Balkanski HOLOKAUST !

                                                                              FRATAR SREĆKO PERIĆ: “Braćo Hrvati, koljite sve Srbe, a najprije moju sestru koja je udata za Srbina a onda dođite da vas ispovedim”…..Teren za stvaranje Nezavisne Države Hrvatske, u kojoj su Srbi najviše stradali, pripreman je dva veka. Još je 1701. godine Rihter Vitezović, jedan diletanat, napisao knjigu u kojoj kaže da „Srbi treba da se pribroje Hrvatima, a Srbija da se pribroji Hrvatskoj“. Ali, on nije ostao usamljen, na njega su se naslanjali ozbiljniji ljudi, pogotovo u 19. veku. Nikako se ne može zaboraviti ni Ljudevit Gaj koji je sa ilirskih pozicija zastupao tu ideju. Tu je i Ante Starčević, koji ima stravičnu rečenicu: „Narod Hrvatske neće trpjeti da ta sužanjska pasmina skrnavi svetu zemlju hrvatsku“. Dolaze Ante Kvaternik, Stjepan Radić… S jedne strane, dakle, imamo te pisce u koje su hrvatski građani imali veliko poverenje. S druge strane, tu je Katolička crkva, koja je propagirala ideju da pravoslavlje zapravo i nije vera i da pravoslavce treba pokatoličiti. S treće strane, stizala je iz Italije ilegalna propaganda Ante Pavelića, koja nije bila široka, ali je imala uticaj. Kada se sve to uzme u obzir, vidi se da je lako bilo u glavu prosečnog Hrvata usaditi ustaške ideje i mržnju prema Srbima. Tako je Ante Pavelić došao na potpuno pripremljen teren, a i on sam je rekao da je broj ustaša prevazišao sva očekivanja.Ustaše su za samo četiri godine rata pobile oko milion pravoslavnih Srba, izvršivši nad srpskim narodom organizovani i najsvirepiji genocid,HOLIKAUST!….

Poznat kao ‘Aušvic Balkana’, Jasenovac je bio najveći koncentracioni logor na području NDH,gde je ubijeno nekoliko stotina hiljada Srba u “orgiji neopisivog divljaštva”. Svoje žrtve su životinjski mučili – teško i dugo, bez hrane i vode, vadeći im oči i odsecajući delove tela, pa ih usmrćivali prebijanjem, klanjem, udaranjem maljem u lobanju, bacanjem živih u grotlo peći, kuvanjem sapuna od žrtava, zatrpavanjem živih u nasipe i grobove, vađenjem nerođene dece iz utrobe majki i na druge svirepe načine.Jednom su se opkladili Žile Frković i Pero Brzica,ko će zaklati najviše logoraša.U krvavom takmičenju pobedio je Pero Brzić,koji je za nekoliko sati zaklao 1.350 ljudi!…Ljubo Miloš, komandant logora u Jasenovcu, govorio je o “par stotina ubijenih hiljada ljudi”, a njegov kolega fra Miroslav Majstorović Filipović, zvani Sotona, pominjao je “oko pola milijuna Srba”. Ernest Fik je idejnom tvorcu Holokausta, generalu Hajnrihu Himleru, 16. marta 1944. pisao je, da su ustaše pobile “600.000 – 700.000 Srba”. ..Pokolje Srba u NDH organizovalo je preko 130 katoličkih sveštenika, a njih 27 lično su se „dokazali“ u klanju! Trojica komandanata Jasenovca bili su katolički sveštenici…

Najpoznatiji logori i stratišta u NDH bili su još logori Jadovno, Đakovo, Danica, Rab, Pag i Jastrebarsko.Ne treba zaboraviti ni ustaške zločine u banjalučkim mjesnim zajednicama Drakulić, Šargovac, Motike i u rudniku Rakovac,ustaše su, pod komandom Ante Pavelića, uz pomoć banjalučkih ustaša, pobile najmanje 2.300 nevinih Srba bez ijednog ispaljenog metka,… sjekirama, noževima krampovima i „srbomlatom“. Među žrtvama je bilo i 551 dete!!!! Jedan od najmostruoznijih događaja, čak i kada su u pitanju ustaše, desio se u školi u Šargovcu. Ustaše predvođene fra Filipovićem ušle su u učionicu,a Filipović je od učiteljice tražio da mu izvede srpsko dete. Pošto su mu izveli devojčicu Radojku Glamočanin, Filipivić je dete zaklao pred razredom, tražeći od ustaša da slede njegov primer.Tog dana u školskom dvorištu zaklano je 53 dece, pred očima njihovih vršnjaka. Učiteljica Dobrila Martinović je od užasa izgubila razum.Jedan od ideologa ustaškog pokreta , osnivač krstaša i sličnih organizacija franjevaca , časnih sestara i katoličke omladine koji je bio đak Banjalučke gimnazije , školovao je generacije budućih koljača i ubica Srba , Jevreja i Roma . To je bio Hans Ivan Merc koga je papa Jovan Pavle II proglasio za blaženog 2003.godine na Petrićevcu u Banjaluci . On je za vreme I svetskog rata inspirisao Hrvate da se bore protiv pravoslavnih Srba , Jevreja i Roma i svih onih koji nisu bili katolici . Njegov uticaj je ostao toliko jak da su iz njegovog samostana u Petrićevcu krenule prve grupe ustaša i franjevaca da kolju Srbe u Banja Luci i okolini tokom Drugog svetskog rata.Istina je da papa Jovan Pavle Drugi 2003. godine došao u Katolički samostan Petrićevac da Ivana Merca proglasi blaženim . Istina je da je na tom mestu 6. februara 1942. godine održan sastanak na kome je ovaj zločin planiran……

Pavelićeve ustaše su bili najmonstruoznija i najužasnija koljačka falanga u istoriji sveta!Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio. Pismo jednog italijanskog oficira u kome stoji: “Šta su im ti jadni Srbi učinili? Da li je humano izvlačiti nerođenu decu iz utrobi majki, pa ih onda vešati na zidu s natpisom – Srpsko meso – jedan dinar kilogram…Izveštaj nemačkog oficira Glez Von Horstenaua 14. juna 1941. godine: “Na životinjski način oni su ubijali čak i nerođenu decu,pa ih onda vešali na zidove s natpisom – Srpsko meso – jedan dinar kilogram…Otimali su decu od srpskih majki, hvatali ih za noge i razbijali njihove glave o drveće i kamenje i posle ih bacili u jame….. Komandant logora je divlja životinja…”….Kada je Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan, dr Herman Nojbaher, 1943. godine počeo intenzivnije da se bavi srpskim pitanjem, najpre je pokušao da stane na kraj hrvatskim zločinima. U svojim memoarima, za hrvatski pokolj Srba Nojbaher kaže:„Pokolj Srba od strane Hrvata spada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije. Doživeo sam da mi se ustaške vodje hvale kako su zaklali milion Srba, uključujući tu i odojčad, decu, žene i starce.”…

Italijani su se takodje zgražavali nad hrvatskim zločinima u Drugom svetskom ratu, ostavljajući o tome nemali broj dokumenata. Među najpotresnija italijanska dokumenta o hrvatskom genocidu nad Srbima spada pismo generala Aleksandra Luzana Musoliniju. Evo tog pisma: Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci).Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici, zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i nevina reč – to je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poredjali ih po djačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načeti džak soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove! I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog djaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji.Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Srpkinju (ime joj je Stana Arnautović) i onda je, pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme, pevao je silom dovedeni orkestar cigana i udarao u tambure!Od hiljadu i nešto duša, u selu više nema nikoga! Istoga dana (to smo otkrili kasnije) kad je izvršen zločin u školi, ustaše su pohvatale još 700 stanovnika sela Prebilovci i sve ih bacili u jamu ili na životinjski način na putu do jame pobili.Posle ovakvih događaja Italijanska vojska staje u zaštitu Srpskog življa i proteruje ustaše iz Istre i Dalmacije!…ZA OVAJ HOLOKAUST NIKO NIJE ODGOVARAO!!! ….http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:414525-Zver-umorna-od-klanja

 SRBOLJUB ŽIVANOVIĆ:” Neposredno po završetku rata buldožerima i tenkovima je sravnjen logor u Jasenovcu. Kada smo došli da istražujemo područje Jasenovca i Donje Gradine 1964. godine zatekli smo močvarni teren, njive pod kukuruzom i nikakve tragove. Zahvaljujući upotrebi specijalne burgije kojom je mogla da se buši zemlja i iz dubine izvlače uzorci pronalazili bismo grobnice, jer nikakvih obeležja grobova i žrtava nije bilo.
Što se tiče vlasti one su se trudile da o tome niko ništa ne govori. U školama se nikada o tome nije učilo, ali je narod o strašnim zločinima u ovom logoru znao, jer je mnogo njih izgubilo svoje najbliže u Jasenovcu. Ti su ljudi u potaji o tome šaputali tako da se ime Jasenovca u narodu povezivalo sa nečim strašnim, groznim. Kada je konačno taj šapat postao glasniji počela su i prva istraživanja. Nažalost, cilj koji su vlasti imali nije bio da se dođe do istine. Izveštaji komisija koje su istraživale u Jasenovcu nikad nisu objavljeni. U Hrvatskoj su se i predstavnici države i Rimokatoličke crkve trudili da unište sva dokumenta i knjige sa svedočanstvima onih kojima je suđeno za zločine u ovom zloglasnom logoru.Oni koji su nas pozvali da radimo trudili su se da ništa ne uradimo. Pristup medijima i novinarima je bio zabranjen, niko nije mogao da snima, ni sa kim nismo imali kontakt, jedva smo pronašli gumene čizme koje su nam bile neophodne. Znate, to je rađeno dvadeset godina po oslobođenu logora i zadah je bio grozan. U lobanjama su se nalazili ostaci mozga i oni su poslati na obradu u Zavod za sudsku medicinu u Ljubljanu. Ja sam jedini imao medicinsko obrazovanje u komisiji i napisao sam izveštaj o tome, ali ni taj izveštaj nije ugledao svetlost dana. Šta je sa njim dalje bilo – ne znam.Jasenovačke žrtve su klane ili spreda, tako što im je presecan grkljan, pri čemu se ne povređuju veliki krvni sudovi pa čovek lagano umire krvareći nekada i danima. Ali ako se sa strane zaseče jedan od velikih krvnih sudova, velikih arterija, žrtva je momentalno mrtva. Bilo je i jednog i drugog načina klanja u Jasenovcu.Znamo i to da su oni koji su bili zakucavani ekserima za drveće ostavljani da umiru polako više dana. Prislonili bi ih uz čuvene Topole smrti pa su im kroz grudni koš i kroz noge zabijali klinove. “. ..

Muslimani su u punoj meri učestvovali u vojnim i policijskim snagama ustaškog režima, što ih je činilo saučesnicima u genocidu koji je vršila vlast NDH.Monstrum Ante Pavelić  je muslimane (tada nije bilo Bošnjaka) častio epitetom „cvijeće hrvatskoga naroda“. Potpredsednici vlade ustaške NDH bili su braća Osman i Džafer Kulenović. U toj vladi ministri su bili Mehmed Mehičić i Hilmija Bešlagić, a zamenici ministara Hakija Hadžić i Junuz Mehmedagić. Predsednik vrhovnog suda NDH zvao se Asim Ugljen,a prvi Pavelićev doglavnik beše Ademaga Mešić.Među starešinama ustaške vojske veliki ugled uživali su generali Muslimani: Salih Alikadić, Junuz Ajanović, Muharem Hromić… Posebno mesto u „Crnoj legiji“, elitnoj i najkrvoločnijoj ustaškoj formaciji, imao je Bećir Lokmić, a desetine hiljada muslimana iz Bosne i Hercegovine, delom i iz Sandžaka, bilo je u sastavu ustaške vojske. Glavni koljač u strašnom, obrednom, ubijanju Srba u crkvi Presvete bogorodice, u Glini, gde su krajem jula i početkom avgusta 1941. godine zaklane 1564 osobe srpske nacionalnosti, zvao se Hilmija Berberović….Zverstva Ustaša, Crne Legije, te SS-divizija Princ Eugen, Handžar, Kama i Skenderbeg nisu se desila zato što su Srbi nečim isprovocirali svoje dželate, već zato što su postojali….

NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti!!!…Dragica Klikić-Filipović, koja je u logoru Stara Gradiška provela više od dvije godine, ovako opisuje stradanje djece: „U ljeto 1942. godine više puta se punio i praznio logorski prostor narodom sa Kozare koji je ovdje dotjerivan sa svom svojom pokretnom imovinom. Na jednoj čistini unutar logora vršeno je razvrstavanje, oduzimana imovina i odvajanje djece od roditelja, žene od muškaraca. Odatle su se danima mogli slušati samo jauci. I žene su razdvajane u dvije grupe: sposobne za rad u Njemačkoj na jednu stranu, koje su kamionima prebacivali na željezničku stanicu, a starije i nemoćne su izvodili iz logora na mjesta određena za likvidacije. Njihovu krvavu odjeću smo danima prale i sortirale u skladištu. Odvojenu djecu u prljavim prostorijama brzo je zahvatila krvava dizenterija. Ležala su nepomično i mrtva i živa zajedno. Umiralo ih je i po dvadesetoro dnevno. Bilo je tu djece od nekoliko dana i do 14 godina. Ante Vrban, koji je nadzirao čitav logorski prostor, naredio je jednoj grupi zatočenica da prenose djecu u neke druge prostorije. I dok su žene u ćebadima prenosile djecu i trpale jedno na drugo, Vrban je s pištoljem u ruci stajao pored njih. Sva ova djeca su iste noći pogušena plinom. Žene koje su bile primorane da prenose ovu djecu, a među njima i Džordana Mandić-Fridlender, koja sada živi u Izraelu, dugo poslije toga nisu mogle doći k sebi.“.Kako su se ustaški zločinci sadistički iživljavali nad djecom pokazuje zapis sa svjedočenja Ljube Vranješa, logoraša iz Jasenovca: „Jedna žena držala je na grudima dijete staro možda šest mjeseci. Naišli su Ljubo Miloš i Ante Vrban. Miloš se obratio ženi:

— Molim vas, da li bi ga dozvolili meni?

Uzeo je dijete i počeo govoriti kako je lijepo. Onda se okrenuo Anti Vrbanu i komandovao:

— Na gotovs!

Vrban je izvadio kamu, a Ljubo Miloš je bacio dijete u vazduh i ono je palo na isukani Vrbanov nož. Majka je vrisnula i potrčala prema djetetu, ali ju je Ljubo Miloš presreo, zgrabio za kosu i zaklao. Onda se Ljubo Miloš okrenuo prema meni i upitao:

— Da li si nešto vidio i čuo?

Rekao sam da ništa nisam vidio. Miloš je onda viknuo da se gubim na posao i ja sam se brzo udaljio, preneražen i prestrašen.“

Na suđenju Ljubi Milošu, jednom od najkrvavijih komandanata jasenovačkog logora, 13. jula 1948, jedno od pitanja sudije bilo je:

— Šta se radilo i kako se postupalo sa djecom?

— Ona su takođe likvidirana na isti način kao i odrasli. U razgovoru sa Fra Majstorovićem doznao sam da je djecu mnogo teže ubijati nego odrasle.

— Zašto?

— Jer dijete ima mnogo jači život nego odrastao čovjek.

— Kako je on to znao?

— On je to radio — rekao je Miloš.“

Identična sudbina pratila je djecu sa Kozare razbacanu po ostalim — sabirnim centrima jasenovačkog gubilišta.…

Zlo oličeno u fašizmu i njegovoj specijalnoj verziji ustaštvu, za koje su samo naivni mislili da je stvar prošlosti, obnovilo je svoju snagu i svoju državu 1991. godine a već nekoliko meseci prisustvujemo otvorenim pokušajima Pavelićevih sledbenika da takvu državu po treći put revitalizuju i njome zavladaju.Kolektivno ustaško ludilo zahvatilo je Hrvatsku.Niko od javnih ličnosti, glumaca, umetnika, sportista, ako se izuzmu Boris Dežulović, Miljenko Jergović i Zoran Čutura, nije osudio to što se ustaštvo povampirilo u najmlađoj članici Evropske unije.Na stadionu Poljud u Splitu, kada je Hrvatska slavila ulazak u Evropsku uniju, na koncertu Marka Perkovića Thompsona okupilo se 60.00  gledalaca, a poznato je da je ustaška ikonografija na Thompsonovim koncertima uobičajena, kao i fašistički pozdravi.Ovi događaji predstavljaju ubedljivo najmasovnije javne promocije fašizma na planeti od II svetskog rata.Ne treba zaboraviti ni šta se dogodio na fudbalskoj utakmici Dinama i Hajduka u Zagrebu kada su, inače suprotstavljene navijačke grupe BBB i Torcida, svih 90 minuta skandirali “Za dom spremni”.…Ustaštvo je rasizam,nacizam, a ne domoljublje!….USTAŠKO  DOMOLJUBLJE JE   NAJGORI   OBLIK BALKANSKOG KRVOLOČNOG  NACIONALIZMA I PROVINCIJALIZMA!…

Francuski istoričar Edmond Paris je napisao u svojoj knjizi Genocid u satelitskoj Hrvatskoj da »najveći genocid u Drugom svetskom ratu, proporcionalno veličini populacije, nije načinjen u nacističkoj Nemačkoj, već u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koju su nacisti stvorili. Tamo je, od 1941. do 1945. godine, 750.000 Srba, 60.000 Jevreja i 26.000 Cigana – ljudi, žena i dece – pobijeno u gigantskom Holokaustu. Još milion ljudi, uglavnom Srba, pobijeno je u drugim delovima Jugoslavije u Drugom svetskom ratu«…Engleski publicista Bertrand Rasel, napisao je knjigu “Jasenovački zločini”, u kojoj je rekao da su se u njemu dešavali “najsvirepiji zločini koje ikada čovečanstvo zabeležilo”.…