Ratko Mladić: Ja sam samo branio svoj narod…

                                      Jugoslovenska državna zajednica, koja je bila poznata u čitavom svijetu i isticana kao primjer višenacionalne i multikulturne zajednice, nasilno je razbijena u saradnji i potpunoj koordinaciji jugoslovenskih secesionista i nekih stranih sila koje su vijekovima imale osvajačke ambicije prema ovim prostorima. Razbijači Jugoslavije su znali da njihovi zločinački planovi nemaju nikakvog osnova u međunarodnom pravu. Svoje planove su morali uviti u oblandu laži da ih svjetska javnost ne bi prepoznala u njihovoj pravoj suštini. U tom cilju oni su pokrenuli čitave “pogone laži”, koje rade samo po principu izvrtanja i fabrikovanja činjenica i koji se ne ustručavaju da zločinca predstave kao žrtvu a žrtvu cinično prikažu kao izvršioca zločina.Njihov cilj je konačan poraz srpskog naroda i njegovo potpuno uništenje. Granice između jugoslovenskih republika bile su administrativne granice, a ne granice naroda niti državne granice. I nikakva promena njihovog statusa koja bi mogla biti na štetu bilo kog od jugoslovenskih naroda, nije bez saglasnosti tih naroda mogla biti ostvarena u skladu sa jugoslovenskim ustavom.Da nije bilo ilegalnog referenduma, ne bi bilo ni rata u BiH!Za proglašavanje suvereniteta BiH nije postojala ustavna dvotrećinska većina, jer su se Srbi tome protivili.Naime, već 1970. god, kada je Ratko Mladić gradio karijeru kao oficir JNA, dok je Radovan Karadžić bio običan psihijatar, bez interesovanja za politiku i dok Republika Srpska nije postojala ni kao teoretska mogućnost; Alija Izetbegivić je napisao pan-islamistički program pod nazivom: „Islamska deklaracija“ u kojoj kaže:“Nema mira i koegzistencije između „islamske vjere“ i neislamskih društvenih i političkih institucija.“.Jasno je da ovakva vizija sveta nužno vodi u rat.Odmah posle on dodaje: „Polažući pravo da sam uređuje svoj svijet, islam jasno isključuje pravo i mogućnost djelovanja bilo koje strane ideologije na svom području.“ Ovo ne samo da je odbacivanje bilo kakve ideje suživota, tolerancije i multikulturalnosti, već je u nacionalno i versko mešovitoj sredini kao što je BiH – recept za građanski rat. Svi su 1992. potpisali Kutiljerov mirovni plan, ali Izetbegović je po povratku u Sarajevo odbio sporazum. Mesec dana kasnije rat je buktao širom zemlje…

Na dan 1.3.1992. godine, kada je održavan referendum za tzv. “nezavisnu i suverenu” BiH (u kome su učestvovali samo muslimani i Hrvati u BiH), ubijen je prvi Srbin u Sarajevu od strane pripadnika ilegalne muslimanske vojne formacije “zelenih beretki”.Iako je događaj izazvao veliku iznemirenost Srba u Sarajevu, nijedan od napadača nije uhapšen radi vođenja krivičnog postupka, a Gardovićev ubica – Delalić, kasnije vojni komandant u Armiji BiH, pred kamerama TV Sarajevo hvalio se ovim ubistvom. Iz navedenih okolnosti jasno proizilazi da se radi o smišljenom zločinačkom aktu čiji cilj je zastrašivanje Srba, u pripremanju nasilnog protivustavnog odcepljenja BiH od SFRJ.Apsolutna je laž da je tzv. Armija BiH formirana 15. aprila 1992! Činjenica je da je organizovano naoružavanje i obučavanje stranačke vojske SDA, tzv. Patriotske lige i Zelenih beretki, počelo još krajem zime i u rano proleće 1991, odnosno u vreme kada većina građana u BiH nije mogla ni da sluti da je moguće izbijanje rata.U svojoj knjizi “Lukava strategija” Sefer Halilović navodi da je u oktobru 1991. godine Patriotska liga formirala regionalni vojni štab Patriotske lige sarajevske regije, opštinske vojne štabove, prostorne, manevarske, specijalne, diverzantske i protivdiverzantske jedinice, jedinice rodova, logističke baze.Sam Alija Izetbegović je u svojim javnim nastupima govorio da je organizovanje “otpora” počelo 1991. godine. Ostalo znamo!...

General Mladić je častan čovek i oficir koji je stao na čelo srpskog naroda kada je to bilo najteže.On je spasao Srbe u BiH i da nije bilo njega – srpskog naroda ne bi bilo ni u tragovima. Prostori Republike Srpske danas bi pripadali nekome drugome, onima koji su planirali da završe ono što je započeto još 1941. godine….Ratujući u Kninu, još kao pukovnik, sprijateljio se sa vojnicima i narodom, zahvaljujući svojoj neposrednosti u komunikaciji, što je znatno, pogotovu u kasnijim godinama ratovanja doprinelo njegovoj izrazito velikoj popularnosti među običnim ljudima, koji su ga doživaljavali kao narodskog generala. Dobro je poznata priča o njegovoj hrabrosti, kada je sam ušao u minirani autobus, koji se nalazio na putu kojim je morao proći ka krajnjem odredištu. Pošto nije bilo vremena da se čekaju specijalne obučene jedinice, pukovnik Mladić odlučio je da proba sam, i uspeo. Tada su svedoci ovog događaja komentarisali da je u pitanju ludo hrabar pukovnik, koji sa takvim pristupom rešavanju problema može daleko dogurati.Već 1992., postavši komandant VRS, vrlo brzo od razbijene i neorganizovane mase, pravi dobro ustrojenu Vojsku koja se dostojno može suprotstaviti neprijatelju, šta više i nadmoćno ga potući. Upravo su mu ti prvi meseci ratovanja, i veliki vojni uspesi doneli oreol genijalnog generala.Ovo je general koji prolazio sito i rešeto sa svojim vojnicima, a ponekad je išao i u patrolu sa njima. …

Ratko Mladić:„Ja nisam išao u Vijetnam da ratujem, niti u neku drugu zemlju. Ja samo branim svoj narod.Bosansko-hercegovački muslimani i Hrvati mora da me mrze, najviše njihove majke, kada iza moga imena vide toliko mrtvih svojih sinova, vojnika i na žalost i civila, porušene kuće, uništenu imovinu. Ali, trebalo bi da shvate da su ONI to cepanje zemlje suprotno Ustavu BiH, to uništavanje i ubijanje, hteli i započeli. Šta sam ja mogao da radim? Da li sam trebao mirno da ostavim da ubijaju moj narod, kao što se to dešavalo u 1941. godini?Ja sam treća generacija Srba koji nisu upamtili svoje očeve pošto su oni poginuli u ratovima, dok su njihovi sinovi bili još sasvim mali.Mi nismo hteli rat. Na Zapadu niko nije primetio (ili nije hteo da primeti), kako je naša srpska vojska, spasila desetine hiljada, možda čak 40-50.000 Hrvata. Bilo je to tokom krvavih borbi među muslimanima i Hrvatima u BiH (1993)… Hrvati su u tim krvavim borbama bežali pred vojskom bosanskih muslimana, u kojoj su „sveti ratnici“ mudžahedini iz Saudijske Arabije, Čečenije, Alžíra, Sudana itd. učili naše muslimane kako se svirepo ubija. Oni su svojim zarobljenicima čak i sekli glave.Tu smo spasli hiljade Hrvata, koji su bežali kod Travnika, Davidovića, Kupresa, Konjica. Primili smo ih kao braću, civile i vojnike, hranili smo ih i lečili… Hrvatski vojnici su se meni kleli, da više nikada neće protiv braće Srba podići oružje… Nažalost, obećanje nisu održali…“-rekao je Mladić…

U odbranu Ratka Mladića , optuženog za genocid nad nesrbima, pred sudom je u Hagu svedočio bosanski Hrvat Davor Kolenda , koji je tokom rata u BiH bio zvaničnik Hrvatskog vijeća odbrane u Travniku . Kolenda je svedočio da je Vojska Republike Srpske, u leto 1993, pružila pomoć hiljadama hrvatskih boraca i civila , dozvolivši im da se , tokom sukoba bosanskih Muslimana i Hrvata , evakuišu preko teritorije pod srpskom kontrolom.Po Kolendinim rečima , Unprofor je prethodno odbio da omogući evakuaciju. Posle pregovora sa Srbima, u kojima je svedok učestvovao, hrvatsko stanovništvo i borci bili su evakuisani preko planine Vlašić .Svedok je izjavio da je 800 vojnika HVO zatim bilo smešteno u zarobljenički logor VRS na Manjači, ali iz ” humanitarnih razloga “, i da tamo nije bilo zločina ili lošeg postupanja prema njima.Podsetimo se da je general Mladić 1993. dozvolio izvlačenje hiljade hrvatskih civila iz Vareša, preko teritorije srpskih snaga,a u ljeto te iste godine, u Trnovu garantovao bezbjednost šefu lokalne policije, muslimanu, koji je njegovim rođacima, prethodno, omogućio da napuste grad…Ratko Mladić strada samo zato što je pravoslavni Srbin, što je sprečio još jedan genocid nad Srbima u Bosni i Hercegovini i što je presekao zapadne snove o hrvatskoj zastavi na Drini.Rat u BiH,u kojem je komandovao general Ratko Mladić, okončan je Dejtonskim mirovnim sporazumom 1995. godine, posle čega je prvi put u istoriji nastala Republika Srpska,koja  nije nastala na prevari, kao što je to slučaj sa BiH 1992. godine,nego je formirana prije početka sukoba i odbranjena u ratu.…                   FOTO:Ratko Mladić u Srebrenici 11. jula 1995….Srebrenica je najveća prevara u Evropi posle Drugog svetskog rata.Političko vođstvo u Sarajevu dugo pripremalo žrtvovanje enklave i sopstvenog ljudstva u njoj kako bi se iznudila zapadna intervencija. Već godinama su nam znana kazivanja Ibrana Mustafića,Hakije Miholjića i drugih svedoka zbivanja da je Alija Izetbegović pred pad Srebrnice svojim saradnicima poverio da je cena zapadne intervencije – po proceni predsednika Bila Klintona lično – bila 5.000 mrtvih muslimana. Imajući u vidu činjenicu da je Izetbegović još 1991. izrazio spremnost da žrtvuje mir za nezavisnost, ne treba sumnjati da mu je Klintonova cena bila ne samo prihvatljiva nego i primamljiva. Orićeve snage su likvidirale između 500 i 1.000 muslimana u Srebrenici.Ovo su tvrdnje Ibrana Mustafića,koji je o svemu detaljno pisao u svojoj knjizi “Planirani haos”.Da su muslimani Srebrenici svjesno žrtvovani pokazuje činjenica da je uoči provociranog napada VRS povučen komnadant 28. divizije, brigadir Naser Orić sa oko 20 glavnih oficira.Jedan od glavnih ciljeva montiranja Srebrenice bio je prikrivanje stvarnog genocida nad Srbima u Krajini, gde su masakrirani žene, deca, starci i proterano celokupno srbsko stanovništvo, uz režiju i podršku Zapada.Amerikanac Filip Korvin,najviši civilni zvaničnik UN u BiH u vreme sukoba, kaže da broj muslimana ubijenih u poslednjoj bici za Srebrenicu meri se stotinama a ne hiljadama….“Štaviše, broj ubijenih muslimana verovatno nije veći od broja Srba koje je u Srebrenici i njenoj okolini u prethodnim godinama ubio Naser Orić sa svojim predatorskim bandama“,rekao je Korvin…

Egzekucija nekoliko stotina ratnih zarobljenika (MONSTRUMA,a ne žrtava,jer su zverski ubili na stotine žena,djece i staraca u okolnim selima) u Srebrenici je pretvoren u simbol koji je nadvisio i Holokaust.U slučaju Srebrenice, glavno sporno pitanje nije ukupan broj mrtvih nego način smrti: koliko je poginulo, a koliko je bilo streljano.Implicitno mešanje mnogo većeg broja poginulih u legitimnim borbenim dejstvima sa upadljivo manjim brojem pogubljenih zarobljenika, koji  nesumnjivo jesu žrtve ratnog zločina, jedan je od trikova kojim se pristalice zvanične priče služe da naduvaju cifru „žrtava genocida,“ mada su i tako posle toliko godina vrlo daleko od „magičnog broja“ od 8.000 koji im je potreban.Prilikom obdukcije i iskopavanja iz masovnih grobnica istražitelji su utvrdili da je skoro kod trećine sahranjenih uzrok smrti topovski ili minobacački geler , ili šrapnel , odnosno nagazna eksplozivna naprava . A ta sredstva se ne koriste za streljanje.I muslimanski i strani izvori potvrđuju da su muslimani imali veliki broj žrtava u borbama sa Vojskom RS i u međusobnim oružanim obračunima. Svi poginuli i svi pobegli se nalaze na spisku nestalih koji je sačinio Crveni krst . ...Broj prikazan na spomen-ploči Memorijalnog centra u Potočarima je „8.372…“ , međutim taj broj ne predstavlja broj utvrđenih žrtava, već broj „nestalih“.Broj dosad sahranjenih u Potočarima iznosi 3.749. Da li ovo, pak, predstavlja broj dosad utvrđenih žrtava? Ne. To je samo broj dosadsahranjenih za koje se tvrdi da su „žrtve genocida“.Ljudi koji su sahranjeni u memorijalnom centru su: 1) poginuli tokom rata, 2) poginuli tokom operacija zauzimanja, 3) poginuli tokom izvlačenja jedinica ka Tuzli, 4) streljani zarobljenici kao odmazda za zločine nad Srbima, 5) pobijeni od strane mreže ‘Pauk’ (francuski legionari) 6) pobijeni od strane Nasera Orića(ubio između 500 i 1.000 muslimana!).7)Doneseni sa strane. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština! ..

Pošto nema dovoljno streljanih tela da popune kvotu od 8.000 žrtava, jedino praktično rešenje je diskretno i neopaženo prikazivanje poginulih kao da su bili pogubljeni.Dan danas se prenose mrtvi iz cele BiH u Potočare, kako bi se namirila izmišljena brojka od „8.372…“ i sve okvalifikovalo kao ‘genocid’.Kod sela Kamenica pripadnici muslimanskih snaga pobili su na zverski način nekoliko desetina zarobljenih vojnika Vojske Republike Srpske, iako su oni kao ratni zarobljenici imali status zaštićenih lica, čime se postavlja logično pitanje: zašto bi ubijanje zarobljenika u jednom slučaju predstavljalo genocid, a u drugom ne?Bilo je normalno očekivati da će ulaskom srbskih snaga u Srebrenicu lokalni Srbi vršiti osvetu nad onima koji su pobili njihovu rodbinu.Kada su ljudi uhvatili one koji su poklali njihovu rodbinu nisu mislili ni na kakve zakone i uredbe. Znali su da ako ih puste da neće nikada biti suđeni ni pozivani na odgovornost. Uzeli su pravdu u svoje ruke i to je na kraju krajeva zadovoljenje pravde.Bivši komandant snaga UN u BiH, kanadski general Luis Mekenzi, izjavio je sarajevskoj televiziji Hayat da se u Srebrenici nije desio genocid, već masakr, jer da je neko, kako tvrdi, imao nameru da počini genocid onda ne bi vodio ženu i decu u Tuzlu.Po samoj svojoj definiciji, genocid jeste sistematska kampanja zatiranja i uništenja jednog naroda – dece, žena, staraca,a to smo videli u spaljenim srpskim selima oko Srebrenice.Monstrum Orić i njegovi koljaći pobili su na zverski način 1.236 Srba oko Bratunca i Srebrenice, više od polovine bili su civili i – nikom ništa!Nije genocid,čak ni  zločin…

U Poljskoj,u Katinjskoj šumi je 1940. godine policija SSSR – a streljala oko 22.000 poljskih oficira i intelektualaca. Slučaj je okarakterisan kao masakr i ratni zločin, a reč genocid ni u tužbi nije pomenuta.  Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno 1.500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi su oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u BiH, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nego što su vraćeni u BiH te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne inostrane „humanitarne ekspedicije“među kojima i gospođa Ogata, kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se SRPSKA vojska ponašala u tom sukobu.Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr, a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.Prilikom prolaska kroz Bratunac i srpska sela ni na jednom autobusu kojim su putovali srebrenićki civili nije razbijena šoferšajba ili prozor, iako su meštani znali, pa i prepoznali svoje dojućerašnje komšije, koje su im opljačkali i popalili kuće prethodnih godina. Prepoznali su majke, sestre, decu i supruge ubica svojih najbližih. I nisu se svetili...

General Ratko Mladić rekao je tokom saslušanja pred istražnim sudijom u Beogradu da nije odgovoran za Srebrenicu, nego „paravojska, parapolicija i parapolitika.„To nije moje djelo, ja sam pošteno dao da idu autobusima. Da idu kao ljudi, ne sa taljigama i traktorima kao Krajišnici“,rekao je Mladić.Nije on mogao kontrolisati paravojne formacije.Te zločine u Srebrenici radile su jednice koje on nije mogao držati pod kontrolom.Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice, danas ne bi bilo groblja u Potočarima! Sva propaganda oko Srebrenice služi tome da Bošnjaci dobiju simpatije kao jedina žrtva u tome ratu, da Evropska unija  i SAD imaju opravdanje što su priznali secesiju legitimne članice UN-a, te da NATO ima argument da je s pravom preuzeo pravo da interveniše i zaustavi navodni genocid. …http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:420759-Mustafic-Izetbegovic-i-Oric-ubili-1000-Bosnjaka                                                 Na NATO konferenciji za štampu, održane 17. maja 1999., potparol Alijanse Dzejmi Šej izjavio je da NATO kontroliše haški “tribunal” …„Zemlje NATO-a su obezbedile budžet Tribunala, mi smo među najvećim finansijerima i obezbedili smo otvaranje druge sudnice koja će ubrzati procese, zato budite uvereni da smo Tribunal i mi na istoj strani, mi želimo da ratni zločinci budu dovedeni pred lice pravde”..[Maj 17, 1999. Transkript konferencije za štampu NATO-a koju su odrzali Jamie Shea i Major General W. Jertz u Briselu]… Haški tribunal formiran je odlukom Saveta bezbednosti, iako je reč o izvršnom telu koje nije ovlašćeno za osnivanje sudova.Još od svog nastanka Tribunal je služio kao produžena ruka NATO sila. Kao njihova produžena ruka, obaveštajne službe SAD i Velike Britanije dobile su zadatak da zagospodare ovim privremenim sudom i upotrebe ga kako bi do kraja završile prljavi posao razbijanja Jugoslavije i Srbije, započet tokom devedesetih godina prošlog veka.Prema navodima Florens Artman, koja je bila savetnik glavnog tužioca Karle del Ponte za Balkan i njen portparol, američka i britanska obaveštajna služba od početka utiču na rad tužilaštva Tribunala u Hagu. U svojoj knjizi “Mir i kazna” Artmanova navodi da su polovinom 1994. godine, kada je “Tribunal napokon mogao da počne sa radom”, 22 funkcionera Pentagona i CIA sa čitavom opremom stigla u tužilaštvo da mu pomognu. Vojni analitičari, pravnici, u stvari obaveštajci obavljali su strateške poslove u Tribunalu sve vreme služeći svojim vladama…

Međunarodni tribunal nije instrument pravde, već produžena ruka NATO-a, stvoren da služi njegovim ciljevima u ratovima na Balkanu, što je u brojnim prilikama i uradio. Glavna uloga mu je da u središte interesovanja stavi, satanizuje i osudi Srbe, koji su i bili meta NATO-a. Ni međunarodno pravo, ni Povelja UN ne nude pravnu osnovu po kojoj bi se dobio mandat za uvođenje kaznenih tribunala.To znači da Haški tribunal nema zakonsku osnovu.Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu finasira Sorošova fondacija,Rokfeler i razne fondacije iz raznih islamskih zemalja,a ne UN,…otuda samo Srbi na optuženickoj klupi.Presuda je već napisana i licemerni bezobrazluk je i pominjati nekakvo fer i pravično suđenje….„To nije sud pravde, to je sotonski sud, koji sudi nama Srbima” – kazao je Mladić.Govori se da su Ratka Mladića uhapsile američka i britanska obaveštajna služba. Ne zaboravimo da je Brana Crnčević svojevremeno tvrdio da je Mladić uhvaćen i zatočen u američkoj bazi “Bondstil” na Kosmetu.Pokojni Brana često je govorio da se Ratko Mladić nalazi u zarobljeništvu, u „Bondstilu“ na Kosovu i Metohiji. Crnčević je to saznao iz nekih svojih izvora i verovao je da je general Mladić u „Bondstilu“ podvrgnut psihofizičkom iznurivanju i da će biti „prikazan javnosti“ onda kada ga budu, po njihovim monstruoznim merilima, dovoljno urušili i kada se za to stekne potreba vlasti. Da kad se pojavi, sruši o sebi sliku kao o fizičkoj, moralnoj i vojnoj gromadi . Da li su srčani i moždani udari kod generala Mladića namerno izazivani, tako da on ne bude u mogućnosti da na sudu kaže sve ono što zna, ne samo u vezi Srebrenice, već i povodom mnogih drugih stvari u koje su Amerikanci i NATO, tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini, bili debelo upleteni? Zapadu je “mit” o generalu Mladiću i njegovo herojsko utemeljenje u srpskom nacionalnom biću veoma smetalo. ..

Sudeći po svemu, Srbima je trebalo Mladića prikazati upravo onakvog, kakvog smo ga ovih dana videli: slomljenog, tužnog, nemoćnog.Meštani kažu da Ratka Mladića u Lazarevu nisu viđali.”Kako je moguće da se u takvom selu neko skriva dve godine, a pogotovo Ratko Mladić? Evo, zatvori goluba u sobu i neko će ga videti. Čuće ga da guče. Pa, ja iza kuće u kojoj se on navodno skrivao kosim travu. Čuo bih barem jednom vodokotlić da pusti vodu.Nismo videli da policija bilo koga izvodi iz te kuće. Nismo nikada videli ni nekoga ko liči na Mladića, da ulazi, niti da izlazi. Možda je bio ovde, ali pre deset godina. Znali bismo sigurno, jer u selu nema više od 3.000 duša” – govori čika Mrga.Na fotografiji na kojoj general Mladić navodno doručkuje ispred kuće rođaka u Lazarevu vidi se nekoliko detalja koji jasno ukazuju da nije reč o kući Branka Mladića u kojoj je zvanično obavljeno hapšenje. Prvo što upada u oči na fotografiji na kojoj se vidi da Mladić doručkuje je braon španski zid koji je na uglovima kuće oivičen belom farbom. Takođe, na toj fotografiji se jasno vidi i tamnobraon lamperija u desnom uglu nadstrešnice i bela PVC stolarija u pozadini. Ničega od ovih delova eksterijera kuće nema na kući Mladićevog rođaka u Lazarevu.Mladićevo hapšenje bilo je potpuno isceniran događaj.Haški tribunal je za zločine nad srpskim narodom osudio svega tri osobe – jednog Hrvata i dvojicu muslimana/Bošnjaka. Iz toga se jasno vidi da je reč o sudu isključivo za Srbe.Kakva je to pravda na koju zatočenik za verbalni delikt čeka dvanaest godina i onda ga bez presude izbace napolje? To veoma nalikuje na “Tokijski proces” koji je Amerika organizovala posle Drugog svetskog rata, a u kom su kao dokazi korišćeni i isečci iz novina.Rat protiv SR Jugoslavije/Srba/ 1999. godine bio je pohod maloumnika!…

…