Prema mnogim svedočenjima, sudbina Srebrenice je odlučena još u aprilu 1993. godine, a to tvrde i sami muslimani/Bošnjaci, a dogovor je pao između tadašnjeg predsednika SAD, Bila Klintona i Alije Izetbegovića, predsednika Predsedništva BiH. Klinton je, kako je potvrdio i Izetbegović, obećao vojnu intervenciju ukoliko Srbi uđu u Srebrenicu i izvrše pokolj 5.000 muslimana…
Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba.Nesporno je da su se u Srebrenici dogodili zločini. Međutim, u Srebrenici nije bilo genocida, što je dokazao i Institut za ratnu dokumentaciju Holandije navodeći da u vrhu politike i vojske RS nije bilo planiranja zločina, a najveći broj stradalih bili su pripadnici 28. muslimanske divizije u toku proboja.Na 292. sednici predsedništva BiH održane 11. avgusta 1995. godine Alija je rekao sledeće:“Cifra ubijenih u Srebrenici je verovatno oko tri hiljade, ona se spominje od prvog dana” – rekao je Izetbegović kojeg je u svom izlaganju prekinuo Haris Silajdžić, rečima: “Ostatak bi mogao biti u logorima”…..
U knjizi “Srebenica-agresija, otpor, izdaja, genocid”, štampanoj u Sarajevu, autor Nijaz Mašić navodi da je na ratištima oko Srebrenice prije 1995. godine poginulo oko 1.500 muslimanskih vojnika. I oni se vode kao “žrtve genocida“. Samir Avdić iz Bratunca, jedan od saboraca Nasera Orića, u svom pisanom svjedočanstvu o zločinima koje su počinili muslimani iz Srebrenice, tvrdi da se među imenima navodnih žrtava genocida nalaze i imena najmanje 800, a vjerovatno i svih 1.200, Srebreničana koji su ubijeni u međusobnim obračunima. To tvrdi i Ibran Mustafić, predsjednik ratne vlade Srebrenice. U izveštaju Glavnog štaba Armije BiH o padu Srebrenice koji je parlamentu Federacije BIH dostavljen 1996.godine navodi se da je u julu 1995.godine u borbama protiv VRS poginulo 2.300 muslimanskih boraca. I oni su na spisku „žrtava genocida“. Prostim sabiranjem dobije se 5.000 poginulih u borbama i međumuslimanskim obračunima.Kad se sa spiska „7.000 žrtava genocida“ skinu i Srebreničani koji su za četiri ratne godine umrli prirodnom smrću i oni koji su i danas živi i zdravi,kako tvrdi Mirsad Tokaća,a njih je oko 500, dođe se do nekoliko stotina, najviše 1.000 streljanih muslimanskih vojnika….
NIKO i NIKADA nije vršio istragu,kako i na koji način su muslimani izgubili živote u Srebrenici! DNK tehnologija je neupotrebljiva za određivanje uzroka i vremena smrti, što su ključne kategorije u kriminalističkoj istrazi ovakve vrste. DNK služi jedino za identifikaciju posmrtnih ostataka ili da omogući reasocijaciju delova tela iste osobe….Utvrđivanje uzroka smrti ekshumiranih tela se od ’96 nalazi u rukama dve organizacije: KOMISIJA ZA NESTALA LICA BiH(osnivać vlada ratnog predsednika Izetbegovića)i ICMP čijeg direktora postavlja Stejt department.Od početka pa do danas srpskim i međunarodnim nezavisnim forenzičkim stručnjacima nije omogućen pristup ispitivanju.Zbog čega?Čak ni optuženi nemaju pristup podacima.Svaka mogučnost nezavisne provere je isključena.Ovu činjenicu je potvrdio i svedok H.tužilaštva Ričard Rajt….
Izetbegovićeve i Orićeve snage snage iz Srebrenice stalno su upadale u srpska sela oko Srebrenice, Bratunca, Milića, Skelana i Zvornika, ubijajući sve što stignu, pljačkajući i paleći srpsku imovinu, a zarobljene su mučili, masakrirali, odsecali im glave i pokazivali u Srebrenici.Zarobljenom Anđelku Miladinoviću iz Ježestice, pred majkom Savkom, odsekli su glavu, zavezali je za vozilo i odvezli u Srebrenicu, o čemu postoje fotografije, a Slavku su nakon zlostavljanja takođe zaklali, sa još nekoliko civila.Zlikovac Kemal Mehmedović Kemo je više puta pronosio odsečene srpske glave po Srebrenici.Janko Savić, sveštenik iz Kravice, je bio strahovito mučen. Njegovo telo nađeno je bez ruku i nogu, sa izvađenim očima. Ubijen je i postavljen na zemlju, a ispred njega su postavljeni fildžani, kao da pije kafu. Zabeležen je i slučaj da su Nenada Rankića pekli na ražnju.Najmlađa žrtva, Vladimir Gajić, imao je samo četiri godine, a Novica Bogićević četrnaest, dok su među žrtvama i Vladimir Stojanović od 78, Risto Popović 73, a najstarija žrtva Mara Božić je imala 84 godine.Niko nije odgovarao za ova zlodela,jer imaju zaštitu međunarodne zajednice i tribunala u Hagu….
Ugledni Holandski Institut za ratna istraživanja ( NIOD ) 2002. godine podneo je holandskom parlamentu iscrpan izveštaj o Srebrenici gde se , između ostalog , nalazi i sledeća konstatacija: ” Muslimanski borci iz Srebrenice napali su ukupno 79 srpska mesta na područjima Srebrenice i Bratunca.Mnogi od tih napada po svojoj prirodi bili su krvavi. Na primer, žrtvama su prerezani grkljani, bili su napadani vilama ili zapaljivani. Procenjuje se da je u ovim napadima pobijeno ili usmrćeno između 1.000 i 1.200 Srba, dok je njih oko 3.000 ranjeno. ” …Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice, danas ne bi bilo ni groblja u Potočarima.UBICE SRPSKE DECE,ŽENA I STARACA OKO SREBRENICE,NE MOGU NIKAKO BITI ŽRTVE,NEGO SAMO ZLOČINCI!…
Tvrde da su svi eshumirani u Srebrenici redom muslimani!A gde su tu poginuli Srbi? Verovatno su po kostima zaključili ko je Hrvat, ko Srbin, a ko musliman?! Broj muslimana ubijenih u poslednjoj bici za Srebrenicu,- kako je rekao Đžonatan Ruper, bivši reporter BBC-a, meri se stotinama a ne hiljadama.„Štaviše, broj ubijenih muslimana verovatno nije veći od broja Srba koje je u Srebrenici i njenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Orić sa svojim predatorskim bandama,”rekao je Ruper.”Srebrenica je bila brutalni čin osvete,ratni zločin, ali ne i genocid”,tvrdi bečki dnevnik “Standard/26. mart 2016/….”Brutalni osvetnički akt ne spada u kategoriju genocida,koji označava posebne namere uništavanja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske zajednice”,navodi ovaj list.Šejh Imran Husein, ugledni islamski teolog i filozof, naveo je u poruci muslimanima u čitavom regionu Balkana, da zločin koji se dogodio u Srebrenici nije genocid..
Spomen-kompleks u Potočarima ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Na centralnom spomeniku u Potočarima, crno na belo piše, da su tu sahranjeni poginuli i umrli muslimani iz najmanje 13 opština!…
Zvanična priča o Srebrenici je „na aparatima za veštačko disanje“ i u nju više niko ne veruje – ni njeni promoteri u BiH, ni strani faktori koji tu priču iz sopstvene računice i dalje politički i medijski podržavaju.Srebrenica je neophodna da opravda bombardovanje osiromašenim uranijumom Srbije i srpskih položaja u BiH. Ali, i da sakrije činjenicu da je bosanski rat zapaljen više spolja nego iznutra.Srebrenica služi da se Srbi pred svetom prikažu kao narod zločinaca, koji je pokušao da ponovi Holokaust. Pripisati Srbima genocid znači udariti u same temelje Republike Srpske, koja bi u tom slučaju bila proglašena genocidnom tvorevinom i – lakše ukinuta.Muslimanima u BiH i dalje odgovara pozicija žrtve, jer time lakše ostvaruju ciljeve unitarizaciji BiH, u kojoj će imati dominantu ulogu.Insistiranje na suživot sa narodom koji te mrzi je teška robija!…
U ovom dokumentu, predsednik SO Srebrenica, Salihović Fahrudin, obaveštava svoje vlasti u Sarajevu i Tuzli o broju stanovnika u Srebrenici. On iznosi da u tom istočno – bosanskom gradu ( danas Republika Srpska ) živi nešto više od 37 hiljada stanovnika. Međutim, on takođe napominje da ovaj dokument ne bi trebalo da bude prezentovan međunarodnim organizacijama, jer su one obaveštene da u toj enklavi živi oko 45 hiljada stanovnika.Ovaj dokument je prezentovan i u Hagu na suđenju Radivoju Miletiću.Ovo dokazuje da su srebreničke vlasti izmislile oko 8 hiljada stanovnika Srebrenice, koji nikada nisu postojali…Na osnovu činjenica do kojih su došli istražitelji Haškog tribunala, sudija tog suda Patriša Vald zaključila je da je u julu 1995. godine u Srebrenici bilo oko 37. 000 muslimana.U avgustu 1995. godine aktivisti Svetske zdravstvene organizacije u Tuzli registrovali su 35.632 izbeglice iz Srebrenice…
Crvenom krstu je prijaviljeno NESTANAK 10.000 muslimana.Ispostavilo se da su 2.000 prijava duplikati, dok se čak 5.000 prijava odnosilo na lica koja su Srebrenicu napustila pre jula 1995. godine…
Da su Mladić, Karadžić, srpski vojni komandanti i političari u julu 1995. godine hteli da unište muslimane u Srebrenici oni bi prvo uništili njihov životno najvitalniji i reproduktivni deo – žene i decu.Oni ne samo da ih nisu uništili, već su Mladićevi vojnici sve muslimanke, njihovu decu i muškarce koji nisu bili vojnici organizovano, autobusima i kamionima, prevezli do Tuzle i Kladnja, na teritoriju pod kontrolom muslimanske vlade u Sarajevu. Na taj način spašeno je više od 20.000 muslimana…
Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u BiH, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u BiH te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije”, među kojima i gospođa Ogata, kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se srpska vojska ponašala u tom sukobu…
Međunarodni tribunal u Hagu nije instrument pravde, već produžena ruka NATO-a, stvoren da služi njegovim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je u brojnim prilikama i uradio. Glavna uloga mu je da u središte interesovanja stavi, satanizuje i osudi Srbe, koji su i bili meta NATO-a.Ni međunarodno pravo, ni Povelja UN ne nude pravnu osnovu po kojoj bi se dobio mandat za uvođenje kaznenih tribunala.To znači da Haški tribunal nema zakonsku osnovu.Generalna skupština UN, koja ima ovu vrstu nadležnosti, nijednom nije odlučivala o osnivanju Tribunala,kojeg finasira Sorošova fondacija,Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja.Kada je Džejmi Šej, tadašnji portparol NATO, 2000. godine upitan za mogučnost da se Alijansa nađe pred sudom, on je odgovorio da su zemlje članice NATO formirale Haški sud, da su platile za njega i da su odgovorne za njegovo funkcionisanje i njegovu delatnost. Drugim rečima, Haški sud je igračka članica NATO-a….
Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice, danas ne bi bilo ni groblja u Potočarima…
The Balkans Chronicles 