GLOBALIZAM: RAT PROTIV SRBIJE,RUSIJE,DRŽAVA SA NACIONALNIM IDENTITETOM

Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme”. Svako ko želi nezavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji,bez obzira da li je u pitanju Irak, Somalija ili Srbija.Zar je sad uopšte važno ko će doći na svetski tron. Šta uopšte menja Klinton u odnosu na Obamu, kada sve ide u jednom sasvim određenom i neprikosnovenom pravcu…

Glavni preduslov svake diktature jeste razbijanje raznolikosti i nametanje centralizovane jednoličnosti.Pogledamo li situaciju u svetu danas, videćemo kako se na svakom koraku pokušava suzbijati individualnost i raznolikost.Tradicija i običaji u životu jednog naroda, pored jezika i religije, verovatno najpresudnije utiču na stvaranje i očuvanje etničkog identiteta te zajednice.Kad govorimo o tradiciji, u jednom minimalnom prethodnom smislu, govorimo o praksama, verovanjima, institucijama, vrednostima, normama koje su relevantne danas, a čije poreklo je u prošlosti. Tradicija je nešto što je sačuvano iz prošlosti i što je preneto u sadašnjost, i što u sadašnjosti ima važno mesto.Zanemarivanje vlastite tradicije završava se usvajanjem tuđe. Srbi su narod sa bogatom tradicijom, koji je, zbog spleta različitih istorijskih okolnosti, bio suočen sa velikim iskušenjima njenog očuvanja. Zbog toga su mnogi običaji kod Srba tokom dugog vremenskog perioda izgubljeni, ili potisnuti.Zabluda komunizma je ostavila dubok trag i nanela ogromnu, dugotrajnu štetu srpskim nacionalnim interesima. ..

Nije samo komunizam predstavljao odricanje od svesti ko smo i šta smo kao narod i država. I stvaranje prve Jugoslavije imalo je u svojoj osnovi zabludu da cilj Srbije može biti nešto drugo, a ne isključivo nacionalna država koja je najbolji čuvar i garant srpskih nacionalnih interesa i identiteta. I danas, po treći put, Srbija zatvara oči pred novom zabludom da Evropska unija kao nadnacionalna tvorevina može biti cilj Srbije, umesto da to bude ona sama i njene tradicionalne vrednosti i interesi.Zapad nam upućuje poziv da se odreknemo prošlosti zarad budućnosti. To je obična besmislica, jer se odricanjem od prošlosti odričemo i od budućnosti, odričemo se onoga što jesmo, svoga identiteta.Kada je naš narod opet našao svoju slobodu, odlaskom turskih zavojevača, stara iskušenja su zakucala na vrata. U početku su pravi Srbi, ljudi tradicije i naroda odolevali struji evropeizacije. Ali oni su bili nepismeni i iako su lili svoju krv za slobodu otadžbine, bili su brzo sklonjeni u stranu od novodošlih obrazovanih ljudi, evropskih đaka, koji su sa znanjima sa Sorbone i drugih tada poznatih škola, donosili i dekadentni evropski duh…

Prozapadna elita u Srbiji je oduvek pokazivala odvratnost prema tradicionalnom i patriotskom, jer je Zapad vršio pritisak isključivo preko elita i medija.Nacionalno, kad pokušava da se rekonstruiše, biva obeleženo kao retrogradno, degenerativno i pretnja modernizmu.Kada jedan Francuz kaže: „Ponosan sam što sam Francuz i pripadam naciji koja je dala Napoleona, Lujeve, Voltera, Molijera, najpoznatije slikare“, on je šarmantni patriota koji neguje evropske vrednosti. Uprkos tome što je Napoleon svojevremeno pokorio pola Evrope. Kada Srbin kaže: „Ponosan sam što sam Srbin, što je srpska država jedna od najstarijih nezavisnih zemalja u regionu, što je car Dušan još u ono vreme doneo moderan zakonik, što su Srbi bili na pobedničkoj strani u oba rata, a tokom Drugog svetkog rata imali dva antifašistička pokreta“, on je antievropejac zagledan u prošlost, zvecka oružjem i vraća naciju u mračne devedesete. Niko tradicionalnu Srbiju ne mrzi više od njenih intelektualaca.Sve što je domaće, za srpsku intelektualnu elitu je gadno i odvratno.Oni je preziru iz dna duše, oni je se gade, stide i spremni su da je izdaju, čak i bez naknade.Srpski pisci, glumci, muzičari, akademici, koji su slavu stekli u Srbiji, već dve decenije Srbiju svetu predstavljaju kao zemlju mraka i straha, a narod kao hordu ubica i koljača.Dok se šetaju Evropom i Amerikom, čija istorija je puna zla, ubijanja, klanja, fašizma, naši intelektualci svoju zemlju predstavljaju kao bastion mraka.Da nije te „Srbije“, koja ga koči, pripadnik beogradske elite bi danas bio isto što i njegov pandan iz Berlina ili Osla, misli pokondirena tikva izrasla iz komunističkog gnojiva…

Srpska elita danas ili obavezno dolazi iz Beograda, ili kad dođe u Beograd zaboravi odakle je došla, a pred očima ima samo Brisel i Vašington kao ciljeve. Zato ova i svaka slična vlast ravnodušno gleda kako Srbija umire i Srbi nestaju – za njih je to neka strana i daleka zemlja. Zato ovu vlast ne zanima sudbina Knjaževca ili Leskovca. Za njih su Prokuplje ili Paraćin simbol seljačke i primitivne prošlosti od koje žele da pobegnu što pre i što dalje.Postoji li za Srbiju i neki drugačiji put od ovog evrounijskog i evroatlanskog?Naravno!Pravoslavna Rusija je danas najveća oaza slobodnog sveta, predvodnik borbe protiv globalizma i američkog imperijalizma, bastion zaštite tradicionalnih, porodićnih i hršćanskih vrednosti, svega onoga od čega se Evropa već odavno distancirala.Srbi, Srbija i Republika Srpska ne samo da trebaju geopolitički da se vežu za Rusiju već i da organizaciju svoga društva i države oblikuju prema postojećem ruskom modelu….. U ovim teškim vremenima, svega ima. Ali, sve manje pravih ljudi.Ljudsko društvo je danas bolesno društvo,koje ne zna da je bolesno, sa još bolesnijim gospodarima.Na sceni je sistematsko ubijanje Srbije, promena njenog ličnog opisa, zatiranje nacije, promena granica, uništavanje jezika, kulture, gaženje svih moralnih načela, brutalno falsifikovanje istorije. Živimo u vreme kolektivnog ludila gde je sve normalno pretvoreno u nenormalno i obrnuto.Legalizuje se i forsira homoseksualizam, sa ciljem da se razbije porodica, kao simbol patrijarhalnog odnosa na kome se temeljila tradicionalna država. Rijaliti šou programi postali su pečat savremenog društva i dok televizijama koje ih emituju donose velike profite, građanima pružaju jeftinu zabavu i od njih prave idiote.Neoliberalizam kao pravac temelji se na individui, pojedincu kao nukleusu na kojem počiva zgrada mondijalističke organizacije i strukture društva…

Pogledajte koliko danas imamo žute štampe u kojoj se ne forsira porodica, sreća, prva pričest, krštenje, nego ko je s kim bio, šta je radio.U Globalizamu više nema mesta za emocije,poeziju,filozofiju, da bi se čovek razvio kao umno i osećajno biće,već samo za robotizovane nakaze poput Ramba i raznih terminatora koje nam nudi Holivudska filmska industrija,sa ciljem da se stvori masovni idiotizam.Mi moramo da stvorimo jednu novu generaciju, moralno i duhovno snažnu, vaspitanu na onome što je najbolje u našoj tradiciji, oslonjenu na porodicu.Zdrava porodica je osnov za zdravo društvo, zdrav narod, zdravu prosvetu, zdravu kulturu.Nema nam opstanka bez moralne obnove.Kao što se kuća zida od temelja, tako se ličnost gradi tokom detinjstva u primarnoj porodici…