KONTINUITET GENOCIDA NAD SRBIMA

Malo koji prostor u svetskim okvirima ima istorijsku konstantu turbulentnih i tragičnih dešavanja kao što ima Balkan. Prostor na kome srpski narod vekovima živi uvek se nalazio na istorijskoj vetrometini i gotovo uvek u samom središtu važnih međunarodnih zbivanja na evropskom kontinentu. Na ovim prostorima ukrštali su se interesi velikih svetskih i evropskih sila tokom proteklih vekova. U takvim okolnostima država Srbija i naš narod na čitavom prostoru koji naseljava bili su prinuđeni da opstaju u različitim okolnostima i sa promenljivom srećom, ali uvek su plaćali ogromnu cenu svog geopolitičkog položaja.Zločin genocida nad Srbima kroz istoriju traje, u kontinuitetu , više od 2000 godina . Rim , Vatikan , … Otomanska imperija , Austro – ugarska , Nemačka , SAD , Nato , Evropska Unija , Ujedinjene nacije , … Hrvati , Muslimani , Albanci , Arapi ….! Srbi će u prošlom veku konačno uspeti da se oslobode turskog jarma, ali to ni iz daleka neće rešiti probleme na Balkanu. Trista pedeset godina turske okupacije; Balkanski ratovi; Prvi svetski rat sa ubijanjem i protjerivanjem kompletnog stanovništva; Drugi svetski rat sa masovnim genocidom Jasenovca, Jadovna, Stare Gradiške, hercegovačkih jama, Glinske crkve itd; komunistička diktatura; posljednji balkanski rat 1991/95; bombardovanje Republike Srpske; bombardovanje Srbije 1999. odneli su nekoliko miliona srpskih žrtava.Svi ovi „poduhvati“ su imali za cilj istrebljenje svih onih Srba koji nisu pristali da se konvertuju u katolike (a zatim u Hrvate) ili u muslimane ( a zatim u Bošnjake) ili u Šiptare ( a zatim u Albance) .Genocid nad Srbima je kontinuiran i još traje.Danas je na sceni sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije.Sistematski se razaraju sve nacionalne i tradicionalne vrednosti da bi se mladi postideli što su Srbi..….Braćo i sestre , krajnji je čas da se uozbiljimo.Vreme je da se ozbiljno zapitamo šta nam valja preduzeti da u najskorijoj budućnosti fizički ne budemo uništeni.Veliki deo današnje mlade generacije uplašen je i rezigniran, zato što nisu formirali osećanje nacionalnog identiteta i integriteta, pa se tako zbunjeni pitaju: šta da branimo? U takvoj situaciji neće biti veliki problem da se odreknemo Kosova, Raške oblasti i Južne Srbije. Onaj ko nema osećanje za nacionalni identitet neće imati ni svest o tome gde treba stati i reći: Dosta! Ne brane se kućni pragovi, nego državne granice.Vreme je da se zapitamo da li ćemo i dalje moći bez svog zvaničnog nacionalnog programa , koga nemamo već previše dugo . Hoćemo li i dalje da strančarimo i da svaki od nas u sebi gleda potencijalnog stranačkog lidera , ili da čvrsto ujedinjeni prionemo svi na posao , ne bismo li mlađima stvorili makar osnov da krenu napred….Na kraju, setimo se reči vladike Nikolaja Velimirovića: “Birajte Srbi, život ili smrt, čast ili sramotu, svetlost ili tamu, pravdu ili nepravdu, Boga ili đavola birajte! Birajte ili Hrista ili Barabu. Od tog izbora zavisila vam je sva vaša prošlost, od toga zavisiće i sva vaša budućnost.”…Neka Bog da snage ovom narodu, da se izbori sa zlom, opstane i umnoži se! Amin!…                                 Mnogo je srpske zemlje zaliveno krvlju, naročito u vreme stvaranja i odbrane prve srpske države stare Raške.Kako je Otomansko carstvo upravljalo Balkanom, pokazuje „Ćele Kula“ – kula u kojoj je ugrađeno, po tvrdnji francuskog akademika Alfonsa de Lamartina petnaest hiljada glava (lobanja) ubijenih Srba.Iz tog vremena imamo opis stradanja Srba o kome piše protojerej Radoslav Grujić. „Narod je kao roblje gonjen drumovima od trgovaca Male Azije i Trakije: ljudi, žene, deca po 20 i 30 povezani za jedan lanac (…) Šibani, mučeni glađu i žeđu po studeni i pripeci, ni mala deca nisu pošteđena već su u vrećama nošena na tržišta.Danak u krvi je u narodu ostao upamćen kao jedna od najokrutnijih ustanova koje su ikada postojale u Osmanskom Carstvu. Turci su svake treće i sedme godine uzimali zdravu mušku decu, starosti između 7 i 18 godina, i odvodili ih u Carigrad i Anadoliju.Da bi spasli svoju decu poneki su ih sakatili.Osmanlijska vlast je počivala na zakonu diskriminacije i apsolutne vladavine islama, sa legalnim mogućnostima da se u praksi sprovodi pojedinačno ili masovno nasilje, sve do fizičkog uništenja pojedinaca ili čitavih oblasti.Tu su razlozi stalnog otpora i borbe srpskog naroda za nacionalno oslobođenje i za povratak evropskoj civilizaciji, ali i koreni onih dubokih demografskih promena do kojih je došlo u XVIII i XIX veku i koje su podloga današnjeg problema Kosova. Osmanlijska vlast je unazadila srpski narod: oduzela mu nezavisnost i slobodu, lišila ga državnosti, razbila mu jedinstveno nacionalno područje, izmenila civilizacijski lik ovog prostora, dovodeći u pitanje njegov evropski karakter.Pravo srpskog naroda da živi na svojoj zemlji osporeno je dugotrajnim nasiljem u uslovima turskog ropstva, naročito u XVIII i XIX veku, nasiljem koje po svim svojim obeležjima, razmerama i posledicama ima karakter genocida. …..   U do sada prećutkivanom pismu Oskara Poćoreka postoje planovi za Prvi svetski rat i to više od godinu dana pre atentata u Sarajevu. Dokument, objavljen još 1928. godine, nije korišćen u naučnim radovima, jer se nije uklapao u stereotip o istoriji početka rata.Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu Večernja pošta u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu, gde se skriva najpoverljivija pošta.Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak Velikog rata. Taj pucanj je bio početak oslobađanja od kmetstva i ropstva.Atentat na Franca Ferdinanda , naslednika Franca Jozefa , na Vidovdan 1914. godine u Sarajevu bio je povod Austro – Ugarskoj da uruči Srbiji ponižavajući ultimatum . Srbija je ovaj ultimatum odbila a 28. jula 1914. Austro – Ugarska je objavila rat kraljevini Srbiji. Beč tada formira odrede ” Suck ” od oko 11.000 dobrovoljaca , uglavnom muslimana i rimokatlika , koji su imali odrešene ruke u rešavanju ” srpskog pitanja “.Britanski list „Indipendent” prenosi: „Nad srpskim stanovništvom sistematski su sprovedeni bezbrojni masakri. Vojnici bi napali sela i opkolili nenaoružane muškarce, žene i decu. Ubijali su ih iz vatrenog oružja, bajonetima, ili su ih vešali. Žrtve su zatvarane u ambare i žive spaljivane. Žene su odvođene na liniju fronta i masovno silovane. Počinioci su bili vojnici austrougarske vojske – prenosi britanski list „Indipendent”.Austrougarska monarhija nameračila da se osveti za ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda sa brutalnošću kakva nema presedana u modernom ratovanju”. Rat je poveden pod krilaticom „Serben mussen sterben” (Srbi moraju umreti), a taj princip „rata do uništenja” kasnije je preuzela i nacistička Nemačka”.  Konc logor su se nalazili u skoro svim gradovima Bosne i Hercegovine . Jedan rumunski lekar dr Brandusa , koji je bio u prilci da vidi šta se u logoru dešava , zapanjen , pričao je svom prijatelju advokatu Štefanu Čičo Popu , poslaniku u mađarskom parlamentu : ” Gospodine poslaniče , ovo nije logor , ovo je pakao ! Prvo što sam video i upamtio to je mrtva majka sa živim detetom u naručju . To se ne da opisati ” . Usled takvog tretmana samo za prvih sedam meseci , od avgusta 1914pa do marta 1915. umrlo je 1.772 logoraša . Zna se da je u Aradu pobijeno preko 50.000 Srba . Uslovi u ovim koncentracionim logorima su bili tako strašni da je preko 30% zatočenika umiralo već posle 2-3 dana . Prema zvaničnom izveštaju Međunarodnog crvenog krsta od 19. septembra 1917. Godine , u tim logorima , isključivo smeštenim na teritoriji Nemačke , Austrije i Bugarske , bilo je 156.630 srpskih oficira i vojnika : u Nemačkoj 25.879 , u Austrougarskoj 96.363 vojnika i 709 oficira i u Bugarskoj 31.942 vojnika i 189 oficira . U Turskoj je bilo oko 5.000 srpskih zarobljenika , koji su prebačeni iz Austrougarske u Tursku za rad u tamošnjim rudnicima i na izgradnju bagdadske železničke pruge . Ovo je samo broj koji su priznale te zemlje Crvenom krstu …   Nema većeg genocida u Prvom svetskom ratu od genocida nad Srbima. To, nažalost, nisu bili jedini zločini počinjeni nad Srbima u toku 20. veka. Dvadesetak godina kasnije, naime, na pomolu je bio Drugi svetski rat koji je nagoveštavao novi zločinački pir nad Srbima. Počev od 1941. godine, usledili su još stravičniji zločini….1].

http://dnevno.rs/ekalendar/zanimljivosti-iz-istorije/107999-dnevno-rs-austrougari-fotografije-klanja-srba-nosili-sa-sobom-kao-suvenire-foto.html

…..2]

http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/11/article-4.html

Šestog aprila 1941. sile Osovine su napale Jugoslaviju, a razjedinjena država je brzo pala pod udarcima Nemačke, Italije i Mađarske.Sile Osovine su izbrisale ovu državu s lica zemlje, podelile plen, a Bosnu je progutala (pogrešno nazvana) Nezavisna država Hrvatska (NDH).Ponovo stradanja , siromaštvo, zarobljeništvo , masovni genocid i gubilišta snašli su Srbe , više nego ikoga drugog .Hitler je želeo uništenje srpskog naroda i države. Nacistička Nemačka je planirala da na Balkanu stvori strateški most koji bi omogućio prodor na Istok, i da se taj teren očisti od slovenskog življa, naročito od Srba, jer su u Srbima uvek videli neku kopču sa Rusijom.Vodeću ulogu u genocidu nad stotinama hiljada Srba,imale su kvislinške formacije,koje su činile ustaše i domobrani.Uporedo sa stvaranjem nacističke države Hrvatske, ili NDH, tokom Drugog svetskog rata u Bosni i Hercegovini osnovana je posebna SS jedinica sastavljena isključivo od muslimana.U cilju širenja bliskih ideja nacizma i islamskog fundamentalizma, hrvatski poglavnik Ante Pavelić naredio je i podizanje posebne džamije, koja bi se zvala „Poglavnikova džamija“, kako bi obezbedio savez ne samo u idejama, već i vojno, sa bosanskim muslimanima, koje je ovaj ratni zločinac često nazivao „cvijećem Hrvatske“. Lideri bosanskih muslimana su nacisti Anti Paveliću obećali punu lojalnost i podršku, a zauzvrat su mnogi od njih dobili važne pozicije u novonastaloj nacističkoj državi Hrvatskoj (NDH). Tako je potpredsednik tadašnje nacističke države bio bosanski musliman Osman Džaferbeg Kulenović, član vlade NDH dr Mehmed Alabegović, a ustaški komesar za BiH Hakija Hadžić.U ubeđivanju Hitlera da od bosanskih muslimana formira SS jedinicu ključnu ulogu su odigrali veliki muftija jerusalimski Huseini i lično Hajnrih Himler.Tokom četiri godine ubijeno je oko milion Srba i to na toliko divljački način, da mu nije bilo ravna u toku celog Drugog svetskog rata.Iz redova  13. SS handžar divizije, koji su se predali i ”prešaltali” u partizane, poslije rata regrutovani su kadrovi koji su u interesu ”bratstva i jedinstva”, vremenom zauzimali značajne rukovodeće položaje u komunističkoj nomenklaturi, pronoseći kroz samu partiju, malo-pomalo, svu onu svest i ideje koje su ”krasile” i handžar-diviziju. Neki od tih dočekali su i rat od 1991. do 1995. godine i ponovnu primenu gajtana i jatagana u obračunu sa Srbima, stavljajući se na raspolaganje Aliji Izetbegoviću i njegovoj fundamentalističkoj muslimanskoj Stranci demokratske akcije.Zlo oličeno u fašizmu i njegovoj specijalnoj verziji ustaštvu, za koje su samo naivni mislili da je stvar prošlosti, obnovilo je svoju snagu i svoju državu 1991. godine.Etničko čišćenje Srba fizičkim likvidacijama i proterivanjem, koje je započeo Ante Pavelić 1941. u vreme Nezavisne Države Hrvatske (NDH), nastavio je Franjo Tuđman 1991. u vreme ’neovisne države Hrvatske’.Zlo u Hrvatskom narodu počiva u mračnim odajama katedrala i crkava, otuda posmatra, čeka trenutak i izlazi kad proceni da treba.Najljuće ustaše uglavnom su potomci pokatoličenih Srba – Hercegovci, Ličani, Dalmatinci. Sam Pavelić je poreklom iz hercegovačkog sela Bradine koje je bilo skoro čisto srpsko.Čovek koji promeni veru, a potom i naciju, kao u ovom slučaju Hrvata i Srba, izbrisao je sve što je bilo do tada. On više ne može da govori o svojoj porodici, precima, svom rodu. On je neko ko počinje od nule, ništa, čovek bez biografije, mladica tek zasađena na ledini. Takav čovek je svestan svega a naročito prezira svoje okoline, rodbine, prijatelja, kumova, svojih dojučerašnjih sunarodnika i u njemu se rađa mržnja. Ponižen je, ćuti kad se u društvu priča o istoriji, porodičnoj tradiciji, dalekim rođacima… I onda dolaze ratovi. Takav čovek postaje zver i kreće da ubija sve one koji su živi svedoci njegove prevere, sramote, njegove izdaje predaka i svog naroda. Da nije bilo Srba, Hrvatska kao država danas ne bi ni postojala– posle Prvog svetskog rata preveli su ih iz poraženih na stranu pobednika, posle Drugog svetskog rata preveli su ih takođe iz poraženih na stranu pobednika. A za zločine, najveće zločine u istoriji ovog dela Evrope (i Hrvatska je jedina država u kojoj su postojali dečji logori!), malo je ko odgovarao. Nikad se Hrvati nisu suočili s tim zločinima. Sve im je oprošteno. Pa da bi se odužili braći Srbima, oni su ih isterali sa zavežljajima, na traktorima…….                                                                                                                              Kod katolika glava Crkve uopšte nije Hristos, nego papa, i katolici za papu revnuju, a ne za Hrista, i njihova revnost u veri prelazi u strastveni, čovekomrzački fanatizam, ostrvljeni fanatizam, fanatizam krvi i mača (lomače), nepomirljivosti, dvoličnosti, laži, lukavstva…. Vatikan (Sveta Stolica, ili Rimokatolička crkva), više od hiljadu godina, neposredno ili pomoću katoličkih država Evrope, podsticao je i organizovao zločine genocida nad Srbima.Da nije bilo Vatikana, ne bi bilo katoličenja Stona, Pelješca, zapadne Hercegovine, velikih delova Dalmacije, Like, Korduna, Banije, Žumberka; da nije bilo Vatikana, ne bi bilo takve srbofobije na Balkanu. Da nije bilo Vatikana, ne bi Hrvati sa žarom 1914. godine ubijali po Srbiji. Da nije bilo Pija XII i Alojzija Stepnica (obojica “blaženici” Rimske crkve), ne bi bilo blagoslova na kami Ante Pavelića i njegovih ustaša.Jedno od najgroznijih i najbrojnijioh mesta stradanja i ubijanja Srba bio je Jasenovački sistem hrvatskih logora za istrebljenje. U sklopu tog sistema nalazio se i koncentracioni logor za decu.Hrvatska je bila i ostala jedina zemlja na svetu koja je izmislila i organizovala koncentracione logore za istrebljenje dece. Način na koji su ustaše mučile i ubijale Srbe ljudski um ne može ni da zamisli .Hrvati su bili jedini narod na svetu koji je svoje žrtve prvo životinjski mučio – teško i dugo, bez hrane i vode, vadeći im oči i odsecajući delove tela, pa ih usmrćivali prebijanjem, klanjem, udaranjem maljem u lobanju, bacanjem živih u grotlo peći, kuvanjem sapuna od žrtava, zatrpavanjem živih u nasipe i grobove, vađenjem nerođene dece iz utrobe majki ( slučaj Mileve Božinović iz Stabanđe )…i na druge svirepe načine.Nemački oficir Glez Von Horstenau je 14. juna 1941. godine zapisao: “Na životinjski način oni su ubijali čak i nerođenu decu… mnoge žene i deca ležali su na kamenju… goli skeleti… komandant logora Jasenovac je divlja životinja…”.Podsticanje na mučenje i ubijanje Srba činili su mnogi sveštenici Katoličke crkve, časne sestre, veroučitelji i drugi. Prema američkim izvorima preko 1400 katoličkih sveštenika u NDH je u toku Drugog svetskog rata lično klalo, mučilo, silovalo, ubijalo na razne načine i nasilno prevodilo u katolicizam Srbe. Arhivska građa proučavana u državnim i diplomatskim arhivima Italije, Francuske i Velike Britanije teško optužuje Vatikan. Arhiv pokazuje da je Sveta stolica ne samo znala za planiran zločin genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, već je stajala iza njega.Katolički sveštenici, njihovi biskupi i nadbiskupi bili su svirepi prema pravoslavnim sveštenicima.Tako su sv. Petru Dobrobosanskom čupali bradu, potkivali ga i zabijali klinove pod nokte sve dok nije izdahnuo. Svetom Platonu Banjalučkom su ložili vatru na grudima da bi ga potom rasporili i bacili u Vrbas. Na isti način je umoren i sv. Sava Trljajić koga su bacili u Katinsku jamu. Katolički svešteni su uz to silovali žene, sestre i ćerke srpskih popova, a potom ih terali da gledaju kako im ubijaju decu i primoravali da im čitaju opelo.Jedan od ideologa ustaškog pokreta , osnivač krstaša i sličnih organizacija franjevaca , časnih sestara i katoličke omladine koji je bio đak Banjalučke gimnazije , školovao je generacije budućih koljača i ubica Srba , Jevreja i Roma . To je bio Hans Ivan Merc koga je papa Jovan Pavle II proglasio za blaženog 2003.godine na Petrićevcu u Banjaluci . On je za vreme I svetskog rata inspirisao Hrvate da se bore protiv pravoslavnih Srba , Jevreja i Roma i svih onih koji nisu bili katolici . Njegov uticaj je ostao toliko jak da su iz njegovog samostana u Petrićevcu krenule prve grupe ustaša i franjevaca da kolju Srbe u Banja Luci i okolini tokom Drugog svetskog rata.U banjalučkim mjesnim zajednicama Drakulić, Šargovac, Motike i u rudniku Rakovac, ustaše su, pod komandom Ante Pavelića, uz pomoć banjalučkih ustaša, pobile najmanje 2.300 nevinih Srba bez ijednog ispaljenog metka,… sjekirama, noževima krampovima i “srbomlatom”. Među žrtvama je bilo i 551 dete!!!!…..Vatikan je omogućio da najveći ustaški zločinci pobegnu i ostanu nekažnjeni, a opljačkano zlato i druge vrednosti žrtava završile su u njegovim trezorima…….             Neizdrživa je ova laž o SFRJ, koju danas toliko glorifikuju da mi se smučilo više to da slušam.Jedno pitanje za sve one koji kriju pravu istinu o Jugoslaviji, ako je ona bila takva komunistička utopija -zašto se u krvi i nesreći raspala? Zašto narodi Jugoslavije nisu branili svoju idealnu državu u kojima im je bilo tako dobro? Znači, nešto suštinski u toj državi nije valjalo. Šta nije valjalo?U jugoslovenskim arhivama se ne mogu naći ključna dokumenta o otvorenoj saradnji Titovih partizana sa ustašama .Zašto partizanske jedinice nikada nisu ni pokušale da oslobode logor Jasenovac.Zašto ustaško-komunistički diktator Tito nikada nije obišao prostor logora Jasenovac? Koreni i razlozi ratne saradnje ustaša i komunista/partizana sežu u vreme predratne Kraljevine Jugoslavije.Razlozi za ovu saradnju su bili ideološko-političke prirode a njihova osnova je bio zajednički cilj i jednih i drugih da sruše Kraljevinu i na njenim ruševinama formiraju nove državno-političke tvorevine.u svojim javnim partijskim glasilima KPJ otvoreno podržava (veliko) Hrvatsku revolucionarnu organizaciju (HRO), tj. ustaški pokret, formiranu 1929. g. Tako je u zvaničnom „Organu Centralnog Komiteta Komunističke Partije Jugoslavije (Sekcije Komunističke Internacionale)“, kako tačno stoji u zaglavlju „organa“ − Proleteru u broju 28.-om iz decembra 1932. g. (dakle manje od dve godine pre ubistva kralja Aleksandra od iste te HRO) objavljen članak o podršci KPJ ustaškom pokretu. Prvi i glavni pasus tog članka glasi doslovce ovako: Komunistička Partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu. Dužnost je svih komunističkih organizacija i svakog komuniste da taj pokret potpomognu, organizuju i predvode.Još jedan sporazum između komunističke stranke i ustaškog oslobodilačkog hrvatskog pokreta“ iz juna 1935. g. potpisan od strane Moše Pijade za komuniste i dr. Mile Budaka za ustaše u zatvoru za političke zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Cilj ovog sporazuma je bio veoma jasan i nedvosmislen: potpuno rušenje države Jugoslavije i uništavanje svega što je srpsko i pravoslavno. Nezavisna Država Hrvatska” je bila jedina nacistička država koja posle napada Nemačke na Sovjetski Savez nije progonila vođe Komunističke partije.Ratna saradnja komunista sa ustašama došla je isto onako prirodno kao i njihova borba protiv četnika. I u jednom i u drugom slučaju reč je o nastavku predratne komunističke politike, kako “klasne”, tako i “nacionalne”. Obe te politike sistematski su negovale antisrpstvo, za račun navodno ugnjetavanih Hrvata.Ivan Stevo Krajačić, predsednik Izvršnog Sabora NRJ i član CK SKJ i CK SKH, na pomenu žrtvama u Jasenovcu, pred srpskom delegacijom i drugim prisutnim delegatima, otvoreno je izjavio …„da je šteta što nije bilo više Jasenovaca!” Ovo govori da stav Komunista o uništenju srpstva i pravoslavlja je ostao nepromenjen. Mika Tripalo, sekretar CK SKH i član CK SKJ, marta 1971. izjavio je: „Kad im uzmemo pokrajine, sabićemo ih između Užica i Beograda”….Teško je danas utvrditi broj komunističkih žrtava u godinama rata i neposredno posle njega. Strani istoričari, koji su iz zapadnih zemalja mogli slobodnije da pišu (ali nisu imali kompletan uvid u sve podatke), ostavili su kakva takva pisana pisana svedočanstava o partizanskim zločinima u 1944. i 1945. godini. Tako, na primer, grof Nikolaj Tolstoj u svojoj knjizi “Ministar i masakri” piše da su partizani u toku 1944. i 1945. godine pobili preko 350.000 ljudi, a Englez Majkl Lis u svojoj knjizi “Silovanje Srbije”(koja je nedavno objavljena i na našem jeziku) navodi brojku od 250.000 ubijenih Srba u pomenutom periodu.Samo od 1944, od ulaska partizana u Beograd, do 1947, u Srbiji je bez suđenja ubijeno oko 100.000 Srba, a nekoliko stotina hiljada prošlo je zatvore i policijsku torturu. Niko nikada nije podigao optužnicu za te zločine. .… Krvlju našeg naroda i gubitkom vekovnih teritorija smo platili laži o jugoslovenstvu.… http://www.vecernji.hr/svijet/ustase-i-titovi-borci-zajedno-ratovali-protiv-izraela-814093Na Balkanu, kroz vekove do 1912. godine nikada i nigde nije postojala nikakva arbanaška država.Na osnovu arhivske građe iz srpskog srednjeg  veka i prvog otomanskog „deftera“ (poreska knjiga) iz 1455. g. šiptarski živalj  na Kosovu i Metohiji bio je zanemarljiv – svega 2% i to uglavnom u oblasti Ðakovice.Najezdom Turaka na Balkansko poluostrvo omogući će sve češće i brojnije pristizanje Arbanasa na ove prostore.Primanjem islama Arbanasi su kod Turaka za koje su često i ratovali, uživali velike privilegije.Arbanasi su primivši islam stvorili sebi prerogative neke vrste gospodara nad hrišćanskom rajom. Od tada će Kosovo i Metohija doživljavati svoje sudbonosne dane zbog kolonizacije arbanaških plemena i događaja koji su se odigrali na ovom području. Posle 350 godina nekadašnja centralna oblast srpske nacionalne države je etnički očišćena do pola.Posle oslobođenja od turske vlasti 1912. godine, Kosovo i Metohija su oblasti Kraljevine Srbije. Vraćanje Kosmeta u okvire države Srbije je za Šiptare je predstavljao smrtonosni udarac, a ciljeva Prve prizrenske lige iz 1878. g. se svi Šiptari pridržavaju kao alfa i omega njihove nacionalne politike. Menjaju se samo saveznici u odnosu na trenutno geopolitičko stanje regiona i oko njega: Turci, Austro-Ugari, Italijani, Nemci, komunisti, NATO.Kada su Hitler i Musolini okupirali Srbiju, Albanci su proterali 100 000 Srba i naselli na Kosovu i Metohiji oko isto toliko svojih zemljaka iz Albanije.Titova komunistička autokratija je zabranila povratak proteranih Srba i naselila na Kosovu i Metohiji oko 350 000 Albanaca iz Albanije.Kao što je poznato, NATO agresor je vojno napao i okupirao južnu srpsku pokrajinu, Svetu zemlju Kosovo i Metohiju i proterao  zajedno sa teroristima OVK  preko 200 000 Srba,nekoliko hiljada ubili, a stotinama Srba albanski kriminalci su iz žive utrobe vadili vitalne organe i prodavali ih na crnoj berzi, kako je objavila bivša glavna tužiteljka Haškog tribunala Carla del Ponte. Ono što su uradili Albanci  Srbima na srpskoj Pokrajini Kosovu i Metohiji posle 1999. godine je anticivilizacijsko postupanje. Imajući u vidu istoriju čovečanstva, to se može porediti samo sa divljaštvom. Šiptarski teroristi podstaknuti mržnjom prema svemu što je srpsko i da zauvek izbrišu tragove njihovog življenja, porušili su preko 150 crkava i srednjovekovnih manastira, spalili su ili trajno oštetili na hiljade vrednih ikona, porušili su nekoliko hiljada drugih spomenika srpske kulture i tradicije, spalili na stotine hiljada knjiga i druge istorijske građe. Porušeno je na hiljade nadgrobnih spomenika, pa i onih iz davnih vremena. Jednom rečju sve što je pripadalo kulturno istorijskoj baštini srpskog naroda potpuno je uništeno.Danas na Kosovu i Metohiji živi 97% Albanaca.Nacizam nije poražen u Drugom svetskom ratu, poražen je Vermaht, nakratko je poražena država Nemačka ali je ideologija nacizma preživela.Osvrnemo li se malo pažljivije oko sebe, morali bismo se zapitati nije li to bila tek jedna dobijena bitka, ali ne i dobijen rat…….KOSOVO I METOHIJA JE SRBIJA – OTETO, ALI VRATIČEMO GA KAD TAD!!!    …………NA  OVOM  BLOGU  U  ARHIVI   IMATE  JOŠ  OKO 50  ČLANAKA!!!