Poglavar Crkve je Isus Hrist, a ne papa…

Pravoslavlje je jedina prava, neiskrivljena i izvorna religija Hrišćanstva.Sam naziv Pravoslavna Crkva, određuje da članovi koji njoj pripadaju pravilno slave i pravilno ispovedaju veru u Hrista.Obzirom na to da samo jedna Crkva, ili jedno verska zajednica može biti prava, istinska Crkva ili hrišćanska grupa i to stvarno jeste, treba naći načina kako utvrditi koja to jeste, a to može biti samo Crkva ili verska zajednica koja je sačuvala suštinu hrišćanstva.Rimokatolička crkva nije crkva koju je Hrist ustanovio. To nije crkva koja se temelji na apostolskom učenju (koje je opisano u Delima apostolskim i novozavetnim poslanicama).Katolička vera,koja znači saborna,nije istinita poput pravoslavne,jer su promenili neke dogmate uspostavljene od svetih apostola i svetih Otaca u toku sedam Vaseljenskih Sabora.Prema katoličkoj doktrini papa je zemaljska glava crkve i naslednik apostola Petra.Po tom verovanju, Hristos je odredio da Petar bude prvi papa, koji je, otišavši u Rim, bio u toj ulozi dvadeset i pet godina. Počevši od Petra, Rimokatolička crkva prisvaja pravo nasleđivanja papske vlasti, koje se nastavilo do danas…. 

Da li Biblija uči da je Hristos odredio da jedan čovek bude Njegov zamenik na zemlji? Možemo li u Bibliji da pronađemo potvrdu za takav položaj pape? Da li su prvi hrišćani Petra smatrali takvim? Upravo suprotno, Sveto pismo jasno pokazuje da je Hristos „glava crkve”, a ne papa!Ako bolje proučimo u Bibliji ko je bio Petar, postaje jasno da Petar uopšte nije bio papa.Petar se nikada nije ponašao kao papa, a ni oblačio kao on, nikada nije govorio ni pisao kao papa, niti su mu ljudi pristupali kao papi…„Nikoga na Zemlji ne zovite ocem, jer imate samo jednog Oca – onog na nebu. Niti se zovite vođe, jer imate samo jednog vođu – Hrista.” Ideja da jedan od apostola treba da bude uzdignut na položaj pape (oca) u krajnjoj je suprotnosti s ovim odlomkom iz Svetog pisma. Biblija kaže da je samo jedan Svet i da je to Bog, te da Ocem nazivamo samo Boga („Nikoga na zemlji ne nazivajte svojim Ocem, jer imate samo jednog Oca, onoga nebeskog!“- Mt 23,9) te da crkva ima samo jednog Poglavara, a taj je Isus Hrist.Čitamo u 1. Timoteju 2:5, „Jer jedan je Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi – čovek Isus Hrist.Glava Crkve je Isus Hrist a ne neki ovozemaljski posrednik, poput pape.U Mateju 23 : 9 jasno piše, pa čak i u katoličkoj verziji Biblije, da ne nazivamo ni jednog čoveka” ocem “. Pa ipak, to je tačno onako kako katolici nazivaju svoje sveštenike, kardinale i biskupe.Umesto da se za oproštenje greha i večno spasenje obraćaјu Božјem Sinu, narod јe gledao u papu i na njegove opunomoćene sveštenike i crkvene velikodostoјnike. Oni su podučavali narod da јe papa njihov zastupnik i da se samo preko njega mogu približiti Bogu; da јe on Božјi namesnik i zato su dužni da mu se bezuslovno pokoravaјu….

Hrišćanstvo, u smislu crkvenog života, Hristom Spasiteljem obnovljenog čovečanstva, skoro je sasvim zaboravljeno. Pošto su uklonili Božјi zakon, merilo pravde, prisvaјali su neograničenu moć i odavali su se neobuzdanom razvratu. Prevara, lakomstvo i porok svuda su preovladavali. Ljudi se nisu ustezali ni od kakvog zločina koјim bi mogli postići bogatstvo ili položaј. Palate papa i sveštenika pružale su prizore naјgnusniјeg razvrata.Rimokatolička crkva je moralna kanalizacija, prepuna homoseksualnih razvratnika i pedofila.Ujedinjene nacije su objavile da je Vatikan “sistematski” usvajao zakone i pravila koja su omogućila da sveštenici zlostavljaju na hiljade dece.Komitet UN-a za prava dece je saopštio i da bi Sveta stolica trebalo da preda civilnim vlastima svoje dosjee o seksualnom zlostavljanju desetina hiljada dece kako bi krivci, kao i oni “koji su krili njihove zločine”, mogli da budu izvedeni pred lice pravde, preneo je Rojters.A PAPA Franja je uoči posete Turskoj i pravoslavnoj Carigradskoj patrijaršiji, ocenio da je pravoslavlje bolesno.Ludilu nikad kraja! Za razliku od mnogih papa koji su uživali u materijalnom bogatstvu, apostol Petar je izjavio “nemam srebra ni zlata…” (Dela 3:6). Ali imao je opunomoćenje Gospoda našega Isusa Hrista da učestvuje u širenju Božijeg carstva. ..

Vatikan (Sveta Stolica, ili Rimokatolička crkva), je više od hiljadu godina, neposredno ili pomoću katoličkih država Evrope, podsticao i organizovao zločine genocida nad Srbima, njihovo prevođenje u hrvatsku naciju, a najistrajnije je brisao i uništavao srpsku kulturnu baštinu (a time i evropsku) – u svim srpskim zemljama.Srbi su bili proganjani i ubijani i od komunista,samo zato što su pravoslavci.U Srbiji je od 1945. – 1947. godine ubijeno negde oko 350 pravoslavnih sveštenika. Dakle, u vreme mira.Idejni tvorci tog pokreta su shvatili da čovek ne može bez religije bez ideala i onda su se tako i organizovali. Boga je zamenio diktator i fašista Tito. Posle II svetskog rata u Srbiji je pobijeno na hiljade najumnijih i najviđenijih ljudi. Manifest KP je zamenio Bibliju.Zato smo mi sada toliko iskorenjeni, dezorijentisani, zbunjeni. Ne znamo ni ko smo, ni šta smo, ni odakle smo, ni kuda idemo.Svi oni koji su do juče bili komunisti, ne pokajavši se, uzeli su neke druge boje i sada progovaraju ponovo protiv crkve, ali ovoga puta ne iz centralnog komiteta, već kao pojedine nevladine organizacije. Opet imamo proganjanje crkve, samo na jedan sofisticiraniji način.Moramo imati u vidu da su svi elementi kojima se čovek ponosi, prolazne kategorije. Bogatstvo, lepota, zdravlje, koje je najvažnije, svakako, ali i to je prolazna kategorija. Kada sve to počne da se menja, ponovo se vraćamo na iskonsko pitanje o smislu života. Odgovor na to pitanje leži u veri. Ne zaboravimo šta je majka Jevrosima kraljeviću Marku govorila: “Bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu”. Ona tačno postavlja po hijerarhijskoj važnosti ono što određuje čoveka.Zemaljska Srbija jeste sve manja, ali je Nebeska Srbija sve veća, međutim, svaki pravi Srbin zna za istinite reči kneza Lazara: “Zemaljsko je za malena carstvo, a Nebesko uvek i doveka”. ..

Nemojmo se na pogrešan način ponositi srpstvom. Svojim ispravnim životom pokažimo da smo kao pojedinci dostojni, a samim tim pokazaćemo i veličinu našeg naroda…U srpskom pravoslavlju najdublji trag je ostavio prvi arhiepiskom Srpske crkve Sava Nemanjić. Živeći i radeći u vreme kada su Srbi imali svoju državu, i jednu nacionalnu crkvu, on je, u stvari, postavio temelje za očuvanje identiteta svog naroda i u vekovima kada je živeo pod tuđinskom vlašću. Jer specifičnost čoveka iz srpskog naroda je vekovima bila upravo ta pripadnost Crkvi.Germansko-vatikanska istorijska škola predstavlja jedan veliki falsifikat koji lukavo prikriva sledeću činjenicu – Konstantinopolj nije bio prestonica nekakvog grčkog carstva, nego prestonica velikog Pravoslavnog Carstva u kome je srpski narod imao ništa manje značajnu ulogu od grčkog naroda. Na žalost – i danas srpska deca uče istoriju koju su im pisali Nemci i Vatikan.Narode bogobojažljivi, narode hrišćanski! Ako zaista želimo da budemo ono što deklarativno jesmo, vratimo se pravoslavnoj Crkvi i njenom svetotajinskom životu. Posećujmo bogosluženja i čujmo ono čemu nas Crkva uči, jer upravo ona predstavlja nastavak Spasiteljeve misije kroz istoriju, a ustanovljena je i predata nam od samog Gospoda. Izvan nje nema nam ni Istine, ni spasenja. Izvan su grabljivi vuci koji na svaki način nastoje da nas lažima obmanu i zavedu sa pravog puta.Svako menjanje puta Božijeg, menja i Isusa i svako ko to radi, otpada od njega, a za sve otpale Gospod nema ljubav, nego pakao.Najveća srpska tragedija nije u njihovom stradanju, nego u gubljenju verskog identiteta, turčenju ili unijaćenju,jugoslovenstvu, danas zapadnjačenju ili ekumenisanju.Lažni Hristosi, lažni bogovi koji su zarazili Evropu i koji su iz nje izvezeni na tržište sveta, imaju za svoj glavni zadatak, ubijanje čovekove duše....