Jedino kroz Isusa-vrata ulazimo u večni život

Hrišćanstvo je u stvari verovanje u Isusa iz Nazareta, Sina Božijeg.Isus, što u prevodu znači Spasitelj i Hristos, što u prevodu znači pomazanik, je došao na zemlju da okaje grehe čovečanstva, prinoseći sebe kao žrtvu na krstu.Isus Hrist je jedinstvena i najpoznatija Ličnost u istoriji čovečanstva.Isus je dao najbolji primer kako živeti i kako se ophoditi s drugima.Trpeo je za siromašne, uboge i nemoćne, a ta borba za pravednost traje već hiljadama godina.Neprestano se borio za uboge, za sve one kojima je teško u životu.Njegove reči su bile radosna vest za grešnike, lečio je i telo i duh, bukvalno je oslobađao ljude koji su tražili pomoć i iz bezizlazlih situacija; milostivo je opraštao grehe. Ono što je naročito privlačilo ljude Hristu, bila je Njegova dobrota, stalna želja da pomogne ljudima. Sav svoj život posvetio je pomaganju ljudima u nevolji……..

Neki ljudi se igraju mitom, legendom, idealom Isusa Hrista.Danas u svetu, kao i već skoro 2000 godina, postoje hrišćanski i nehrišćanski istorijski dokumenti, koji opisuju život Isusa Hrista,koji su naučno potvrđeni kao autentični. Hrišćanski dokumenti detaljno opisuju Isusov život, dok nehrišćanski uglavnom potvrđuju Njegovo postojanje.I Talmud“, zbirka iz jevrejske tradicije, koja potiče iz trećeg veka, dokumentuje postojanje Isusa.Čak i istorijski izvori kao oni Kornelija Tacita(kao i i Josifa Flavija,Plinije Mlađeg, Svetonije), rimskog istoričara iz 1. veka, detaljno govore o Hristovoj ličnosti.U vezi sa ukazivanjima na Isusa i rane hrišćane u spisima istoričara iz prvog i drugog veka , Enciclopædia Britannica, izdanje iz 2002, kaže: “Ovi nezavisni izveštaji dokazuju da u drevna vremena čak ni neprijatelji hrišćanstva nisu sumnjali u to da je Isus postojao, o čemu se prvi put i na neadekvatnoj osnovi raspravljalo krajem 18, tokom 19. i početkom 20. veka. “…Jevanđelja beleže da je razapet na krstu, na brdu Golgoti iznad Jerusalima, u 33. godini.Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata koji ga je osudio da bude raspet na krstu…

Jedan od najznačajnijih i najbitnijih događaja u srednjem veku je i rascep jedinstvene Hrišćanske crkve.Ovaj istorijski događaj poznat je i kao velika šizma.Za razliku od Pravoslavnih koji poštuju izvorne principe hrišćanstva i čuvaju duhovnost naroda i crkve, Rimokatolici su mijenjali i prihvatali sve i svašta. Od izvornog shvatanja hrišćanstva, kod Katolika je malo šta ostalo.Sveto pismo jasno pokazuje da je Hristos „glava crkve”, a ne papa!Biblija kaže da je samo jedan Svet i da je to Bog, te da Ocem nazivamo samo Boga („Nikoga na zemlji ne nazivajte svojim Ocem, jer imate samo jednog Oca, onoga nebeskog!“- Mt 23,9) te da crkva ima samo jednog Poglavara, a taj je Isus Hrist.Rimokatolička crkva sa centrom u Vatikanu je postala više politička i finansijska organizacija nego mjesto duhovnosti…

U istoriji Srbi nikad ništa dobro nisu videli od Rima.Vatikan (Sveta Stolica, ili Rimokatolička crkva), je više od hiljadu godina, neposredno ili pomoću katoličkih država Evrope, podsticao i organizovao zločine genocida nad Srbima, njihovo prevođenje u hrvatsku naciju, a najistrajnije je brisao i uništavao srpsku kulturnu baštinu (a time i evropsku) – u svim srpskim zemljama.U istoriji Srbi nikad ništa dobro nisu videli od Rima. Još 1199, kad je Inoćencije Treći saznao da srpski ban Kulin u Bosni nije odan Rimu, pisao je ugarskom kralju Emeriku da navede Kulina da se odrekne „jeresi“, a, ako ne bude pristao, da upadne u Bosnu i protera Kulina i sve koji Rim ne priznaju. Godine 1221. papa poziva na križarski rat protiv Srba u Bosni, da bi 1235. Bosnu predao mađarskom hercogu Kolomanu, sinu Andrijinom, i dominikancima – inkvizitorima, koji su dobili ovlaštenja da ubijaju sve koji odbiju papin zagrljaj.NA KOLENA SAMO PRED BOGOM, NIKAKO PRED PAPOM….

Isus je jedini spasitelj i put ka Bogu, on je platio cenu čovekovog otkupa od greha i smrti kao posledice greha i preuzeo ih na sebe, i danas obavlja ulogu novozavetnog prvosveštenika ili posrednika u nebeskoj Svetinji – vršeći službu pomirenja prinošenjem zasluga svoje žrtve i prolivene krvi na krstu Golgote u korist čoveka i njegovog spasenja.Mnogi misle o Isusu kao o običnom čoveku, Božjem poslaniku, kao što sui oni sami, jer misle samo o Njegovom Ljudskom govoreći: pa kako Bog može biti rođen od žene? Ne mogu shvatiti da Njegovo Ljudsko i Njegovo Božansko se ne mogu odvojiti. Gospod je i Bog i Čovek, a Bog i Čovek u Gospodu Isusu Hristu nisu dvoje nego jedno,odnosno, potpuno jedna osoba, kao što su duša i telo jedan čovek…

Ljudi ne mogu da zauzmu ulogu spasitelja i posrednika preko koga je moguće doći Bogu i dobiti spasenje, iz razloga što je čovek po prirodi grešan, i što je i njemu samome kao takvom potreban spasitelj i posrednik, i zato što je ta uloga dodeljena Hristu kao onome koji je Božanskim planom određen za ovo veliko delo spasenja ljudskog roda, i na koga ukazuju sva starozavetna proročanstva, kao i starozavetni obredni sistem – kao na spasitelja koji će se žrtvovati za ljudske grehe, i u novozavetnom periodu obavljati ulogu prvosveštenika ili posrednika pred Božjim prestolom u Svetinji na nebu…

Mi po­zna­je­mo ži­vot i smrt samo kroz Isu­sa Hri­sta. Bez Isu­sa Hri­sta ne zna­mo ni šta je naš ži­vot, ni šta je naša smrt, ni šta je Bog, niti šta smo mi sami.Odlaskom sa ovog sveta čovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima će pred Bogom dati odgovor za proživljeni život u ovom svetu.Po pravoslavnom učenju duša posle smrti izlazi na Božiji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka – raj ili pakao. Posle smrti, čovek nema mogućnosti pokajanja ili popravke.Ako želiš da znaš kako treba da živiš, vrlo je lako.Treba da vidiš život Isusa Hrista koji je opisan u Bibliji.Zlo je samo nedostatak Boga, nedostatak Božje ljubavi u srcu….

Naučnici su dokazali da je uslov za nastanak života na Zemlji ispunjavanje niza preduslova koje je univerzum morao naštimati. Zar nije logično da postoji neko ko je te preduslove naštimao?Zašto postoje zakoni prirode? Pošto postoje neki zakoni po kom se stvari dešavaju, sasvim je logično da je neko te zakone stvorio.Budući da je u životnoj sredini sve planirano , oblikovano i organizovano , onda je sasvim sigurno da postoji i Stvoritelj koji je to sve besprekorno uobličio.Da li je lak­še po­ve­ro­va­ti da su svi slo­že­ni ob­li­ci ži­vo­ta, koji su potpuno svr­si­shod­ni, a pri tom za­do­vo­lja­va­ju i naj­vi­še zah­te­ve este­ti­ke (ruža, lep­tir, pa­u­no­vo pero…), pro­dukt či­stog slu­ča­ja, ili su pro­dukt mu­dro smi­šlje­nog pla­na?Dizajn koji postoji u prirodi u mnogim sferama svojim savršenim funkcionisanjem ukazuje da je morao neko da unese red, poredak u svemir.Od atoma do beskraja, svuda postoji red….

BIBLIJA je Reč Božija.Ova sveta knjiga sadrži Božju poruku, a ne poruku ljudi koji su je pisali. Isus nije ništa napisao, a njegovu poruku (Evanđelje) poslije su zabilježili njegovi učenici, apostoli i evanđelisti, u Novom zavetu.Po svemu što u Bibliji stoji vidi se da joj je autor neko ko jako dobro razume ljudsku prirodu.Taj je Autor , Bog, naš Stvoritelj! On poznaje naš način razmišljanja i naše osećaje bolje od nas samih. U vreme kad su postojale pogrešne predstave o obliku Zemlje u Bibliji je stajalo da je ona okrugla , odnosno da ima oblik kugle ( Isaija 40:22 ) . Isto tako, Biblija je tačno opisala Zemlju kao ” ni o što obješenu ” ( Job 26 : 7 ) .Te su reči bile zapisane davno pre nego što su ljudi uspeli da fotografišu zemaljsku kuglu kako lebdi u svemiru.Biblija nije naučna knjiga. Pa ipak, kad govori o naučnim temama, ona navodi tačne podatke. Zar to i ne očekujemo od knjige koja je od Boga?U Bibliji su zapisani mnogi mudri i praktični saveti te brojna proročanstva koja su se ispunila do najsitnijih pojedinosti.Evo jedan primer.Preko proroka Isaije, koji je živeo u 8. veku pr . n . e . , Jehova je prorekao da će grad Vavilon biti uništen ( Isaija 01:19 ; 14:22, 23 ). Objasnio je kako će tačno grad biti osvojen. Neprijateljska će vojska isušiti babilonsku reku i ući u grad bez borbe. To nije sve. Isaija je u svom proročanstvu čak naveo ime kralja koji će osvojiti Vavilon – rekao je da će to biti Kir. ( Pročitaj Isaiju 44 : 27-45 : 2. ) ….

Srbin Nikola Tesla je bio jedan od najvećih umova svih vremena i smatra se ocem 21. veka. Postoje glasine da je Tesla svoje izume dobio od nezemaljske civilizacije.Verovatno jedan od najpoznatijih Teslinih citata po pitanju komunikacije sa drugim realmima je:“Moj mozak je samo prijemnik. U univerzumu postoji srž iz koje dobijamo znanje, snagu i inspiraciju. Nisam još došao do tajne te srži, ali znam da postoji.„Univerzum je živ u svim svojim mаnifestаcijаmа, poput kаkve misleće životinje.Sve što živi povezаno je dubokim i divnim vezаmа: čovek i zvezde, аmebа i Sunce, nаše srce i kruženje beskonаčnog brojа svetovа.Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bića i ako mi koncentrišemo naše misli o toj istini, postajemo skladni sa ovom velikom moći.”…

Jednom je jedan čovek otišao u brijačnicu kako bi se ošišao i skratio bradu. Kako je brijač počeo raditi svoj posao, počeli su razgovarati o mnogim stvarima i raznolikim temama. Kad su se u jednom trenutku dotakli teme Boga, brijač je rekao: “Ja ne verujem da Bog postoji.”
“Zašto to kažete?”, upitao je čovek.
“Dovoljno je izaći na ulicu kako bi shvatili da Bog ne postoji. Recite mi, ako Bog postoji, zašto postoji toliko bolesnih ljudi? Zašto postoje napuštena deca? Da Bog postoji, ne bi bilo ni patnje ni boli. Ne mogu zamisliti milostivog Boga koji bi dopustio sve te stvari.”…Čovek se zamislio na trenutak, ali nije odgovorio jer nije htio pokrenuti raspravu. Kad je brijač završio svoj posao, čovek je napustio dućan. Odmah nakon što je napustio brijačnicu, ugleda čoveka na ulici s dugom, lepljivom, prljavom kosom i i dugačkom neurednom bradom. Primer za prljavo i zapušteno.Čovek se okrenuo i vratio se u brijačnicu te reče brijaču: “Znate šta? Brijači ne postoje.”
“Kako to možete reći?”, upitao je iznenađeno brijač. “Ja sam ovde i ja sam brijač. Sad sam radio na vama!”
“Ne!”, uzviknuo je čovek. “Brijači ne postoje, jer da postoje, ne bi po ulici šetali ljudi s dugom kosom i neurednom bradom, kao što je ovaj čovek napolju.”
“Ah, ali postoje brijači! Međutim, to je ono što se događa kada ljudi ne dolaze k meni.”
“Da, vrlo lepo ste to rekli.” reče nasmešeno čovek i nastavi dalje svojim putem…