Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca…

https://zlj13051967.files.wordpress.com/2015/03/1146651_608162595921562_1337295416_n.jpg?w=640                                   SANU vodi antisrpsku politiku i pod izgovorom nemešanja u dnevnopolitička pitanja, Akademija je ostajala nema na suštinska, nacionalna pitanja kao što su Kosovo, ratni zločini, jezik, neustavnost Statuta Vojvodine,itd…Pre četiri-pet godina doneta je odluka da se iz naziva institucije izbaci reč „srpska“ i ostane samo Akademija nauka i umetnosti.U matici srpskog naciona je toliko rasrbljenih intelektualaca, koji su internacionalizovani i za srpski duh izgubljeni, da bi bilo bolje za srpsku duhovnost da ih i nema, pošto više ti batal-Srbi ili Srbi tankodušni slugane stratezima zatira srpske duhovnosti i odmažu homogenizaciji srpskog naciona, poodavno ostanulog bez nacionalne i duhovne elite……Elita je osnovni misleći i stvaralački dio jednog naroda.To je njegov najvredniji dio. Ostane li se bez elite uglavnom se ostaje bez budućnosti.Niko Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca.Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka. Samo zato da bi im neki gospodin u Parizu, Londonu, ili Berlinu klimnuo glavom, ili ih potapšao po ramenu, naši intelektualci spremni su da se ispišaju po našoj istoriji, tradiciji, kulturi, spremni su da nas opišu kao nepopravljive ludake i zločince.Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno.Predmet nacističke sprdnje sa „gedžovanima“, skorojevićkog prezira prema „seljacima i palančanima“, kamen je o vratu svima onima koji su se osećali kao građani sveta. Da nije te „Srbije“, koja ga koči, pripadnik beogradske elite bi danas bio isto što i njegov pandan iz Berlina ili Osla, misli pokondirena tikva izrasla iz komunističkog gnojiva.Srpska elita danas ili obavezno dolazi iz Beograda, ili kad dođe u Beograd zaboravi odakle je došla, a pred očima ima samo Brisel i Vašington kao ciljeve. Zato ova i svaka slična vlast ravnodušno gleda kako Srbija umire i Srbi nestaju – za njih je to neka strana i daleka zemlja. Zato ovu vlast ne zanima sudbina Knjaževca ili Leskovca. Za njih su Prokuplje ili Paraćin simbol seljačke i primitivne prošlosti od koje žele da pobegnu što pre i što dalje.  Proces globalizacije i dominacija holuvudsko-američke kulture doveo je do promene perspektive nacionalnih elita. Školovan Beograđanin koji je usvojio američku kulturu smatra da više dodirnih tačaka ima sa istim takvim stanovnikom Beča, Londona ili Njujorka, nego sa svojim sunarodnikom u Surdulici ili Nevesinju, naravno osim ako i taj sunarodnik nije usvojio američko-globalnu kulturu. „Napredan“ Beograđanin ne čita „Knjigu o Milutinu“ ili „Gorski venac“, već „Gospodare prstenova“ i „Filozofiju palanke“, koji samo učvršćuju osećaj odvojenosti od seljačkog balkanskog porekla svojih dedova od kojih želi što pre da pobegne.Smeta im Srpska pravoslavna crkva, Matica srpska, Srpska akademija nauka i umetnosti, srpski velikani; naučnici, književnici, sportisti; svaki srpski uspeh smatraju sopstvenim porazom a svaki srpski poraz doživljavaju kao vlastitu pobedu.Ne veruju u Boga, preziru pravoslavlje, ali nemaju ništa protiv drugih religija.Kontrolišu sve institucije kulture u Beogradu, držeći ih godinama iza katanaca, samo da svetu ne bi bili dostupni dokazi da su Srbi narod sa bogatom kulturom, istorijom vrednom poštovanja, da imaju svoje velikane.Mržnja prema svemu što je srpsko osnovno je pogonsko gorivo ove skupine bednika čiji će životi ostati upamćeni samo unutar zidova njihovih porodica a narod iz kojeg su potekli setiće ih se, povremeno, listajući knjigu (ako neko bude imao volje i snage da takvu knjigu sačini) u kojoj su sva njihova, „dela“ umotana u krpe izvađene iz septičkih jame.Jednom od najslavnijih živih Srba,Emiru Nemanji Kusturici, Srbi izrodi zameraju što je pored života na Menhetnu izabrao Mećavnik i što je uopšte Srbin kad je mogao da bira.Jedan je od retkih ljudi sa Balkana koji je stekao svetsku slavu, a da nikoga nije ubio, ni opljačkao, nikoga unesrećio, ničiju kuću srušio ili makar oteo.On je dokazao da je i u naše vreme moguće voleti svoju zemlju i steći svetsku slavu.Nije mu bilo teško da odbije ponude iz Holivuda i da umesto toga podigne na Mokroj Gori svoj „Drvengrad“ i formira svoj festival „Kustendorf“, i dovede svetske zvezde, poput Džonija Depa ili Monike Beluči.Svoj život posvetio je interesima Srbije. Nedavno je u njegovom Drvengradu na Mokroj Gori, zabranio gledanje i slušanje B92,iznerviran izveštavanjem te stanice, koju je opisao kao “izdajničku i srbomrzačku”.Šteta što je srpska elita spala na Emira Kusturicu,dok ostali nestadoše kao dinosaurusi….https://www.youtube.com/watch?v=RS1u54yddpw Kaže se da je Sbiju fizički stvorio Nemanja a duhovno i intelektualno Sava. Samo zahvaljujući njegovoj pomoći s jedne strane, i spremnosti Srba da ga slede i slušaju kao svog duhovnog oca, učitelja i prosvetitelja, s druge strane, mi smo se održali na ovoj istorijskoj vetrometini do dana današnjega.Posebno važnu i nezamenljivu ulogu su imali naši manastiri i monaštvo uopšte: Studenica, Žiča, Peć, Mileševa, Sopoćani, Dečani, Ravanica, Manasija… To su zadužbine (podizane za dušu i njeno večno spasenje) koje su nadživele državu, sva ropstva, i postoje u naše vreme, a tako će biti ubuduće. One sijaju posebnim sjajem i zrače porukom, svedoče o večnim duhovnim vrednostima koje su vekovima živele i spasavale naše pretke, u njima se nadah-njivali kako u dobru, tako i u teškim trenucima. Za naše manastire posebno je karakteristično da su uvek bili otvorene opštenarodne kuće za ceo narod. Kada nismo imali škola i učionica, i bolnica, i radionica i slikarskih ateljea, sve su to zamenjivali manastiri. Bili su i zbegovi gde se narod sklanjao u nesreći, i večna boravišta gde smo se sahranjivali.Za vreme Otomanske imperije, duhovni život Srba odvijao se u manastirima, sve drugo je bilo zamrlo.Opet nam otimaju Kosovo i Metohiju, sa preko 1300 crkava i manastira.Otimaju ga oni što Boga ne poznaju.Oni kojima je Bog postao novac.Žele mom malom pravednom, istinitoljubivom, prkosnom i Bogoljubivom narodu, istoriju i kulturu da otmu. Zombija od njega da naprave da ne bi više bio ponosan na svoju slavnu prošlost. Niko, pa ni najljući srpski neprijatelj, nije mogao da nasluti da će 2012. godine, na stotu godišnjicu Balkanskih ratova u kojima je Srbije isterala Otomansku imperiju sa Balkana i povratila Kosovo i Metohiju nakon 400 godina okupacije, jedna mala, mizerna grupa srpskih samodržaca, predvođena Aleksandrom Vučićem, doslovno predati ovu svoju nacionalnu, državnu i duhovnu postojdbinu u ruke kriminalnih vođa bivše albanske terorističke organizacije OVK.Svaka država ima tri stuba na kojima počiva, a to su sudska, izvršna i zakonodavna vlast. Pošto je Srbija voljom srpskih izdajnika predala izvršnu vlast šiptarskim narkodilerima i ubicama, na red je došla zakonodavna. Posle nje je došla na red sudska vlast kao poslednji bastion države Srbije na KiM. Srpskom narodu se nameću zakoni Nato države Kosovo i potpuno se briše bilo kakav pravni sistem Republike Srbije. Poslednjom rundom takozvanih Briselskih pregovora ukidaju se u potpunosti pravosudne institucije Pokrajine KiM. Zajednički višemesečni „rad“ zapadnih zlotvora i srpskih evropoturica u razaranju Ustava Srbije, dao je rezultat – Republika Srbija više ne stanuje na KiM. Time su rođene državne institucije Srbije dale odlučujući doprinos stvaranja Velike Albanije. Bitange na vlasti su amputirale deo državne teritorije Srbije.Ne verujem da su ikada manji i bezvredniji ljudi odlučivali o većoj i vrednijoj stvari kakva je suverenitet zemlje, i kolevka duhovnosti Srbije.Briselski sporazum je takva veleizdaja ,da se cela situacija neće završiti pukom smenom vlasti nego sa punim zatvorima i logorima. Nikada ne treba da potpišemo dokument kojim bismo se odrekli Kosova i Metohije, ni po koju cenu. U ovom trenutku stanje je takvo da tamo ne možemo da upravljamo, ali ne zna se šta nosi dan, a šta noć. Moramo prihvatiti realnost, status kvo, ali i očekivati neku promenu. Napredak tehnologija ubrzava i vreme i smenjivost sila u svetu. Ne znamo kakav će odnos svetskih sila biti za 20 ili 50 godina i ko će koga podržavati. Stvari mogu i za deceniju da se preokrenu. ..KOSOVO I METOHIJA JE SRBIJA – OTETO, ALI VRATIČEMO GA KAD TAD!...PAO JE HITLER PAŠĆE I NATO ZLOTVORI…Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije…Samo Srbi ostave opanke u vrzini, obuju cipele i popljuju mesto iz kog su krenuli. Na prečac postanu varošani i kad god nekoga hoće da uvrede kažu mu – seljačino! Odakle nam toliki varošani? Jesu li vanzemaljci naselili Beograd? Sa kog evropejskog dvora su emigrirali intelektualci u naše varoši? Jesu li ti poslanici, doktori, generali, akademici baš svi rođeni u gradu? Ko je rodio Mišića, Stepu, Teslu? Prisetimo se i istorijske činjenice da su Srbi pre samo 100 godina došli u Beograd u šubarama, gunjevima i opancima, na seljačkim volovskim kolima i razlokanim poljskim putevima. („Oj, Srbijo, točkovi u blatu“, pevao je Oskar Davičo.)…….

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s