NA KOLENA SAMO PRED BOGOM, NIKAKO PRED PAPOM

   Kako je cilj globalističkih procesa rušenje svih nacionalnih i stvaranje odgovarajućih nadnacionalnih institucija, to je nacionalni aspekt pravoslavlja, kao prirodna brana takvim procesima, glavna meta strateškog delovanja globalističkih instituta….Naša crkva više nije na stazi svetosavlja i pravoslavlja.Staro je pravilo da vera teško pada pod silom, ali lako pred pokvarenošću sluga đavolskih.U današnjoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi, mnogo je onih koje su komunisti ubacili i koji rade danas protiv ove crkve i ovog naroda. Dok su služili Titu služili su ideji komunizma, danas rade za Vatikan i neprijatelje ovog naroda.Ono što su ekumenisti u zadnjih nekoliko godina, kao i nastrani udbaški žbiri ubačeni u Crkvu u zadnjih pola veka jednoumlja, učinili Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, to nije uspelo ni Brozu ni Paveliću, ali ni Turcima za 500 godina! Srbi danas nemaju ni crkvu,ni državu ni svoje vođe…

Crkva nam je razorena ekumenizma odnosno vladikama koji su “ venčani “ sa papom i nose njegovo prstenje poput Amfilohija Radovića, Irineja Bulovića, patrijarha Irineja i normalno je da smo “ izgubili “ crkvu..Među najvećim zagovornicima trajnog pomirenja i zbližavanja katolika i pravoslavaca u Srpskoj pravoslavnoj crkvi jeste patrijarh Irinej. “Moramo da učinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i Rimokatolička) vrate sebi i da putevi koji su razdvajali ponovo približe, jer je to želja Božija”, istakao je patrijarh srpski Irinej.U SPC vladaju zavere , izdaje , spletke , korupcija , primitivizam i najgori mrak. Smrću patrijarha Pavla i dolaskom patrijarha Irineja, otvoreni su svi putevi ka urušavanju ovog, poslednjeg prostora nade, u koji siromašna Srbija još veruje. Najtragičnija činjenica je da prve i najznačajnije „kamenčiće“ u mozaik faktičke izdaje Kosova i Metohije ugradila upavo najviša jerarhija SPC – Sinod urušavanjem crkvenog poretka u Eparhiji raško-prizrenskoj i kosovsko-metohijskoj.Smenom Artemija tražilo se brže rešenje pitanja Kosova i Metohije . Nažalost , vidimo dokle se do danas sa tim stiglo…

Nesumnjivo je da Sava Janjić, miljenik globalista (od kojih je mnoge ugostio u Dečanima), ne bi mogao otvoreno da radi na afirmaciji tzv. Republike Kosova bez podrške ekumenista iz vrha SPC. Među prvima je prihvatio šiptarska dokumenta i pristao da bude produžena ruka neonacistima na Kosovu i Metohiji, koje predvode Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.Ne zaboravimo da je iz dvorišta svete Pećke Patrijaršije, Patrijarh Irinej uputio otvoren poziv kosmetskim Srbima da izađu na šiptarske izbore.Iako pravoslavna zvona na Kosovu i Metohiji više ne zvone, u tami svetinja treperi nova nada i glas koji se čuje sa istoka.Rusija se budi! Mi smo sada na samom početku nove istorijske epohe, u kojoj Srbija čeka pravdu.Oslobađanje Kosova i Metohije ne može da započne, pre nego što oslobodimo jednu drugu srpsku svetinju – Beograd.Postoje situacije u životu kada se čovek jednostavno umori, ne može dalje i jednostavno hoće da se preda. Takve situacije se dešavaju i sa državama. Najbolji lek za sve to je: stani, odmori malo, ali se i dalje ne predaj; drži svoju poziciju i na kraju ćeš pobediti!…BOŽE SAČUVAJ NAS OD PAPE, EKUMENISTA I NJIHOVE SATANSKE LJUBAVI....                                    Da se vratimo u davno prohujala vremena. Sukobi između Prvog i Drugog Rima, Carigrada, počeli su još u 9. veku, kada je vlastoljubivi papa Nikola pokušao da rimske misionare nametne Bugarskoj, koja je bila u duhovnoj sferi Vizantije. Sveti Fotije Veliki, patrijarh konstantinopoljski, oštro se suprotstavio papi, ukazujući na činjenicu da se u Crkvi može imati samo duhovna čast, ali ne i monarhijska vlast. Do pomirenja je došlo kasnije, ali Rim, koji se sve više oslanjao (još od Karla Velikog) na germansku (franačku) moć u Evropi, nastavlja s vlastoljubivim pretenzijama, da bi 1054. kardinal Humbert stavio papsku anatemu na časnu trpezu crkve Svete Sofije u Carigradu. Patrijarh Mihailo Kerularije uzvraća anatemom, i molitveno opštenje se trajno prekida. Rim uvodi nova, pravoverju tuđa učenja, i postaje centar državne moći. Papini križari početkom 13. veka osvajaju i pljačkaju Vizantiju i progone pravoslavne.Sveti Sava je hteo da spase svoj narod od pada u jeres tražeći autokefaliju Srpske crkve.Odvaja Srpstvo od Rima, čiji su križari vladali Vizantijom.Brata Stefana, koji je od pape bio primio kraljevsku krunu, kruniše po pravoslavnom obredu u Žiči, na Spasovdan 1221. Time Sveti Sava zauvek opredeljuje Srbe kao narod Hristov, a ne papin.Sam naziv Pravoslavna govori o pravilnom, tj . istinitom proslavljanju i opštenju sa Bogom, koje u svojoj osnovi potiče od samih apostola – Hristovih učenika…

U istoriji Srbi nikad ništa dobro nisu videli od Rima. Još 1199, kad je Inoćencije Treći saznao da srpski ban Kulin u Bosni nije odan Rimu, pisao je ugarskom kralju Emeriku da navede Kulina da se odrekne „jeresi“, a, ako ne bude pristao, da upadne u Bosnu i protera Kulina i sve koji Rim ne priznaju. Godine 1221. papa poziva na križarski rat protiv Srba u Bosni, da bi 1235. Bosnu predao mađarskom hercogu Kolomanu, sinu Andrijinom, i dominikancima – inkvizitorima, koji su dobili ovlaštenja da ubijaju sve koji odbiju papin zagrljaj.Dolazak rimske crkve na vlast označava početak mračnog srednjeg veka. Što јe njena moć više rasla, to јe i tama postaјala sve gušća. Do 1054. godine i rimokatolička i pravoslavna crkva su bile jedna, sveta, vaseljenska i apostolska Crkva. Obe mogu da tvrde da ih je osnovao Gospod Isus Hristos. Da se odluči koja je od njih ostala autentična hrišćanska Crkva mora se znati šta je bilo u početku hrišćanstva, šta se, kada i od koga promenilo, dodalo ili oduzelo od prvobitnog verovanja i učenja, i koja od te dve crkve je sačuvala više ili sve dogme i kanone Drevne Jedne, Nepodeljene Hrišćanske Crkve.Za razliku od Pravoslavnih koji poštuju izvorne principe hrišćanstva i čuvaju duhovnost naroda i crkve, Rimokatolici su mijenjali i prihvatali sve i svašta. Od izvornog shvatanja hrišćanstva, kod Katolika je malo šta ostalo.Bog nigde u svoјoј Reči niјe nagovestio da će nekog čoveka postaviti za glavu svoјe crkve. Nauka o papskoј prevlasti јe suprotna nauci Svetog pisma,u kojem  veoma jasno i na više mesta ukazano da je Hristos Glava Crkve. Papa ne može da ima u Hristovoј crkvi vlast, osim ako јe protivzakonito ne prisvoјi…

Da bi Sotona održao svoјu vlast nad ljudima i utemeljio autoritet papskog uzurpatora, mora da ih drži u potpunom nepoznavanju Svetog pisma.Biblija jasno i dosledno tvrdi da primanje Isusa Hrista kao Spasitelja , po milosti kroz veru , garantuje spasenje ( Ivan 1,12 ; 3,16 . 18. 36 ; Dela 16,31 ; Rimljanima 10,9-10 . 13 ; Efescima 2 , 8-9 ) . Rimokatolička crkva to odbacuje . Prema službenom stajalištu Rimokatoličke crkve , čovek mora verovati u Isusa Hrista I krstiti se I primiti Euharistiju zajedno sa drugim sakramentima I pokoravati se odredbama Rimokatoličke crkve I vršiti zaslužna dela I ne umreti u bilo kojem smrtnom grehu I itd . , Itd . , Itd . Katoličko odstupanje od Biblije po pitanju ovoga najbitnijeg pitanja , o spasenju , znači da katoličanstvo jest lažna religija.Bibliјa uzvisuјe Boga i čoveku određuјe njegovo pravo mesto, zato јe trebalo da njene svete istine ostanu sakrivene i zabranjene. Tu logiku јe prihvatila Rimska crkva. Stotinama godina širenje Bibliјe bilo јe zabranjeno. Narodu niјe bilo dopušteno da je čita, ili јe ima u svoјim kućama, a nesavesni sveštenici i crkveni velikodostoјnici tumačili su јe tako da podrže svoјe zahteve. Tako јe došlo do toga da papa bude opšte priznat kao namesnik Božјi na Zemlji koјi ima vrhovnu vlast nad crkvom i državom.Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata. Neke pape bile su krive za takve zločine,da su svetski vladari pokušali da obore ove crkvene velikodostoјnike kao čudovišta isuviše gnusna, da bi se podnosila na tom uzvišenom položaјu. Vekovima niјe bilo napretka u znanju, umetnosti i civilizaciјi. Rimokatolička crkva, koja je i bila inicijator svih krstaških ratova, danas je jedna od najmoćnihih svetskih korporacija i izuzetno značajan igrač, kako na berzi tako i u preraspodeli globalne kontrole svetskim bogastvom. A ko ima bogastvo ima i politički uticaj.Vera u katoličanstvu nije nukleus postojanja, srce svega, već sredstvo za manipulaciju.Očigledno je da politika koju vodi Vatikan ima sve odlike imperijalističke politike, koja nastoji da različite narode i kulture objedini, zarad ostvarenja zajedničkih globalističkih ciljeva i ideja.Principi religiozno – političke ekspanzije usmerene na razdeljivanje Pravoslavnih Crkava i pravoslavnih naroda, na uništavanje Pravoslavlja deo po deo, formulisani su veoma davno…..