Kad ožive sela,vaskrsnuće Srbija!

Od Drugog svetskog rata sistematski se radi na uništavanju srpskog sela.Od bogatog i nezavisnog seljaka napravili su siromašnog radnika, zavisnog po svakom osnovu.Srpskog seljaka seti se svaka vlada na početku svog mandata. A onda ubrzo nastave da ga tretiraju kao marginalnu društvenu grupu koja je ionako u izumiranju.Danas u gradoviam Srbije nema šta da se radi, dok u selima nema ko da radi!Otuđeni smo od boga, tradiciju preziremo, siromaštva se ne stidimo, kukanje nam je jedina radna navika.Recept da se pobedi kriza je – povratak na sela.Selo je važno resursno i tržišno područje koje obuhvata oko 80 odsto teritorije Srbije u kome živi oko 45 procenata stanovništva zemlje.Povratak u ruralna područja ne znači i poseljačenje radnika i vraćanje njivi, motici, već njihovo zapošljavanje u oblasti poljoprivrede – šumarstvu, vodoprivredi, raznim uslužnim delatnostima, zanatstvu, domaćoj radinosti, infrastrukturi, malim i srednjim pogonima….Kada dođe do sloma svetskih financija i bankrota Srbije, bit će presudno važno kako da se prehrani stanovništvo. Onaj koji živi u neboderu i kupuje u supermarketu iznenada će se naći u velikoj nevolji kada ne bude mogao kupiti hranu. Zato je važno da što više građana krene na selo i osigurati u vlastitoj proizvodnji hranu.Sve više gastarbajtera, ali i stranaca doseljava se u sela,gde ih privlači izuzetna lepota prirode, mir i tišina, ali i šansa da se zaradi novac na napuštenim i zaparloženim imanjima koja decenijama niko ne radi.Čovek koji se vrati na selo i počinje proizvoditi za sebe , nema nadređenog šefa , ne mora putovati na posao , ne mora se gužva po gradskom prevozu , dobiva smirenost koju mu gradski život nikada ne može doneti. On može planirati svoje vreme samostalno , određuje koliko će raditi i koliko mu je dovoljno hrane za proizvodnju, pa tako postaje nezavisan od totalitarnog režima i nije podložan manipulaciji političkog ološa .U ovoj državi konačno mora da se povede računa o seljacima. Kada se donesu pravi, pojednostavljeni zakoni i počne njihova primena, kada seljak ne bude više građanin drugog reda, kada se budu znale cene, način otkupa i plasmana proizvoda, možda će nam svima biti bolje. Kada će to biti, ne znam. Hoće li? Mora. Inače ćemo nestati…..1].http://vimeo.com/31642347 ……2] http://www.youtube.com/watch?v=wYi1oCPJaXE#t=26 ……3] http://balkans.aljazeera.net/vijesti/mladi-amerikanci-traze-bolji-zivot-na-seluSvet se sve više okreće zdravom životu i provođenju odmora u čistim, nezagađenim sredinama, sa zdravom hranom i svežim vazduhom.....…http://www.youtube.com/watch?v=VLxrT-t0TPY#t=279 Poljoprivreda je j e d i n a obnovljiva privredna grana, zeleni rudnik koji nikad neće biti iscrpljen.Ako se probudi i pokrene agrar – nastaće promene i u industriji, transportu, izvozu, porašće promet i kupovna snaga građana. Tada ćemo svi živeti bolje.Potražnja za organskim proizvodima u svetu je u stalnom porastu pa se i sve veći broj proizvođača opredeljuje za taj veoma isplativ vid poljoprivredne proizvodnje i prerade.Prošle godine organska hrana se proizvodila na 6.000 hektara. Samo do septembra ove godine te površine povećane su za više od 70 odsto.Na evropskim rafovima srpski proizvodi zauzimaju svega jedan odsto. Umerena klima, nezagađeno zemljište i voda, sitniji posedi idealni su uslovi da proizvodimo i strancima plasiramo zdravu i skupu hranu.Što se tiče poljoprivrede mi nemamo problem tržišta, jer sve što možemo da proizvedemo kupiće samo Moskava, koja je brojnija od cele Srbije.A kakva je budućnost ovog posla, govori i podatak da se svake godine u svetu za deset odsto povećava tražnja za organskim proizvodima…. SMRT ULAZI NA USTA !!!….Srbi su ponosni na domaću kuhinju i hranu, međutim, kada odete na pijacu, šanse su sve manje da kupite onaj „pravi“ paradajz koji miriše na paradajz, „pravi“ crni luk okruglih glavica (sve je više onog koji smo nekada zvali „holandski“, a danas mu i sami seljaci zaboravili da nije oduvek bio tu, pa ga zovu „naški“ – „pogačar“), jagode koje mirišu na jagode i imaju ukus jagoda….A o hlebu i da ne govorimo – mnogi bi se složili da više i ne liči na hleb naš nasušni.To je naša svakodnevnica – nove, hibridne vrste i hrana koja malo ima veze sa onim čime smo se vekovima hranili na ovim prostorima. U hrani nam se nalaze genetski modifikovane supstance, veštačke arome, boje, konzervansi, emulgatori, zaslađivači, a svi napravljeni od otrovnih hemikalija, materija koje su dokazano toksične za zdravlje čoveka.Naime, genetski modifikovani organizmi su entiteti koji ne postoje u prirodi: nastali su u laboratoriji, neprirodnim spajanjem dve različite vrste. Navešću samo neke zastrašujuće primere: spojen je genetski materijal krava i pauka, da bi se dobilo mleko od kojeg se stvaraju izuzetno čvrste niti – pa se od njih prave policijski panciri. Ili, na primer – svinji dodaju ljudske gene – da bi brže rasla. Genetski modifikovani organizmi su strana materija za naše telo, naše telo to ne prepoznaje, pa se javljaju toksične reakcije. Takvi entiteti nisu stabilni, pa se genetski materijal odvaja iz takvog organizma i može da se ugradi u naše telo, pa i mi sami postajemo – genetski modifikovani…… Svetski zlotvori su smislili kako da porobe svet, jer GMO seme je sterilno!  Za svaku sledeću sadnju morate kupiti novo seme,za koje bi morali odvojiti oko 100 miliona dolara.GMO seme je patentirano, pa umesto da sadite od prošlogodišnjeg semena morate svake godine kupovati samo od kompanije koja ga proizvodi.Postali bismo ROBOVI! A ako nismo poslušni, neće nam prodati seme i umirali bi od gladi!.Budućnost je u negovanju biopoljoprivrede, posebno malih gazdinstava, i u osnivanju porodičnih farmi. Ako bi se, na primer, poljoprivrednici udružili u zemljoradničke zadruge, imali bi više podrške, a sertifikovani organski proizvođači mogli bi da razmenjuju semenje. ……U 167 zemalja u svetu nije dozvoljen ni uzgoj, ni uvoz, ni promet proizvoda od GMO.…….http://vimeo.com/44164507    Djeca Amiša, odrasla na seoskim farmama na severu američke savezne države Indiane, ne pate od astme, dijabetesa, alergija, niti bilo kojeg oblika savremenih bolesti.Bolesti srca, rak i dijabetes su gotovo nepoznati u amiškim selima.Istraživači su upoređivali decu odraslu u relativno zdravim, ruralnim sredinama i došli su do zaključka da su amiška deca zdravija od dece odrasle na evropskim farmama. Štoviše, u posljednjih 20 godina zabilježeno je svega nekoliko amiške dece koja su bila alergična na nešto.U dosadašnjem istraživanju zdravlja Amiša registrirano je samo tri slučaja autizma kod njihove dece. Od tih troje, za dvoje je jasno dokazano da su bila vakcinisana,a tu počinje uzrok svih modernih bolesti….Inače, amiške porodice žive u prirodi, daleko od gradova, hrane se organski gajenom hranom…..http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:471079-Bracni-par-Beronja-Napustili-smo-posao-u-Novom-Sadu-i-otisli-na-selo

Sve veći broj ljudi vraća se na napuštena ognjišta po selima,a među doseljenicima ima čak i stranaca……  Sa nestajanjem sela nestaje i Srbija….Kada svi budemo svesni svojih prirodnih mogućnosti, započeće proces stvaranja onih uslova koji nam trenutno nedostaju – uređenje seoskih domaćinstava, izgradnja puteva, edukacija stanovništva, izrada turističkih programa, reklamiranje turizma u inostranstvu…Seoski turizam može  predstavljati još jedan od načina oporavka seoske zajednice.Sela nisu samo proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Svetska turistička organizacija je preporučila Srbiji da razvija seoski i banjski turizam, uz naglasak da su to idealni uslovi i za njen razvoj.Veliki deo Srbije ima odličnu očuvanu netaknutu prirodnu sredinu – pet nacionalnih parkova, rezervat biosfere, više od sto rezervata i dvadeset parkova prirode, oko 500 spomenika prirode… Ne zna se da li su lepše živopisne šume i proplanci Šumadije, Perućca ili Fruške gore , “tepih” livade Tare ili Zlatibora ili zemlja u Belom blatu kraj Zrenjanina, kojom sve više turista želi da hoda bos, obale Dunava, Tise, Drine, Tare ili njihove vode, bogate ribom. Bogatstvo Srbije predstavlja i više od 200 biljnih i 400 životinjskih vrsta koje su označene kao prirodne retkosti. Uz tradiciju, folklor, istorijsko nasleđe, srpsko selo pruža mogućnost posetiocima da tokom cele godine imaju raznolike i jedinstvene sadržaje.Mnoga područja u Srbiji su već stekla zavidnu reputaciju turističke destinacije…. Porodica je spas Srbije. Srbiji trebaju deca, ako hoćemo da trajemo.Kroz istoriju se u Srbiji teško živelo i da naši preci nisu shvatili poentu porodice, nas ne bi bilo. Spas Srbije leži upravo u njenom potomstvu. Zato, shvatimo da smo besmrtni ako imamo potomstvo…. Od davnina Srbija je poznata kao poljoprivredna zemlja.Kao posetiocu pruža Vam se mogućnost za idealan predah od urbanog života uz svež vazduh, miris sena, cveća, kao i borva i sveže pokošenih livada, čiste izvorske vode i reka… Brojne su aktivnosti za vreme boravka od šetnji kroz prirodu, pecanje, sakupljanje bilja i šumskog voća, ali ono što nećete nikada zaboraviti jeste gostoprimstvo domaćina i ukusna domaća hrana kao drugačiji način života, tačnije nesto čime ćete razbiti dosadnu monotoniju gradskog sivila.Sela Srbije poseduju izuzetno povoljne prirodne i kulturne vrednosti za razvoj seoskog turizma koje je ujedno i iskoristila na najbolji mogući način.Zahvaljujući tome što je selo „ušlo“ u internet, promenila se struktura gostiju i sada nam retko dolaze bake sa unucima koji nikada nisu videli kravu. Većina gostiju su mladi, parovi, biznismeni, ljudi koji su proputovali, koji znaju šta traže i kako da uživaju.Prelep ambijenat okružen netaknutom prirodom, budjenje uz sam cvrkut ptica jeste nešto što je naravno nezamenljivo i nešto ujedno što treba svakako da oseti i da pre svega doživi makar na neko kratko vreme ……..http://www.youtube.com/watch?v=xDHpcAFSMr0