko nasleđe jednog autoritarnog režima, čije se posledice i danas i te kako osećaju. …

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар

Njegovo veličanstvo – Vladimir Putin

11129370_838640286222519_9079722893829413986_oDanas se “Četvrti Rajh” organizuje na istim principima korporativne države kakva je bila nacistička Nemačka, s tom razlikom što je novi korporativni projekt prefinjeniji, ne nose se više crne uniforme i kukasti krstovi. Danas je pristup okrenut prvo ekonomskom potčinjavanju sveta, a oružana sila koristi se samo protiv neposlušnih država i naroda. Krajnji cilj je isti: porobljavanje zemalja, ako može i čitavih kontinenata i pljačka njihovih resursa.…Svaki vek ima svog državnika, a ovaj naš – vek koji se jos zahuktava, bez ikakve sumnje, protiče u znaku Vladimira Vladimirovica Putina, predsednika Ruske Federacije.On je noćna mora zapadnih imperijalista koji pod maskom odbrane tzv. ljudskih prava stvaraju haos beznađe i krvoproliće u svakom kutku planete, da bi obezbedili još koju godinu neometane pljačke i na tuđoj muci izgrađenog blagostanja u svojim propalim imperijama.Od rušenja Berlinskog zida Zapad želi proširiti svoju interesnu sferu do ruskih granica. U ovih 25 godina uspeo je otrgnuti sve bivše komunističke zemlje koje nisu bile u sastavu Sovjetskog Saveza. Sada je na red došla i Ukrajina, koja je  do nedavno figurirala kao svojevrsna tampon zona između dva bloka. Putin to tretira kao dolazak nepozvanog Zapada u svoje dvorište. Reagovao je aneksijom Krima i davanjem političke i vojne podrške proruski pobunjenicima.Ukrajinska „kriza“ je počela onda kada su se izjalovili planovi zapada o aneksiji Ukrajine nazvanih „približavanje Ukrajine EU“, odnosno kada je legalni predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio da potpiše sporazum sa EU. Tada je „demokratski“ zapad uz pomoć „demokratskih“ snaga Ukrajine u liku nacističkih i ostalih kvislinških organizacija u njegovoj službi izvršio puč i srušio legitimnu vlast i preuzeo državu. Ukrajina je praktično danas okupirana od SAD državnim udarom, koje su organizovale uspostavljanja nacističke diktature pod njihovom kontrolom.Stvaranje Novorusije na teritoriji oslobođenoj od američko-nacističke okupacije, je važan zadatak u oslobađenju Ukrajine od nacističkog režima.Vojna intervencija Rusije mogla bi da promeni situaciju i zaustavi agresiju nacističke hunte. Ali to će istovremeno biti uvlačenje NATO u konflikt, što povlači njegovu internacionalizaciju,što je još jedan korakom prema raspirivanju svetskog rata,a Rusija to ne želi.Za savremenu Rusiju Putin je uradio je mnogo.Zaustavio je njen sunovrat.Od Borisa Jeljcina nasledio je Rusiju – gladnu, razorenu i opljačkanu.Od zemlje koja je bila na izdisaju, stvorio je ponovo svetsku velesilu.Danas se njegovo ime širom sveta vezuje sa ruskim usponom iz pepela i ekonomski i politički.Govoreći o odnosima sa Evropom i SAD, Putin kaže:SAD nisu potrebni saveznici, nego vazali. Rusija ne vidi sebe u takvom sistemu odnosa.Oni su uvereni da su posebni, da im je dozvoljeno da rešavaju sudbinu sveta. Da mogu samo oni da budu u pravu. Ponašaju se kako požele. Što ovde, što tamo, primenjuju silu protiv suverene države. Izgrađuju koalicije po principu ko nije sa nama, on je protiv nas.Ja sam verovatno loš hrišćanin. Kada te ošamare po jednom obrazu, treba da podmetneš drugi. Ali ja za sada nisam moralno spreman na to. Ako nas udare, treba odgovoriti, u protivnom će nas udarati i dalje.Radije bih da me obese zbog vernosti, nego da me nagrade za izdaju.Nas stalno pokušavaju da sateraju u neki ćošak. Zato što imamo nezavisnu poziciju, jer je branimo, jer nazivamo stvari onakvim kakvim jesu, i nismo licemerni.Možda naš (ruski) medved treba da sedi mirno i jede šumsko voće i med, možda će ga tada ostaviti na miru. Ali ne, oni će uvek pokušavati da ga vežu lancem i čim to urade, izvadiće mu zube i kandže.Mi za njih nikada nećemo biti dobri jer smo pravoslavci. Nećemo im biti dobri čak ni ako im damo celu našu zemlju, a sebe pretvorimo u njihove robove.Nas bi odavno uništili, zasuli bi nas raketama i bombama, kad bi tamo, na Zapadu, verovali da za to kao odgovor ne bi dobili po zubima“,rekao je Putin. Rusija je dobila jednu bitku protiv Amerike oko Sirije, ali daleko od toga da je rat završen.Glavni cilj Obamine politike u Siriji jeste da prekine rusku gasnu rutu za Evropu.Sirija je jedina prepreka na putu gasovodu iz Katara preko Saudijske Arabije, Jordana i Turske do EU.Izgradnja takvog gasovoda omogućila bi Kataru da konkuriše Rusiji u Evropi, na najvećem tržištu gasa.Američko mešanje u ukrajinska dešavanja takođe je velikim delom podstaknuto željom da se prekine ruska dominacija u dostavi energenata.Poznato je da SAD na Balkanu namerno koriste albanski faktor, kako bi u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Grčkoj izazivale konfliktne situacije, sve da bi sprečile izgradnju rusko-evropskih gasovoda i naftovoda, koji mogu umanjili zavisnost evropske zajednice od SAD.Globalna dominacija Amerike trajala je od 1991. do avgusta 2008, dakle do ruskog kontraudara na gruzijsku agresiju u Južnoj Osetiji. Taj uistinu istorijski trenutak, nezamisliv pod Jeljcinom samo deceniju ranije, bio je lakmus test na kome se svet uverio da je mučna, ali kratka epoha američke monopolarne dominacije nepovratno okončana.Putinova istorijska pojava je zaustavila nasilničku politiku pijanih kauboja iz Bele kuće, koji su smatrali da su oni izabrani da budu šerifi na planeti i da mogu da kažnjavaju svakoga kako im je volja, da mogu da otimaju od drugih naroda i država i tako dokazuju svu svoju moć.Kao što je 1941. izgledalo da će Treći Rajh vladati Evropom narednih decenija, tako danas mnogi misle da su Amerika, EU i NATO večiti svetski gospodari. Mnogima je i 1941. izgledalo nemoguće suprotstaviti se nacizmu, kao što mnogima danas izgleda nemoguće suprotstaviti se NATO paktu. Kraj Trećeg Rajha je brzo došao, a kraj Četvrtog Rajha ubrzano se približava.PAO JE HITLER PAŠĆE I NATO! Potrebno je samo izdržati i, poput 1941, spremati ustanak za oslobođenje od okupatora i domaće kvinsliške vlasti….Živela bratska Rusija i Srbija!…. Rusi i Srbi, nisu gotovo nikad bili u mogućnosti da slobodno uređuju svoje odnose, jer se uvek tu mešala i neka treća, četvrta, pa i peta sila, koja je radila protiv njih i protiv nas, i to je naš glavni problem.Krajnje je vreme da se Srbija okrene Rusiji i svojim strateškim interesima.Bez toga ćemo kao zemlja propasti u svakom smislu: ekonomskom, političkom, vojnom.Ekonomske, političke i vojne moći našeg stvarnog saveznika, Rusije, su takve da Srbiji ni od angloamerikanaca ne preti nikakva realna opasnost, a kamo li od njihovih prištinskih kriminalaca.Ko i zašto u Srbiji godinama ne želi da iskoristi status najpovlašćenije nacije u trgovinskim odnosima sa Rusijom?Jasno je kao dan da su lažne srpske demokrate punu deceniju odbijale bilo kakvu ideju da poslovno sarađuju sa Rusijom, a kad se to konačno i desilo, bio je to proizvod neizbežne nužnosti kao u slučaju Naftne industrije Srbije. Protivnici energetskog sporazuma sa Rusijom (i njihovi sponozori u Londonu) uporno istrajavaju na prevarama! Prodaju NIS-a i dalje predstavljaju kao pljačku a izgradnju gasovoda Južni tok kao nastavak onoga što oni zovu „energetski nesporazum“. Činjenice govore nešto drugo. Rusi su od najvećeg državnog gubitaša napravili respektabilno kompaniju koja puni budžet Srbije. Za nekoliko godina koliko Gazprom upravlja NIS-om ova kompanija je od gubitaša kojeg su plaćali građani Srbije postala jedna od najvećih i najuspešnijih kompanija u Jugoistočnoj Evropi koja je samo pre dve godine na ime poreza u budžet Srbije uplatila skoro milijardu evra.To je gotovo 15 odsto celokupnog budžeta Srbije za 2013. godinu.Srbija će moći dugoročno da živi, da puni budžet i, što je najvažnije, neće više biti u koloni onih zemalja koje su energetski nezbrinute i čije ekonomije zbog toga propadaju.Ne zaboravimo da su Brisel i Vašington onemogućili strateški važan projekt za Srbiju, Južni tok, koji Srbiji donosi 5 milijardi evra investicija.Ukoliko Srbija i srpske zemlje uđu u interesnu sferu Rusije, onda ćemo biti zaštićeni. Uz to, čisto ekonomski gledano – Rusija ima ogromne kapacitete i može da apsorbuje kompletnu proizvodnju naših prostora.Deo Srba je ubeđen da nam Rusija nikada nije ozbiljnije pomogla. Olako zaboravljaju da je zbog nas, nespremna za sukob, ušla u Prvi svetski rat.U Drugom svetskom ratu na hiljade ruskih vojnika položilo je svoje živote za oslobođenje Srbije od nemačkih okupatora.Rusija nam je pomagala uvek. Kad nije mogla da pomogne sebi, nije ni nama.Ruski demineri uklanjaju godinama eksplozivne naprave, koje je NATO divljački razasuo uzduž i popreko i širom srpske zemlje.SAD i zemlje EU su nam demokratski otele deo teritorije Srbije gde uz klasičan genocid i kulturocid su napravili monstruma, kvazi šiptarsku narko državu.Demokratski su planirali i podržali genocid Srba u Hrvatskoj,BiH,KiM.Putin je rekao da će učiniti sve da Srbija ima budućnost i da će pomoći da odnosi dve zemlje budu bolji, kao i to da će raditi na tome da Srbija i Rusija imaju zajedničku budućnost.

Објављено под Uncategorized | Оставите коментар