5 OKTOBRA JE POČEO EKONOMSKI HOLOKAUST SRBIJE

Kopanje po kontejneru, Siromaštvo, KrizaGlobalizam se pojavio kao posledica narastanja i uvećanja broja multinacionalnih korporacija.Jedan posto najbogatijih ljudi na svetu povećao je svoje prihode u proteklih 20 godina za čak 60 posto. Od 1970 do 2000. godine broj mulitnacionalnih kompanija se povećao sa 7.000 na 50.000. Od 200 najvećih (1999) njih 142 su imale sjedište u SAD, Njemačkoj i Japanu. One kontrolišu veliki dio svetskog investicionog potencijala, a ostvaruju više od 70 % svetske trgovine. Takve, one predstavljaju glavne nosioce globalne ekonomije s ogromnim uticajem na sudbinu mnogih zemalja.Ništa tako uspešno ne uništava manje razvijenu privredu kao slobodno, otvoreno tržište. Pustite li razvijenu na manje razvijenu privredu, ova poslednja je samljevena, uništena. Zbog toga, u ekonomskoj istoriji, razvijeni se uporno bore za otvaranje granica i slobodu kretanja roba, ljudi i kapitala, dok su se manje razvijeni štitili carinama i drugim oblicima zaštite.Ekonomska globalizacija ignoriše nacionalne granice,a tržište, poput nevidljive ruke, najuspešnije usaglašava interese pojedinaca što donosi najveće bogatstvo. Zbog toga je štetno uplitanje države u privredu. Što je manje države u privredi bogatstvo je veće. Ovako je govorio Adam Smit (Adam Smith), utemeljivač slobodnog tržišta. Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlastitim firmama.Mesto donošenja odluka se prenosi iz državnih u međunarodne institucije, čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj. U procesu globalizacije sveta “Međunarodna zajednica” uklanja neposlušne državnike. To čini uz pomoć dobro organizovanih nezadovoljnih narodnih masa, koje je prethodno izmrcvarila višegodišnjim sankcijama.Ukoliko ništa od toga ne pomogne u smeni neposlušnih lidera, onda pribegavaju i bombardovanju ili ratnom agresijom.Svetski mediji su prikazali destrukciju Jugoslavije kao unutrašnji konflikt među jugoslovenskim narodima, ali to je bila samo fasada. Suština raspada Jugoslavije je ležala u kolonizaciji države. Slobodan Milošević uporno suprostavljao zapadnim silama i multinacionalnim kompanijama, koje su nameravale da između sebe podele jugoslovenska bogatstva.Jedan od najboljih primera kako evroameričke korporacije pretvaraju male države u “otvoreno društvo”, a zapravo ih svode na nivo najobičnije kolonije, desio se 2004. godine prilikom izgradnje kargo centra na aerodromu u Surčinu, čija je vrednost procenjena na oko 100 miliona dolara. Kao investitor se pojavila se firma „Dyncorp” iz SAD. Treba znati da su iza „Dyncorpa”, kao finansijske i konsultantske kompanije, stajale sve same “zvezde” srpske propasti iz devedesetih: Robert Gelbard, bivši specijalni izaslanik Bila Klintona na Balkanu, Vilijam, šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji, bivši generali vojske SAD, penzionisani agenti CIA, diplomate na raspolaganju američkoj administraciji, pa čak i Agim Čeku, u to vreme komandant takozvanog Kosovskog zaštitnog korpusa! U Srbiju se “Dynacorp” nije ušunjala tek tako, nego je platila koliko treba (i kome treba) da zauzme jedan od strateški najvažnijih transportnih centara u regionu.Na isti način deluju gotovo sve strane institucije, s tom razlikom što neke od njih dolaze kao pravi okupatori, zahtevaju od porobljenog domaćina najbolji smeštaj, najbolji poslovni prostor i apsolutnu poslušnost. Malo je građana u Srbiji koji znaju da se kancelarija NATO pakta u Srbiji nalazi u zgradi Ministarstva odbrane, da se kancelarija Međunarodnog monetarnog fonda nalazi u sred Narodne banke Srbije.Investicioni fondovi koji su u Srbiji već pustili svoje pipke, porobili ili sasvim uništili domaću proizvodnju.Prema javno raspoloživim podacima, u Srbiji deluje više od 5000 stranih privrednika. Onih koji odlučuju o ekonomskoj sudbini Srbije, koji presudno deluju na odluke vlade Srbije, ima tek dvadesetak.Nakon petnaest godina od pada Miloševićevog režima, nema više ni traga od domaćih institucija, skoro da više ne postoji nijedan domaći standard, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, vojsci, policiji, pravosuđu…Sve se, na najvulgarniji način kopira iz Evropske unije i SAD. Pokušaju Miloševića da očuva SFR Jugoslaviju i usvojena strategija privatizacije bili su glavni razlozi da zapad inicira i pokrene ratove u bivšoj Jugoslaviji, jer bi njen opstanak i planska dugoročna privatizacija onemogućili planiranu zapadnu pljačku.Sve je bilo na čisto ekonomskom-pljačkaškom planu, a nacionalne i verske razlike su samo iskorišćene kao najlakši put da se SFRJ razbije. Nepuna 24 časa pre početka bombardovanja SR Jugoslavije predsednik SAD Bil Klinton je izjavio: ” Ako hoćemo da imamo jake privredne veze, koje će uključivati i našu sposobnost plasiranja robe širom sveta, Evropa će biti ključ. I, ako hoćemo da neki sa nama dele teret vođstva i sve one probleme koji će nužno pojaviti, Evropa mora da bude naš partner i to je smisao priče o Kosovu “.Nakon pada Miloševića, tretirajući državu i njenu ekonomiju kao ratni plen, DS, G17+,SPO i drugi izrodi, organizovali su i sproveli tranziciju, privatizaciju-pljačku do sada neviđenih razmera.Prema procenama istražnih organa, na ovaj ili onaj način, zemlja je samo u poslednjih 13 godina ojađena za oko 100 milijardi evra!Procene jednog američkog instituta su da je iz zemlje izneta 51 milijarda evra, ali građani nikad neće znati koliko tog novca otpada na privatizacionu pljačku.U socijalističkom sistemu gotovo su svi živeli od svojih plata koje nisu omogućavale sticanje značajnijeg bogatstva. Stoga u ubrzanoj privatizaciji građani Srbije nisu mogli ni da učestvuju jer nisu raspolagali kapitalom kojim bi mogli kupiti bilo koje preduzeće. Novac su jedino imale strane zapadne kompanije za koje je ubrzana privatizacija i pripremana. Brzo je “kupljeno” sve ono za šta su stranci bili zainteresovani, po bagatelnim cenama koje čak ne prelaze ni samu vrednost zemljišta na kojoj se neka fabrika nalazila. Zoran Đinđić je udario kamen temeljac za grobnicu Srbije.On će ostati zapamćen po tome,da se obogatio prodajući svoju zemlju onima koji su tako nemilosrdno vodili rat protiv nje.Opljačkana dobara koja su u posedu bračnog para Drašković, imperije Borisa Tadića, Miodraga Rakića, Čedomira Jovanovića,Zorana Đinđića, Mlađana Dinkića i drugih izroda, može se označiti milijardama evra!Dođu tako vremena, kada pamet zašuti, budala progovori, a fukara se obogati! BOG VAS KLEO POGANI IZRODI! Narod se zanosi navodnim razlikama između Đinđića i Koštunice, Tadića i Nikolića… ne primećuje da su svi oni sprovodili i sprovode identičnu ekonomsku politiku koja nas je i dovela dovde gde smo sada – do ruba provalije.Svi oni imaju istog gazdu:EU i NATO.Svi oni služe samo svome donatoru i politici one države odakle novac dolazi. Današnji dug Srbije je preko 30 milijardi dolara,a 2000 godine iznosio je oko 5,600 milijardi $, odnosno 4,026 milijardi evra.U oktobru 1991. dug SFRJ iznosio je 16 milijardi dolara, a jula 2009.. godine države koje su činile SFRJ dugovale su neverovatnih 184,98 milijardi dolara.Ideja globalizacije se može izraziti u nekoliko neoliberalnih mantri: ceo svet mora biti jedno tržište, sve i svako mora biti na prodaju. To je ideologija globalnog krupnog kapitala koji je preuzeo mnoge nacionalne privrede sa svim njihovim bogatstvima i integrisao ih u postojeći hijerarhijski sistem eksploatacije i dominacije. Na vrhu tog sistema su svetske plutokrate sa sedištem u Njujorku, njihov politički deo sa sedištem u Vašingtonu, kao i vojni deo sa sedištem u Pentagonu. Ispod njih su niži nivoi oligarha iz Evrope sa političkim pomagačima iz Brisela. Na dnu te strukture moći su nacionalni političari, biznismeni, novinari i ekonomisti čiji je osnovni zadatak pretvaranje domaćeg stanovništva u mirnu, poslušnu i za sistem lako iskoristivu radnu snagu ( beslovesnu tegleću marvu i stoku ).Vladavina svetom je uvek bila san moćnih i bogatih, a jedina stvar koja ih je zaustavljala i naterala da se zamisle je bio otpor tim planovima. Iako otpor može da vodi u poraz, nepružanje otpora sigurno vodi srpski narod u nestanak.Samo Srbija slobodna od NATO/EU okupatora i njihovih marioneta, može sačuvati narod, teritoriju i budućnost..http://www.ivonazivkovic.net/HUMANITARNE-OPERACIJE/HUMANITARNE-OPERACIJE.htmlVIDEO:NACISTIČKI GOVOR BORISA TADIĆA…Hrana ubica širi se po Srbiji! Krenulo trovanje Srba! Ministarstvo poljoprivrede je 2000. dozvolilo „Monsantu“ da na poljima Instituta za kukuruz „Zemun polje“ i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obavljaju eksperimentalna istraživanja sa GM semenima.Kompanije koje se bave proizvodnjom genetski modifikovanih organizama u Srbiji od 1. oktobra 2012. neće morati da plaćaju taksu ukoliko žele da se bave istraživanjima u našoj zemlji.Probudimo se!
.https://www.youtube.com/watch?t=178&v=kLwVGtP_4mY . Globalizam je otimačina,uzimanje od siromašnih i davanje bogatima da postanu još bogatiji…Ugledni svetski ekonomista Jozef Stiglic razotkriva način na koji MMF uništava države kojima navodno pomaže. Najpre se analizira ekonomija dotične države, a potom Svetska banka za obnovu i razvoj državi-žrtvi uručuje tipski plan u četiri faze čiji je cilj totalna pljačka i kontrola države-žrtve. Prva faza je privatizacija državne imovine sa ciljem da čitava država postane vlasništvo bankarske pseudoelite. Druga faza je liberalizacija tržišta da bi se omogućilo da kapital nesmetano izlazi iz zemlje koja se time dodatno pljačka. Treća faza je tržišno određivanje cena, što znači drastično povećavanje cena hrane, komunalnih usluga i energenata pri čemu cena rada, plate i penzije, ostaje na istom nivou ili se čak i smanjuje. Četvrta faza ili ekonomsko ubistvo države-žrtve označava totalno privredno i ekonomsko uništenje dotične države.Džon Perkins, koji je sa 26 godina bio regrutovan od strane Nacionalne sigurnosne agencije Sjedinjenih država, napisao je knjigu „Ispovest ekonomskog ubice“ u kojoj opisuje svoj posao ekonomskog ubice zemalja koje se žele porobiti, uništiti i opljačkati. Džon Perkins piše da je njegov glavni zadatak bio da ubedi zemlju-žrtvu da uzme velike kredite od MMF-a i Svetske banke pri čemu novac ne bi odlazio u privredu te zemlje, već na velike infrastrukturne projekte i velikim korporacijama, tako da bi korist od kredita imale samo familije koje su vlasnici korporacija, a građani bi bili dovedeni do pauperizacije i prosjačkog štapa. Krajnji cilj ove prevare sa kreditima štampanim novcem bez pokrića jeste da se ciljana zemlja pokori i da se, kada dotična država ne bude u mogućnosti da servisira kredite, za male pare pokupuju prirodni resursi, sva privreda i ekonomija dotične države. Na taj način celi svet bi postao privatni posed, privatno vlasništvo 40-tak familija koje kontrolišu bankarski sistem sveta. https://zlj13051967.files.wordpress.com/2013/06/945616_483804211689859_544273818_n1.jpg?w=511&h=383

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s