Srbiju od nacizma nisu oslobodili partizani,nego Crvena armija i četnici…

Josip-Broz-Tito-Adolf-Hitler-650x433                           TITO je doveden na ovaj prostor da u narod usadi komunizam, razruši veru u Boga i ispuni zadatke koje su mu zadali moćnici,sva upustva dobijao je od njih.Sa svoja dva  najbliža saradnika, Slovencem Edvardom Kardeljom i Hrvatom Vladimirom Bakarićem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu – kada to budu dopustile međunarodne okolnosti. Ova ideja je pretočena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodređenje do otcepljenja.Taj ustav nije mogao da bude donesen bez njegovog parafa. Badinterova komisija je početkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na međunarodno priznanje – bez promene avnojevskih granica.Tako je Titova politika rezultirala 90-e godine. Sve dok je trajao hladni rat, Jugoslavija je bila zaštićeno i maženo dete američke i zapadne diplomatije.Nisu Tito i Partija bili glavni uzrok heroizma i žrtve, već rodoljublje,želja za slobodom i pravdom.Par­ti­zan­ski po­kret ni­ka­da ne bi bio jak, ni­ti bi po­bie­dio ko­mu­ni­zam u Ju­go­sla­vi­ji, da ni­je bi­lo srp­ske lju­ba­vi pre­ma Ru­si­ji.Početkom jula je Moskva pozvala sve napredne snage u borbu protiv nemačkog ugnjetača,Srbi se se masovno odazvali i bili najbrojniji u partizanima:Srbi 78,12%, muslimаni 15,99%, Hrvаti 4,63%. i ostаlih 1,27%.Posle je Tito okrenuo leđa Staljinu ,prevario ga i uhvatio se SAD i Britanije. Beogradski novinar Pero Simić , poznat kao biograf Josipa Broza Tita, i to najbolji, jer je u domaćim i ruskim arhivima uspeo da sakupi sve bitne podatke o ovom diktatoru, sakupio je i sve Titove depeše poslate u Moskvu i precizno je sabrao : vođa komunista u njima je znatno češće osuđivao Dražu, nego Hitlera i Pavelića zajedno! Partizani ni 1941. godine ni kasnije nisu napadali Nemce, već četnike, dok su se protiv Nemaca borili u samoodbrani.Ne postoji uopšte ofanzivna operacija komunista u Jugoslaviji do dolaska Crvene armije. U jesen 1944. počeo je brutalni krvavi marš Titovih  jedinica na Srbiju,predvođeni srpkim bitangama, nedovršenim studentima, kalfama i šegrtima poput Krcuna i Rankovića, ali i ustašama koje su nedavno promenile uniformu kao što je bio Mate Mesić. Nakon što je u jesen 1944. Crvena armija osvojila Srbiju, Tito dolazi na gotovo, tretira je kao okupiranu neprijateljsku zemlju i pristupa sistematskoj fizičkoj likvidaciji srpske elite (streljanja).Tako je jedna okupacija zamenjena drugom, s tim što je ova odnela neuporedivo više srpskih života.Pobijen je ili iz zemlje isteran veći deo stvarne srpske elite, od čega se država Srbija ni do danas nije oporavila.U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti”, dok je prva izjava „poludivljeg” Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo”. ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).Prvih šest mesevi njegovog „oslobođenja“ odnosi više srpskih života nego tri prethodne godine nemačke okupacije. Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Ali, nije samo u Beogradu bilo streljanja, nema grada gde ih nije bilo.Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja.Dok u Srbiji krv teče u potocima, u Zagrebu je relativno vrlo malo likvidacija,pa Ranković traži smenu šefa tamošnje OZNE-e! Da li je Valter štitio ustaše iz senke?! Ustaškog poglavnika Antu Pavelića nije se trudio ni da zadrži u zemlji ni da mu sudi, pa nam ostaje da i danas nagađamo na šta se sve obavezao prilikom svoje ratne posete papi Piju XII avgusta 1944, a pre nego što su ga ustoličili u Beogradu. Na Kosovu i Metohiji komunisti su doselili iz Albanije više od 300.000 mladih Albanaca,dok su zabranili povratak preko 200 000 Srba.Hrvatskoj državi Tito je prisajedinio srpsku pokrajinu Baranju, zatim Istru, Dalmaciju i gotovo celu jadransku obalu sa ostrvima.Pre rata nisu postojale BiH, Crna Gora, Makedonija, već je bilo devet banovina, od kojih šest sa srpskom većinom i srpskom upravom. Granicu na Drini uvela je NDH 1941, a ostavili su je komunisti 1945. godine.Samo su u Srbiji stvorene dve autonomije, pokrajina Vojvodina i oblast Kosmet, a u poslednjem trenutku odustalo se od treće – Sandžaka. Broz je sistematski  smanjivao broj Srba u Jugoslaviji,formiranjem novih nacija a sve sa ciljem veštačkog umanjivanja broja Srba. Ovo je novim komunističkim vlastima bilo neophodno kako bi dominaciju Srba, njenu zastupljenost kod glasanja, u državnim i drugim strukturama što više umanjili. Samozvani maršal nije nikada pomišljao da udari na NDH i osvoji Zagreb (a oslobađanju Jasenovca da i ne govorimo) – bitno je ući u Beograd, i slomiti Dražinu vojsku,Srbiju! INTERESANTNO JE DA SE TITO CELO VREME RATA NALAZIO NA TERITORIJI NDH,U KOJOJ SE NALAZILA I BiH.Kada je reč o ustašama, komunisti su sa njima bili u dobrim odnosima godinama pre rata. U broju 28. za 1932. godinu, u glasilu Centralnog komiteta KPJ pisalo je doslovce i ovo: ”Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu”.U ugovoru  potpisanog 17. aprila 1941, sedam dana posle osnivanja Pavelićeve NDH,kojeg su u ime ustaša potpisali Mile Budak i Mladen Lorković, a u ime Komunističke partije Hrvatske Andrija Hebrang i Vladimir Bakarić stoji ovo:Komunisti neće preduzimati nikakve akcije protiv NDH.Idemo dalje! Krajem marta 1942. godine,Tito je poslao svoja dva zvanična pregovaračka predstavnika, Ivo Lolu Ribara i Petra Velebita, na pregovore o sklapanju sporazuma sa vlastima NDH o ustupanju određene teritorije u okviru NDH partizanima u slučaju da ovi budu proterani iz Crne Gore zbog narodnog revolta(„Titova pasja groblja“), a koja je bila pod italijanskim protektoratom.U Rogatici – 5. aprila  1942. godine,Tito,Petar Velebit i član engleske vojne misije pri Brozovom štabu – major Aterton,sastaju sa zvaničnim predstavnicima NDH,gde je napravljen ustaško-partizanski sporazum o konkretnim uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu preći preko NDH teritorije do njima dodeljene oblasti koju su kasnije komunisti proglasili za „oslobođenu“ – „Bihaćka Republika“.Partizanima/Brozu/ je ustupljena teritorija u okviru NDH koja je obuhvatala oblast između gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar joj je bio u gradu Bihaću.Ima još! Đilas i Velebit u martu 1943. godine u Zagrebu ubeđuju Kašea i Horstenaua:„Mi se ne borimo protiv vas, Nemaca. Mi se samo branimo. Nemojte nas goniti i nećemo pucati na vas. Naši neprijatelji su četnici. Mi se borimo samo protiv njih.“ („Ein General im Zwielicht“, Band 3, Bohlau Verlag Wien-Koeln-Graz 1988; M. Đilas „Partizanski rat“, Beograd 1979. godine).Dogovor je poštovan, bez obzira na to što ga je Ribentrop osudio i odbio, ali je „fer plej“ održan. Srbiju je u Drugom svetskom ratu oslobodila Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je gotovo sam oslobađao Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca , ali to je već tema za drugu priču.Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…Malo je poznato da je u Titovom dovođenju Tita na vlast u Beogradu učestvovalo čak 414.000 sovjetskih vojnika. A još manje da je Tito za ovu ključnu ratnu operaciju uspeo da odvoji samo 26.000 boraca iz raznih delova Jugoslavije i tek oko 15.000 pristalica iz svojih jedinica u samoj Srbiji. Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja. Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebehttp://sz2604.blogspot.nl/2015/05/sovjeti-oslobadjaju-beograd.html Iza martovskih demonstracija 1941. nisu bili komunisti! Snimak “Stupanje kralja Petra na presto”, koji je pronađen u bogatoj arhivi beogradskih “Filmskih novosti”, jasno potvrđuje da iza svenarodnih demonstracija 27. marta 1941. godine u Beogradu nije stajala Komunistička partija.Snimak je pronašao filmski istoričar i dramaturg Božidar Zečević, koji kaže da snimci jasno potvrđuju da parole “Bolje rat nego pakt”, “Bolje grob nego rob”, kao ni srp i čekić – nisu bili osnovni simboli na tim demonstacijama.Demonstranti kliču kralju Petru Drugom, demokratiji, Rusiji, Britaniji i jasno poručuju celom svetu da ne žele da se svrstaju u red fašista, unaprijed svesni događaja koji će uslediti. Tog dana u narodu je eskaliralo višegodišnje nezadovoljstvo, izazvano politikom kneza Pavla Karađorđevića, vlade Cvetković – Maček, a nadasve potpisivanjem Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom, pa je organizovan vojni puč, zbačena vlada, a na presto je doveden maloljetni kralj Petar II Karađorđević.Međutim, posleratna komunistička vlast uspela je da sebi pripiše zasluge za organizovanje protesta, iako su tada njihove malobrojne pristalice bile ili u zatvorima ili u strogoj ilegali…  Napad Nemačke i njenih satelita na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine komunisti su dočekali kao saveznici Hitlerovog Trećeg Rajha. Kao deo Staljinove Komunističke internacionale (Kominterne), i Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) je bila obuhvaćena sporazumom između Nemačke i Sovjetskog Saveza, koji su avgusta 1939. godine potpisali njihovi ministri inostranih poslova, Ribentrop i Molotov.Tek posle napada na Sovjetski Savez, Nemci proglašavaju komuniste neprijateljima. Za ono što su komunisti optuživali Dražu, činili su oni, uključujući saradnju s okupatorom (što uključuje NDH).Veza između Tita i  ustaša najbolje se vidi u omogućivanju povratka u SFRJ jednom od glavnih ustaša fratru Krunoslavu Draganoviću, ideologu „Velike Hrvatske“ i jednom od glavnih njenih pobornika, čoveku koji je sa Englezima i Vatikanom organizovao „pacovske kanale“ za prebacivanje ustaša na Zapad. Tito ga je vratio u Jugoslaviju i on je, bez ikakvog suda i suđenja, mirno umro. Hrvati i muslimani su ubili na stotine hiljade Srba, tako da su mnogi Srbi živeli samo za osvetu. Draža je, u suštini, jedna tragična ličnost: gerilac, bez direktne komande nad mnogim svojim komandantima, slomljen nemačkim odnosom 100 za 1 u Srbiji, nije obećao Nemcima da će ratovati protiv saveznika,kao Titovi izaslanici: Velebit, Đilas i Koča Popović,koji su, u slučaju da se angloamerički saveznici iskrcaju na Jadranu, nudili saradnju Nemcima.Mihajlović se sretao, uspostavljao je kontakt sa Nemcima, postojao je kontakt i partizana sa Nemcima, ali saradnja kao krivično delo nije postojala. U vojsci Draže Mihailovića bilo je oko 5000 muslimana, koji su uvek radije prilazili Čiči nego Titu, jer je komunizam za njih uvek bio bezbožništvo.Malo ljudi u Srbiji zna da se u Četničkom pokretu u toku Drugog svetskog rata protiv fašizma, a zajedno s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, borio veliki broj muslimana, a neki od njih su bili i slavni predstavnici Ravne gore.Nisu svi četnici bili pod Dražinom komandom.Na primer, Pećančevi, s tim što su mnogi od njih napustili Pećanca i prišli Draži. Ili komandant Bosanskih četničkih odreda Rade Radić leta 1942, kada se slikao sa nemačkim generalom Štalom, nije bio pod Dražinom komandom. Razlog je bio taj što zbog stalnih nemačkih potera Draža još nije bio stigao da proširi svoju organizaciju na celu Bosnu. A da li je Radićev sastanak sa Štalom saradnja i izdaja? Ne. On je uočio da komunisti i ustaše vode politiku uništenja Srba u Zapadnoj Bosni, pozvao je Nemce i rekao im to. Tražio je odrešene ruke da njegovi četnici idu na partizane, a ne ustaše. Tvrdio je da će zavesti red i mir, što je odgovaralo i Nemcima, i oni su naterali NDH da potpiše onaj niz ugovora o primirju sa Radićem. Tako je u oblastima pod Radićevom komandom zaustavljen genocid, dok je, na primer, Kozara doživela užasnu sudbinu. Iz dokumenata se vidi da Radić i njegovi ljudi sve vreme i Nemce i ustaše smatraju neprijateljima, s kojima će se obračunati kad dođe njihov red, tj. da prosto sprovode jednu ratnu taktiku.Prema tome, čim postoje dva i više neprijatelja, imamo razne kombinacije, tj. različite taktike.Ovakve taktike smo vidjali i u poslednjem ratu.Nema nemačkog niti ma čijeg dokumenta, sem naravno komunističke propagande, da su se četnici i ustaše borili „rame uz rame“ protiv partizana. To je prosto bilo nezamislivo jer su ustaše i četnici bili najveći neprijatelji, kao što su i danas sinonim neprijatelja za Hrvate četnici, a za Srbe ustaše.Nedić, Ljotić i njihovi ljudi izručili  su Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića“.Nacisti su u svojim dokumentima priznali da su po logorima u Srbiji i na stratištima uništili blizu 15.000 pripadnika i pristalica Jugoslovenske vojske pod komandom generala Draže Mihailovića, i uhapsili ili zarobili skoro 40.000. Dakle, ovo su podaci iz nemačkih izveštaja i direktno priznanje okupatora da je uništio po logorima, zarobljavao i lišio slobode 55.000 pripadnika i pristalica legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije!Ukratko, četnici su ubili oko 2.000 hrvatskih i oko 8.000 muslimanskih civila, kao i oko 3.000 civila na teritoriji današnje Srbije, od kojih dve trećine po osnovu komunizma, a trećinu po osnovu saradnje sa okupatorom i zbog raznih kriminalnih dela (najčešće crne berze). Što se tiče teritorije današnje Srbije, većina likvidacija ne može se smatrati ratnim zločinom, jer je počinjena prema zakonima Kraljevine (Uredba o vojnim sudovima od 8. marta 1940. i Zakon o zaštiti države iz 1921).O komunističkim zločinima nad Srbima i Srbijom niko nije odgovarao,još i danas uživaju u otetim kućama,stanovima domaćina Srbije.Komunisti su se posebno dokazivali u mučenju i ubijanju srbskih sveštenika, a svoju mržnju su utisnuli i u pesme koje su u tom vremenu pevali. Crnim slovima su ostali zapisani stihovi: „Nosim kapu sa tri roga i borim se protiv Boga“, „Mi smo protiv Boga i vladara, protiv Crkve i oltara“, „Ustaj seljo, ustaj rode, da te branim od gospode, od popova mantijaša i ostalih zelenaša“ itd.Ubijeno je preko tri stotine srbskih sveštenika i srušeno 180 srpskih pravoslavnih hramova!Po zlu najčuveniji zločin komunisti su počinili na Badnji dan 1942. godine (a i inače su voleli da ubijaju na velike srpske i pravoslavne praznike) u Crnoj Gori. U kolašinskom Lugu, na desnoj obali Tare, nad telima 240 unakaženih građana razapeli su lešinu psa na daskama u obliku krsta. Zatim su na jednoj dasci napisali:„Ovo je pasje groblje“.U najmanje 35 gradova i opština locirane su tajne grobnice u kojima su partizani ubijali Srbe.Na mnogim tajnim grobnicama građeni su stadioni, škole, zatvori, kako bi se zločini zamaskirali.Državna komisija osnovana za istraživanje zločina komunista do sada je popisala 37.000 ubijenih Srba i 50.000 Nemaca i Mađara. Naravno, broj ubijenih Srba je znatno veći.MASOVNA STRELJANJA VOJNIKA PORAŽENIH VOJSKI SU IPAK ZLOČIN! PODUNAVSKI FOKSDOJČERI su kolektivno veoma stradali; Poimence je otkriveno 26.000 žena i 6.000 dece (od 51.000 stradalih Nemaca) koji su likvidirani posle rata, imovina im se kolektivno konfiskuje (par izuzetaka samo)… Komisija Vlade Srbije je evidentirala više od 200 masovnih grobnica širom Srbije.TITO je bio simbol svih komunističkih zločina, od kojih je najviše stradao srpski narod.Žalosno je što i posle toliko godina, Tita čak i ne označavaju kao diktatora i masovnog ubicu! …..https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg35852.html.     00017-partizani-i-nemciFOTO:Partizani ljubićkog odreda sa nemačkim vojnikom,… na drugoj fotografiji, partizan sa Hitler Jugend.…Zajedničke fotografije komunista i Nemaca mogle su nastati u Sloveniji leta 1944. godine, kada su oni potpisali sporazum o prestanku neprijateljstava. Takođe, mogle su nastati i tokom nekog od mnogobrojih kontakata između partizana i ustaša.Podsetimo se da je 1943. godine postignut sporazum Nemaca i partizana o zajedničkoj borbi protiv četnika i Engleza u slučaju njihovog iskrcavanja na Jadran, koje se očekivalo svakog časa….   http://www.rtrs.tv/av/pusti.php?id=27439                     8694185                               Zaboravljeni heroj – Huska Miljković3                    Saradnja ustaša i partizana….Iz arhive OZNE vidi se da je 1935. Broz potpisao sporazum sa ustaškim poglavnicima, a zatim u vreme NDH 1941. i aneks tog sporazuma.Titoizam je sakrio odgovornost za genocid nad srpskim narodom pod lažnom simetrijom ustaša i četnika…7k8-borci1                       04-cetnici-sprovode-zarobljene-Nemce-1941FOTO:Četnici sprovode zarobljene Nemce/1941.godina,Užice/…Mihailović je kasnije odbijao da sprovodi vojne akcije i sabotaže protiv okupatora, jer su takve aktivnosti dovodile do streljanja talaca i paljenja i uništavanja sela.Tito je ovo umeo vešto da iskoristi, kako bi Dražu prikazao kao nemačkog saradnika.Mihailoviću su najveća odlikovanja dali predsednici Francuske i SAD-a De Gol i Hari Truman,a o rodoljublju i zaslugama komandanta JVO govorila su još dva američka predsednika Dvajt Ajzenhauer, koji je prethodno bio komandant savezničkih snaga i Ronald Regan.Draža se za svoju zemlju borio mnogo pre Drugog svetskog rata, od Solunskog fronta i Kumanovske bitke. Treba reći da se i Josip Broz borio i pre Drugog svetskog rata, ali na strani Austrougarske.Njegova je jedinica, 25. domobranski puk, bila u sastavu one zloglasne 42. domobranske Vražje divizije, iza koje su od leta 1914. ostajali pustoš i smrt hiljada srpskih civila, dece, žena i staraca.TITO JE ZA SRBE BIO BALKANSKI HITLER! … http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/istorijska-prevara-spisak-gradova-koje-su-oslobodili-cetnici-a-ne-partizani .                                                                                                Foto: Miloslav Samardžić/Album Đenerala DražeDOKUMENTI KOJI GOVORE U PRILOG ČETNIČKOJ OFANZIVI NA SARAJEVO:Jedna od stranica ratnog dnevnika 369. divizije za 5. oktobar 1943. godine. ”09,40: 3. bataljon 370. grenadirskog puka javlja preko radija: Od 4:00 jak napad pomagan teškim oružjem. Napad se pojačao od 7:00 sati. Severoistok Višegrada četnici uzeli. Molim pomoćnu vojsku iz Rogatice. Molim pomoć iz vazduha… 10:10: Operativno odeljenje za 3. bataljon 370. grenadirskog puka preko radija: Zatražena je pomoć Luftvafe, ali trenutno je vreme loše.”…..Prema Bundes arhivi u Frajburgu,do kojih je došao publicista i istoričar Miloslav Samardžić,četnici Draže Mihailovića su septembra i oktobra 1943. godine pokrenuli najveću ofanzivu na Nemce u Drugom svetskom ratu i opkolili Sarajevo, u kojem tada nije bilo komunista….i probili nemačko-hrvatsko-muslimanski front na liniji Jabuka – Mesići – Rogatica.To je bila najveća ofanziva protiv Vermahta u Drugom svetskom ratu na Balkanu, do dolaska Crvene armije…

Advertisements
This entry was posted in Uncategorized. Bookmark the permalink.

4 Responses to Srbiju od nacizma nisu oslobodili partizani,nego Crvena armija i četnici…

  1. manon says:

    Reblogged this on BELEŽNICA and commented:
    U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti“, dok je prva izjava „poludivljeg“ Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo“. ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).Prvih šest mesevi njegovog „oslobođenja“ odnosi više srpskih života nego tri prethodne godine nemačke okupacije. Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova

    Like

  2. mirko362015 says:

    Postoje jasni razlozi zasto se Tito posle rata okrenuo SAD i Britaniji. Cherchilov verni obavestajac Pavelic je jedan primer a zna se I to da je nas Kralj Petar zajedno sa cetnicima u Engleskoj bio potpuno ignorisan. Posleratni odlazak Druga Tite sa sjajnom uniformom ratnika – “Komuniste” iz Juge docekan sa velikim pocastima sa dobrodoslicom kraljice Elizabet I crveni tepih razvucen uz zvuke muzike ( a bili su satro veliki protivnici komunizma ). Smatram da je Tito bio gori od Hitlera za nase mlade kojima je ispirao mozgove I lagao govoreci kako ce nase buduce generacije ziveti lepo. Danas je evidentno kako mladi potomci tih mladih beze iz svih krajeva te nekadasnje Jugoslavije gde se stvorio dizaster.

    Like

  3. Масонерија је једини одговор на ово вековно питање…Масонерија,као облик отвореног сатанизма и РИМОКАТОЛИЧКА ЈЕРЕС,као облик,прикривеног сатанизма.Краљ Александар Карађорђевић је убијен у Марсеју,јер је одбио да приђе масонима,и то на молбу светог владике Николаја Велимировића…И још нешто…нису границу исцртале Усташе…већ ју је исцртала историјска подела римског царства на источно и западно,а граница је била Дрина…Срби,који су данас на територијама западно од Дрине,добили су ту земљу,као награду и обавезу да је чувају од најезде Агарјана-Турака.ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ ЗА ТО У АРХИВАМА БЕЧА…Како је последњих стотинак година правна наука бачена на колена и не поштује се међународно право…то је и одговор на овај хаос и неред у свету…А да подсетимо…француску револуцију су повели луциферисти,просветитељи…Погледајте како су листом прошли сви револуционари…Страдали су од својих…Ђаво једе прво своју децу…! ! ! ! !

    Like

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s